Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху суво корење из земље. Дође подне, сунце припече, а ми чујемо рику
„Грлице“, вели, „још који дан, па нећемо имати хлеба!... Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и сиротиња падати пред вратима немилостивих богаташа“.
„Али, Живко“, приметим му ја, „време је да се сено коси“. „Нека га говеда пасу зелено...“ После из једног јанџика извади пљоску с ракијом и понуди ме да пијем...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А потом ишли су четници те догонили турска говеда војсци за ’рану, и уговорили смо међутим са Малим Јанком, Ракарцем и Лазаром из Јабучја у који ћемо дан на Ваљево
Одемо ноћом у Китог. А кад Турци своја говеда истерају да пасу, јуришимо, говеда отмемо, говедаре побијемо, једва који утече.
Одемо ноћом у Китог. А кад Турци своја говеда истерају да пасу, јуришимо, говеда отмемо, говедаре побијемо, једва који утече. Једанпут смо отели 230 комада, продали, поделили колико нас је било.
И отиђем уза Саву. У Грабовцу ноћим, пораним; дођем у Орашац, одакле из планине видим, гди Турци из Дрена терају говеда и прочу стоку к Сави, на ушћу у Саву реке Вукодражи.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи... — Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама? — упитаће један. — Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило.
На то ће један између оних што су играли карата: — Ама што су говеда рикала, што су свиње уктале — то је ништа, него што ти ја умало не страдах... Нисам оно чудо видео никад!
— Ето шта!... Пођем ти одавде у неко доба ноћи, па хајде, велим, прече је, те ударим преко ливада... Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво! Пође мени коса навише. Вратио бих се, али куд ћу обилазити. Хајде ја, хајде...
— Да није и тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један. — Није, вала, ништа. — А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? Сима се узе смејати, па викну: — Механџија!
Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. — А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. — Каки си ти то момак? Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе...
и усплахирено зове каког обешењака или утопљеника: »Ај, Тимотије, ај, Јеротије (или како је већ коме име), гони говеда на планину!...« Нигде нико га нема напољу; све се склонило игде што живо било.
— Хвала богу! — рече кмет и ногатну се мало — све нам је у селу добро! Овце се близне, летина поноси, говеда се обадају, народ поштен. Само та проклета воденица!
папендекл — тврда хартија за коричење књига; картон пасквил — пакостан епиграм, пакостан спис пасом ићи — гонити говеда или овце лагано да могу да пасу пезевенк — неваљалац пећенка — врста пушке планинка — жена која у сеоској задрузи
Африка
То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забачено
две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд. Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Односио је са собом, у вртлогу, ишчупано дрвеће, чамце и скеле, а носио је и мртва говеда, и јагањце, па и по неку, мртву, удављену, надувену, набубрелу, старицу, коју је био окинуо са банка, при спавању.
Рик говеда, мук крава, завијање паса чули су се у мраку, а затим и дерњава људи у Подољу, који су се били слегли у Кијев, пред сај
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Свиње, које су се пре множиле у храстовим шумама, сада се гоје кукурузом у оборима. Најбоље домаће расе говеда распрострле су се по целој земљи као и нове расе постале укрштањем домаће расе са најбољим алпијским расама.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Она му, још једном, уморним осмехом, у коме беше много пакости, рече да ће му послати неколико овнова и говеда и неколико буради пива за војнике, а за официре пилетине, вина и зеља, пружајући му још једном, под нос, на пољубац,
Оца Аранђеловог, Лазара Исаковича, добро су знали, терајући му стада и продавајући му говеда, свуд трагом аустријске војске што је надирала за Турцима.
