Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сутрадан је цело село говорило како је Николина кућа изгорела, како је Стојна прва осетила да гори, како би се сви погушили да не беше оног младог
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Овај Игњат Сабов, кажу, учио је у Руми, и као што се говорило, за време његовог учења ту у Руми била је најбоља школа.
Миленко помисли да се Афиз-паша повратио и повиче на војску: „Плотун, јунаци!” Војска опали пушке; како се говорило око 10 с поља које мртви̓ које рањени̓ пало; док се ови одбију натраг и добошом огласе, и познаду се.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
мало-помало окрете се разговор некако случајно — те капетан сазна од Ђоше ко је синоћ био у меоничкој механи, шта се говорило и ко је ископао нахоче. Капетан само врти главом, па се чуди: »О, гледај ти њих, молим те!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. За вечером се водио обичан, домаћи разговор. Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. — Богами, децо, пожурите. Има се доста посла ове јецени...
Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... Тек опет се настави разговор. Али се говорило хладно. Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... — Не плаши се, човјече!
Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу. Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.
Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу. Није се говорило гласном речју него шапатом. Свако чело беше натуштено.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Био је сутоњ. Сунце је заилазило за Гучево. Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које нам је говорило нешто немачки — ја не знам шта. После је нестало тога детета Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша. Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: »Е, — веле — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу«, или: »Тиче га се то много
Али тако је то у свету! Право је речено да добар глас далеко иде, а зао још даље; па зато се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином, о коме последњем ћемо стога и ми врло кратки бити. Он је био нешто сасвим друго.
Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.
»Свако чудо за три дана«, вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем. Село је два-три дана говорило, па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.
Памтим ја, боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу! Какве су то силе биле! Па какав запт и каква строгост!
налазиле, и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена. Говорило се: како се то нарочито ноћу осећало. Као да више, поврх вароши, по брдима, околним селима нису бивале оне тихе,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тај чудни млади човек био је њихов заједнички идол. И та кућа, без мушке главе, добила је у њему све. Дубоко у ноћ говорило се само о њему, о његовој души, очима, карактеру, гласу и стасу, дубоко у ноћ једном су само молбом узнемиравале
Црњански, Милош - Сеобе 2
Двор је хтео да укине статус тог народа, који је био, како се у Бечу говорило, „арма ин арма“. Царство је било решено да од Расцијана, који су дотле били само војници ћесара, начини сељаке,
А пошто нико у тој фамилији није видео лавицу, о томе се дуго говорило. То се памтило. Ћерка капамаџије Гроздина радо је, као и Ана, певала, а радо је и играла.
Та сирота рођака појави се сад, као нека лепотица, коју је сенатор крио. Засенила је и Варвару. Иако се о томе није говорило, у оно време, та сиромашна рођака сенаторова ушла је у брак невина, а показа се у сватовима као рођена за пољупце, за
У њиховом кругу, могли су се, на прсте, избројати они који су знали да читају и пишу, а немецки их је говорило, и међу официрима, мало. Мајор Јоан Божич учинио се био Павлу прави Бечлија.
Истина, у његовом се национу говорило да, док кучка репом не вине, неће пас за њом потрчати, али ни кучке овако репом нису махале.
Иако нико није знао рећи ни једног њеног швалера, иако су официри зазирали од њеног мужа, за кога се јавно говорило да је убио два своја пријатеља, госпожа Евдокија била је врисак Будима, већ годинама, пре него што се са Павлом срела.
је био дакле, заувек, онај његов свег, откуд је пошао, у ком му је све било познато, где се његовим, матерњим, језиком говорило, где се, увече, шоровима, певало. Где га је сваки знао. Где је своју кућу, браћу, своје коње имао. А куд је сад стигао?
Она су била навикла да заједно спавају, играју, а углас говоре, сва. Ни једно од те деце, сем најмлађег, није говорило само за себе. Кад остала престану. Сва су говорила заједно.
