Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Меру, дакле, у говорењу. Ко говори о другима зло пред нами, и о нами ће пред њима: не говоримо, дакле, зло о другима, разве кад је зло јавно, познато, и кад може неповинима повредити; онда свак чесни чловек мора
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Свилеуве, и јоште њи̓ двојицу, прочитам им оно писмо, закунем и̓ да ником не кажу, да нама Немац неће помоћи, и да све говоримо: „Ето Немца, ето топова”, да се народ не би поплашио.
Колико се тај Србин от-Бенковић обрадовао, и кад је чуо да српски говоримо, нас све и по два пута пољубио, и својој жени (Пољакуши) казује: „Ово су моји слатки, прави и љубезни земљаци”; и она
рачанског, (јербо је Карађорђе љутит и у бризи, Турци са свију страна; слабо с ким говори) и рекнем: „̓Ајдете да говоримо господару Ђорђу, да он не иде собом горе, но нека седи овде.
Судећи, ми говоримо да и̓ хоће како скупе све исећи. Кажемо да су од цара биле пошле тескере у Србију арачке, но да су опет враћене, и да
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А пуно дима дуванског у оној соби где ми конферишемо па се давимо у оном диму, и сви говоримо у глас и кашљемо; прави обор божији!
Африка
Као човек који то ради цео дан, равнодушан и предусретљив, изјављује да хоће. Шаљемо да нам се купи бела кокош. Говоримо о Вуијеу; Њамкоро, чувши да се спомиње ово име (не зна ни речи француски), почиње нешто да говори са свога корена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
болест у кући, нека несрећа фамилијарна, нека свађа, неки дуг дужнику, несташица новца – да о несретним љубавима и не говоримо – па да сретан човек постане несретан, као да сретан никад није ни био.
Теодосије - ЖИТИЈА
Излагањем чуда од гроба и гробног праха били смо спречени да говоримо о самом светом, али се гроба и праха ослободивши враћамо опет светоме.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кадшто им то изгледа и неозбиљно и „срамују се“ да о томе причају. Често кажу: паметније је да говоримо о „работи“. Али као што им је језик српски, тако имају и само трагова српске историјске свести; ничије друге, а од
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Може ли се то дозволити, реците, може ли се то дозволити? НОВАКОВИЋ (нервозно): Па зато, забога, говоримо о томе, а не о „Илирији”. СПАСОЈЕ: О чему? РИНА: О њему, о покојнику.
ПРОТИЋ (сломљен, прилази му): Ја вас молим, господине, дозволите ми да о томе насамо говоримо. ПАВЛЕ: Молим! Желите ли и ви, господине Анто, да насамо говоримо? АНТА: Рекли смо, мене ћете прескочити.
ПАВЛЕ: Молим! Желите ли и ви, господине Анто, да насамо говоримо? АНТА: Рекли смо, мене ћете прескочити. ПАВЛЕ: А моја супруга, можда?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ни она не мора да се окреће да би знала да сам ја ту, нити пита шта је то о чему говоримо, она зна и лице јој изгледа постиђено. - Закаснићеш на посао!
до два, а отац је већ дојурио до мене и сео на клупу пребацивши руку преко наслона као да се ништа не дешава и као да говоримо о ономе што ће данас бити за ручак, на пример. - Мислио сам да си на часу! - рекох. - И јесам био на часу, Слободане.
Он још није видео шта држим у рукама па је с висине предлагао да му покажемо то о чему говоримо, иако он, не види шта бисмо ми њему могли показати. - Па, показаћемо!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴ Када говоримо о табуисаном односу оца према деци, треба имати у виду да је дете за оца „недодирљиво“, „нечисто“ само док је мало.
