Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— То треба! За благо нашег отечества то треба власти доставити. Међутим се чуло и јасније мумлање, све гласнији говор, док се напослетку не примаче онај — — — у беличасто-жутом капуту. — Добар вече, господо! — Бог добро, господине!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Или знаш таму јутра које не осване? И колико пепела од једног сунца остане? 2. Је ли твој сјај твој говор? Јеси ли засјала кад су те о језик обесили? И кад ми се глава с блатом помешала поруку ми шаљеш с небеских вешала?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њи’; живио у сваком благу и изобилију и опет долазио до сиротиње; имао
Недоба: „До бро, что они мени скажут, то ја вам бесумено јављу.” 7. јануара опет г. Недоби, и нема никакав од— говор. Одем г. Павковићу, он мало болестан. 8. и 9. јануара нисам био. 10. јануара рано у 9 сати одем г.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мојсило се тако угледао на свог газду и примио све и сва од њега да је чак и само понашање, и нарав, и говор дотерао сасвим па калуп газде његова.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја немам ситно — рече тужно Алекса. Попа му врати кусур. — Нећу да ти дугујем — рече. Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед... Али он напреже сву снегу... — Седи, оче!... Дај, снахо, мало ра...
Паметни људи, па то ти је! Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор. Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И чујем тихо у осами тако Вечити шумор из земље и свода; И слушам дуго, немо и полако, Те речи лишћа и тај говор вода. И ја разумем те гласе што хује, Тај језик Бића и тај шапат ствари...
Госпе од Милосрђа Миришу јасмини и модри се ловор, У сребрном јутру још спавају жали; Дубоко у шкољу чуо се је говор: То збораху први пробуђени вали. И осећам где се буди, тихим шумом, Успавана душа ствари око мене.
Тај знак што мркне и што сјаје, Тај говор неба речју тамном! Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном?
Ти ниси у себи јер ти нема краја; Твој говор почиње музику свих вода; Речи су ти конци у ткиву свег сјаја; Идеш, кô молитва, од земље до свода.
Речи неслушане, ви лепоте чисте, Истине у зрачном непорочном руху! Речи у самоћи очајања, ви сте Сетни говор с Богом, његов глас у духу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
“. Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве. Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и
Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. Или се то мени само тако чинило?
Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са: Хај... хеј!... Боже мој!... Ала се онда живело!... Остари се, па то ти је!...
се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере онај озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. Још мање него мало, и све је пропало: — Мамо!... мени се... допада ова девојка! — Красно дете!
9 Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их ваљда. — Ех, кад бисте ви
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Сећаће ме на вас... — Збиља, господин’ Петровић’ — прекиде га Меланија знате ли »говор цвећа«? — Говор цвећа? Не знам, госпођице. — Штета!
— Сећаће ме на вас... — Збиља, господин’ Петровић’ — прекиде га Меланија знате ли »говор цвећа«? — Говор цвећа? Не знам, госпођице. — Штета!
Ид’те, молим вас. — На моју част, слатка! — И-ју! Ко би то рек’о! — Те још како! — Та не говор’те! — Да шта ви мислите! Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце! — И-ју!
Пију, куцају се, па опет пију. Али већ настају помало паузе. И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп Ћира први да би рад спавати, јер се сутра рâном зором крећу.
— Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!... Какви сте ми ви тенцери! Та говор’те штогођ! — Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Изволите сести. — Хвала! Љуба седне. Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним стварима, па онда о женидби. Љуба је био са госпом врло добро познат.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Руке су им дрхтале, док би му приносиле тикве и хлеба. Али, иако нису знале његов језик, ни он њихов говор, оне су му доносиле храну, иако са страхом у очима, који, у људском оку, изазива страх од убица.
Клањао се дубоко Божичу, а примио је учтиво и Исаковича, у кућу. Кад је чуо да је Исакович удовац, одржао је читав говор, на немецком, о браку, који је највећа срећа у људском животу, ако се супружници добро изаберу.
Одржала је читав мали говор, како жена треба да изабере мужа, а кад га изабере, да издржи са њим, до смрти, било како било.
Углађени му беху и покрети, и удови тела, и његов осмех, који је његов говор пратио. Павле је, после, кад је о Вишњевском, братенцима, причао, имао обичај да каже, Ђурђу: „Чувај се, дебели,
“ Ђурђе, који је у Росији почео да свом имену додаје „Зеремски“, покуша да, упозори фамилију, како почињу да у говор мешају и росијске речи. Перчатка, каже – коју Ана помену – значи рукавицу.
Припремали су се, дакле, снуждено, и на то, да их Костјурин види. Као што су у свој говор, у Кијеву, марта месеца, већ почели да мешају руске речи, у њиховој глави почеше да се мешају, у Витковичевој
Само тај руски говор, којим су ти официри говорили, и није био језик руски, него неки накарадни говор сербски, мешавина, у којој су на
Само тај руски говор, којим су ти официри говорили, и није био језик руски, него неки накарадни говор сербски, мешавина, у којој су на површини пливале и руске речи.
А што је било смешно, Костјурин, који је у разговору са тим људима говорио руски, почео је и сам да, у свој говор, меша по неку реч, као сербску. А кад би то запазио, тргао би се, и разљутио.
Павле се сећао лазарета, у ком је транспорт Василијев био видео, па му је, у ушима, неколико дана, одјекивао говор, који му се чинио лепши него његов, тако, да је те речи, сам себи, изговарао: Оруже, наруче, крчиште, брчиште, каза,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Он је употребио за српски књижевни језик говор западне Србије, језик Јадра. То је штокавски дијалекат скоро исти са херцеговачким. Око 1830.
Многе речи постају дуге, премда и звучније; акцентуација је продужена и спора. Говор добија тако спорост, која не одговара активној и радној средини.
Ако непознат човек дође у кућу метохијског Србина, овај ће почети са њим говор арбанашки, да не би одао своје порекло.
Најзад, пада у очи врло брз говор са особитим кратким наглашавањем. Можда су претапање Аромуна и угледање Словена на Аромуне били од утицаја на
Народни говор је варијетет екавског дијалекта, то је екавски говор косовске врсте, који се особито одликује архаизмима.
Народни говор је варијетет екавског дијалекта, то је екавски говор косовске врсте, који се особито одликује архаизмима.
и у Средској који избегавају да кажу да су Срби и да им је језик српски, него веле да су хришћани и да им је такав говор из старине. Тај се процес извршио и у већем делу Македоније.
Народни говор за њих није био отмен. Динарски досељеници им нису били у вољи и звали су их Власима. Готово су презирали Словенце,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Сахранили смо вас, и то свечано. Ја сам са госпођом ишао за сандуком, мој зет је држао говор, моја кћерка је шест недеља носила црнину, а ја сам вам положио венац на гробу; па шта хоћете више; и шта би ви могли
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тако нисам ни запамтио шта је рекла, ако је било шта рекла. Сада је директор школе говорио. Био је то дирљив говор, и глуп, већина је пљескала, одобравајући. Желео сам да сам на неком другом месту.
Багрицког је опет заменио директор, али је сада одушевљење оних који су пљескали било мање. Вероватно је у говор убацивао изреке Сенеке или Цицерона, јер је он пре него што се испилио у директора предавао латински и историју.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пошто му је у глави био непрестано говор који је имао да одржи, једнако је вадио из џепа велики омот упута за одашиљање војске, који му је, сав излепљен
у чију се кућу склонила, али о коме зна да је исто тако много живео са Гркињама, Јерменкама и Венецијанкама, чији говор разуме.