Јер се говорило да у њој, ноћу, шетају авети. Сунце је залазило, кад се Варвара, понова, појавила пред том кућом, у башти.
У Руми се говорило: отоболио усну као логовски ам. Овде, међутим, на путу у Кијев, тај трећи коњ вукао је, као и она друга два, бесно.
У кући трговца Жолобова, после тога, неколико дана, у фамилији Исакович, само се о том говорило, снуждено. Била је настала тишина, као да им је неко у фамилији умро.
коју су сахрањивали, била је сербска милиција, која је ратовала у турским ратовима, уз Аустрију, то јест, како јој се говорило, уз Христа и хришћанство.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многе Јужне Словене из Аустро-Угарске привлачила је слободна држава, у којој се говорило њиховим језиком и у којој су они могли купити земљу по ниској цени.
Вук (Ковчежић), каже, да је „у све четири грбљанске кнежевине било нашљедних кнезова, за које се говорило да би и дужд млетачки пред њима устао на ноге, кад би видео како су лијепо одевени и наоружани“.
“* Ово своје схватање они су обилато изводили на делу. Говорило се да су ово рајинске навике и наслеђе из прошлости и да ће се са животом у слободи изгубити све ово варварство.
Настаје формирање новога типа. Пред турском најездом је старо становништво Славоније које је говорило кајкавским дијалектом избегло у Крањску и у Штајерску.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
у исти разред, али после његовог покушаја да наставницу избаци кроз прозор, он је престао да иде у било који разред. Говорило се, затим, да је отишао у механичаре, а можда и јесте, само што после снимања филма о Татарима он то више није био.
Један фосил из мезозоика, у ствари, али фосил који је могао да ти заломи кеца! Караново је говорило о романси између ње и наставника фискултуре, иако је то било исто као кад би се говорило о романси између носорога и
Караново је говорило о романси између ње и наставника фискултуре, иако је то било исто као кад би се говорило о романси између носорога и колибрија.
Савка Гатара осећала се нарочито погођена. За њу се говорило да открива незаконита благословена стања брже него што пси, посебно извежбани за откривање лисица, могу да пронађу
Купачи су још куљали према Тиси, али на скели сем Баронице никога није било. Обично се говорило да је скела пунија ексера него факирски лежај. То је било тек упола тачно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату. — Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Који трговац жели да ожени свог сина, а који да уда своју кћер. Којег са којом и коју за којег. Кад се говорило о порођају, чула је колико их има које ће да роде овог месеца, а колико их има за идући.
Очекујући да дођу Французи, о којима се говорило нарочито међу женским светом, многи потрчаше да виде и ове, за које мишљаху да ће ускоро бежати тучени и осрамоћени.
заливале водом, трљале, облачиле, припремале за сутрашњи пут, доносећи јој поруке од младога графа Паташича, о коме се говорило да је врло леп, а који је учтиво питао за наређење како има да путује, на коњу, или можда, правећи јој друштво, у
у околини Хеба, откуда беше, недавно, Рашкович пренео тело деспота Ђурђа Бранковича, измученог и, како се у полку говорило, отрованог.
У пуку се прочу да ће зимовати у Оберпфалцу, а да се њини остали пукови туку против Прајса. Говорило се и о том да ће их послати кућама и да ће их разделити међу осталим, ћесаровим пуковима.
су сви знали, јер беше Исаковичев човек и као неки чувар дрвеног звоника и црквице у насељу, задржа им дах у грудима. Говорило се да га враћају дома и да му је исцурило једно око, да су му оба увета спала и да му је сад лице као глава у одераног
Како изгибоше многи и више официра, и како је војницима Марија Терезија послала по талир за јунаштво. Говорило се, једно време, да погибе и богати Антонович, коме ће темишварски трговци да зидају цркву баш више села, на брегу,
Није могао да спава од грактања врана. Коњи су му цркавали од зиме. И шта још? Чуо је да се у логору заповедника говорило да ће, у пролеће, кући.