Дакле, уместо да олако и паушално говоримо о „брзом пропадању“ народних обичаја и веровања о „ишчезавању“ архаичке митско-магијске свести, морамо бити много
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Кућа је, занаго добра! — додаде њеки. — Добри су људи — потврди кнез... — Па ето, видјећемо, видјећемо, а сад да говоримо о другом чему... А ти, Јанко, баш ни бијеле!? — Баш нити му се говори, нити му је до чега!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
смислу речи, иако у њу спада; у њу не иду сви ваљани књижевни текстови доступни или препоручљиви деци, о лошим да и не говоримо; није довољно да су творевине дечје књижевности писане са циљем да буду приступачне детету-читаоцу, него се тражи да
И данас, кадгод покушамо да говоримо најмањој деци, враћамо се змајевском осмерцу. Првом читаоцу најсрећније се обраћа први наш дечји песник.
Долази до насилног приближавања дечјег и озбиљног; у први план, опет, избијају намера и поука. Граница о којој говоримо је, изгледа, она која дели спонтану игру од усмереног стваралаштва, невина откровења од усиљеног труда.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Па како си, шта радиш? — питах га, тек само да што говоримо. — Ништа. Седим! — поче ми он одговарати, једнако онако стидећи се. — Седи! — узе место њега мајка му. — Не излази.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПИЈАДА: Па то је, бога ти, мајка. СТАНИЈА: Како је то, кад не говорите? ПИЈАДА: Ми говоримо немацки, по моди. СТАНИЈА: Еј, убио вам Бог ту несрекну моду, да бежите од свој род!
ПИЈАДА: Како мислиш ти? ЉУБА: Да видим шта ће рећи Милан. СТАНИЈА: А о шта ви ту говорите, девојке? ПИЈАДА: Говоримо како це да буде свадба. СТАНИЈА: Зар неће како је Бог уредио? ЉУБА (смеје се) А како је Бог уредио?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ и остављала ти мало теста да сама месиш колаче, да не говоримо о томе како си била најлепше дете у граду и у француском забавишту, где све васпитачице котрљају слово р и афектирају
франака; има кућу (шест милиона), а само њен венчани прстен који му је поклонила коштао је два и по милиона, да не говоримо о њеној венчаници, купљеној код Кардена — петнаест хиљада...
птицу са три слова (ара), део коњске опреме са два слова (ам), египатско божанство са два слова водоравно (Ра), да не говоримо о оној вечној реци у северној Италији, која је као по правилу увек усправна (По); купих све то укрштено ђубре, тек да
у вино, и пасуљ пребранац, и чезнуо за другарима из кафане „Прозор“, одмах поред „Гинића“, а о Каленића пијаци да и не говоримо, и о бурету са киселим купусом у подруму, и расолу, а све те патње због кравате, а сада не пуштају без ње ни у кафану!
једну сасвим обичну херцеговачку кравицу из околине Гацка, која је имала чак и криве ноге, а о разроким очима да и не говоримо. Бик је одбијао све лепотице које су му доводили. Читав персонал пољопривредног добра увати права паника.
пића, јер је матори у то време на својој полици редовно држао сабрана дела Џони Вокера и антимемоаре Курвоазјеа, да не говоримо о хроникама Кинг Џорџа!
Приупитај га, молим те, колико је тада имао кошуљу, а о доњем вешу и да не говоримо! И то ми је хвала! Ту маман не може више да издржи вербални окршај са мојим оцем — једним од најгенијалнијих усмених
Не зна се шта је лажније и пластичније — јелка или гости за столом? О расположењу да и не говоримо! И шта онда? Отвара се телевизор. Гледамо како се проводимо на Нову годину. Максимално!
Оћу да кажем, он већ држи телевизор и у предсобљу, да не говоримо о извесним местима, али шта ће — мора да прими, то му дође као неки традиционални догађај!
до крчме „Чарапића брест“ и довукао пун сандук „Кока коле“, брдо сендвича са шунком и сиром, а о дуванима и да не говоримо. Било их је у огромним количинама.
Суле са Аде — а имао је, на часну реч, Анчи, још пре оног рата половину читаве Војводине, да о другим покрајинама и не говоримо!
