Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И ви говорите о љубави! Ви!.. Смешно! А кад су мртви љубили? За живота бесте бич живима, газисте све што се усудило дисати, љубити...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
После тако дугог стајања наједанпут окрете се везир, пусти дим из уста, пак рече: „Е кнезови, зашто не говорите што сте дошли?” „Ја темена учиним — причао ми је о томе мој отац — и почнем да говорим: ,Паша ефендум...
Каже: „Говорите да је народ серпски к овом двору био толико година веран и биће и унапредак и прочаја.” 5. јануара у 1 сат по полдне
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пера нежењен). — Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота... — Тако! Е, ви’те, молим вас! Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли? — Сам самцит. — Па то сте ваљда у биртији одсели?
— О, милостива — прекиде је гост — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите. О, и у селу се дâ сасвим лепо живети, верујте!
и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био. — Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио да вам се то допада?! — Не, не, милостива, верујте. То је мој идеал.
— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!... Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а
Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: »И’те, молим вас!« или: »Та шта говорите!« или: »Та је л’ могуће!?« Ишли су полако, ногу пред ногу.
— плану поп Спира, који изгледа да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите кад тако говорите, молићу лепо? — Па говорим — вели јетко поп Ћира — о вашој красној ћери Јуци... нек вам је жив’ и здрава!
Увек од десетог неког чујем што се у селу догодило. — Та шта говорите, милостива!? — Та брез шале! Него извол’те, не женирајте се ни најмање. — Молим, молим...
Та немојте ме, гнедиге, плашити! А пошто риф? — Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати. — Та шта говорите! Тридесет и... — Та ман’те циц дођавола — прекиде је нестрпљива гђа натарошевица — него молим вас даље, само даље...
— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица. — Да шта ви мислите! Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још
— Та шта говорите?! — Да шта ви мислите?! Још онда к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући
— Та да је само то — па и боже помози! — А зар има, наопако, штогођ још и горе? — Да шта ви мислите. — Та шта говорите! И-ју! — Инзултирунг!... Потукли се! — Потукли! Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите! Ид’те, молим вас.
Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце! — И-ју! Госпоја Габриела, та шта ви то мени говорите?! А од кога, наопако! — Од поп-Спире. — Јао, наопако му звонило! А через чега? — Через младожење!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
На свашта знате брзо да одговорите. Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите. — Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић!
по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите. — Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић! — Ал’ ви још већи, фрајлице! — Не би’ рекла! — Шта?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ама чекајте, господине, полако за Бога, нисмо још пропали. — Како чекајте? Како нисмо пропали? Како то говорите као дете? Зар нам није било доста? Зар није сувише било? Зар нисмо уморни, балдисали. зар нисмо сатрвени?
— Шта кажете, попустити? Е па, човече, ви не знате шта говорите. Зар да се понизимо до роба, до скота? Зар то хоћете? Ви не познајете услове. — Ама какве услове, господине?
— И ви сте га обарали, и ми смо га обарали, а земља мора да пропадне? — Зашто мора да пропадне? Шта говорите? — Зато, што је нашој раси мало једна Албанија. Треба бар три.
Ви говорите: зло је, ја кажем: добро је; ви кажете: враћа се назад, ја кажем: иде се напред. Хоћете ли доказа? — Доказа, доказа,
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Не треба тако, кир Јања. С отим шкодите свом здрављу. ЈАЊА: Што ви говорите, господар нотариус? Шупу ми пало, коштуи ми више од пет хиљада форинта; коњи ми пођинули: две хиљаде форинта!
Зашто да се не усрећи кад вам је могуће? ЈАЊА: Што могући? Ето сум већи пропао, немам ништа, оћим да просим. Што ви говорите, господин нотариус, на ова штета, на овој свет? О теос, филакси, морамо да пођинимо свију!