У граду се говорило да ће пук, као и остали сербски пукови, бити распуштен и да ће сви бити расподељени међу остале пукове ћесарске, као и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
о наслеђу. То би говорило у прилог претпоставци да су ове пословице које храбре човека да се поузда у своје способности и моћи настале у новије
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
све док не избришу и последњу ствар због које сам некада волео успеле момке, скупљао исечке из новина у којима се говорило о њима, навијао за њих. Онда они отпутују на море; кад су већ ту због сахране, да обаве све о истом трошку.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тврдило се да је кажњеник граф, послије да је принц, и чак да је у роду с царском кућом. Говорило се: „Бог сâм зна шта бјеше скривио тај кољеновић, кад га тако унизише!
Остали, око четрдесет их, збише се у мађупницу. Ручак је мало трајао и мало се говорило, готово једини владика што постављаше питања и даваше упутства и савјете.
Поп је отишао часком у село. Боже мој, колико се о теби говорило! И нагађали смо да ли ћеш доћи на свадбу. Ја сам тврдила да хоћеш, а њеки говораху да нећеш! Како си?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Ето, сека Марта зна, а зна и цела варош. ТЕТКА: Јесте, Јово! Млоги су били кад се о удадби Јулкиној говорило. Онда Марић рече: да сам знао, вели, да бије за мене дали, и ја би је искао.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Морао сам се оградити, како се то онда говорило. Ускоро стиже одговор, извињење главног уредника. Песмицу су преузели из зборника у којем је објављено нешто заиста
Његова дечја песма прва је именовала свет на једној равни на којој се дотле код нас није певало нити говорило. Тако је, унеколико, одређен и свет наше дечје поезије, обележене су њене границе, дати позитивни, па и негативни
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Шта се чује за протоколе? НАЂ: Говорило се да ће доћи нека комисија; но ја то не би никад чинио. Будалаштина је на сваки начин била: и уводити, и цепати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је излазио два пута недељно, имао је сасвим информативан карактер; то је у ствари био политички билтен, у коме се мало говорило о специјално српским стварима. Лист је иначе био писан рускословенским језиком и штампан црквеним словима.
и латински, немачки и мађарски, био је стручњак у питањима православне теологије, називан је »Српским Златоустом«, говорило се »учен као Рајић«, и за собом је оставио цео један низ богословских превода и прерада.
изишло је у Бечу цело дело Нови завјет господа нашега Исуса Христа, »Вуково Евангелије«, како се око 1850. године говорило. Превод је изишао без дозволе црквених власти.
те једина она песма Зареми, или превод Гетеове Бајадаре, биле су литерарне величине о којима се готово толико говорило као данас о Дарвиновој теорији.
У поезији, »богодани«, »женијални« песник, како се тада говорило, треба да буде што разузданији, да баци под ноге здрав разум и логику обичних, смртних људи, да објави рат синтакси и
У томе правцу радио је у Истоку и Отаџбини позоришну кронику, и ти чланци, у којима се често говорило о сасвим некњижевним комадима, одштампани су у књигу Из позоришта (Београд, 1879), прву збирку позоришних оцена на
у оном времену када су у српској књижевној критици владала општа места и када се из наивнога патриотизма о писцима говорило само у источњачким суперлативима.
Милићевић, Вук - Беспуће
У кући се ходило на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше покаткад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле , у кишовите дане његове ране које тешко
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ја нећу описивати шта је све било. Ко је год био полаженик, тај ће знати све то. Спочетка се више радило него говорило, јело се. Домаћица устаде да »транжира« печеницу. Јова не да нипошто, хоће он. Диже се ужасна вика.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није. Пита мома бело јато: „Куд се деде моје злато?“ Бело јато говорило: „Твоје злато некад било? Не надај се њему млада: Друга њега грли сада!
