Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко хоће сам да говори, а другом не да или не слуша, досадан је другима. Меру, дакле, у говорењу. Ко говори о другима зло пред нами, и о нами ће пред њима: не говоримо, дакле, зло о другима, разве кад је зло јавно,
и довољно материјала сабрао, или чрез чтеније или чрез опхожденије, а нејма довољно расужденија и искуства својему говорењу потребни ред и расположеније учинити и дати, он врло ласно пада у блебетање и разумним слишатељем досадан бива.
Да су се Димостен и Цицерон и њима подобни у свом говорењу услаждавали, то ће свак ко се у овом послу познаје, док је год света, рећи да су весма право имали и мислили.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било је исувише касно да се покуша било шта. Могао сам мирно да се препустим очевом говорењу. Он је још говорио како смо ми једна ужасна генерација, али ја више нисам разумевао речи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, ваља трпити док народ тако [х]оће.” Архимандрит бездински: „По Вашем говорењу, господине, ваљало би колио данас истребити све калуђере?” Епископ: „По мојем говорењу?
” Епископ: „По мојем говорењу? Е мој брате, сами сте се давно и давно истребили, нити сте чекали мога говорења.” Архим[андрит]: „Како, преосвештени
Ја ти за мене кажем, стидим се и срамим моје седена образу браде. Наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да познамо колико је ком вину и шљивовици годинâ.