Да не говоримо о представницима Градске чистоће! Много сте ми нешто фини, даме и господо! Видим лепо сте ми одевени, а уверио сам се
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Не знам, ја ништа не знам; ја савршено ништа не знам. Он се оженио и сада је све свршено. — Не бих желео да више говоримо о томе, ако вам је тешко. Можда вам је и лакше што можете да кажате. — Лакше ми је. — Ви? — Ја? О, ја!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Чини ми се, прија-Сарка, ти на ружно навијаш? САРКА: Па ако ћемо истину да говоримо, покојник је волео онако... како да кажем, де... помозите ми. ТРИФУН: Волео је да врде.
САРКА: А, што се тога тиче, он није имао образа, и, ако ћемо искрено да говоримо, покојник је, бог нека му душу прости, у том погледу био права свиња. СИМКА: Ију, Сарка! САРКА: Јесте, јесте!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ау! — Пита командир како су пали меци? Ми се само погледасмо пренеражени. Изгледа, сада смо на реду ми. Не говоримо гласно, али се разумемо. А командир пита... Ми дрхтимо од могућих последица. Ипак, ипак... онима доле је теже.
А лепо је седети далеко од фронта. Са нескривеном завишћу говоримо о овоме команданту станице. Али људи у позадини су себични.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И тако, о тој нашој књижевној „критици“, која је често апсурдна, ми не говоримо. Али да најновија поезија није ни лудорија, ни декадентство, то ће сваки увидети, кад буде сазнао за утицај руских
Ми презриво говоримо о њиним орфеумима, али су и ти бољи него наши, и нису тако пуни кесароша и гимназијалаца. Виче се против маџарске
Да и не говоримо шта би се дало учинити са дубровачким драмама и Горским вијенцем. И овде, нигде појма о оној ужасној усамљености
су радо говорили такве ствари, и јер су ме питали о нашој књижевности, али ме нису разумели, и мислили су да, и даље, говоримо о шпанским мистицима. После смо говорили о мртвима. Тихи и благи, они су погнули главе над градом, и све се смирило.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Како не разумете?.. Врло проста ствар. Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце. Разумете ли? — Разумем.
Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични. Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали; док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан весела и
— истаче се одједном један јачи глас и надмаши остале промукле, тупе гласове. — Ми овако не можемо ништа учинити. Сви говоримо и нико никог не слуша. Бирамо вођу! Па кога би то између нас и могли изабрати? Ко је између нас путовао да зна путове?
Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар? Као што имају везе Народна
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Та... ради се колико се може. ЈЕВРЕМ: Много говорите, што тако много говорите? ИВКОВИЋ: Како говоримо? ЈЕВРЕМ: Па тако, зборови, зборови, зборови; не остављате ниједан сокак на миру. ИВКОВИЋ: Па и ви? ЈЕВРЕМ: Јок ја!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
човеку, село селу, покрајина покрајини, братство братству, племе племену, народ народу, породица породици, а и да не говоримо о ругалицама на рачун физичких и психичких, моралних и материјалних, мана и недостатака, како појединаца или струка и
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А не говоримо мисли које смо раније исповедали, него оне које вам данима и часовима досађују, јер није могуће да ви као људи никада
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Боле да говоримо о мом оцу — прекиде га. — Прво о сину — жмирка на десно око, као увек кад се љути. Глумац у путујућем позоришту,
Попа, Васко - КОРА
дугмадима овим Тучаним да гледамо Смеје нам се тама Косама нас бичује Како језиком овим Папирнатим да говоримо Речи нам га сувог Под непцима запале Како са телом овим Од живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Данас знамо да се може говорити само о релативним кретањима. Са истим правом с којим говоримо о кретању планета око Сунца, смемо говорити о релативном кретању Сунца и осталих планета око Земље.
Деца слушаху пажљиво шта говоримо. Поносила су се својим дедом, иако не знадоше тачно због чега; знала су тек толико да га сви поштују.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ја бих хтео али не могу. Опростите, али ви баш јако подсећате на ову Дору Баршовску. Сви ми само имитирамо, зар не? Говоримо отворено. Али мене ништа више не може да загреје, као некад пре ратова.