насекао глава, Пуно чета разбио Турчину, Задрмао дину царевину, И де год је двоје-троје било, За његову с' мишку говорило. Тако Силић реч је потурио, Моју младу Раду поклонио, Ту ме Силић љуто преварио. Ал' што ли је Раде крив ту био?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Набрајају јој поједине згоде, речи његове. Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило. А она, Аница, дете, данашњица — све то као да Није постојало, а још мање било вредно пажње, говора.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Сећаш се, тата, како је поклонио барку на којој је његов Кампос ловио? — О, говорило се да Кампосов дух седи сваке ноћи у барци. Нико није смео да оде са њом ноћу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Остали војници сакупљали су се у мале групе и причали доживљаје из свога села. Причало се тада отворено, говорило о интимним породичним односима, као да се ти људи никада више неће вратити својим женама.
репоња... гегула... — и онда завршавали сви углас: „Ти си ову земљу ослободио.“ СМРТ, ЖИВОТ... ИДУ НАИЗМЕНИЧНО Говорило се, више узгред, да у народу влада пегави тифус.
Најзад, обустављена су за неко време и одсуства. Кроз село се сваки час разлегала запевка жена. „Стигао глас“ — говорило се. Пресамићене и подбрађене застајале би кад виде војника и кукале наглас: „Сине... Рано мајчина... Ко ми те узе!
У вароши се видело много света у црнини. Говорило се да су само из породице Петковића погинула четири сина. На кућама у околини цркве још се видели трагови од бомби
Шта су све ти људи морали пропатити! — из њених очију потекоше две сузе и бојажљиво се зауставише на јагодицама. Говорило се о брату, који је први погинуо, шестога августа, пред Шапцом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Довољно узрока за узбуђење и журбу. Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада. Прионуше обоје на посао...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Није имао још ни канализацију. Међутим, противно очекивању, та збирка песама продавала се добро. О њој се много говорило. Сиромах Цвијановић, онда, полакомио се и штампао и моју прву прозу, под насловом Приче о мушком, у великом броју (у 4.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, ал' памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико
„Право је“, говорило се, „јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало да то учини.“ Један је одликован што је
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па ипак је, и у том погледу, морао дати првенство — каплару. Али, он се надао... Говорило се да су обојица већ чинили покушаје код Мирчића и да су им проводаџије одбијене једним истим речима: »Не дам ја моје
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи! Говорило се свашта.
А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи! Говорило се свашта. Шта ти се све није износило као узрок!
А ствар је била у овоме. Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Па и после званичног проналаска Голфске Струје о њој се мало говорило у поморском свету, а мало се шта о њој и знало. То је тако трајало до знаменитог америчког поларног морепловца
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Грдан је новац морао да дâ док се венчали. И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а
А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће. Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала манастиру, а
И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“ Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ То је Божо најприје рекао, а затијем разведе на дуго, и потанко исприча све. Док је божје дијете говорило, Отац му и сви небесници не сврнуше очију с њега, нити уха гдје друго обрнуше; заборавише да су прозори небесни
„Чуј, видару, ја ћу ти повиједати, у мало ријечи“, прихвати старац. Докле цура не приспије за удају, о томе се ни говорило није. Знасмо какав је Кићун Радојев, па се надасмо е ни његови неће тражити да се Стана замакне.
А највеће чудо што репом не ошину. „Одагна је Ђурађ одједном. Ове године баш се показа да је прави прољетни светац!“ говорило се. Еле љето ограну. Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ и тако се по томе дозна да он није царски син него Цигански. 35. НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ. За некакога чоека говорило се да је несрећан и да му се никако не може помоћи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Гди би се могао један дијакон учити разве у Кијеву или у Москви? У ово време непрестано би се код нас говорило о славној Великога Петра кћери, императрици Јелисавети.
Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена кад се је међу нами говорило: „Боље је шест вранаца у каруца него шест школа у глави.” Сад се је време преокренуло.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице. Говорило се о Букару. Сви су се чудили његову лукавству. Дунда, већ прилично накресан, викну: — Залуду, брате, нема ти мештра
“ Тако се говорило. Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине. Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе
Особито га разговори мали Бутре, који му је потанко испричао све што се говорило и радило преко воде. Бакоњи је ласкало што су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а
Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна. Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
засипала је лековитим травама дететове красте, хранила га и одевала како је најбоље умела, али дете није расло, ни говорило, ни ходало.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Био је готов човек (како се то тада говорило), и отац, за пет дана је пунио тридесет и једну годину, а још се играо. Речима, дабоме.