ЈАЊА: То си знаде. Да го познаим. МИШИЋ: Тај је момак Мишић нотарош. ЈАЊА (гледа га): Господин нотариус! Што ви говорите?! Не можи да буде. МИШИЋ: Зашто, кир Јања? ЈАЊА: Ви сте човек господин, вами треба много новци.
Теодосије - ЖИТИЈА
Па ви и сами то знате и говорите: Пусти ти нас на миру! Пре времена си дошао да нас мучиш! Стога се не само на оне који Богу служе већ и на нас саме,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Јесам ли вам потребан? АЉОША (збуњено): Ја мислим ви дођете, па кад нисте дошли... ПАВЛЕ: Говорите, дакле, шта је; зашто сте ме чекали? АЉОША: Господин инжењер! Ја вама много благодаран, бескоњечно благодаран.
ПАВЛЕ: Шта говорите, човече; какви таласи, какав Дунав? АЛОША: Ја так написал. ПАВЛЕ: Јесте ли ви такво писмо написали?
АЛОША: Да, и зато сам дошао да се вама извиним, да се опростим, да вам благодарим. ПАВЛЕ: шта ви то говорите, Аљоша? АЉОША (вади из џепа папире): Ово су наплаћени рачуни за песак са превозом; ово је нов уговор са цигљарем,
АНТА: Разуме се да сам узбуђен, бићете и ви узбуђени кад чујете. РИНА: Дакле, ипак се десило нешто, говорите забога! АНА (доноси чашу воде). РИНА (Ани): Удаљите се! АНА (оде).
АНА (доноси чашу воде). РИНА (Ани): Удаљите се! АНА (оде). РИНА: Говорите, говорите, да није ко тешко болестан? АНТА: Та идите, молим вас, коме је у оваквим приликама до тога да буде болестан.
АНА (доноси чашу воде). РИНА (Ани): Удаљите се! АНА (оде). РИНА: Говорите, говорите, да није ко тешко болестан? АНТА: Та идите, молим вас, коме је у оваквим приликама до тога да буде болестан.
АНТА: Мртав? Хм, мртав! Добро би било, али у томе и јесте ствар што није мртав. РИНА: Али ко, забога, о коме говорите ви? Немојте ме мучити? АНТА: Патите ли ви од срца? РИНА: Да!
РИНА: Да! АНТА: Е, па ето, видите, зато и морам ствар да вам саопштим пажљиво и издалека. РИНА: Добро! Само говорите већ једном. АНТА: Хоћу, али кажем вам, само пажљиво. Седите, молим вас. РИНА (седне).
Седите, молим вас. РИНА (седне). АНТА (кад она седне): Чаша воде ево је овде! РИНА (нестрпљиво, узнемирено): Говорите, говорите! АНТА: Реците ми, дакле, сећате ли се ви свога девојаштва? РИНА: Какво је то питање?
РИНА (седне). АНТА (кад она седне): Чаша воде ево је овде! РИНА (нестрпљиво, узнемирено): Говорите, говорите! АНТА: Реците ми, дакле, сећате ли се ви свога девојаштва? РИНА: Какво је то питање?
Упаднете у кућу као смушен, говорите тајанствено и у загонеткама, нервирате ме, узбуђујете и сад – некаква Савета. АНТА: Није то, забога, некаква Савета,
РИНА (седне резигнирана): Дакле, говорите! АНТА: Та Савета Томић изгубила је мужа у рату. Погинуо је и сахранили га тамо на фронту.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Са Весном је то било дивно: никада нисте морали да јој објашњавате о чему коме говорите. Она је знала и било шта да сте рекли, сте бити сигурни да ће наћи прави одговор. - А, можда, добија и следовање!
- А, можда, добија и следовање! - климнула је главом и насмешила се онако као што се смешите кад говорите са дететом. - Какво следовање?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Седну, па господар Софра започне: — Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. — Па говорите шта сте ради. У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој
— Руку ваше Јуце, да се за мене уда. Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. — Шта ви, господине, говорите? Да узмете Јуцу? — Јест, да узмем Јуцу. — А не видите да је Јуца пола у гробу? — Моје је срце њен гроб.
Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу. Лепота, младост пролази. — Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити. Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. — Па усрећите је.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Зашто то нијесте учинили? Ја сад не допуштам да се град раније отвори! Ивановић се испрси: — Господине, ви с нама говорите горе него са својим солдатима! Ви заборављате да смо ми представници ћесарског града Котора, а не робље, ни ваше слуге!
— Чувен сам био због своје несреће! — Да. Мило ми је што тако лијепо говорите српски! Чуо сам да сте живјели међу Граничарима, али ипак то је превелики успјех!
— Двије пуне године нијесам готово ни говорио другим језиком, а матерински ми је чешки! — Њемачки већ знам да говорите савршено, а умијете ли и талијански? — Разумијем помало, али знам француски прилично. — То је добро.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Wир ха’м еінен wахрен Јуцкѕ міт іхр. МЛАДОЖЕЊА: Ви добро немецки говорите. ДЕВОЈКА: О молим, ви ме бешемујете. Іцх бін еіне Деутѕцхвердерберін: МЛАДОЖЕЊА: А, то се не може казати.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Није Републици до вашег мајмунисања и уздисања, није она срећна кад вас чује да говорите о резултатима и бројкама. Тужно, постиђено осећа се Слобода слушајући вас како узносите срећно и слободно детињство.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ко је томе узрок? Говорите, ко је томе узрок? ГАВРИЛОВИЋ: Ми не знамо. ЛЕПРШИЋ: Но дан и за нас свиће. Глас слободе, који се по Европи ори,
НАНЧИКА: Како би ја најлепшу моју пљуну поцепале? ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, слатка Нанчика... Али није никакво чудо што тако говорите, кад вам је и име туђе. ДЈЕЈСТВО ДРУГО 1.
МИЛЧИКА: Зар би ви одали ваше друштво? ШЕРБУЛИЋ: Него? Да мене самог обесе? Лепо ми и ви говорите. МИЛЧИКА: За народност треба да се један жертвује. ШЕРБУЛИЋ: Па баш ја да се жертвујем? Фала вам!
Ајдете да накупимо између нас једно сто форинти, пак да поделимо међ сиротињом. СМРДИЋ: Сто форинти! Шта ви говорите? ШЕРБУЛИЋ: Ни сто крајцара не могу дати. ГАВРИЛОВИЋ: Ви, који се толико родољубијем поносите!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: А шта се бринете, г. доктор, зар се само једна ствар изгубила на свету? Ја видим, ви и без разума говорите, па добро. ДОКТОР (у восхишшенију узме своје Земљеописаније): Јест, док је овога, ја ћу остати бесмртан!
ДОКТОР: Извините, мени је доста. ШАЉИВАЦ: Али гди се тиче ваше славе. ДОКТОР: Како? Говорите! ШАЉИВАЦ: Ја сам истина обећао ћутати. ДОКТОР: Ако је дјело чисто као моја слава, нашто ћутање?
Навалило и мало и велико, грабе се за ваше књиге? ДОКТОР (Путнику и Шаљивцу): Сад говорите! ПУТНИК (смешећи се); Па и то вам је добро критика учинила. Док она није изишла, нису се људи толико грабили.
ДОКТОР: Откуда сте ви, те тако говорите? ШАЉИВАЦ: Ја сам живио међу Власе и Словаце. ДОКТОР: Зар се тамо тако говори? ШАЉИВАЦ: Не, него будући је ваша
А кам вам да везете, да плетете, да нижете? ПИЈАДА: Па то је, бога ти, мајка. СТАНИЈА: Како је то, кад не говорите? ПИЈАДА: Ми говоримо немацки, по моди. СТАНИЈА: Еј, убио вам Бог ту несрекну моду, да бежите од свој род!
