Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
неизбрисив жиг, тако да је тешко преценити важност њеног утицаја („Нема господства ђе му га кућа не даје“; „Какво гнијездо таква тица...“).
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сад ћу те овом брстетином, као неваљалу жену, и пред њом ћеш се вратити у своје погано гнијездо!“ И замахну на ме, господару, али немаде кад спустити, јер га саставих са земљом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(Београд, 1895), Из Херцеговине (Београд, 1896), Марков гријех (Београд, 1896), Крвни мир (Мостар, 1897), Разорено гнијездо и Из моје домовине (Мостар, 1898), Цртице (Мостар, 1901).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо је понајжешће гује, Тамо живи стари Мустаф—ага Што нам браће пуно уцвијели, А најљуће мене је уио, Но да мŷчим
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На ономе јаблану има ти једна тица орлетица, која има гнијездо тамо и леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети и оставити гнијездо, изиће ти из језера страшна
тица орлетица, која има гнијездо тамо и леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети и оставити гнијездо, изиће ти из језера страшна једна змија шестокрилка, па уједанпут, када орлетица оде тичићима по храну, испне се на
велику кијачу, па уцмека змију, и баци је опаку мртву у језеро, па се онда успуже на врх онога јаблана, гдје је било гнијездо са тичићима.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Африка зове нас, нама је тамо спас, другови, сви у кас!“ Весело слонче труби: „Хајдмо у гнијездо старо! Бјежмо од људи грубих! Правац — Килиманџаро!
Обрадуј ме, дивна лагаријо! НА ОБАЛИ УНЕ Уно модра, бисеру Бихаћа, крај тебе сам ново гнијездо свио, у кошници ђачког интерната, кад сам своје село оставио.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Про рамена висаше му дугачка шиба на кремен. Човјек се тај устави сучући шиљату брадицу, погледа дјецу па гнијездо. „Шваб“, викну њеки деран, а на то сви нагоше бјежати. „Станите — који се с мјеста не устави убићу га!
„Што ће вам гнијездо, кажите ми, па ћу вам га ја одмах снимити?“ Дјеца сва гледнуше у Јана, као да је на њега да одговори.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Зна за стид као куја за пост. Зна пливати као брус. Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо. Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту.
— Тешко овци која се туђи свог крда. — Туђа крв браћу дијели. — Најгора је птица која каља своје гнијездо. — Свака птица к своме јату. — Ближа је кошуља него ли хаљина. — Без деце — без руку.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
54. Пушка. 55. Кад човек иде у воденицу. 56. Гљива. 57. Огледало. 58. Змија. 59. Сито. 60. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 61. Прстен на прсту. 62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 63. Челе. 64. Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66.
58. Змија. 59. Сито. 60. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 61. Прстен на прсту. 62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 63. Челе. 64. Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66. Коса на глави. 67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На ономе јаблану има ти једина тица орлетица, која има гнијездо тамо и леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети и оставити гнијездо, изиђе ти из језера страшна
тица орлетица, која има гнијездо тамо и леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети и оставити гнијездо, изиђе ти из језера страшна једна змија шестокрилка, па уједанпут, када орлетица оде тичићима по храну, испне се на
неку велику кијачу, па уцмека змију, и баци онако мртву у језеро, па се онда успуже на врх оног јаблана, гдје је било гнијездо са тичићима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Часом се замисли, па настави: — Баш као ластавице што праве гнијездо у ходнику овога манастира.... Муче се, кидају од својих уста залогај, да одгаје своје младе, и онда су највеселије,
—А мени додија и једна моја! — насмеја се Тома. —Као и кукавица, брате: снесе јаје у туђе гнијездо, па други да хране... . И око голокрака, везана Павла води се наизменце разговор.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моји су очеви са тимора тије' Гдје гнијездо своје крсташ орô вије, и са вихорима бије се и туче... Моји су очеви бунтовници свети, Са душом олуја што хрли и
Прси ми давно бол студени реже... Одбјегла тицо мојих златних дана — Радости, дођи!... Од зорине мреже Сави гнијездо у јесени грана Озебле душе и запјевај пјесме Младости пуне плавих јоргована.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Вијала би га кроз пет села. Завијано хајдучко гнијездо не прича више ништа о дјечацима, не зове више никог у своје окриље. Јесу ли га, можда, сви заборавили? Не, не.