Мржње су ницале лако и скривале се дуго, сумње су увек биле ту. Колико пута је он, за кога се говорило да је праведан као сам Бог, у себи изненадио зломисао према оном који се с њим у нечему није сложио.
“ Очигледно да Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја, нико није надговорио, али се већ од његове младости говорило да је он дете среће.
Почетком тридесетих година XИX века, пред његову смрт, настала је, у селу Грку, где је живео, ова прича: говорило се како Филип Вишњић, слепи гуцлар, старац, једном годишње, у августу, кад се звезде отварају, сам истера своја кола и
О њеној се смрти говорило као о смрти старе жене, мада су неки бечки и новосадски листови писали да је умрла прерано, напречац и од јада.
Споља непривлачна али изнутра пространа и, говорило се, пријатна, ова зграда на спрат била је, до његове погибије, конак Кучук-Алије, једног од четворице београдских
О разликама између ових верзија нико ништа није умео да каже, јер нико спис није ни читао. Говорило се само о разликама у Доситејевом расположењу.
Где год је дошао, шта год је радио, посао би напредовао. Говорило се да је срећне руке и сви су се отимали о њега. Али он је постајао све мање задовољан собом не због тога што је много
Имућни путници могли су у Пиринч-хану и да коначе, нарочито откако га је кизлар ага Хаџи-Башир, за кога се говорило да је један од најбогатијих људи на цариградском Двору, купио и обновио.
Истина, кад је рат прошао говорило се да Пиринчану треба поправити, али су за то били потребни силни новци а новаца није било.
Неку годину касније, чекала га је слична клацкалица. Спуштао је низ Дунав (како се то тада говорило) лађе натоварене храном.
Био је спреман, сав начуљен. И заиста, кад су стигли у Видин, затекли су глад која је већ харала а говорило се да је и у градовима ниже Видина свуд исто.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Уживеше се у та времена, смејући се весело, јер сада им изгледаше много што шта лепше но што је у ствари било. Говорило се и о Њутновој вештини, коју је онда испољавао у прављењу разних модела, апарата и машина.
„Да, томе Молоху требало је спремити обилно послужење, пуну пекарску пећ, како се онда говорило. Ухапсише све закупце, њих 31 на броју, да положе рачуне. Али им не дадоше могућност да то учине.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шта, врага? Ако не буде црк'о, као што он говораше за свога кума и њему неће бити рђаво. Јер забадава се није говорило: како је на фронту имао везе са неком Енглескињом која га је, док је лежао пегави тифус, веома нежно неговала.
— Збиља не знаш? Е онда ћу ти ја рећи, ја ћу те објаснити... Драги мој, оно што је сад из тебе говорило, то је... пази добро... то је љубомора, и ништа друго. Разумеш ли ме сад?
Овај млади човек не беше за собом оставио никаква писма. Говорило се, после тога, да је он себе казнио зато што је, у првом додиру са женом, задобио неку гадну болест.
Кроз густ дувански дим, у сумраку што је владао, једва се распознаваху људи. Говорило се о догађајима из првог балканског рата, па се прешло на питање о војничким старешинама.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је, сасвим независно од својих гријеха, на пучини нагло оболио од заплета цријева — мал дел мисерере, како се код нас говорило — и умро, па су га лијепо зашили у кожнату врећу, као што је ред и обичај, — и предали га мору.
На његовој тромој, раздебљалој фигури све је говорило: „На концу, свједно! добро је и овако!” Био је задригао, плеторичан, тешко је дисао.
