Употреба речи говорити у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

То је било писмо, женском руком написано: „Поштовани господине, О мојој тузи не смем вам говорити: она је голема, неизмерна... Мој муж, а ваш пријатељ и сустрадалник, умро је!... И сад је слободан, навеки слободан!

Кад смо били насамо, стаде он уздрхталим гласом говорити: „Побро, није вајде, ја ову Стану, чија је да је, морам за жену узети...

Он стаде наново шапутати, и ја сам видео да се у ње лице разведрило, боре се развукоше, и она стаде јасно говорити, тако да сам сваку реч разумео: „Па добро, оче, како ћу ја то да удесим?...“ „Лако, џанум, врло лако!...

— Хм! Хм!... Знате... Нећете ми веровати... — сад се исхркну и убриса бркове, поглади се и пође даље говорити. — Знате, чудна времена!... Рат... Француска... Нећете ми веровати, а хоће људи републику...

И чувајте ми дете... Више није могао говорити, усне му се само мицаху, малаксале очи клонуше, чинило се као да је заспао.

Има времена!... — Али... — заусти Милисав, али се одмах трже и не хте даље говорити. Рукова се с учитељем и оде, ударивши лугом што поред куће Николе Белића вођаше, „белој кућици“, као што су је сви

Дође тако, стаде међу људе, скиде капу и поче тужним гласом говорити: — Браћо, ето, ја остадох кô нико мој, без куће и кућишта; немам крова где ћу главу заклонити...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ловац, негде ту сакривен, устрели орла. „А, мој горки лову, тебе ли ја овде чекам,“ начне полумртав орао себи говорити. А кад упази на крају дршка стреле орлова пера: „О бедни ја, — издишући рече, — моја ли ме иста убијају пера?

Лав, сав разјарен, не гледајући на његов поклон и комплименте, с громовитим гласом: „Тако ли је то - начне говорити — кад сам ја здрав, ти си први при мени; а кад сам болестан, онда си последњи!

и сакривену истину; који не иште да позна оне који га окружавају, и верује оном ко пре дође и оном који уме лепше говорити, хитрије лагати и искусније ласкати — подобан је ове басне лаву, који верује све што му курјак каже.

Ово су истине тако јавне, а тако познате, да није потребно о њима више говорити. 8 Лав и зец Лав, тражећи што за ручак, упази здрава зеца у међи заспата.

Бедни су онде људи гди зли већу силу и власт имаду, и принуђени су као она бака говорити: „Мој синко, добро је и пред сотону каткад свећицу ужећи, јер је зао, ваља га се бојати”.

Позна ли он да је нама мило говорити а да он слуша? Нека ћути, нека нас гледа забленут, нека нам се чуди, и каткад нек' подвикне: „Чуда, људи!

” 35 Пас и курјак Пас спаваше у једну летњу ноћ преу авлијом. Дође курјак и хоћаше га изести, а ови му почне говорити да сад у њега не дира јер је одвећ мртав; каже му да ће сутра свадба бити у кући, да|ће се он тако нахранити да ће

Колико се већма она копрца да се извуче, све то већма види да тоне. Тада почне сама себи говорити: „ Ала сам, јадна, несрећна на овоме свету!

„Е, мој убоги пријаче, — машући главом почне сељанину говорити. — „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов.

И исту истину говорити с намјеренијем за учинити другоме пакост и зло, то значи: истину злоупотребљавати и добро на зло преокретати.

” Обаче о добродјетељи и о благоразумном владању често напомињати и говорити сасвим је отлично од вишереченога, ово је томе подобно: кад смо уверени да смо коме мили и драги, и кад то желимо и

разума и добродјетељ, њему се никад неће омразити о свему што к тому управља и споспје|шествује слушати и говорити.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Турци уплашени оду што су брже могли, а ја се вратим несрећном господину Мијушку, и он окрене мени говорити: ,Цар је мене послао к теби да ти које највредније људе знаш позовеш, да се дигну да вароши палимо и Турке бијемо.

Зато на сабору, и на слави, и на свадби немој млого говорити, него слушај шта старији људи говоре. Ако почнеш тако млад друге да учиш памети и мудрости, онда ти нигда мудар бити

Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће говорити: наш попа ништа не пије.

Мој му отац оде, он му рекне: „седи”, и он по турском обичају на колена седне. Аганлија му почне лако говорити: „Алекса, ја сам видим, ово што сам наумио да не може на добро изаћи, али сам се зарекао пред Турцима, и не могу лако

” — Он је хтео скупљеном народу говорити, но Фочић повиче: „Водите и̓ даље”. На том позоришту света је млого скупљено било; јер и Срби и Турци, да би већи

фебруара. Путем, ја се договоРим са Дел-Аметом како ћемо код народа говорити, и ја га утврдим, да што год ја народу узговорим, да он посведочава и да каже: „тако је”.