ЉУБА: И овде су неки почели. ПИЈАДА: Како мислиш ти? ЉУБА: Да видим шта ће рећи Милан. СТАНИЈА: А о шта ви ту говорите, девојке? ПИЈАДА: Говоримо како це да буде свадба. СТАНИЈА: Зар неће како је Бог уредио?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Мени каже драги Стево. ПЕРСИДА: Мени каже Персо душо. ТРИФИЋ: Је л’ то истина што ви говорите? СТЕВАН: Ви ћете се сами уверити. ТРИФИЋ (Персиди): Је ли обућена? СТЕВАН: О, и извезла се већ. ТРИФИЋ: Тако рано?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Он оће своје, те оће. Је л тако, Батићу? БАТИЋ: Ви истину говорите. МАРКО: Јест, ал питај њу, да видиш како она мудрује! Него ништа, неће ми се ни она дуго овуда кострешити.
О њима није била реч. Алекса: Ви шалу проводите. МАРКО: Боже сачувај; него би рад знати каквим то језиком говорите. Алекса: Ово је језик славено-сербски; то јест сербски, но по правилама углађен, којим су се највећи духови, као
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Треба да се вратим да бих видео острво пре но што падне ноћ. — Штета је да не видите замак. Могли бисте ипак да говорите са мајордомом. — Мислим да ћу га видети којом другом приликом. — Довиђења, онда, господине. — Довиђења.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Захтевају да им се одлучно каже ко, ко то лупа у врата, за кога се праве ови довратци, говорите! Чудно питање, кажем ја. Мислим да је на овом свету све јасно. Ко може лупати ноћу на врата?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Право да ти кажем, Агатоне, није то баш тако рђава прилика. Млад, вредан, озбиљан. ДАНИЦА (згранута): Али шта ви то говорите; забога, шта ви то говорите? АГАТОН (Даници): А право да ти кажем, није ни рђаво имати адвоката у кући.
Млад, вредан, озбиљан. ДАНИЦА (згранута): Али шта ви то говорите; забога, шта ви то говорите? АГАТОН (Даници): А право да ти кажем, није ни рђаво имати адвоката у кући.
А били би одиста леп пар, особито леп пар!... ДАНИЦА (очајно): Али ја вас молим, ја вас преклињем не говорите такве ствари! СИМКА: Па ми, душо... ДАНИЦА (трпа прсте у уши): Нећу да чујем, нећу ни речи да чујем!
СИМКА: Ју, црни Агатоне! АДВОКАТ: Молим вас, будите јаснији. Ја желим да знам шта ви то говорите; о чему говорите; с киме да се венчам? АГАТОН: Па мислим са овом нашом рођаком.
СИМКА: Ју, црни Агатоне! АДВОКАТ: Молим вас, будите јаснији. Ја желим да знам шта ви то говорите; о чему говорите; с киме да се венчам? АГАТОН: Па мислим са овом нашом рођаком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али вас моле скрштене руке ваших старих родитеља, ваше деце, да ову тајну наше батерије кријете, и да ником не говорите, до последњег даха... Јесте ли разумели, војници? — Разумемо! — проговорише они громко и једногласно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
а још више јој паде тешко, што се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро: — Не знам шта ви говорите. — Ехе... па онај криви. Ваш нови учитељ...
Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори: — Како... шта говорите!... Зар ја?... Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас... Напротив!... — Шта напротив ?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Опет иста песма! Филип: И зашто уз рибу служите црно вино? СИМКА: О каквој ви то риби говорите? Филип: Говорим о овој кечиги! Као да сте је поховали у Струготини!
СОФИЈА: На кога? ГИНА: Не зна на кога! На батинаша, који ми сина убија! СОФИЈА: О чему ви то говорите? ТОМАНИЈА: Зар ти је Бог зато дао толику лепоту? ДАРА: Зар теби његове крваве руке не сметају?
