Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст. После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега... После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...
нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала... Тек онако... само пропадох... А сад бих тек хтела живети !... Онако како сам некад сањала...