Виде како сви гледају у њега и не могаше да изусти ни речи. Срећом Принцеза Мати прекинула је свој говор само за тренут, да одмах затим настави, загледана, тронуто, у Србе: „Овај дан рачунам међу најсретније дане свог
Тај новац је разделио војницима, уз прикладан говор о Великомученику Цару Лазару. Кроз неколико дана био је у опсадној војсци, пред тврђавом Св.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се види из многобројних и широко распрострањених магијских поступака који се примењују да би се појавио и убрзао дечји говор.
поступака проговарање се постиже и ритуалним ударањем детета извесним предметом који по нечему асоцира на брз говор.
Наиме, клетвени исказ надилази обичан говор и по свом облику представља необичан, свечани, поетски говор. У клетвама је до свог врхунца доведена паклена песничка
Наиме, клетвени исказ надилази обичан говор и по свом облику представља необичан, свечани, поетски говор. У клетвама је до свог врхунца доведена паклена песничка имагинација („Очи на шиљак набио!
Породица је универзални, људски, културни изум, баш као што су то и говор, употреба оруђа или ватра.¹ Патријархални тип породице заснива се на неоспорном и врховном ауторитету мужа и оца који
избегава контакт с дететом све док је оно пре-људско биће, док још није стекло основне атрибуте човека (усправан ход и говор), тј. све док је оно у власти демона.
Тако дете овладава усправним ходом, усваја говор, учи се правилима социјалног понашања итд. Чак и усвајање извесних моралних норми, система вредности и сложених знања
Изрази и изреке које сви користимо готово свакодневно, набијени су сликама и оригиналним, маштовитим поређењима. Говор зачињен народним изрекама „постаје раскошнији, лепши, уверљивији, занимљивији, искричавији духом“.
и чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне, живописне речи и изрази, маштовита поређења и ритмични прозни говор. Бајка коју дете слуша откако сазна за себе учи га једноставном, складном и језгровитом говору.
промене у дечјем развоју, нарочито онда када дете добија неке битне атрибуте одраслог људског створења (усправан ход, говор, полна зрелост).
одраслих, дете не би могло да развије ни оне најелементарније специфично људске моћи и способности: усправан ход, говор, мишљење, самосвест. (Уп. загонетку: „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам...
моделу, који такође повлачи оштру црту између малог детета које још није стекло људска својства (име, усправан ход, говор) и припада хтонском свету, и детета које је обредима иницијације (крштење, поступаоница, магијски обреди за
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
помиловање за земљу убогу куда војска прође, јер земља је таква, она воли кад је обрасте трава, кад у пољу чује говор човека, она не воли да остане сама, она воли да је буди мукање крава, да је успављује јагањаца блека.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А све ли знаш, јадове, ђаво те знавао! — рече Перо Пуров. Бркоња Рако настави свој пређашњи говор, као да није ни било тих дугачких уметака: — Но се туже, кнеже, на намете и на правитељство, које је, веле, сасвим
? — рече Јанко узрујан и брзо додаде: — А је ли здрава? Јесу ли сви кнежеви здраво? — И преметну говор на друго. Дуго је трајао разговор, а све, отуд, одовуд, ријеч дође на Милицу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чим се помене наш јунак — чак и у неким ловачким приручницима! — висина гласа се мења, говор прелази у тепање и шапутање.
У Радовићевој реченици осећа се говор, и тон неке грубе честитости. Чак и у лирским песмама фраза је непосредна, именујућа.
Одсуство „лепог” стила може се узети и као потврда утицаја усмене књижевности на дечју. Говор је старији од писања; не ваља се превише удаљавати од њега. И ту, дечја књижевност враћа се почетку.
а у својеврсном, „сељачком” дослуху са свим школама, мелодија Груже се издваја као кликтај из светле дубине јутра, као говор који ван себе не тражи повода ни разлога.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
изишао је ћирилицом. Јевта Поповић у предговору велича »безсмертног Гундулића«, хвали његов »природни говор, красне ријечи и дивно пјесмотворије« и вели да ће Осман »најјаснија (најсветлија) књига у србском књижеству остати«.
су га за »зналца српскога језика«, а 1813, када је био са службом у Брзој Паланци, он је обраћао пажњу на народни говор и бележио што му се »чинило да треба знати«. Али све је то радио »без икакве књижевне намере... него само за себе«.
Караџић је ту у граматичка правила свео »говор оних Сербаља који живе по селима далеко од градова«, и то је била прва граматика народног језика српског.
Он је задржао стару граматичарску терминологију и начин излагања, и у старе калупе прелио живи народни говор. Али иако је књига у изради несавршена, она је имала неколико важних новина и означавала велики напредак.
Французи и Руси, и Срби треба да усвоје за књижевни језик свој народни језик, ваља примити »чист и непокварен говор народа српског«, »језик орача и копача«, језик крајева где се лепо и чисто говори, западне Србије, Босне и Херцеговине.
Стојковић, поборник старога језика, да мишљење да овај превод на простонародни говор није добар и понуди се да сам дâ нов превод.
Он је у перо бележио народни говор и фотографски снимао народне обичаје, тако да његова књижевна дела чине утисак послова једног скупљача народних речи и
Веселиновић је сеоски живот и сеоски говор познавао боље но ико. Он је описивао једну страну сеоског живота, лепу и идиличну, и то једнострано и непотпуно, али,
од тих радова су му: расправљање познатог питања Шекспир или Бакон (Србадија, 1883), велики политичко-национални говор Задатак Уједињење омладине (Нови београдски дневник, 1887), мањи књижевни чланци о Белушу, сину Ђуре Јакшића (Јавор,
српско, иако је та идеја потпуно победила код Хрвата, у српској књижевности остало је, углавном, источно наречје, говор Београда, Шумадије и старе Војводине.
Милићевић, Вук - Беспуће
су о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стиже Милун до некијех врата, Зачу гласе, па се заустави, Пригна ухо, оде ослушкиват, И чу говор, а женски бијаше, Једна, брате, вако говораше: „Јао Фато, јао јадно злато, Да луда си јоште, кукавицо, Та у бега
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Још само комесар говор да одржи. — Охо, Сајане, оде ти у пјеснике — изненади се командант. — У пјеснике! — гракну Џакан.
Милош се раскорачи и поче разњежено да рецитује, док га је Сајан слушао, поисправљен и јуначки избечен, као да слуша говор пред акцију: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути, ко бијела кока мирује дан . . .
Лалић, Иван В. - ПИСМО
У једначини света ми смо бином: То није реко Петрарка Лаури, Но матрица је иста. Исти покрет. Говор душе с душом, како рече Сократ. 9 Ми смо две жиже у једној елипси Што непознатом телу је путања; Је ли то звезда?