ДАРА: Јашеш се овде са оним крвавим зликовцем! СОФИЈА: Што то говорите? Па зар вас није стид? ДАРА: Пред ким да ме је стид? Пред бестидницом? ГИНА (Благоју): Ево ти твоје ослободитељке!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— А где су деца? — упитам. — Која деца? — Па деца о којој говорите? — Та деце нема, разумете ли, али се рачуна због те одлуке скупштинске да та госпођа има два детета, и тако је
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
упитах је. — А, не; ово су станови за професоре и њихове породице. — Шта ви говорите?!... — Да. Наш преузвишени пронашао је најудобнији начин за премештај наставника по потреби службе.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Та... ради се колико се може. ЈЕВРЕМ: Много говорите, што тако много говорите? ИВКОВИЋ: Како говоримо? ЈЕВРЕМ: Па тако, зборови, зборови, зборови; не остављате ниједан
ИВКОВИЋ: Та... ради се колико се може. ЈЕВРЕМ: Много говорите, што тако много говорите? ИВКОВИЋ: Како говоримо? ЈЕВРЕМ: Па тако, зборови, зборови, зборови; не остављате ниједан сокак на миру.
СПИРА: Па јест, ал' кад рђаво почнеш. СПИРИНИЦА: Ама, нисам још ни почела. ДАНИЦА: Па говорите већ једанпут, шта је то што имате да ми кажете?
СПИРИНИЦА: Па то сам и хтела да кажем. СПИРА: Хтела си, ал' ниси казала. ДАНИЦА: Чекајте, молим вас! Говорите јасно: с ким прекинуо? Шта прекинуо? СПИРИНИЦА (показује руком на Ивковићеву собу): С овим твојим!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
срџбе или какве друге распре, а себе истичете као невине и још тражите осуду, као да нисте на исповести, нити да не говорите о телесним потребама које су вам допале. Све ово има своје време, а сада је време исповести, исцељења душевних страсти.
Све ово има своје време, а сада је време исповести, исцељења душевних страсти. Те ако хоћете да говорите о некој срџби, све поруге и узроке греха, ма какви били, похитајте да себи припишете и наметнете.
А ако говорите о неким другим страстима, и њих чисто исповедите, да и одавде имате оплодити двоструку корист: да дођете до чистог
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МИТА А, тако! Тако ти! Баш ми је мило. Тако. Бар ето и сам бата нека то види и чује каква си. ЈОВЧА Ама шта је, говорите. МИТА Па ето то, бато. Знаш оног њеног.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жене су жене. Деде, говорите један по један, ви сте окривљена лица и пред конопцем треба сад да се опходите као војници.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ви нећете да ме разумете! Чините се невешти!“, узвикну нестрпљиво Зенодотос. „Не бојте се, говорите! Нико вас не слуша“.
„Којим?“ „Временом!“ „Та шта говорите!“ Герике се осмехну. „Да драги мој господине, о томе сам се тачно уверио. Свакодневним посматрањем свог апарата
“ „Сигурно!“ Он оклеваше још увек и муцаше: „Па добро, чим доспем да довршим...“ „Не говорите тако, господине Герике! Не, чим доспем, већ одмах!“ „Одмах, сместа“, раздера се његов син.
„Говорите, говорите!“ рече госпођа Лавоазије, једва обуздавајући своју радозналост. „Осунчавање појединих географских ширина и з
„Говорите, говорите!“ рече госпођа Лавоазије, једва обуздавајући своју радозналост. „Осунчавање појединих географских ширина и зона
Обузет изненађењем, скочих са свог седишта. „Та шта говорите“ Карлова школа која је постојала кратко време...“ „Двадесет и четири године“. „...
„Да“, прекинух га, „признати се мора: Немци се не боје посла“. „Говорите истину, господине царски саветниче, ми, Французи, тежимо сувише за уживањем, а то нам је много пута ускратило по који
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја не знам. Ја заиста не знам. И зато, кад ми говорите о вашем идеалу, ја сам хладан — потпуно хладан. Јер то што тражите не одговара објективиним условима и није то оно
разумем. . . . . . . — Да поновим заповест? Па ја сам је разумео и извршићу је! — — — — — — — — — — — — — — Ви говорите с командиром, молим вас! — — — — — — — — — — — — — — Разумем.