Заваљен на јастуцима у колима, замишљен, он уосталом и није гледао тај свет, већ говеда и оборе, и кровове земуница, једва два‑три педља над земљом. У себи, продавао је све то и куповао, мрмљајући.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„прво се метне у разбој ’да зна да ткаје’, а кад је мушко дете у ’ар’ га однесу и метну у јасле ’да зна да чува говеда’, па после у колевку“.⁷² Овим поступком се жели на магијски начин утицати да дете буде добар радник, тј. добар сточар.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крцун Сердарев и још три војника са старијим ђацима цијепаху дрва. Из стаје изидоше говеда и коњи. Чувени владичин Бијелац, вршњак кнежева дората, бјеше крупан и као достојанствено тром.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
скривену бубу у теби, тер и она почиње да зуји, проклетница једна, лоповска Зука Зукић: — Зу-зу-зу-зу, Миља сама код говеда ...човјек јој у војсци, а свекар на косидби ...Зу-зу-зуц, да зађем одовуд, од потока, па уз кукурузе, а?
као да му се богзна како жури, зајашио преко плота, гдје и није лијепо вид јети старијег човјека ако већ не јури туђа говеда из своје љетине.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Злоћо остаје злоћо, и бадава ћеш све чинити, али му нећеш угодити. Тај дечко ишао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечакову: — Хајде, човјече, да једемо.
Тако они одмах сједу, и на брзу руку почну јести. А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу.
Докле би сиромах мали повезао говеда, забавио би се тако дуго да би ови дотле све појели, те би он, кукавац, сваки пут остао краткијех рукава.
Једном кад је дечко тако остао без ручка, ождене говеда у поље, па сједе на неки пањ и стане плакати. Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у
Зато ево ти ове шибљике, па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци: „Прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па
Зато ево ти ове шибљике, па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци: „Прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па ћеш још затећи нешто јела, и тако ћеш се некако прехранити.
— И на то баке нестане. А дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и викне: „Прилп“, а говеда свако на своје
дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и викне: „Прилп“, а говеда свако на своје мјесто, те се сама повежу. Он онда брже у кућу па за сто; затече још доста јела и сит се наруча.
Ишло је то тако неколико дана. Но његова маћија, чудећи се томе, мислила је како је то да дечко тако брзо повеже говеда, те ће једног дана припазити шта он ради с говедима.
Пред ручано доба, прије него ће дечко догнати говеда, сакрије се маћија на тако мјесто одакле ће моћи све чути и видјети.
Кад је дечко догнао говеда, не знајући низашто, одмах, као и досад, удари шибљиком о кров и рече: „Прилп“, па одмах у кућу, и доспије на ручак.
Сјутрадан украде маћија ону шибљику, те је спали, а дечко кад догна говеда, тражи шибљику, али ње нема тамо гдје ју је он обично остављао, те он мораде и опет сам везати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
да је будала; а кад слуга у подруму најбоље вино пије, онда каже да је његов газда будала, и то је оно: у зајам се говеда лижу. Колико су под Фридрихом и Бунапартом аванзирали, што су вешто одговорити знали?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Не видиш га од силних дућана. Људи врве тамо и овамо, смутила ме гужва непрестана. Нико нема говеда ни овце, нит шта раде, само броје новце.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубичини ђаци већином су досад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...
Смрзао се и он кâ жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа. Нешто и код њих има, устумарали се кâ говеда пред олујом. — Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. У том се отворише вратнице на дворишту.
дај да се бежи!... Не могу ноге да се покрену... Она обори главу и замисли се... Прогнаше деца чопор говеда на пашњак... Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју ...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Добар вече, коледо! домаћине, коледо! Затекосмо, где вечера, На трпези вино пије, Твој говедар код говеда; Краве ти се истелиле, Све волове витороге; Кобиле се иждребиле, Све коњице путоноге; Овце ти се изјагњиле, Све
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
и срце му поста као у звери: становао је, као онај цар вавилонски, по шумама, с дивљим магарцима, пасао је траву, као говеда, и длаке му нарастоше, као пера у орла, и нокти, као у птица.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу. Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.
Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес. Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не
на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува... Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.
Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.
У једној вијузи, у луци Туријиној, бели се чопор говеда, а међу њима он, ђак — основац, седи и чита, а мајка му шапуће о будућности, о некој великој слави и господству.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ Та стаза којом, предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На
сумрак топал и тих; А пут је стар и излокан, Угажен давно пре њих; У овом лудом веку, У овој трци и стиду, Једино говеда, предвече, Тачно знају куд иду.