усијање хлади Тишине што би да буја у тумор, У бртву слова, у безнадни надир Исказа; морам да грезнем у речи, Јер говор, то је опстанак у нади — Са стрме косе неког чистилишта Вичем у ветар, слажем слог до слога У гласне речи, да
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И мој од. говор био би: ако као индекс узмемо сто — да, ми смо ближе испуњењу тих очекивања! Двадесет и петог, почеше да уносе
Ту је лично закључао врата мога бившег разреда и прешао на свој величанствени говор. Шта је најпре казао? Казао је: ГЛАВА XXВ — Без гурања, молим!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Искрено реци, прикане мој, мислиш ли мене у лонац свој ?“ Лукави лисац преврну очи и лажан говор за тренут срочи: „Покојне бабе кунем се главом, одавна држим жестоки пост, водицу пијем, храним се травом, просто
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Можемо оставити чамац овде и вратити се заједно. Кад смо били на путу, он изненада напусти свој мирни говор и упита као у усхићењу: — Мислите ли да то води чему: живети? — О, кад размислим, не! Не верујем.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ХОДОЧАСНИКА 27 ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ 29 ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ 31 ПАУНИ 33 ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА 35 ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ 37 РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ 39 КЋИ КНЕЖЕВА ВЕЗЕ 41 ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ СЕЋА 43 КНЕЖЕВА
Но брат је мој ћутљиви говор животиња разумевао: вуци су нам о братству говорили, медведи о правди, у вепру се чуо чукундеде глас, у птицама се
О кнежеви пијани што ме са бедема вребате зар мислите: неће мој говор даље од локве моје крви? Земљи сам близак, она боље памти речи но крв; у недра ћу јој казати, загрљен са зовама,
изворе наше крви сачувај за још једно стварање света да нам се тек после подвига на земљи небеска кроткост подари. ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ Нико још није проклео то поље где су нам косидбу косови спремили, ево ја га проклињем пре но што
језера у црвеним очима, — зар тако наша земља изгледа питају јунаци на последњој гозби кад рибе остају нетакнуте и говор се њихов више не говори.
Погледао је у сунце, стресао са себе мало глиба и чуо промењен говор, тад му је синуло: он се не буди из сна, него устаје из смрти као велика риба из вира.
Слојеви нејасности се слажу један преко другог иако то не значи да изневеравамо првобитни говор природе у стварању; ми само понављамо нејасност која је у природи језика, мада је у нашој природи да једино јасност
Палестини Кантакузин Димитрије седи на врху нрда за столом под шаком жуборе грчка мора у гудури пред њим словенски говор звони ко у руднику групмен Госпа прилази столу прво о вечном дану онда о ноћи снева и приклања се земљи Она у
нови сабор к њему иде можда та девојка што носи чаброве с водом и казује како се зове биље какав труд и звонак говор далеко ли је Ариље?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда је и он одржао говор и рекао да ће сутра вршити смотру командант дивизиона и пука. Логор има да се уреди, штала очисти, топови орибају,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Они се кренуше кроза село. Путом се водио говор само о раду у школи. Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна
Сви су те поздравили. Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата. — Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао. Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето...
И она је добила од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу. Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.
је за само срце и изазивају црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ценио је моја литерарна прегнућа. Кад су га изабрали за потпредседника црквене општине, показао ми је свој говор и питао ме како ми се допада. Ја сам цео тај говор прерадио и он га је прочитао на свечаној седници.
Ја сам цео тај говор прерадио и он га је прочитао на свечаној седници. Вели, мојој матери: „Боље пише од мене Мића!“ Кад сам се разболео
Њихови ликови су компоновани са испрепуцаним јарболима и испреплетаним ужетима и одају тупу патњу и сиротињу. Њихов говор се састојао од беспрекидног јаукања, тужакања, причања повољних новости и обећања.
Ја сам, за то отварање, био припремио велики говор о Петровој уметности, прочитао сам своје сочињеније Петру, у једној соби хотела „Краљица Марија“.
Док су око мене причали, приметио сам да су и ти гласови некако тешки и да људски говор, пре, није тако звучао. Загледан у мрачне прозоре, сећао сам се како ми је мој друг описивао неке снежне планине
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А када је престала песма њихова, проговори Господ. Реч је његова била као гром и говор његов као пролетња грмљавина; земљу је подузимала језа од страха и милине: беше и весело и страшно.
“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде још нешто да га запита, њега нестаде. Агатон се врати у ћелију, седе и стаде да размишња о том
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор. И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно: „Живео!“ проломи ваздух, и одјекну целим градом.
шеф у име свију чиновника свога надлештва изговорио дирљив говор у том смислу, а господин министар је захвалио свима на тој реткој пажњи и искреном осећању.
— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, попалили многе домове и запленили многу стоку! — То је страшно!
Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи. Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима. Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог
— скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка. Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.
Да бисмо ствар боле и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом: И Општи део 1. Говор и његов постанак 2. Порекло данашњих језика 3. Заједнички корени (санскрит) 4. Цепање језика на главније групе 5.
сâм, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је малочас понављао прву реченицу... После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе.
Кад се говор заврши, он, не мењајући положај, кратко и 'ладно процеди кроза зубе: — Хоћу! — Можемо ли дакле поћи с тобом тражити
Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ево нас у њиви. Кола стадоше под велики брест. Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...
Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. И опет јутро, и опет његове чари!...
Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... — Помози Бог и у кућу! — Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...
— Ама немој, очију ти! — Само часком. И, више се ништа не чу... А комишање иде својим редом. Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају. Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.
Кад је дошао из војске, није се могла опазити на њему никаква промена. Исти говор, исти покрети, све — као што је и пре било. Само сам ја запазио да је одлучнији и одважнији него што је пре био.
Цео му тај говор изгледаше као куцање часовника у мрачној соби. Он чита и као кроз сан чује нешто налик на оно: тик-так.... тик-так...
После неко поче говор о киши, па се, пошто о томе проговорисмо, сагласисмо да би добро било, кад би ноћас Бог дао добар пљусак.
И ту се Митар први досети. Он поче неки општи говор о писарима, па после пређе на наше среске, и помену како су се морали данас знојити.
»О, баш сам луд !«... помисли он, па стаде још брже да хода. Одједном чује он неки жив говор. Не зна које је време, али држи да је прошло врло много.
У њему је нека жива журба и затајена неизмерна срећа... У дворишту бруји: свирка, игра, смех, говор. Дошли сватови! Све се ускомеша.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) Шта велиш ти на то, Јевреме? ЈЕВРЕМ (устао је и узнемирено шета чекајући нестрпљиво да Јовица сврши говор): Па је л' то зашто си ти дошао? ЈОВИЦА: Па, то.
Ја сам их частио, рачун износи 87 динара. Одушевљење велико. Дочекај их лепо и одржи им један говор. Твој Секулић”. (Престрави се.) Ето ти сад! Откуд сад наједанпут да се скупи цвет грађанства?
Твој Секулић”. (Престрави се.) Ето ти сад! Откуд сад наједанпут да се скупи цвет грађанства? И какав говор, откуд мени говор? (Збуни се и устумара.) Иди, Младене, чекај, немој да идеш.. (Чита писмо.) „Рачун износи 87 динара.
(Престрави се.) Ето ти сад! Откуд сад наједанпут да се скупи цвет грађанства? И какав говор, откуд мени говор? (Збуни се и устумара.) Иди, Младене, чекај, немој да идеш.. (Чита писмо.) „Рачун износи 87 динара. Одушевљење велико”.
(Младену.) Зови ми овамо... Та што си се збунио? Што си се збунио, ког ђавола, као да ћеш ти да држиш говор? Иди ми зови Даницу... Немој... Ја ћу је звати...