— Ил y а деѕ боннеѕ ноувеллеѕ, мессиеурес! — Е, збиљски? Говорите! Да чујемо, ајд' реците нам брзо, реците! — Ѕаінт Qуентін тсхомбé. — Шта каже, шта каже? — Воуѕ дітеѕ?
Браво! Ето тако! — Све, све ћу казати: упропастили су ме, убили су ме, крв су ми пили. А ви, ето, говорите ми братски и зато вам хвала. И спаваћу, рекли сте, колико ми год драго и све као човеку даће ми се.
— И ја познајем Петронија Свилара. — Па, ето... како онда? Па то је Петроније Свилар, и он је признао, све казао. Говорите, лажови! Шта? То је, ето, Петроније Свилар, тај, пред вама, ту ето тај. Шта?
— Да, да. — И навикли сте већ, радите све? — Ну да, навикла да. — Добро говорите српски. — Морам, да! Па је она, нагнута, подносила плаве, ситно исписане табаке и тражила оно место за потпис, а
— Драги господине, — прекиде ме он понова — ја морам признати да ви говорите сјајно, да ви говорите особито разумно, да ме ваш дивни говор подиже, узбуђује, храбри, одушевљава и дира у
— Драги господине, — прекиде ме он понова — ја морам признати да ви говорите сјајно, да ви говорите особито разумно, да ме ваш дивни говор подиже, узбуђује, храбри, одушевљава и дира у најосетљивији живац.
“ Ћути Илија Илић, ћути, али видим ја да се не слаже он са мном. „Ама како, вели, то говорите, како тако можете говорити!
— дрекну референт инжењерије. Ово је наш човек, Србин, гаваз у посланству у Приштини. — Па зашто говорите арнаутски? Да се ниси више усудио ни једну реч проговорити арнаутски. Најзад се стигло пред станицу.
— Ја сам јасно казао Гаџо Штипаревић. — Српски се каже болница, а што Ви уместо болница говорите шпитаљ, то није правилно, и то ће Вам свак рећи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И кажу: то је нормала. — Не говорите тако! — Сад те то повређује, наравно. Поразговорит ћемо се ако се сусретнемо за једно двије године!
логично: кад нисте о томе могли разговарати док смо сједјели код нас у шпајзецимеру, морамо закључити да сте имали да говорите о нечему повјерљивом!... Изгледали сте тако уморни, као да ћете заспати на стојећки.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Морала је, јадница. Чекало би је горе зло. — Како ли је могла ићи завезаних очију? — Кроз сукњу се види лепо. — Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница...
Ћипико, Иво - Приповетке
—Биће како ви говорите, — прекиде пароха изненада Жижица, — ма ми нећемо пустити нашега старога свеца. — И, уозбиљивши се, смишљено надода:
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У тексту „Словенске пчеле у Грачаници“ говорите да је Косово простор на којем су настале ванредне лирске, а готово ниједна значајна епска песма.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА (скочи као опарена): Шта је, забога, има ли нечег новог? ПЕРА: Има. ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина. Видео сам га, отишао је у Двор, има цилиндер на глави.
ЖИВКА: 'Ајде, 'ајде, лани, ако хоћеш да ти почеше језик параграф седамдесет шести. ЧЕДА: Охо, хо! Па ви говорите као да сте ви министар. ЖИВКА: Ако нисам министар, а ја сам министарка, а упамти: то је, који пут, много више.
ЧЕДА: Ама, како ви то, као да смо на вашару? Молим вас, реците ви мени, мислите ли ви озбиљно све ово што говорите?... ЖИВКА: Па озбиљно, дабоме!
ПЕРА: Па тако ето... Извините ме, незгодно ми је да говорим такве ствари пред вама. ЖИВКА: Ама, говорите, де! ПЕРА (снебивајући се): Па тако... на пример, ако у кући има младе служавке, или тако нешто...