Умјетник, како се то у моје вријеме говорило. Да, господине!... А он само шути. Па добро, брате драги, докле ћемо тако? Који ти је враг у тој твојој ошишаној
Некад се говорило да тамо намјеравају уредити колонију за распуштену дјецу. То сад мами моју мисао. Помишљам да бих можда тамо могао
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... ИИ Прођоше две године после ових крстоноша. Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ За некакога чоека говорило се да је несрећан и да Му се никако не може помоћи. Један богат чоек намисли огледати да ли је то истина, па узме
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Омиљена тема ми је била ”америчко учење о слободи”. О томе се и говорило и писало у штампи. Једнога дана ме је чак позвао и велики жупан Торонталске жупаније, којој је припадао и Идвор, према
Омиљена тема ми је била ”америчко учење о слободи”. О томе се и говорило и писало у штампи. Једнога дана ме је чак позвао и велики жупан Торонталске жупаније, којој је припадао и Идвор, према
Много се говорило у то доба о генералу Буланжеу. Видео сам га на једном пријему и помислио сам како би била тужна судбина Француске ако
Тешко да је било ко од њих нешто знао о тој науци. Много расуђивања и вештине је било потребно да би се овим људима говорило о науци, а да то не буде промашај.
Био је изабран за почасног председника Конгреса. Материја о којој се говорило на Конгресу, и људи који су учествовали у дискусијама, показали су да је наука о електрицитету далеко одмакла и да се
Телефонска мембрана репродуковала је верно све што се говорило са друге стране па сам помислио: “Ови Американци су сувише паметни за мене.
Ћипико, Иво - Приповетке
— помилова је и господарица. — Сад ваља да се на пут спремаш. Преко обједа о тому се већ није говорило, и по обједу тмица и непрестано монотоно падање кише по калдрми и стаклима успављује их, па је у кући, за мало
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сетимо се само како се о Попиној и о Матићевој поезији озбиљно и са мериторнога места говорило као о бизарној прози или срачунатоме шокирању читаоца.
Сигурно је да то сам Станковић није; није он ни „дивљи“, ни „сирови“ таленат, као што се говорило. А није то поготову она веома профињена староварошка култура из ГаздаМладена, Нечисте крви или „Покојникове жене“.
Никада га није било и увек се говорило о двема засебним књижевностима – српској и хрватској. Као што се увек говорило и о двема засебним културама.
Никада га није било и увек се говорило о двема засебним књижевностима – српској и хрватској. Као што се увек говорило и о двема засебним културама.
тамној појави најлакше приближити, са чисто језичке стране, ако се задржимо на синтакси, о којој се овде највише и говорило. Утолико пре што су Дисове најгрубље погрешке управо синтаксичке.
понавља: Сребрна риба у души У риби мало сламе На слами шарена крпа На крпи три звезде девице („Риба у души“) Говорило се и писало о херметизму Попинога песништва, и оно је доиста херметично за читаоца навиклог на већ традиционализовани
О њему се најчешће говорило и писало као о критичару који је у шестој деценији нашега века, у време жестоких полемика између тзв.
Други пример била би дела наших старих писаца. Говорило се да је претешко штампати их двојезично: на српскохрватском и савремено српском.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
зато што је Станковић - тачно онако као што је цео текст из верзије у верзију преокретао, а о чему се у првом поглављу говорило - предњој и задњој реченичној половини променио места.
ништа говорити будући да је он све чуо, али је зато потребна из чисто конвенционалних разлога: да се не би непосредно говорило, као што се и иначе мало шта непосредно саопштава у овоме свету.
Премда се овде све време говорило о придевима и именицама, ипак нису у питању врсте речи, него њихове синтаксичке функције.
Тако, на пример, у најновијој, шестокњижној историји српског народа читамо: „О Русији као о обећаној земљи говорило се у пољској Украјини, у Молдавији и широм целог Балкана.
Краков, Станислав - КРИЛА
У болници је било много високих дама, сестара милосрђа, и зато су посете високе господе биле честе. Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком.