(Ухватио се обема рукама за главу, па очајно гледа у земљу.) ДАНИЦА: А, да знаш, оче, што је господин Ивковић диван говор написао да га прочита својим бирачима! ЈЕВРЕМ: Дабоме, лако је њему кад унапред зна да ће говорити.
ЈЕВРЕМ: Дабоме, лако је њему кад унапред зна да ће говорити. А откуд ти знаш да је диван говор? ДАНИЦА: Ено му и сад стоји на столу. Оно „нешто” што сам читала малопре кад си ме ти грдио — био је тај говор.
ДАНИЦА: Ено му и сад стоји на столу. Оно „нешто” што сам читала малопре кад си ме ти грдио — био је тај говор. Нашла сам га на столу, па сам га читала. Диван говор! ЈЕВРЕМ: Па добро, шта каже, знаш ли макар прве речи?
Нашла сам га на столу, па сам га читала. Диван говор! ЈЕВРЕМ: Па добро, шта каже, знаш ли макар прве речи? ДАНИЦА: Не знам!
(Наслони се на сто.) „Браћо!” (Наслањајући се, напипа опет звонце па га шчепа и баци на под.) А он има диван говор, читала га је Даница и каже да је диван.
) А он има диван говор, читала га је Даница и каже да је диван. И сад тај говор стоји бамбадава тамо на столу, а ја — немам ни речи (Сине му мисао у главу.) Бога ми, и то би мого...
(Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију. (Вири.) А говор ено га тамо на столу лежи. (Вади кључ из џепа.) Добро каже Секулић, да измакнемо орман.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим! А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским).
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ 352 ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО ГОДИНАМА 355 МАГДА КАЛАБА СИКЋЕ 358 ГОВОР ВУКЕ МАЖДРУКЕ 360 ТУЖБАЛИЦА БАБА-ЈОШЕ 363 НЕГОДОВАЊЕ ПРАВЕДНОГ ЛАЗАРА 365 БАБА-ЈОША ОТПОВРЋЕ ПРАВЕДНОМ
Са шеширом на глави, узаним као приближени дланови, Жмирка, очима и наочарима, Као да држи говор сав се укрутио... — Да ми је знати какви су сад његови планови, На коју ли се страну света поподне упутио?
у Маљенској број 2, у стану 16, По целу ноћ гори лампа, ко успламсала савест Народа који не хаје за чист и правилан говор: Сам против свију Срба за правопис ратује Тодор!
Тодоре, Теби, који си живео без пензије, без звања и без одоре, У време срамоте, и ћутње, и општега назатка Чувао си говор као што се чува скупоцена алатка, Која, и кад се не користи, не треба да зарђа.
Ономе ко дадне петобанку До краја живота ће да припада!” ГОВОР ВУКЕ МАЖДРУКЕ Ево и баба-Вуке Маждруке, На руци јој прстен, блиста ко зрак: Успомена на веридбу, или заруке, На
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем. Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не уме
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Није им ни говор разумијевао, но на прсте разговараше ш њима. Ипак бјеше му пријатно њихово друштво. Погледа се — кад тамо и њега
“ Да га је ко боље пазио, опазио би како се Јанко мало збунио, то му се видјело на очима, но људи преметнуше говор на друго.
Залуду су га запитивали Оташ и Спасоје о постојбини и роду му, он је увијек умио сврнути говор на друго што. Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици страже.
А мрско им пак сад бјеше оно презирање „фукаре“ и „никоговине“ којим њихови старији обично зачињаваху говор о тим „стварима“. Рећи ћете да то изгледа е су превисоко полећели ти полетарци, прије но што су им крила нарасла.
Затијем заметни говор о грофу и понављај његово предавање, јали читај књиге што би им он послао. Тако проведоше зиму.
Људи се дигоше да начине мјесто млађима, па посједаше око огња. Сердар наведе говор на стара времена и јунаке, па вјешто сврну причање и помену претке готово свакојега свога званице.
Управ великом вјештином — као што умију Црногорци, особито старији — као да је то само од себе текло и просто говор на то навео.
Женске! камо сте, прострите!“ Наста мало метежи и граје, док се прострије и док легоше, па одједном утоли говор а започе хркање.
Ово јој није без неке! Мислим ја... Говори, говори, а све наврће говор на Стану: како је прикладна, душо моја, како јој је већ ред мијењати домом, и шта ти ја знам...
И Цуца је био на гумну. Ђаволасти ђакон, кад је видио згоду, наведе говор на оно о чем је, два дана пријед, Мираш Владици говорио.
“ „Нека, нека... како узоћеш моје дијете!“ блажаше га сердар, па да преврне говор на друго, запита: „Ама како велиш да је тај човјек из твога мјеста, а не збори онијем језиком што наликује нашему,
Сви их слушаху пажљиво, као да их разумјеваху. Они су најприје истиха разговарали, али мало-помало говор поста живљи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
захвале, похвале и честитке) или и гаталачко-враџбинске формуле које су из култичких обреда прешле у обичан говор.
где и шта, / А од смрти никад ништа), или као остварења настала у органској вези са песмом па отуд прешла у свакидашњи говор (Злату ће се кујунџија наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је срцу драго; Правда држи земљу и
Здравице су виши вид обичног свакидашњег говора, управо то је јавни и свечани беседнички говор у нарочитим приликама, обично за гозбеном софром: о слави, у сватовима, на крштењу и тел.
Такав говор има и свој посебан ритуал и при самом напијању и при реду и поретку у обређивању здравицама. Здравице су праве говорнич
Штакара на двије ноге. — Одговори се у шали ономе који запиткује: шта? 2) ИМИТОВАЊА ПТИЧЈИХ НАПЕВА (ГОВОР ПО МЕЛОДИЈИ) • Видим Тител! Видим Тител! Видим Тител!
(Човек) 51 — Умива се, па ипак је увијек црн? (Арапин) 52 — У соби теше, а иверје ван пада? (Мисао и говор) 53 — Царски је град са седам врата: на двоја улази све лијепо, на двоја звучно, а на једна слатко.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Баба се препане и повиче да је не посијече. „Брата ми на двор!” повиче он. Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
свако састајање и сујетан одговор, празнословља и смех безбожни, од чега се догађа да се запада у непристојан говор, укор и осуду, јер од тога се ум раслабљује и заборавља шта је добро.
Јер ово је равно првом, као што увек изгледа, и једнако је кривици пред Богом. Слободан говор, колико је могуће, пресецајте. И ово сажето да кажем: све што не води спасењу да се одгони.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Пауза после треће слике. И СЛИКА (Кафана „Шарган”. Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи говор, чије се невезане реченице чују у кафани само онда кад неко отвори врата.
Миле, који напољу слуша говор, повремено улази и коментарише оно што је чуо. Ставра седи и чита новине, наизглед потпуно незаинтересован за оно што
Ставра седи и чита новине, наизглед потпуно незаинтересован за оно што се напољу догађа и говори.) МИЛЕ: Сјајан говор! Ама све теза за тезом! Чујете како човек говори? ЦМИЉА: Прича двáсата, а не каже шта оће!
