Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЛУШАЊЕ Из Дубровника Када падне вече поврх воде плаве, И засветле Млечни Пути из далека, Тада као птица из свог гнезда мека, Све од маховине и од морске траве, Прхне моја душа.
У залазак звезда изнад тамног хума, Кроз сан поју птице у дубокој сени; А безброј се гнезда одзивљу у мени, И трагични одјек замркнулих шума...
ГНЕЗДО Плетем своје гнездо изнад ваше главе, Топлије од гнезда у орла и ласте; Ветар отме грану или влакно траве, А, кô цвет џиновски, оно ипак расте.
Плетем своје гнездо високо над вама, А још нико не зна место тога гнезда — Оно иде као што над обалама Путује у небу изгубљена звезда.
Јеси ли у страшној катастрофи звезда, Или хармонији светлости? О Боже, Зар си сав у добру, у миру свих гнезда, Док негде злочинац оштри своје ноже?
гласом прозборише врела; Море узе сјајну гипкост твоје пути; Твој покрет сва поља валовна и зрела; И твој глас сва гнезда која ће се чути.
Двестагодишњи гавран сву ноћ снева мутни сан о нечем што је било пре два века. Сневао је о првом свом полету са гнезда, у небо, у сунце. Сневао је о првом телу на које је пао, покрај неког друма, на летњој жези.
је доскора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је живео силан, разуздан и
Он у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнезда... И упреда у своју мрежу сјајне сунчане конце што падају из неба...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, и они нас
Африка
Завгеле је иначе још увек једно од најживописнијих гнезда: сулудих вештица, фетишера, људи–пантера и антропофага гнездо спуштено међ високе планинске литице на самој ивици
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али је и ту изглед варао. Унутра, по кућама, није било убица, него жена и љубавних гнезда. Исакович је у Бечу увидео да у Европи постоје два света. Једно лице, које се показује дању. А друго ноћу.
вароши, угледао је, најзад, као шарен ћилим цвећа, винограде и баште, са кућицама, које су биле беле и црвене, а имале гнезда рода на димњаку.
Из куће трговца Жолобова, која је била уз брдо, Исаковичи су, као из неког тичијег гнезда, могли да догледају далеко. Све је било у снегу.
после тог Агагијанијановог писма, успомене на госпожу Божич није више могао да истера из главе, као што се ласте, из гнезда у које се у пролеће враћају, не истерују.
Колико је ласта, шева, голубова, излетело из гнезда? Колико орача почело да оре? Колико је дрвећа, тундри, трава, проклијало, и у Росији, па и на Кавказу, па и на Уралу,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Врбак је био пун љубавника и клинаца који су пустошили птичја гнезда. Сетих се Сашиног задахталог: „А између тебе и мале Туркиње? Између вас није било ничег?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнезда имати. Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити. А ко ће га тешити? Катица?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
старе жене каде на овај начин: „Набаве паучину с три прста салаша и по једну сламку и по једно перо из три пуста гнезда, па увече метну то на жар и накаде болесну породиљу.“¹³⁰ Ништа слабије чистилачко средство од ватре није ни вода.
се, међутим, каже детету ако учини неки преступ (на пример: седи на прагу, мокри на путу, бије жабу, дира птичја гнезда итд.), да ће му нпр. „умрети мајка“, да „више неће да расте“, „да се неће удати“ итд.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве гнезда и водено цвеће лепоте роде.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
до једне имају укус отпадака и 6ојy оних заједничких станова изнад нас, оних горе завађених станара, малих смрдљивих гнезда у општем хаосу подозривости.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
родбини, као заштити и ослонцу детињства, прелази кадикад у родољубље, које је само виши облик идеализације породичног гнезда, племена и родне груде: Мој је деда служио војску у артиљерији и он добро зна шта су то топови зато га сви у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тио свуда и све тише, Тице нашле своја гнезда, Сумрак веће, па све више, Већ подегде трепти звезда, Веће дође нојца тавна — Њена дошла већ одавна.
Све је мирно, и жбун и дрвеће, Ни се травка, ни се листак креће, А тичице муком замукоше, Своја гнезда тражити одоше. Све је мирно, ка у каком гробу, Све се нада неком страшном добу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Наручила је ручак за себе и за мужа. Пекиншку патку на бамбусовом лишћу, морски краставац у соја-сосу и птичја гнезда на кантоншки начин. Затим је показала прстом на своју пудлицу и направила покрет руком, типа „њам-њам“.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зацвиле руде, процепи и шкрипну колски точкови; ђаволу севну поткови и цреп се с крова отцепи. Падају гнезда врапчија; ушима стригну с тавана четири глува балвана.