А уоколо, докле ти око погледа, Треба да пасу, да се излежавају и да мучу говеда. И пошто се то двоје на једном месту спојило, Морате, обавезно, доцртати појило — То може бити ђерам, или бара
Јер шта би говеда среде, или суботе једне, Кад сунце у подне упече, а она ожедне? Бару си нацртао, ал прсти још те сврбе: Знак да ту
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На острву је и она наишла на подивљала говеда, размножен и подивљали чопор напуштен од једнога негдашњег креолског насељеника, који се био одселио на острво Реинион.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бјеше се, несретник, задужио, Господару, па сад рукодавалац узе ми све, узе ми двоје говеда, а то ми је све. Но ти се молим, Господару, дај ми карту на кнеза, нека ме чојак причека до јесени; продаћу нешто
чепукаше по пасиштима; јаганчићи одвојени скубаху младу травицу по окрајцима и заладинама, гдје је за њих мекоте; крда говеда ричући, трчаху у пландишта кад им пригрије; ергеле коња ситијех и чилијех, касаху и утркиваху се, иако их нико не
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— (Рече се кад се што приправи болеснику за понуде, па поједу здрави). Што ће богу говеда кад меса не једе. Г) ОСТАЛЕ ВРСТЕ ГОВОРНИХ ИЗРАЗА 1) ОДГОВАРАЊА И НАДГОВАРАЊА Била ми је боља мати.
— Богата Влаха и штета помаже. — Ко има у прочеље, ко нема за врата. — У богата Влаха и говеда паметна. — На слану руку овце трче. — Док имаш свачији си, кад немаш ничији си. — Неста блага, неста пријатеља.
— А ти, Влаше, силом побратиме! — ’Оћеш ли добро? — Нећу. — ’Оћеш ли зло? — ’Оћу. — Попо, зар и ти чуваш говеда? — Е, мој синко, те још да су моја. — Убоде ли се, Мујо? — Срце ми га зна. — Циганине, ти и у неђељу кујеш?
узме ватраљ, па удара њиме бадњаке гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
С ОРАХОМ — О Боже како је ови орах пун језгрица, тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар смока, и сав мој мал сваке среће!
Дува преко медведа, преко јелена, преко срна, преко куријака, преко лисица, преко зечева! Дува преко коња, преко говеда, преко оваца, преко коза, преко кокоши, преко голубова! Дува преко јаребица, преко препелица, преко кукавица!
(Ономе који плаче) Тјера Плачко говеда И бабину јуницу; Закла баба јуницу, Даде Плачки капицу. Оде Плачко плачућ’ И капицу жваћућ’!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ј. чувај се да те не ожеже онако, као што је и првог мужа ожегла. ИВ. ЕРО И КАДИЈА. Чувао Еро кадијна говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијиним говедима.
имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ранити, него се он најми, да чува сеоска говеда.
д. Да сам ја тај занат знао, не би данас чувао сеоски говеда.“ Па им онда каже, ко је он, и како је ту дошао; а ови се онда обрадују још већма (што узимају ђевојку од цара, а не
36. Залолота лота са висока плота, далеко се чује у незнану земљу. 37. Зелена кошара, црна говеда, гвозден кључ, који откључава. 38. Зими служи, а љети зубе кеси. 39.
83. Пилипиљ цара копа под липов пањ на Ђурђев дан. 84. Подиже се петељева војска, те ми оћера по леду говеда, кад ми бјеше у киту вшеница. 85. Подигле се рогољаче, сусрете и рендесило, оћаше и рендесати, неда бендеш ни гледати.
Онда му они почну говорити: „За Бога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас за што нам се говеда не даду него све натрашке иду.” Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље.
” По том он опет за- | пита Усуда: „У томе и у томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке иду; па ме молио да те питам шта би то било.
А Усуд му одговори: „То је за то што он о крсном имену најгоре закоље, а да закоље што најбоље има, све би се штркљала говеда.” Онда га он запита и за воду: „Шта би то било да она вода нема рода?
Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: „Шта је, брате, за Бога! Јеси ли питао Усуда?
и Усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре, а да закољеш што најбоље | имаш, све би ти се штркљала говеда.
После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље. Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва дочека:
Кад дође у свој завичај, стану 99 га сретати познаници и питати: „Чија су ти то | говеда?” А он свакоме одговараше: „Браћо, Милице моје синовице.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи говеда, Морава се плави ко плав искривљен крст, све се распрострло, као на трпези, а из облака, изнад земље, као круна,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
мој липи Стипане — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми, смо кâ говеда... — Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе, и би му мрзак човек који га прати на свим путевима, док га у недрима жуљи кеса дуката а чопори свиња и џелепи говеда протињу се између врзина ка Дунаву. „Да подмладиш Симку.“ Очи су му се смејале. Сигурно сам поцрвенео.
— Сви сте се погојили... Марш, животињо псећа! Уђе у киселкасту, љуту топлоту стаје, у густо и гласно дисање говеда. Зашто га Мијат није вечерас дочекао? Сигурно је одлуњао код неке удовице. Брзо напипа врата собице за слуге.
у стајама се говеда дижу и лупају роговима о празне јасле, коњи ржу и топћу, овце се разблејале, кокошке пре времена слећу са седала, пси
Њега? На врата Мијатове собице прислања образ: као поток хучи дисање говеда, брзо излази на пут, уска путањица кроз њиве спотиче ноге, непоклани кукурузи тару се у глави, она плива у беличастој
небо, по нека звезда, а висина бескрајна, као његова нада чиста и поуздана; слуге гоне велика крда свиња и џелепе говеда, по свим путевима његово путује, свим скелама његово се превози, међу јасеновима гради се варош, Василијева кућа је
Устаде и пође брже необраним њивама, по којима и дању и ноћу луњају пресита говеда, вуку жвале, бљују жуте кукурузове зубе, газе и ломе свенула кукурузова стабла, а нерасти скачу на клипове и, као да
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Из шумарка испадне стадо говеда. Промичући мимо нас подозриво су нас заобилазила, задржавајући сапу, па кретала даље, закађујући нас из влажних
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору. Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дјевојку вјенча за се, и ако су живи, и данас им је добро. ПЕПЕЉУГА Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, а дође некакав старац бијеле браде до појаса, па им рече: — Ђевојке, чувајте се ви те јаме,
Ђевојка, сирота, идући за говедима, прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати.
Злоћо остаје злоћо, и бадава ћеш све чинити, али му нећеш угодоти. Тај дечко имао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући, маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечкову: — Хајде, човјече, да једемо.
Тако они одмах сједу и на брзу руку почну јести. А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу.
Докле би сиромах мали повезао говеда, забавио би се тако дуго да би ови дотле све појели, те би он, кукавац, сваки пут остао краткијех рукава.
Једном кад је дечко тако остао без ручка, ождене говеда у поље, па сједе на неки пањ и стане плакати. Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у
Зато ево ти ове шибљике, па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци „прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па
Зато ево ти ове шибљике, па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци „прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па ћеш још затећи нешто јела, и тако ћеш се некако прехранити.
— И нато баке нестане. А дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и викне „прилп“, а говеда свако на своје
А дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и викне „прилп“, а говеда свако на своје мјесто, те се сама повежу. Он онда брже у кућу па за сто; затече још доста јела и сит се наруча.
Ишло је то тако неколико дана. Но његова маћија, чудећи се томе, мислила је како је то да дечко тако брзо повеже говеда, те ће једног дана припазити шта он ради с говедима.
Пред ручано доба, прије него ће дечко догнати говеда, сакрије се маћија на тако мјесто одакле ће моћи све чути и видјети.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мајка му и старија кћи одоше јуче, понесавши са собом потребите чобанске ствари. Прегледаће колибу и говеда. — Чувај ми дјецу!
Петровић, Растко - АФРИКА
То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забачено
две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд. Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
носити месо и у Алексинац на продају, а држим да ће војници ту вашу дозволу раширити и на другу врсту стоке, на овце, говеда итд., па ствар може узети врло озбиљан облик.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зачас би крдо оваца прекрило и забијелило пољем испод планика. Говеда би у дугим редовима замицала у планину на пашу, да се у подне врну води на пландиште.