(Цмиља се враћа за шанк. Миле улази, узима столицу, ставља је крај одшкринутих врата, и тако наставља да слуша говор.) СТАВРА: А и ти уђе? МИЛЕ: Па ваљда видиш колики је то пљусак! СТАВРА: А онај тамо не прекида?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
заузима за нешто ревност — марљивост редут — забава, бал резомирати — закључивати, мислити, сматрати реч — беседа, говор ритмајстор — коњички капетан ритор — ретор, говорник, беседник рождество — рођење, Божић Росија — Русија росијски
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— запита Бујас. — Ја га залуду тражим очима. — Јено га тамо у запећку. Он је заспâ има и дви уре. А-ну, прикините говор, па ћете чути као рче! — вели Шкељо. Ућуташе. Заиста Букар хркаше како не би двојица да саставе заједно.
Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима. Говор је најпре текао о похарама. Судија исприча како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.
О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше да му се памет помјерила. Штавише, кад га једном Вртиреп запита: — Шта је, оче Брне? Да није...
Тако су се слуге разговарале на сијелу. Као што се види нијесу имале што завидјети Шкељу. Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар: — Ја се све бојим да нас јарчина не прошпија! — Ко да нас прошпија? — викну Дундак.
И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити итд.
— Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг. Бакоња зину од чуда, чувши тај говор. Зар су ово бодули, помисли. Он је по причању знао како острвљани говоре, али никада дотле не видје кога.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Збијене — ко од тешког страха. Ја знам да свака као жива (Мада неима ока, уха!) За мене неки говор скрива У непомичној урни духа. И све што гледам у њих дубље Све ми се мање мртвим чине Те шкриње мрака, тајне зубље.
БОЛЕСТ Деси ми се да крај кафана (Док сви на мени виде ловор) Пролазим мрачан усред дана, Немо, као да не знам говор. И не знам ко сам, не знам шта сам, А хитам као да знам куда.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он је скочио и изишао, ветар му је збацио шубару и дуго је ваљао по калдрми... То је био његов последњи говор и последњи одлазак у Скупштину. И како је сад могао да спомене тестамент и наслеђе?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Разлика и вије тако велика, јер терџуман је тумач. Сима је умео да тумачи говор са седам језика и да говори на седам језика.
Они који су путовали са Добрачом брзо би се уверили да он зна да чита из облака и да разуме говор ветрова. Загледан у небо а некако одсутан Добрача је, увек на време, предвиђао невреме и налазио, увек на време,
Нити је ово било време за говор, нити је његово сазнање било цело. Сетио се оног згрушаног мрака у Карађорђу и по други се пут опоменуо: откуд му
био пун света и разигране медитеранске светлости, долазио је Божић, фијакери су пролазили и чуо се звонки италијански говор, ваздух је мирисао на морску траву а њему су се, одасвуд, неприметно, примицали људи из полиције. Без претње, учтиво.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У то би халка закуцала. - „Петар!“ - Ускликне отац; - „он је зацијело! Он вазда воли говор и сијело Отворите му!“ ...И ми сви, к'о вјетар, Трчи и вратâ пријевор извуци.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ученици се загледаше као да питају: „Неизрецив број! - Шта то може бити?“ Питагора разумеде говор њихових очију па рече: „Сада ћу вам то растумачити“.
Он устаде и рашири своје руке. „Хармонија васионе - то је говор бројева! То је дубоки смисао свих мојих сазнања. - Број обухвата све! Он је прави израз свега бивовања.
То је дубоки смисао свих мојих сазнања. - Број обухвата све! Он је прави израз свега бивовања. Говор бројева је виши и савршенији но говор нашег језика.
- Број обухвата све! Он је прави израз свега бивовања. Говор бројева је виши и савршенији но говор нашег језика. Сви остали наши појмови су нејасни и нестални, а бројеви су вечни, нестворени, непролазни, непокретни“.
“ Сад номофилакс зину да говори. Он је свој говор којим је требало да Хипократа уведе у звање експерта унапред срочио, научио напамет и успут се још једном преслишао,
То беху, вероватно, неки трговци, јер разговараху о пазару и ценама, потпомажући свој говор цифара раскреченим прстима својих руку.
Клејтомахос се испрси и настави из пуних уста свој говор. „Ја се искрено дивим теорији нашег Аристарха која ми личи на један величанствен храм, али, баш због тога, морам, као
“ Аристархос, који је говор Клејтомаха саслушао, а да није ни оком трепнуо, јави се сада за реч. „Ја сам“, рече он, „своме поштованом колеги и
Сви присутни подигоше се са својих седишта, а Птолемајос Филаделфос одржа овај говор: „Људи науке и уметности! Чеда муза, одабрана војско ума, ја ћу са вама да васпоставим царство Александра Великог!
После ове смотре своје просветне војске, Филаделфос настави свој говор. „Људи из држава диадоха и Велике Грчке, људи са Самоса, Родоса, Тасоса, Киоса, Коса, Делоса, Кипра и Крете, људи из
Одушевљени узвици одобравања пропратише овај краљев говор, и он сиђе са свог престола. Но пре но што је са својом супругом и својом ћерком изашао из дворане, он пружи руку
Чим он доврши свој говор, отворише се широка врата дворане, а кроз њих покуља дугачка поворка носача који унесоше и положише на столове и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— прекиде ме он понова — ја морам признати да ви говорите сјајно, да ви говорите особито разумно, да ме ваш дивни говор подиже, узбуђује, храбри, одушевљава и дира у најосетљивији живац. Али, јест али?
ти долазиш.“ Тада се моје срце стеже, грло суши, и ја се збуњујем, заборављам спремљени говор, и седам, брукам се, одустајући од тражене речи без икакве мотивације.
А сад? Шта ћемо сад? Не знам, богами, ни ја не знам шта ћемо сад. Ја мислим да сам то јасно доказао, то јест овај мој говор види се сувише јасно. Однесите моје поздраве вашима на дому! — Хоћемо, хоћемо — одазива се народ и накреће полиће.
А уочи оног дана, кад је рочиште одређено говор је био потпуно свршен и ја сам га прочитавао ко зна већ по који пут. Сећам се, да сам ноћ уочи рочишта провео врло
клупи у Панчићевом парку, преко пута Општине, пушио и крадимице, да пролазници не би приметили, погледао и прочитавао говор, који сам био саставио.
Пошто сам сео за једну катедру у заседању, кријући сам прочитавао свој говор. Чиновници су се мували овамо и онамо док сам се ја љутио и срицао: „...Тужба је неоснована и недовољна. По § § 15. 16.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Као да опет сједим на шареном сагу дјечјих маштања и слушам басне о мудрим животињама које знају људски говор, а имају меки глас дјетета и разборито срце старца.
Осјетио сам миљење сока у сваком тананом влакну и срх у студеном срцу камена. Разумио сам нијеми говор ствари и тугу у оку звијера. Отворио сам душу свакој појави живота и очи сваком његовом виду.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе. Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Баба се препане и повиче да је не посијече. — Брата ми надвор! — повиче он. Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих висина. И очију што их види моја снага.
И два ока к'о два црна мора, Обасјана снагом и животом, К'о тишином говор древних гора, Као цвеће бојом и лепотом. Отвараху очи пуне сјаја, Пуне мисли што дан један живе, Пуне среће свога
су по земљи, у крваве воде, Уз музику смрти и химну слободе, Уз кораке моћне историјских дана, Уз тутњаву гнева и говор вулкана.