— Срамота је да су тако писали, — љути се народ — срамота је! — А сад, браћо, — наставља онај — а сад да говоримо мало о унутрашњој политици. — Да говоримо — каже један сељак. — Па да нам после причаш и о странској политици.
— А сад, браћо, — наставља онај — а сад да говоримо мало о унутрашњој политици. — Да говоримо — каже један сељак. — Па да нам после причаш и о странској политици. Да нам кажеш шта ради Лојда Џорџа.
Ми смо се, сем твоје мајке, увелико утешили за тобом и сад, кад говоримо о теби ми, уз твоје име, кажемо покојни тако, као да ништа није природније било од тога да ти погинеш у двадесетим
Гледамо ми то, гледамо испод ока, непријатно нам, и бадава говоримо: „Мамо, нека стоји то за сутра, лако ћемо!“ Не обзире се она, продужује и руке јој дрхте.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А кад те подударности и те интеграције нема, тад говоримо да је таква лепота само привидна, „извањска”, „бесадржајна”, или чак да је лажна.
Па је умукло и то. Тишина је сада била сасвим празна. — Него, оставимо ту метафизику, говоримо о нечем паметнијем. То јест конкретнијем. Причај ми о себи. Реци ми: што радиш? Ја пречух ово посљедње питање.
Вјечито под ударом опасности да напречац умру, да изгубе своју стварност, да се извргну у нешто друго. А да и не говоримо да је многошта од онога што људи сматрају својим великим љубавима — патриотизми, идеолошке привржености, вјерничке
А да и не говоримо о другим, мање важним овоземаљским категоријама без којих се и на овој планети још некако може!... — Ох, жалим само
Сјетите се само „бескрајног платна“, „бесконачног вијка”, или „вјечите оловке“... А да и не говоримо о бескрајном простору, и то још закривљеном. Или чак о плуралитетности бескрајних простора!
А да и не говоримо о осталим државним функционерима. Службени Тодесентхебунг био је строго личан. Е, па добро! Они су на тај свој строго
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се. Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Жвакаћа гума помаже кратко време али врло брзо суши жлезде и доводи до трајног оштећења, а да не говоримо о одвратности коју ствара.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И кад овај однос летимично осветлимо на примеру узетом из поезије Васка Попе, моћи ћемо да говоримо и о оној снази поезије којом се досеже међукултурно комуницирање, разумевање и самим тим узајамно прожимање.
Кад бисмо могли да говоримо о некаквој једва замисливој комуникацији између културе и природе, онда бисмо рекли да је она и овде дата.
Али код нас, нажалост, досад није испитиван однос између књижевности и културе, па обично избегавамо да о њему говоримо, што је у Дучићевом случају нешто теже кад треба тумачити и вредновати његову поезију из времена модерне, дакле од
Зато о томе односу толико и говоримо: у Попиној се песми само на изразитији начин збива оно што карактерише поетско стварање уопште и актуелизује однос
Откуда толико закашњење и како надокнадити оно што је претходних деценија (да не говоримо о вековима) није урађено? Проучавати поетику у извесном смислу значи откривати чисто књижевно језгро у књижевним
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Постоје, међутим, и другачији случајеви „преметања речи”, о којима нећемо успети да говоримо. Њих једноставно подразумевамо.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами. У свакој има једна шума. Гле што више говоримо све смо више сами. О ветар с црном кичмом тамни рој и пакао разноси светом, мења ток онесвешћеној реци.
Петровић, Растко - АФРИКА
Као човек који то ради цео дан, равнодушан и предусретљив, изјављује да хоће. Шаљемо да нам се купи бела кокош. Говоримо о Вуијеу; Њамкоро, чувши да се спомиње ово име (не зна ни речи француски), почиње нешто да говори са свога корена.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛВИИ Кад нам мили на пут пођу, Пуни смо жаљења, Рукујућ’ се говоримо: „Збогом, — до виђења!“ Лепе речи, топла нада Из груди их креће; То велимо, то желимо А — биће, ил’ неће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Поднаредник дохвати блузу и у ходу је обуче. Затим се окрете нама: — Знате, наредио је господин капетан да не говоримо где је он. Командир ме значајно погледа и полако добаци: — Овде нешто није у реду.