” Опет ја сирома почнем му с почетка говорити, како цар хоће да намести у Београд за везира Хаџи-Муста-пашина сина итд.; но Веса неће низашто то да зна, већ опет

Питам ја њи̓: зашто су тако урадили, да од Бога нађу! Поче кнез Пеја говорити: „Та, прото, за Бога, како ћемо се ми са толиком силом тући!?

— „Е — вели, — да није погодило, не би ти могао говорити”. — Сад, децо, смејте се ви, али док вам последак кажем, мал̓ да нећете рећи: било је истинито предсказаније неко.

биња, биња! муртатлук (тј. јаши, јаши! превара је). Сад ће Вла̓ опколити нас овде далеко од ордије”. — Ја поче̓ говорити, да то није превара, но да наши нису погодили на које ће место оне бегове довести, и да се они никакве преваре не боје.

Поче ми говорити: „Прото, чујем ја, да си се ти врло уплашио; али не бој се, попе: тврда је турска вера, тврђа од камена; ја сам алис

— А они кажу: „Ми му не смемо говорити; а ти, ако смеш, говори” — а спремају. — Мучно мени да он иде. Пак одем њему и рекнем: „Господару, ми смо се сви

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе? Поче и да се опија. Узеше говорити да је и памећу шенуо. — Е, јадник! Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?

— Лепо, богами! — настави учитељ још полако, онако прекоревајући. — Красно! Ићи, те ме опадати и говорити што није истина... Баш ти доликује! — Ко говорио?... — Ти исти!

а на његово место послали некаквог дечака: изгледа као метиљава овца — јадно, суво, непокретно, не уме честито ни говорити... Тек беше капетан ушао у канцеларију и сео за свој сто, а пандур унесе једно писмо.

— Аф, аф! — рече Енглез и поче показивати нешто рукама и мимиком. — Ама господине, молим вас — поче начелник говорити љутито — причекните мало! — Видите да имам посла! — и показа му мимиком да сад нема кад с њим разговарати.

Енглез одмах притрча и завири, па се стаде грохотом смејати и говорити нешто оном живинчету, као да му тепа. Затим се, врло радостан, окрете начелнику и кроз смех повика: — Овде он, аф!

— Гле, које је већ доба! — рече он свлачећи се полагано. — Близу поноћ!... И зевнувши једанпут, настави говорити полугласно сам себи: — Највише се бринем за те проклете изборе!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И мислио је: нико о томе н зна! А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. И науми да све каже Лазару. И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми.

Јова опет поче ходати.., Он не знаде шта да мисли... Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: Крађа!... У Црној Бари крађа!... Похаран човек у Црној Бари!... И то онда кад кметује Јова Јуришић!... О, Господе!...

— Нећу! — рече поп. И изиде, па оде, а и не окрену се... Алекса оста као станац камен. Он не умеде више пи говорити, ни мислити. То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... Оставише болесника...

Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... — Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. — А, после, немојте им све ни кабулити. Будите мало оштрији према њима!... — Не брини!...

Миран, послушан, поштује старијега... Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... Турчин је знао како треба говорити с родитељем. Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана.

А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. — Нећемо о том говорити!... Него... Лазар је мени на срцу!... Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...

Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао... Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело... А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.

Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо. Онда поче говорити о Лазаревој кривици: — Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!... Мислиш марио би он!...

— 3нам добро, добро. Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. — Да видимо. Ваљда ће бити! — Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?... Ево, ја ћу питати Севића за девојку. — Што?

Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: — Али, мора то бити!... Знаш ли ти ко је твој отац?... Зар ти мислиш да ће он слагати?...

— Није нико. — Лажеш! — рече Турчин. Алекса не одговори ни речи. — Је ли, бре? Алекса ћути. — Умијеш ли ти говорити? Никаква одговора... Турчин га стаде дрмусати. — Одговарај! — Ја сам ти казао!

Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст. Затим поче за попом говорити ове речи: — Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

и црну жену, која према звезди, што у тај мах блисну на западу, узе своје две голе црне и тешке дојке у руке и поче говорити молитву, држећи непомично очи на планети. То је била молитва Зохри, која је богиња с тако исто црним и тешким дојкама.

Између њега и целог света стајала је сад, високо до неба, отровна вегетација његовог сна. СТАРИ ЗАПИС Море ће ти говорити о Бескрајности, небо о Чистоти, а мрачни чемпреси о Тузи.

Јер зато што вас је моја душа обожавала, она се саздала од оног што је обожавала.“ Звезде ће ти говорити о Вечности, а зоре о Светлости.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. И ја сам био задовољан што сам нежењен.

Јест, али где сад да га нађем? А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. Све је то лепо, али где је он сад?...

Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: — Таки сте ви сви, данашњи младићи! Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...

Хоћеш ти да је узмеш? — Ја шта ради! Ал' кад то рече, он се збуни, обрте се каци, стаде плакати и кроз плач говорити: — Е, а како је се бата оженио? Хоћу и ја... јес'!