већ нема ни руина стари', Где ноћ заборава све је досад скрила Осим ње, што иде са несталих ствари Уз облик ветрова и говор дубрава, Као дух умрлих преко наших глава?
Моје ноћи црне, да л' се живот мења. И шта значе мисли и говор ветрића? Ох, звездано небо како мири снове! Ох, мрак како гледа мирним очима!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Један пријемник, не већи од ручног сата, омогућиће му да чује било да се налази на копну или мору говор, односно музику из неког другог места без обзира на његову удаљеност.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Следеће године учитељ ме је одабрао да рецитујем на дан св. Саве. Написао је и говор за мене. Мајка је то исправила и проширила и нагнала ме да неколико пута поновим своју беседу.
Успех је био преко сваког очекивања. Моји несташни другови овога пута нису се смејали; напротив, занимао их је мој говор и то ме је јако охрабрило.
Говорио сам осећајно, а приметио сам и да је мој говор направио леп утисак на чиновнике који ми нимало нису личили на чиновнике на које сам навикао у Аустро-Угарској.
Фармери из Делавера, моји сапутници на броду, нису ми сада личили на дрвене лутке и њихов говор није ми био више неразумљив. Разумео сам њихов језик, и оно што су говорили остављало је пријатан утисак на мене.
читао ”Мејфлауер уговор”, “Декларацију”, Амерички устав, говоре Патрика Хенрија и Даниела Вебстера и Линколнов говор у Гетисбургу, Билхарц би, када би га заморило рецитовање грчких и латинских стихова и певање црквених песама, почео у
За непун месец дана ја сам већ знао напамет “Декларацију независности”, Амерички устав и Линколнов говор у Гетисбургу.
учим америчкој историји, а млади Луканић обећа ми да ће израдити да ме управник његове велике школе позове да одржим говор о декларацији независности.
Описао сам и свој први говор одржан на дан св. Саве пре неких тринаест година и држање мојих несташних другова у Идвору и упоредио те догађаје са
Године 1883. Роуленд је одржао историјски говор као потпредседник једне од секција Америчког друштва за унапређење науке.
јер је готово невероватно да један диск може тако да вибрира да репродукује верно све сложене вибрације без којих говор не би био разумљив.
изговорена на српском језику, али ми је рекао да верује, судећи по утиску, да је бар тако успешна као што је био мој говор на Принстону на почетку светског рата 1914. године. Тада је он био при крају својих студија у Принстон колеџу.
Морам признати да сам сличан говор одржао и пре двадесет пет година пред протом Живковићем, песником из Панчева, када сам га посетио 1883.
Ћипико, Иво - Приповетке
А знајте, зборе наши да неће бити зла, већ ће вас домало пустити. Браћа се живо згледаше, а отац промијени говор и упита их: —А имате своју потребу? —Имамо. Да знаш: зарада нам је код тамничара...
А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш.... Оно је официр, прекиде говор и показа руком на њ. — Шета се. Девојка успрене кад је официр прошао поред њих и љубопитно је погледао.
Он им прича невине и богољубне ствари из семинарија, прича им о Пречистој девици. Они навлаш свраћају говор на девојчице што носе ручкове тежацима у поље, које они вребају и с њима се састају...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Као што се сматрало да је и Вук Караџић у књижевни језик положио простонародни говор. Данас је, међутим, и једно и друго спорно.
Као подлога књижевног језика очигледно није узет или је само делимично узет обичан, свакодневни говор, а делимично језик народне књижевности, који се деценијама, па и вековима уобличавао и у усменој је култури имао
за себе каже да је при „паду“ (доласку) на овај свет био „непознат говору и невољи ружној“ уместо „није познавао говор и невољу ружну“. Разуме се да је у критици ова погрешка истицана као груба и недопустива.
„осећам себе кад гледам у траве и ноћи, и воде“ добио преокренут изглед „осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода“. Говор који нас не познаје, па траве, ноћи и воде које гледају уместо нас, и на крају оне чудновате очи у последњој квинти,
Ту песнички говор постаје таутолошки. Разуме се да није посреди пука метричка схема него и све што са њом у присној повезаности иде:
плану, може да прати оно скровито и реверзибилно превођење сликовне/гласовне материје у семантику на коме се људски говор темељи: и ма шта мислили логичари и њима блиски лингвисти, људски говор неминовно губи своје људско лице са укидањем
материје у семантику на коме се људски говор темељи: и ма шта мислили логичари и њима блиски лингвисти, људски говор неминовно губи своје људско лице са укидањем те сликовне/гласовне материје.
Песници тај супстрат, обликујући га, исто тако и проверавају, такорећи проверавају сам људски говор. Поетска слика широко схваћена као елементарна ћелија поетскога бића увек настаје када се тај супстрат активира и
систем изражајних средстава у поезији, то је изузетан и изузетно тежак задатак: разлози се осипају и чињенице измичу, говор постаје питијски, а слике сновидовне, аналитичкокритички текст претаче се у синтетичкопоетско ткиво.
Али бих ипак нешто рекао о прецизном говору у науци о књижевности. Први услов за прецизан говор јесте разрађена и сређена терминологија. Богдан Поповић је познату студију „Теорија редапоред“ објавио 1910.
се није ваљано анализирало ни шта је стварно Вук узео као основицу књижевног језика: да ли заиста само „простонародни говор“ или је то био и језик народне или усмене књижевности.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да на тај начин добијамо обавештење и о својини говора: сазнајемо ко говори, да ли је то што говори његово или је туђ говор, односно у чије се име нешто именује тако како се именује.
У ауторов је говор, према томе, унесено именовање које упућује на Софку, па се отуда у дугој половини реченице све рачуна са њене тачке
Остала је бар још једна могућност: да се реченица дадне у јунакињино име и као њен говор. Тада би гласила: „Више се знало и причало о мојим чукундедама и прамдедама него о нама самим: о оцу ми, матери, па
Но пошто је изабрани облик приповедања захтевао од њега да исказ преведе у ауторов говор, јер аутор приповеда, обавио је следеће граматичке операције пребацујући заменичке облике из првог у треће лице:
А све ове граматичке операције нису, разуме се, ништа друго него превођење из управнога у неуправни говор, при чему се у саму конструкцију реченице не дира, односно - у суштини се ништа друго не мења.
Превођење из управнога у неуправни говор у овом се случају не замишља као да је стварно обављено, него као оно што је у дубинској структури нужно, или другим
Иначе превођење из управнога (директног) у неуправни (индиректни) говор ни у ванкњижевноме општењу није тако једноставно као што нам га граматике приказују, а потпуно није никада.
Шпицера). Ето зато се, кад се са довољно граматичке дисциплине управни говор претвара у неуправни, мора мењати и сам синтаксички склоп, уз задржавање једних, мењање других и испуштање трећих
Нечисте крви изашла „неурауотежена и згужвана” зато што су се у њој укрстили управни (јунакињин) и неуправни (ауторов) говор. Постоји, сем тога, и друга, конкретнија потврда. Сачувани су, наиме, трагови генезе саме реченице.
ћемо и размотрити као нај карактеристичнија - изазива, што се и могло очекивати, прелазак са управнога на неуправни говор, заправо преношење првога у форми другога, што условљава неизбежну интерференцију.