ИИ Не престај, теци, диктатуро с гаја: о врат ми грлен ласте бришу крила у суноврату. Треште гнезда, јаја по зраку звоне. Глувог доба свила у ћуку гуди. (Дотичу ми чула каденцу коса, руковет крагуја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тражећи гнездо, весела чавка на главу слети чупавог Славка. „Гле мога гнезда, ала је меко и још је топло, грејȏ га неко!“ — ускликну птица, ал у том трену гнездо се крену.
Откуда? Сад се присећам, куме: долази, ваљда, пролеће. По свуноћ сањам скривену стазу испод Бабића гаја, гнезда у грању и лаку свраку којој сам крао јаја. Сећају ме се другови стари — откад заједно нисмо!
ПРОДАНА СЛОБОДА Слободан, смео, вештак у лову, вере се мачак по стрму крову, вечити ноћник, без топла гнезда, у сваком оку блиста му звезда, или му видиш, по неки пут, у оба ока по месец жут.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Је ли на овом острву ловиште? — Да, било је и доста фазана у шуми, али је сеоска мангупарија уништавала младунце и гнезда. Иначе, има много шљука. — Имали су право кад су рекли да ћу бити сасвим мокар од таласа. Ипак ми ово врло прија.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У ствари снујемо заверу. Хоћемо да се у птичја гнезда претвори овај мрамор, чаробњаке зовемо с месеца на чемпресе да сиђу, нек јавно буде краљевство пауна!
послова светских предстоји још излет на Митилену радост из руке грчке и пост госпојински Над Манасијом Чардаци куле гнезда на власт су дошли људи лепи нови ће живот да почне и биће кратак у јеку мача појања и завршног спева прва смрт је
је послан да прегледа картотеке да л ће у рачуну који поднесе искупитељ јетки морати да изгоре и јазбине и бубе и гнезда гнезда...? То је питање чудно наша се администрација није бавила судбином птичјих задужбина.
да прегледа картотеке да л ће у рачуну који поднесе искупитељ јетки морати да изгоре и јазбине и бубе и гнезда гнезда...? То је питање чудно наша се администрација није бавила судбином птичјих задужбина.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале накривљене непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве?
она се таласа овом долином; хиљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале, па их одједном нестане...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. То беше одговор на чичину ларму. — Нек' им је срећно, да Бог да!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
свега што ме давно гуши, Осећам под сјајем ове прве ноћи Како се у мојој обновљеној души, Уз веселу песму раздраганих гнезда Док шушти топола и мирише липа И радосно небо месечину сипа, Тајанствено рађа ново јато звезда...
ОРХИДЕЈА Кад сам те вид̓о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави
Ти прође. — Уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПУТ Први снег је пао тог јесењег јутра, И небо још било пуно бледих звезда, Кад смо из свога свијенога гнезда Пошли у живот од данас до сутра. Сами, у куту тешког, црног влака.
уз певање тица, Свежином ноћи, под лепотом звезда, Кад инстинкт снóва мртвој драги креће, Кад спава зора и спавају гнезда, И бледим миром уљуљано цвеће.
Под бледим сјајем узбуђених звезда, У друштву снова умирених гнезда, Ја дубље видим у ту мутну ноћ; Уз мртвог лишћа заостали шумор — Док тело тешки већ захвата умор — Крила свих
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ветар) 217 — Ја сам дрво с дванаест грана, свака грана са четири гнезда, свако гнездо са седам птића? (Година дана, са дванаест месеци, сваки месец са по четири недеље, свака недеља са по
(Година и дванаест месеци) 220 — Једно дрво у планини, а на њему дванаест ступова, на сваком ступу по четири гнезда, на сваком гнезду по седам пилића? (Година, месеци, недеље и дани) 221 — Једно момче у собу уђе, а никога не пита?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је и могао да се врати? Пут до села није знао, а и своје куће се сећао тек као гнезда на врху брда. Да проси, ипак, није хтео. Има он и руке и ноге, зашто би просио?
ГАЛЕБОВА СТЕНА Далеко у плавети мора, сред галебова гнезда, нађу се три јајета. Будућа мајка стрпљиво леже на њих, мада јој није било лако.
Околне грабљивице неумољиво су вребале тренутак непажње. Ни за часак није смела да се одвоји од гнезда, а глад је у њој расла. Је ли необично што је једва чекала да се птићи излегу? Све то тако дуго траје, тако дуго!
би се, истом брзином којом је полетео у небо, сјурио ка површини мора, зграбио рибу, оставио је на стени крај мајчиног гнезда, и опет узлетео.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА Када сам те вид'о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о црна звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао
Ти прође. - уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда, Дизала се злобна, црна орхидеја. М.