ЖИВКА: Дошао је да ме проси. ДАРА: Како да вас проси? ЖИВКА: Као проводаџија. ДАРА: Боже, мајка, шта вам је, шта говорите? ЖИВКА: То што ти кажем, дошао је као проводаџија, да ме проси. ДАРА: Зар код живог мужа? ЖИВКА: Замисли!
Згодио ме је, слатка моја госпа-Живка, па знам како је! ЖИВКА: Ама, шта ви ту говорите... НАТА: А натуштило се нешто небо па немојте се изненађивати. Где је облака, ту ће бити и грома.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Знаш ли ти да могу таки на пединтере повикати да те чак на сокак истерају? ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта ви говорите, мајсторице. ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи. ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери?
МИТАР: О, часни те крст потро; који те ђаво нагрди? ЈОВАН: Мајстор Митре, пазите с ким говорите! Ја нисам више Јован, него Ханц, Жан, или ако то не можете да упамтите, Јохан.
РУЖИЧИЋ: Гдје кћи своја дражести показует, Тамо матер вјенчање не чекает. ФЕМА: Шта, господин филозоф, шта ви говорите? РУЖИЧИЋ: Својство јест пјеснословца вешчи подробно описати, зато се ви и не можете разсрдити.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ће одговорити или пасти Једна ноћ другој ноћи пут Додирнут циљем светлости Мрак цвета у врту — када научите Да говорите биће крај песми ЦРНА ВАТРА Ноћи о ноћи трострука ватро Једном ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нашто је то? не вреди, знате; могао би човек погинути, а то није наш позив. — Доста, не смете, дакле! Па што ми онда говорите о страшљивој, исквареној генерацији!
— Но! шта ви то говорите?! Ви мислите војници су такве цепидлаке као ви, па ће им чак то пасти на ум да мудрују шта све могу значити моје речи.
и ја просто не знам како ту противречност могу да сместе себи у главу луди који иначе доста логично размишљају и суде. Говорите, дакле, и то, молим, сасвим искрено и отворено. — Појмим да вам је то непојмљиво.
Па да вас не морим? А? Комаров се намести удобније у својој наслоњачи. — Говорите само даље. Ако злоупотребите право говора ја ћу вам се осветити тиме што ћу овде у наслоњачи заспати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рекао сам му полако да се сада привлаче и секу жице. — Како?... Не чујем. Као да су вам пуна уста хлеба. Говорите гласније. Од муке трупкам ногама и стежем песницама.
Бар за овај моменат. Нисам просто знао шта да разговарам... Најзад сам проговорио, тек да нешто и ја кажем: — Говорите ли француски? „Да“ — потврди она. — Где је ваш стан? Рекла ми је име једне улице. Бог свети зна где је...
Напоменуо сам јој како се ближи час нашега растанка. Ухватила ме је за руку. — Ја то не могу да замислим. Не говорите ми о томе, не говорите, молим вас.
Ухватила ме је за руку. — Ја то не могу да замислим. Не говорите ми о томе, не говорите, молим вас. — Њено лице се згрчило, она је стиснула зубе, као да је хтела да заустави унутрашњи крик, али сузе су јој
Јесте ли ви били у рату? — Нисам... — Зато тако и говорите... — А зар је историја којом се кљукају деца по школама мање крвава, па ипак из ње се нико ничему није поучио?...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И немогућност би сушту веровô — Али ће робом остат робови, А ми гробови... КАТУНОВИЋ: Шта говорите кâ у грозници! А где су деца ових планина? ПРВИ СЕРДАР: Где су мачеви? ДРУГИ СЕРДАР: Где су бичеви?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Па може, дабоме, кад овај запео па ми прича како га завија стомак и како га диза ноћу. 'Ајде, говорите, како ћемо? Морамо бити обазриви, јер такви се људи не предају лако; он ће да се брани и пуцаће. ВИЋА: Хоће!