Али у роману, премда се тај Тодорин говор доиста даје, даје се као да је одвојен од ње и споља виђен. Као што ми, истина, видимо своје лице у огледалу, али га
”72 Занимљиво је да недостаје повлака на почетку, као сигнал да почиње говор лика, а ипак је ауторов коментар одвојен повлакама.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Јер тако потурчени Горани чувају старе обичаје, каогод и стару ношњу и говор. Али су ревносни у вери као ретко ко од преверених скоројевића.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Он је звезда над празнином говор који открива Здробљено сунце подземља као живу у кости. Ту изгубљено сећање пустињу храни.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сс... Ритам је пресечен. Колона се уставила. Тамне су прилике избиле пред њу. Чуо се пригушени говор. Примане су заповести. Тихи се гласови укрштали и сударали. Потом је заповест даље разношена.
Тако се тада војници сулудо кикотали. Ипак нико није говорио. Можда се бојали да говор не привуче гранате. То је као затварање прозора и врата кад громови ударају.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ХАСАН: Жива ил’ мртва, Везир га сутра мора имати... Шта да се чини?... Говор’те сад! ЋЕРИМ: Да се убије! ХАСАН: Та ту је био малопре, Па што га сместа ниси убио?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Овем ти предајем дужност, да се ники не приближава“... Читав говор одрже један другоме. — Бугари су вероватно осетили да се у нашим рововима нешто одиграва, те осуше брзо паљбом.
У одређено време наишао је са капетаном „Фикусом“. Тада је управник одржао говор о реду, дисциплини, говорио је о казнама и најзад представио капетана Воју „Фикуса“. —...
Колосаљно! — зацену се капетан Сергије. — Господо! — поче „Фикус“ да држи говор. — Оставили ми своју родноју земљу, а наши семји под патиском непријатеља... — И јопет живувајемо!
Нашао се у незгодном положају. — Хвала, хвала, ја сам на служби — одговара суво. — Господо! — поче говор „Фикус“. — Дижем ову „шашу“ у „шчаст“ по’пуковника и... и команде места, која је дошла да нас „пождрави“.
Брана прави венац од маслачка да преда победнику. „Фикус“ држи говор Пери „Ђевреку“ и Сими „Јаребици“. — У вас је „утпрла“ очи армија... Докажите... да још мајка Ср-Србија пропала није.
Разговарамо уз пут како је неко од наших направио сигурно какав изгред, те нас командант места позива да нам одржи говор. Причају да их је још једном тако звао, пре два месеца, да им замери што не поздрављају француске официре.
При одблеску муње изгледало ми као да видим неке људе. Наскоро смо чули говор. — Је ли то батерија? — Јест. — Која? — Пета. — Где је командир? — На челу. Војници су полегали покрај пута.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Њен тихи говор без много суперлатива — поређење са камерном музиком није, чини ми се, нимало неумесно —, њен прециозна и барокни
Он је човек сасвим друкчијег доба, он не спада у ово доба. Друкчији су његов ход и говор, друкчији темпераменат, захват, тон, друкчији и његова оштрина, и замишљеност, и јеткост, и носталгија, и очајање.
Ништа т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако улити вољу твоју Као повољан говор и новост угодна мисли: Разговор често један цео пресуди живот.
’“ Пошто је у целини донео овај дуги не незанимљиви родољубиви говор алегорично представљене Матице (у којем се велича Гајева Даница, „кад ми котарчицу пуну мирисног и разновидног
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
берићет — изобиље; обилан род; родна година беслеисати (се) — хранити (се), издржавати (се) бешједа — беседа, говор бешједити — беседити, говорити бива — ваљда, можда; дакле, значи; управо бивакарце — види бива бирземан — старо,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
тако калпаке и списе, Механе, бродовље, хетере и ловор Засипала прахом покајничке мисе, Где пауков застор векова је говор. О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Шта, на пример, мислиш ти, господин-Жико? ЖИКА (он није ни слушао говор капетана, већ се неиспаван бори са очним капцима који му једнако падају): Ја? Ја не мислим ништа!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Византинца из Солуна, браћа Константин (доцније у калуђерству Ћирило) и Методије, који су одлично познавали словенски говор околине свога града, превели су, по наредби византијског цара Михајла, најважније хришћанске верске књиге на словенски.
Његов Српски рјечник с граматиком из 1818. ударио је темељ новом типу књижевног језика, чије је полазиште сељачки говор, а не градски. У својим каснијим радовима Караџић је одредио нов став према црквенословенском језичком наслеђу.
веку прихватили, додуше постепено, у етапама, Караџићев ијекавски говор као темељ свога књижевног језика, иако је тим идиомом говорио веома мали део Хрвата.
Код неких писаца осећа се утицај руско-украјинског барока, а у књижевни језик, више него раније, продире жив, народни говор.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да му није тешко виђење, говор с њом. И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
има и иначе нарочиту снагу: ко би такву »лескову змију« испекао и комадић метнуо у уста, разумео би говор животиња; ко би јој појео срце и отишао на ливаду, свака би му травка казивала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1, 10).
Ћипико, Иво - Пауци
Једанпут сунце излази и једанпут се умире!... Остали свједоци изјавише једнако. Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду.
Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас ... Младић, устежући се, прекиде говор. Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. —Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели!
Дон Фране упути се с Ивом. У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. — Зар ниси чуо? Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране.
Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит'... У лити се вода не може пит'...
— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! — О чему је говор? — упита доктор. — Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... — Да чујемо и ми!
— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. — Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина... Браво!
— Је, узвиче се, ма ваља притрпит'! Он се мучи за све нас! — Па преврне говор : — А трибујеш ли ча? Пој' гори, наћ' ћеш све како си и оставио. Иво погледа. на врата.
Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. — Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. — Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте.
суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник! Молим вас, гдје сте га купили? Ви сте сретан у избору.
— Рђав је, ма дигод јема правицу... — Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор. Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав!
И онда нисам господарица од свога живота.. Ма пустите! Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. — А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. — Било би боље... Не би ме оставија ... — А зашто долазиш?
Срећа, де ће ме, зафаљујућ' пресвијетломе, ова комисија окрпити. Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
запазили смртоносно жутило, мотре му на очи — јесу ли штогод уморније, усне — јесу ли модрије, удове, кожу, дрхтавицу, говор, јасноћу и повезаност, јачину гласа, дакле све што би указивало на одговор: докле ли ће старац, је ли при путу, хоће
“ Седа као да је потпуно исцрпљен и истрошен напором. Ја мислим да се он неколико дана спремао да одржи овај говор. Срицао је реч по реч, мењао, дотеривао, глачао, само да би, кад дође овај тренутак, био што убедљивији.
војничкој души нека утрнула бивша осећања, присећао се онога што му се чинило дирљивим и све то пажљиво сложио у говор.
“ Не, он збиља нема таквог беседничког дара као Дадара. Труди се и он, удешава да му говор буде свечан и достојанствен, али све то испада некако намештено и шупље, једнолично као црквено појање.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1892. з* С духовне висине своје ти си ми пружила руке, Твој говор, анђелски нежан, очара мени слух: Кô демон, одбачен небом, ја слушах небесне звуке, И препорођен к теби узлети блудни
“ Но сузе малога бага Тронуше доброга кмета, те говор прекину даље, И малог Амора онда с краваром кметици шаље. „Ал' прво накричи, овај, да мале чакшире справи, Јер, вели,
А затим истресе многе, Док га издаде говор, а онда и саме ноге, Па пође кметовој кући. Кметица била је сама, Јер мушки одоше крчми управо од божијег храма, А
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Почео је мирисе биљака да прима као неки говор. Кад момак рано изјутра сече и вади поврће за пијацу, старац узима снопиће, чисти их од земље, мирише их дубоко.