Баба га је од године упустила. Под нагнутом стеном се пискаво свађали официри. Говорило се о храбрости, чиновима и ордењу. Чак су двојица и револвере потезали.
Није било ни сандука, ни рупе, ни поручника Луке, који је дотле имао кратке ноге и дебеле прсте. Говорило се да је имао ћемер пун злата око себе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
О овом самоубиству пок. мајора Велимировића говорило се тада много у нашим војничким кругоговима. Једни су кривили и осуђивали ђенерала за прерану смрт једнога ваљаног
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја ћу вас пробудити, јер сам спавао цело после подне. За време вечере није се говорило о ноћашњем нападу, већ о општој ситуацији.
О свирању и песми ветеринара Свете и смеху капетана Радослава говорило се целом дужином фронта наше дивизије. Сунце се клонило.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ноћца И заспало Цвет-девојче, У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи говорило Гласом шупљим и потмулим: „Заклетве се твоје сети, Заклетва је погажена Срцу немир, души пак’о, А у часу умирања
легло, И тек што је очи свело, У сну јој се приказало Момче младо голобрадо у оделу јучерашњем, Па је њојзи говорило: „Чу ли мене, Цвет-девојче, Ти погледај младе момке Све од једног до другога, Од свију сам ја најлепши; А
Осим тога, ево судбе Праведне је јасна воља Показала шта да буде.” Док је ово говорило Момче младо голобрадо, Лице му се зажарило Као небо на заходу Кад се јарко сунце смири, А кад речи крају дошле,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
По далеким селима, касабама и градовима, по механама и хановима, на царским друмовима од Босне до Цариграда, говорило се и причало о згоди и направи Реље Кнежевића са Змијања. Велика је снага и задруга у њега била.
Глас се Рељин ширио. „Шта толико теслаишеш! Што си се толико дигô, нијесу на теби токе и илике Реље Кнежевића!“ — говорило се кад би се когод стао чиме поносити.
Тако се у оно вријеме новтало и говорило, и ово вам је, дјецо моја и Србови моји, кô једно историческо збитије. Свијет се јопе' узнемири.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Јер, једнога дана умало не пропали. Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело. Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто
Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио. Све требало да се распрода. И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла
Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило. Младен је чак морао сам о томе да почне: — Шта је она луда учинила?
Ћипико, Иво - Пауци
који се био, убивши ради преорања земље некога комшију, одметнуо у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо. Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама.
” Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. Илија је на живој муци. Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.
Паде му на памет: — Дакле, дошла је та жена што ће да загосподари газдиним имањем на селу! Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало.
Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. Он ју је познавао. По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети.
„Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!” све тако говорило једно другоме. Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојице с
У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио. Хотел био је
Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило. Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је
” Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар се није говорило да је на самрти? Зар неко ко је на самрти може да се попне, на оваквој жези, у Лаушеву кулу? „Где је тај видар“,
између Жрнова на северу, Бучина на југу, Атанаса на истоку, Кчева на западу, на целом простору где је Србин живео. Говорило се за њега, не без разлога, да је вешт да обрлати и на блуд наведе и најпоштенију женску.
с времена на време, упутства двојици копача: Митру Питићу, манастирском меропху (кога је изабрао зато што се за овог говорило да никад није дотакао женску), и Ждраки, глувонемом себру из Сече (који ништа од овог није разумео али је зато био јак
Знам да је ишла у његову собу док је боловао и да је тамо остајала дуго. Слутио сам да га воли, али то ништа није говорило о њезином неверству. Једно је седети с неким драгим и причати, а друго је с њим лећи.
Послали су кљастог Артемија. Говорило се да је тај исто тако вешт перу као и прогнани Димитрије. Некако безвољан и дремљив слушао је Лауша док му је говорио
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још два три пута тако, и појави се фини модел панталона. Свашта се говорило међу паланачким кројачима. Да Костица већ одавно има маказе и одавно зна кројити панталоне, и сигурно и герок и
Оздравила је, али је нога остала са смањеном моћи. По паланци се говорило о штапу, о двема штакама, о сребрној машини” због које мајстор Коста умало није банкротирао”.