обара, У агонији духа који луди; „Сва дела људских духова и руку Знам да су само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По
Попа, Васко - КОРА
доњој усни немоћи На крају света КЕСТЕН Улица му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му гнезда свијају Пролеће му прсте креше Живи од пустоловина Својих недостижних корена И од дивних успомена На изненадне
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кремона је мало местанце, а ви припадате целом образованом свету и потомству. Ви сте далеко узлетели из нашег гнезда, али ми ипак дозволите да вам, у име наших земљака, поставим и њихово треће питање: Када ћете се опет вратити у своје
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сад му све изгледаше друкчије. Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, к'о тица оборена гнезда. То је онај живот, где сам пао и ја Са нимало знања и без моје воље, Непознат говору и невољи ружној.
познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали к'о тица оборена гнезда. И ту земљу данас познао сам и ја.
Небо се промени, Плаво небо тад се наоблачи. Сви стадоше покривени тамом Код постеље, око њеног гнезда, И дисаху у ћутању самом, Док на небу не изађе звезда.
Два црна гнезда белога владара. Које подиже Беч и блудна Пешта. Ја знам да сила пролазна ће бити, И да ће заћи борбе и сви крици.
Да разумем мртве и погледе звезда. И дубину мрака, док попци певуше; И док дишу шуме и спавају гнезда, Да осећам крила моје старе душе. Да осећам крила зашлих поколења Уз снивање птица к'о песмом орлића.
Ћипико, Иво - Приповетке
Стари каштел сурих стена, накривљен, пун крцат птичијих гнезда, који је у тишини тајанствено ћутао, а нападнут олујом, стењао и јецао; у чије излокане чврсте темеље, бесно прштећи,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад човек с противне стране погледа на манастир, учини му се да гледа два реда ластиних гнезда припијених уз голи, од времена као мѐд мрки крш.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ситне вале задњи зраци сунца злате Кô поздрави из даљине непознате. И галеби хрле гнезду још за вида — Гнезда су им у пукоту стена, хрида. Тихо плови бродић мали по пучини И нада се ведрој ноћи, месечини.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ ХРОНИКА Првога дана помреше птице и змије настанише гнезда и ветрове Другога дана рибе изађоше из воде и вода отече празна Трећега дана шума је пошла према граду а града
Краков, Станислав - КРИЛА
Дим се лепршао и смешио над срушеним колибама. Са свих страна из гнезда покривених сувим грањем дизале се увис митраљеске цеви.
Петровић, Растко - АФРИКА
Завгеле је иначе још увек једно од најживописнијих гнезда: сулудих вештица, фетишера, људи–пантера и антропофага гнездо спуштено међ високе планинске литице на самој ивици
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Та ми смо чеда револуције. Ово парче државе, ово мало своје куће и слободе, ово мало свијеног српског гнезда — све што имамо, од револуције имамо; она је препородила ово парче српске земље, она га само може и оснажити,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Знам — То су гробови, Ти двора твога мрачни сводови Студеног гнезда, гада мемлиног Што се из мрака рађа земљиног. (Јелисавета одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сирота!... Вујо!... оруже!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с., 26, 1971, 47). Кукурек. У Гружи, после Ђурђевдана, ставља се к. у гнезда, да би кокошке носиле јаја, и »око карлица у које се разлива топло млеко, да га чува од квара« (СЕЗ, 58, 1948, 333).
Када она излети из гнезда, треба затворити излаз и подметнути црвену мараму, па кад жуња види да не може ући, донеће ту магичну травку и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Опустиће твој храм тада, нико више неће имати поштовања према томе месту, рећи ће смутљивци и колебљивци: ето гнезда где је нечастиви поставио свој престо и отуд само грех упркос Богу оцу и Сину и светоме Духу чини.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та путовања која сам до сада предузимао из моје наслоњаче била су само излети полетарца из свог гнезда. Сада, када знам да ћете ме Ви, драга пријатељице, на мом лету пратити, ширим своја духовна крила за далеке летове.
Стада се одмарају на паши, дрвље и биље зелени, тице излећу из својих гнезда, а њихова крила славе тебе... Ти си, Сунце, створило годишња доба, зимску хладноћу и летњу врућину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ми продужисмо пут, све покрај неких утрнулих њива, малих и јадних. А и куће су биле као птичја гнезда. Некоме паде на памет да затражимо хлеба, јер ако и имају, таман могу да потхране нас једанаесторицу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' — ''У моравске чете Када ме, мајко, нова труба зовне.'' ''Сунце се враћа. Ево тица, гнезда, А тебе нема. Шта ћу твојој дјеци, Шта љуби рећи?'' — ''Отишô је, реци, На небо, за вас да набере звезда''... 1913.