БОКА: Ама, шта ви говорите, господине? Какав колац, какав куршум, нисам ја ништа крив! КАПЕТАН: Добро, синко, ја сам покушао лепим да те
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Гилбоа! Газела твоја, Израиљу, пропала је на брдима! Како су пали, најјачи, Израиљци? Не говорите о томе ни Гату, ни по улицама Аскалона, Из страха да се непријатељ не руга Господу.
Ћипико, Иво - Пауци
Би ли ти пошла са мном? Да некамо побјегнемо... Хоћеш ли? —Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја. — Остани, Машо, још остани! ... Овако ми је лијело ... Фала ти!
—Ако је тако како ви говорите, вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима.
Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? — Ча ми говорите? А кому није! Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут', а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово
Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. —Јер слабо видим. —Бог сачува! Зашто то говорите? —Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? —Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. —Никога! .
Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... — Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... —Ти тако говори, а ја ћу билижит... Ала, изагни их!
— А жена јема срца мене бидит', — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к'о проклето... — Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. — Жа ми да свит не вирује како је... Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... — За друге!
— јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... — Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...
— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к'о да на свијету нема ништа паметнијега. — За нас и нема, — одговори судбени пристав. — Боље пијмо!
— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину. Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпођо Лазарић, не мислите ви тако како говорите. На сигурно место је пао ваш Шваба. — Како не мислим! Још горе мислим!
— Као ја некада ваше. — И претстављају вас како одушевљено говорите. Одлично вас претстављају, златни су... Ви, Каленићу, палите духове, заносите младеж, ви ћете сигурно...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
успузати уз ваше колено, сешће вам у крило, дићи ће акробатски ножицу, подметнуће вам је под нос и захтеваће од вас да говорите о његовим ципелама и само о његовим ципелама, и ни о чему другом до само о његовим ципелама.
А када га је маркиза Инес од Херера, жена шпанскога посланика, запитала: — Говорите ли ви енглески? Дипломата јој је, опет по Олендорфу, одговорио: — Не, ја не говорим енглески, али ја свирам у флауту!
па онда, доцније, мораш стећи извесне квалификације; док смрт све то не тражи, не тражи вам ни да ходате, ни да говорите, нити вам тражи каквих квалификација.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Господине потпуковниче, пазите шта говорите! — Пазите ви шта радите! Ви хоћете да нам прекинете колону и никад се не бисмо састали у овим беспутним крајевима.
— Разумем када умру на маршу... али овако... — отпоче опет благајник. Капетан Душан га прекиде: — Ви то говорите о оном војнику који је данас умро?... А, попе, ту ћеш се зло провести. — Море, хајд не причај... — Уверавам те...
Је л’?... А сад, браћо!... Душан крив, а ви ми сви калаузи... — Ја сам до последњег момента веровао да ти и Лука говорите истину — вели ветеринар. — А-ха!... Кипислцауф!... А ко је први покренуо?
А зар сада да допустимо Италијанима! — објашњава капетан Душан. — Добро, зашто ви то мени говорите? — вели очајним гласом потпуковник Петар. — Мислите ли да сам равнодушно примио ово саопштење!... Али шта сад?...
Ти си нам још једном тако покварио план. Њега, побратиме, морамо да искључимо. — Па враг би вас знао кад говорите истину, а кад лажете. Ви увек имате исту мину на лицу. Такви су се разговори све чешће водили.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не за то велим, што се давно зло злим сусретало, ама и сад тако бива! ПРОРОК ГОВОРИ Ви, који но говорите: још није време правити божији храм, а своје домове имате време правити и у вис дизати их и моја црква запуштује, —
ЛОВ ЗА ЦЕО ЖИВОТ Трудљиви и уморни ви, рибари, што се толико старате, тужећи вам се говорите: »Сву драгу ноћ се мучисмо ловећи, а ништа не ухватисмо, ни једне кесеге бар за приповест!