Ако ко, ја Швабе не волим, говор им не волим; веру им не волим; јела им не волим. Али, ето, живимо с њима... А како чујем, било је да су и они куповали
— посматра господин Јоксим. После погреба, одмах се вратили својим кућама, и то на најбољим коњима. Говор протин је био кратак, опрезан, с једном једином, и то некако мимонесеном алузијом на насилну смрт доброг и мирног
Другови лармају. Владимир Рибарић држи говор. Павле и Милан грле Бранка. Господин Тома вади из џепа свој стари и старински сат, и, сав уздрхтао, предаје га сину.
Музика се све више претвара у уздржану пратњу, а песма у неки говор и исповест. Па се пратња још станчала, а Милану глас попео у грло с пуно грчева.
не знају како се изговарају по енглески оне речи, чули сте, вичу, нешто док играју, не зна човек да ли је људски говор или... Апотекарица настави да плете. — Сад може госпа Мања узимати часове од Павла, или од Црнца...
За клавиром, једнога дана, Јосиф доби удар у мозак. Изгуби говор, и скоро сасвим ослепи. Као што се маленој лађици у бурним валовима само јарбол помало показује, тако је у Јосифу
Свршен или несвршен учитељев говор, три свештеника, сви заједно, брзо сручише гомиле текстова. Неки људи набраше обрве, да ли због учитељевих речи, или
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
-лат. рарентатіо »погребна свечаност«) — посмртни говор, надгробно слово ПАРОКА — перика, власуља ПАСКВИЛАНТ — писац пасквила, погрдних и подругљивих списа ПЕРОРИРАТИ (нем.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
професора Симе Митровића, који са извесним пакосним задовољством већ неколико година бележи фразе за посмртни говор који намерава да ми одржи пред црквом; и најзад, у многим и многим другим замршеним и неразрешивим односима.
Јер ја сам знао да постоји говор бројева, па говор цвећа, али нисам знао да постоји и говор ногу под столом. Ја тада нисам ни обраћао пажњу на ногу
Јер ја сам знао да постоји говор бројева, па говор цвећа, али нисам знао да постоји и говор ногу под столом. Ја тада нисам ни обраћао пажњу на ногу апотекаричину и ногу
Јер ја сам знао да постоји говор бројева, па говор цвећа, али нисам знао да постоји и говор ногу под столом. Ја тада нисам ни обраћао пажњу на ногу апотекаричину и ногу судијину, које су се тако пријатељски
кад је ни он не би научио, онда је лако ишло, јер се и он сам снебивао да говоримо о француском језику, већ би завео говор сасвим на друге стране.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Говоримо... уверавамо, само они нека решавају што пре. На пољани потпуковник Петар сакупио војнике и држи говор: —... До овога часа испуњавали сте часно и поштено дужност према отаџбини.
Логор је био у близини вароши. Али како није имао своју команду, то је излазио кад је хтео. Новца није имао, страни говор није разумео, и онда је размишљао како би могао доћи до пара... Сети се он свога трика, на пристаништу у Сан Ђованију..
Онда су им одржали говор. А одмах затим командоваше „мирно“ и „на парове разбројс!“ Пошто артиљерци нису имали ни топова, ни коња, изводили су
— добаци неко. Онда су ме увили у влажне облоге, те сам се тако мало притајио. Али кроз полусан чујем говор, који заморно одјекује у мојим ушима. — Примам... — Пратим... — Е, бога му, овај ме човек као неки демон јури.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јутарњу росу пије, шумским се плодовима храни. А кад настаде година трећа — учини се дечаку да разуме говор биља. Чу Ведран како јауче грана када је нехатна нога гази и досети се да он то купинову врежу окајава.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У То би халка закуцала. — ''Петар!'' — Ускликне отац — ''Он је зацијело! Он вазда воли говор и сијело — Отворите му!'' ... И ми сви, кô вјетар, Трчи и вратâ пријевор извуци.
Њихов је говор моме срцу лијек И с њима тако провео бих вијек, Па храна била само црна кора. Хајдемо, Музо, из те луде праске,
Мала звонца звоне, сјају доле цветне, Као у бајкама зборе тице сретне; Но тај говор мени нимало не годи, Ја свуд беду видим куд ме стаза води.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сила све рушила на своме путу, а посвађали су се „да око шта, веће ни око шта“, — тако их оптужује народни певач кроз говор звезде Данице Месецу. Како такву браћу да помири Анђелија?
У прву врсту би ишли један те исти говор који се више пута понавља, или писмо једне те исте садржине које се упућује већем броју лица, или такво писмо које
Велики уметнички значај има и директни говор. Он је важна црта не само епскога стила него и усменог стваралаштва уопште.
У истој мери употребљен је директни говор и у нашој народној књижевности уопште и у епској поезији посебно. Има и таквих епских песама које су целе у дијалогу:
Но то је само један мали део садржине коју обухвата директни говор у јуначким песмама, све остало су чисто људски односи и ситуације.
“ Љуба њему тихо одговара: „Господару, Јакшићу Богдане, говор', душо, што год ти је драго, још ти нисам воље покварила, а ни сад ти покварити нећу“.
“ Љуба њему тихо одговара: „Говор’, душо, што год ти је драго“. Јакшић Митар њуби бесједио: „О Милице, вјерна љубо моја, краљ будимски свога жени
увод, ИИИ, 3 лале — учитељи владалачке деце, доглавници, дворани лакрдија — реч, говор Ландово (тј. Ландол) — село у околини Смедерева ласно — лако Латинин — Талијан; „у Црној Гори“ — каже Вук — „и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Тако и би то, те и досад сву србску земљу Турци држе. Каде то дочу јадни Амира, за добар свет себи прими тај говор од њих и рече: »Ђерчек, може то стати се, право велите!« И преступи своју заклетву, те веру под ноге удари.
Ал' у цркви све тек граја и буна, метеж и смућња се чини. Ништа ни мало не фали од механе: маскара, смех, говор, шала, укор, позор. У цркви се то стаје ка у некој бањи, на тргу ли коме, и осталих зурница, сви што исто призјавају!
Ил' му заузме се суближе друг с другом у шапат, јали безсрамно и у већи, чувени говор. Те о свачему споља на мери ту је разговор, договор, уговор, сваки хесап, прокуда, пањкање, изношена ивтира и хула,
сестре, стрине, баке, старо и младо, све мало и велико, до водоноше баше, слуге и слушкиње, децо и детићи, свим једнак говор поговара се и свет светује се, свако вам добро напред износи, част и рухо се готови и пут се сватовски указује!
Сад ето когано језика никад нисам чула ни знала, говор му разбирам, ни тога образа што га никад ни на сну нисам видела, сад га на јаве пред собом гледам.
А стајање, зебење ли, ил' му била запара, — једно је та мени, та вама. Труд мој, труд ваш. Мени за говор, а вама за слушање... Промисли се о томе ето, и о светски послови.