Јаблан, који је својим разглашеним јунаштвом затворио цијело Змијање, поносито би се одвојио од говеда, измакао би напријед, па би громовито рикао, букао, копао ногама и задрто разносио земљу роговима.
Ћипико, Иво - Пауци
Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу. Весео одмиче узбрдицом да, прије него сунце, одскочи, дохвати се планинских висова.
Да, негда је није смио у очи погледати! ...Нашавши говеда и кобилу, сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином.
А гомила, с младенцима, крене низ чаршију. Раде сједи на камену, пази на говеда да не улете у шумску брањевину. Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати.
Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. А и говеда, викла јари, враћају се с паше. Раде их прикупља и гони ка улазу.
— Раде, опрости! Али не могу без тебе... — дрхти, и клоца зубима, и привија се уза њ... А ватра се гаси и говеда мртво полегла: чује се како преживљу, а с врата јаре вреба мјесечева свјетлост...
— Помете ме, — вели. С друге стране ватре трже се крмача и загрокта. До њих одмах преживљу говеда, а споља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.
руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима не пропиву се витке козе да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладима нити телад мече за мајкама!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Па онда: колико има оваца, говеда, коња, живине. Гледала ме је хладно, гордо, господствено. Нешто сам промрмљао у браду и устао са намером да изађем.
Сена за једну, ако задржимо садашњи број стоке. Дадара је наредио да се почну клати говеда и овце. Шта да урадимо са толиким месом? При оваквој врућини и у најдубљим подрумима месо пропадне за два дана.
Кажем Дадари да би било далеко боље и паметније кад бисмо клали коње, а чували говеда и овце. Неће ни да чује за то. Хоће да сачува коњички одред. Зар се, забога, на овом кршу може употребити коњица?
Рекао сам да су њих тројица за кратко време стекли приличан иметак. Поменуо сам стадо оваца, говеда, свиње, кошнице са пчелама.
Једва чекам да дође подне. Чим се сенке скрате, затворим овце и говеда у тор и пожурим на Мораву. Нашао сам згодно место за купање. Испод Мртваја вира река се рачва у два рукавца.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И дан огреја сјајни. У дољи река се светли, Вратнице лупају селом и жустро певају петли, И кравар, зевајућ гласно, говеда погони тада На равни сеоски пашњак, где бела пландују стада.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
појављивала отуд одакле јој се најмање надаш: из високе травуљине поред ријеке, са штагља пуног сламе, иза крда мирних говеда с мрачна тавана, испод густе нагнуте лијеске. Одасвуд си је могао очекивати као некаквог чаробњака.
— упита кнез. — Дјечаке, дјечаке, дјечаке! — узе да се присјећа чувар поља. — Не, не! Видио сам доста коња, говеда, двоје-троје магаради, понеког мачора скитницу и тебе, кнеже, кад си, пијан, пао с моста и ваљао се као... као...
Мали чобанчићи заиграју се гдјегод на пољани, а овце и говеда зачас провале у нечије жито па све изгазише и попасоше. Читаво село дигне онда вику на пољара да слабо чува сеоско
— Добро би то било — одмах се сложи Јованче. — Ми смо поваздан по брдима код оваца, код говеда, видимо надалеко ко долази, ко одлази... — Па дедер Јованче, јуначе, прихвати се тога посла — настави Николетина.
је бабама из календара кад је који празник, бранила пролазнике од паса, помагала чобанима да савладају непокорна говеда, једном ријечју: уживала је у томе да се некоме нађе при руци.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама тако мотрите се да нам та част не искочи допосле на нос! ... Боље би било и говеда пасти, свиње ли чувати, те отуда своју храну стицати безгрешно, него ли тога се тешка бремена некњижну ни оштроумну
Што је опоро оно се с клинови цепа. Што дикла навикла, то и свикла. Тамнице нису за говеда праљене, него за наук људски. Ко што тражи, то ће и наћи. Има доста на свету двоножаца, ама сасма је мало људи.