војску ни као болничар; мајка, слушкиња; брат, пева тужне песме на уво несрећнима; сестра — то се у последње време говорило у варошици — удата за столара који прави мртвачке сандуке. Риста је независно од свега водио своју судбину.
на ивици, тврде људи, сахрањен је био љубимац слуга гос-Тошин, баштован и авлијар Љуба, сведок несреће на салашу, и, говорило се, можда и учесник у злочину, али доцније, чудним путевима живота, нека врста зета госпа Нолиног.
Узео је жену с којом се упознао на броду путујући за Трст. Довео ју је, и венчао се с њом. Чудна беше та жена. Говорило се по варошици да је Туркиња; па Јеврејка. Бошко је тврдио да је Талијанка, и позивао се на црквене књиге.
Лазарићи су били богати. Крили су новац углавном по кући, како се радило у доба малих локалних штедионица. Говорило се да су Лазарићи и чудни.
на ђубре оно чиме се „ето, неки сиромашак могао сит накористити, али, шта ћеш, пождерали мољци, расцрвоточили црви”. Говорило се да све газдачке куће имају по тим ормарима и скровишта за људе, с везама и према тавану или подруму.
То занимање је Јову Чајновића придигло, значајно придигло. У паланци се говорило: „У добри час преузе Роза егзерцир.” — „Јова још мало снује, Роза му богује, и све иде да не може боље бити.
То је ваљда био капетан у комшилуку, па пала тараба, а ти онда велиш: е, сад и ми имамо капетана. За фрау Розу се говорило по варошици да је циција која ђаволу не би дала нож да се закоље.
За фрау Розу се говорило по варошици да је циција која ђаволу не би дала нож да се закоље. Говорило се да при ручку и вечери она дели јело свима.
Павле седмошколац био је већ, како су другови говорили: „истурена личност”. Говорило се то и од шале, и с признањем, па и са завишћу. Многи су родитељи Павла истицали својој деци за пример.
свирача и рецитатора, било нарочито гувернанти толико, да се у час званичне шетње, по званичној алеји парка, више говорило француски и немачки него српски или хрватски.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
МОГЛЕНСКЕ ПЛАНИНЕ Целе ноћи ишли смо по прашљивој равници и тек пред зору зауставили су нас у неким дудињацима. Говорило се да се налазимо у близини непријатеља.
Престала је најзад и она паљба која се чула са наше леве стране. Стигао је и званични извештај у којем се говорило о надирању Бугара и где су их наши зауставили. Коморџијске вести су се обистиниле.
Лука изнесе свој вермут. Пило се до неко доба ноћи. Са нестрпљењем смо очекивали новине. Говорило се о славној победи Дринаца.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
и сви сликари су то знали и трудили се да ни за трен не сметну с ума, све док се није појавио сликар за којег се говорило да је ненадмашан у свом послу. — Па, покажи шта знаш!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што гођ Туре пјано говорило, то тријезно бјеше учинило: одврже се у приморје равно, позатвора скеле око мора и друмове около приморја, куд пролази
ни шеница, — ове речи указују на могућност да је песма о Марку и Ђему настала иа основу неке старије песме у којој се говорило о вешању змаја. 33 Па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања, тј.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све више људи из села кретало је у војску, у резерву. Свакодневно се говорило о рату који се све више распламсава и примиче нашој земљи. Почетком априла отишао је у војску и Николетина Бурсаћ.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И по махалама и у чаршији се неколико дана само о томе говорило. А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљда ни спомињати.
описано како је тетка Таска донела у 3амфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану. Стари Замфир није тих дана био дома.
и само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана“, само утолико се мање и ређе говорило, — говорило се и тумачило само онако као у први мах.
и само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана“, само утолико се мање и ређе говорило, — говорило се и тумачило само онако као у први мах.
Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило. Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.