— Бато!... На „фронтету“ говоримо све, а овде не смеш да штуцнеш... А-ха! — он се замисли и мутним очима као да гледа у даљину. — Тамо...
Тако нешто, само да не говоримо прави разлог. Причање Драгишино прекиде телефониста: — Господине поручниче, извештавају пешаци да их туче батерија
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
је јунак — па онда да скупимо једно пет-шест стотина људи, па да бранимо ову нашу свету ћабу од пртоклети' Агарјана. Говоримо ми тако, док улети у авлију Станко Ђаковић: — Ето, вели, Крајишника уз Козицу! Чују се пушке.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: А ти си, господин-Вићо. Баш сад нешто о теби говоримо. ВИЋА: Телеграм, знате, па рекох... ЈЕРОТИЈЕ: Из округа?... ВИЋА: Није, из министарства.
МАРИЦА (дочепа флашу с водом. Одлучно): О чему? О коме? АНЂА: О... Ђоки! МАРИЦА (остави флашу): Ша да говоримо? АНЂА: Па тако, да ми кажеш ко је то, шта је, какав је...? МАРИЦА: Какав је да је, ја га волим, па то ти је!
ЈЕРОТИЈЕ: Не могу, немам кад! МАРИЦА: Ако не говоримо сад, биће доцкан. Ја те молим да ме саслушаш, јер ћеш се иначе кајати.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
је добро знање немачког језика сматрао за прву основу васпитања, зато је у кућу доведена гувернанта да код ње учимо и говоримо немачки, а српски учитељ долазио је вечером да нас подучава у српском и веронауци.
Ти си створило далеко небо, да на њему светлиш и видиш све што си створило.“ Данас, после 3300 година, говоримо ми, природњаци, о Сунцу, скоро истим језиком и са једнаким усхићењем као и тај просвећени фараон.
Ако ћемо да говоримо строго научно, ваља да кажемо да од Месеца виђамо нешто више од половине његове површине. Због нагиба, врло малог,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Слушај, Лука, ми сад говоримо као људи. Лепо је што си скроман и захвалан; али твој бивши директор ми је казао да си ти младић лепих способности, и
— Јулица удари у плач. Госпа Нола устаде, изнесе малога у ходник да се игра, и врати се. — Говоримо пред дететом што не треба. Деца све памте и разумеју. Не плачи, Јулице.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
лекцију, и било је још повуци потегни, али кад је ни он не би научио, онда је лако ишло, јер се и он сам снебивао да говоримо о француском језику, већ би завео говор сасвим на друге стране.
— Ију, а откуд ти знаш да је то истина? — Па ви сте то говорили. — Али забога, дете, оно што ми говоримо не мора бити истина! — брани се средња тетка. — Ију, ију! Сад ће још изаћи да смо му ми казали да напише песму!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сада не могу. А не знам ни сам да му одговорим на питање. Говоримо... уверавамо, само они нека решавају што пре. На пољани потпуковник Петар сакупио војнике и држи говор: —...
А ако је мртав, шта му можеш? рече Драгиша и продужисмо пут. Глад почиње и нас да мучи. Седимо покрај ватре и само говоримо о јелу. — Замисли да се неко нашали сада, и тресне пред нас пуну корпу векни. — Боже, ала си луд!
— Бојим се да не будеш љубоморан... — Море, људи будите озбиљни! — нервира се Драгиша. — Шта она зна о чему ми говоримо! — одговара озбиљно Топлица. Она само види да је Живадину одебљао језик.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А што да кријеш? — зачуди се Јованче. — Зар осталим дјечацима нећемо казати за ову пећину? — Боље је да не говоримо — предложи Мачак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
разбраоци у договору своме, ако му који били разлике беседе по себи, хеле у писму све се то један род зове како што ми говоримо Словаци.