Матавуљ, Симо - УСКОК
од оружја, на каменој клупи, налажаху се: владичин послужитељ Мило Савов Његуш, кувар Лазо, коњушар Мираш Бјелош, говедар Зеко Угњанин и седам ђака, неједнаке доби, било их је од дванаест до седамнаест година.
У исти трен устадоше коњушар и говедар и приступише владичиној руци. Он им рече: — Одосте на лијегање? Е, хајте са срећом. Скоро ћемо сви!
Видје два млада ватрена седланика и три товарна. Коњушар, говедар и два ђака појахаше коње и испратише стоку на појило.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: — Какав занат зна царев син? Везир се упропасти: — Бог с тобом чоече! како ће царев син знати занат?
Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се хране њима, а царев син има земљу и градове. Говедар каже опет: — Е, ако не зна никаква заната, ја му не дам своје кћери. Везир се врати те каже цару шта говори говедар.
Везир се врати те каже цару шта говори говедар. Сад постане чудо још веће. Они су мислили да ће то за говедара бити највећа срећа и дика што му царски син узима
Цар пошље другога везира, али говедар каже једно те једно: — Док царев син — вели — не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину, дотле нема
Кад се и онај везир врати те каже да говедар не да ђевојке док царев син не научи какавгођ занат (само нек је занат), онда царев син зађе по чаршији да гледа какав
сам једну рогожину, те је однесу говедару и кажу му да је царев син научио занат, и да је то његова рукотворина. Говедар узме рогожину у руке, те је загледа са свију страна, па онда запита: — Колико то вриједи?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Добар вече, коледо! домаћине, коледо! Затекосмо, где вечера, На трпези вино пије, Твој говедар код говеда; Краве ти се истелиле, Све волове витороге; Кобиле се иждребиле, Све коњице путоноге; Овце ти се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: „Какав занат зна царев син?“ Везир се упропасти: „Бог с тобом, човече! Како ће царев син знати занат?
Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се ране њима, а царев син има земљу и градове.“ Говедар каже опет: „Е! ако не зна никаква заната, ја му не дам моје кћери.“ Везир се врати, те каже цару, шта говори говедар.
“ Говедар каже опет: „Е! ако не зна никаква заната, ја му не дам моје кћери.“ Везир се врати, те каже цару, шта говори говедар. Сад постане чудо још веће.
Цар пошље другога везира; али говедар каже једно те једно: „Док царев син (вели) не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину, дотле нема ништа
“ Кад се и овај везир врати, те каже, да говедар неда ђевојке, док царев син ке научи занат какавгођ (само нек је занат); онда царев син зађе по чаршији, да гледа
сам једну рогожину, те је однесу говедару, и кажу му, да је царев син научио занат, и да је то његова рукотворина. Говедар узме рогожину у руке, те је загледа са свију страна, па онда запита: „Колико то вриједи?“ А они му кажу: „Четири паре.
Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: „Какав занат зна царев син?” Везир се упропасти: „Бог с тобом, чоече! како ће царев син знати занат?
Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се хране њима, а царев син има земљу и градове.” Говедар каже опет: „Е, ако не зна никаква заната, ја му не дам своје кћери.” Везир се врати, те каже цару шта говори говедар.
” Говедар каже опет: „Е, ако не зна никаква заната, ја му не дам своје кћери.” Везир се врати, те каже цару шта говори говедар. Сад постане чудо још веће.
Цар пошље другога везира, али говедар каже једно те једно: „Док царев син” вели „не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину, дотле нема ништа
” Кад се и овај везир врати те каже да говедар не да ђевојке док царев син не научи какавгођ занат (само нек је занат), онда царев син зађе по чаршији да гледа какав
сам једну рогожину, те је однесу говедару, и кажу му да је царев син научио занат, и да је то његова рукотворина. Говедар узме рогожину у руке, те је загледа са свију страна, па онда запита: ,,Колико то вриједи?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар. Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.
Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а увече говедар. А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!
Добро дошли! Сидајте!... Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама. — Па како људи?
— Живија! И сви се обредише. — Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! — рече говедар Лису. — Промисли, дијаче, откад је њега бог узеја, па се, јето, прочуло да се диже, не сми ти од тада вражи
— вели Шкељо. Ућуташе. Заиста Букар хркаше како не би двојица да саставе заједно. — Зовните га! — рече Лис. Говедар га гурну ногом. — Дижи се! — Је ли ја? — пита Букар. — Ти, магарчино, а да ко је други у твојој кожи?
Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке... — Јест, Исуса ми! — рече говедар. — Јево и волујског трага!... Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.
— рече говедар. — Јево и волујског трага!... Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим. Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке. Допадоше сви. Врата разврнута. Уљегоше сви заједно. Крава нема.
Допадоше сви. Врата разврнута. Уљегоше сви заједно. Крава нема. — Ајме мени, нема их! — рече говедар. Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!...“ — Нема млика, шјор!... „А зашто нема млика?...
Дуго су тражили Букара. — А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! — вели Дундак свлачећи се. Говедар му везиваше хаљине на једну мотку. — Тебика је увик до спрдње, пијаницо — рече Тетка.
Али, одмах свечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.
— А ко зна би ли, брате? Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! — рече говедар. — Ама који је ђавâ Наћварини? Шта је њемукаре?
Као што се види нијесу имале што завидјети Шкељу. Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар: — Ја се све бојим да нас јарчина не прошпија! — Ко да нас прошпија? — викну Дундак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Толико га бацао увис да је требало читав дан да прође док се топуз попне у висину и натраг се врати. Осилио се говедар, па ће једнога дана рећи мајци: — Драга мајко, да ли има бољег јунака но што сам ја? Видиш шта само топузом радим?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Боље да се вратим у Идвор и опет будем говедар.” Хелмхолц се од срца смејао и уверавао ме је да је говорећа метална плочица начинила сличан утисак и на њега, иако је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде говедар, овчар ли му био, чобанбаша, понапре промотри и пронађе подводна где места и лепу траварину, — тамо утера своју гулу
је световање бољаром и набашка к сиромаши, веселу и брижну; — не једно је здрав и болестан, ђипан и килав, господар и говедар, официр и хајдук, учен и неук, философ и тука, слободан и страшљив, жустар и плах, љутица и крота, отворан и туп,