Велинка се све слађе смејаше: Куку мене, сирото дете! Па узећеш је ти, Златане, не бој се! Ја ћу вечерас говорити баби, а бабо ће баби, а баба ће већ с ђедом наредити ствар како треба.

светачац, па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп једанпут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад

Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао. Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити. Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку!

Она истрже руку и нагло искапи чашу. — Али, госпођице! Она ми изгледаше увређена. Не хте ништа више говорити. Ћутали смо обоје. Попеску Доврши свиране, заклопи клавир и диже се. — Лаку ноћ! — Лаку ноћ! — рекосмо ми.

уосталом, лажем. Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве. Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „жуборећем поточићу”,

Три дана је откако је се то збило. Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи. Тек синоћ почесмо опет помало говорити. Ја сам миран.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— ’Ајде, немој ту којешта говорити... — Ти којешта говориш... — Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би.

подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о и ’оће л’ вредити што вама говорити? — Па како сте ви то »вама« некако чудно изговорили!?...

— Верујем, верујем, слатка, и сама сам вам таква. — Знам, знам, бар мени немојте, гнедиге, говорити... — Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’ мало шећера на дињу?

— Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми не треба ни Неце Муцкалова језик! А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, —

Извињава се Сепл да не зна српски ни говорити а камоли играти, све му то не помаже! Игра Шваба ако му се и не игра! Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује. Белкића задрже на ручку.

— Молим вас, не разумем вас начисто. Изволите мало простије говорити. — Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем. — Сад разумем. — Зашто не?

— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре. — Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати? — Но, то би још био резон кад госту не би’ одговарала!

Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, јер није проста, и само углађен човек јој у очи пада. Дођоше у Ш. Терају у бирцауз. Преоблаче се.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

било каквим поводом, отпочне с њим разговор о жени ва коју је морао мислити, коју је морао узносити и о којој морао је говорити било с ким.

балонима-осматрачима, мониторима оклопљеним, аеропланима разним, сумаренима и оним цевима преко 24 калибра не вреди ни говорити, јер се онда о томе није ни сањало.

— Ви му се, дакле, просто подсмевате, пред једним његовом добрим другом? — И чега ту има страшног? Ја ћу вам говорити просто и отворено, као и ви мени. Жена која је веровала у човека па се разочарала, јер он то није био, на то има права.

Само што о томе не вреди данас говорити, а што се тиче њега ја се надам и верујем да ће време све излечити. Мени немојте ништа захваљивати, јер сам ја учинио

Африка

уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече.

“ Ја сам задовољан што то може да се односи једино на Швајцарца о чијој се коси још може говорити. Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини,

О лову са Швајцарцем било би боље не говорити, јер иако је око нас дивна свежа тропска ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако

То је епска Африка, о којој ћемо доцније говорити. Жене све више носе по телу пластичне татуаже, палме, бобице, цветове.

Дођите доцније сами па ћемо говорити. Имам много да вам причам. Н. им је, разуме се, рекао да сам ја инспектор, да сам дошао да видим како они живе, да ли

У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија. Другарице ће говорити о њој: „Она коју ће за три године узети један бели!

Без престанка глође штапић за чишћење зуба. Може чинити било шта, говорити било шта, штапић не престаје глодати. На њој је дугачка широка блуза која се за време мога детињства звала: матине.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

А, управо, тако и јесте, зашто иначе не би нам се мушкарци толико улагивали. КАТИЦА: Ви добро кажете како ћу говорити, а не кажете ми шта ћу говорити. ЈУЦА: Што ћеш говорити?

КАТИЦА: Ви добро кажете како ћу говорити, а не кажете ми шта ћу говорити. ЈУЦА: Што ћеш говорити? Почетак разговора нека ти је увек о балу, музики, театру; ако нема тога, а ти почни о

КАТИЦА: Ви добро кажете како ћу говорити, а не кажете ми шта ћу говорити. ЈУЦА: Што ћеш говорити? Почетак разговора нека ти је увек о балу, музики, театру; ако нема тога, а ти почни о времену, о аљини, како су ти

Црњански, Милош - Сеобе 2

Треба правити каријеру, хватати места, говорити руски, заборавити Сервију. Било па прошло! Све има да буде, од Леденог мора, негде тамо на врху Азије, па до Тријеста,

Све је то његова несрећа која га прати и не напушта. Он је сасвим другаче замишљао да ће са њим говорити Росија. Костјурин је, међутим, био добро расположен, па понови питање. А Павле онда рече, да би команда била: Молитва!

Теодосије - ЖИТИЈА

Колико је похвала по свакој добродетељи овога мужа сада ми није могуће говорити, јер би се продужило време повести. Много, дакле, минувши, као апостолу рећи ћу апостолске речи: „Подвигом добрим

и сузе родитеља не могадоше га раније присилити да дође и да их види, а да с њима пребива — о томе се није могло ни говорити.

Свети, пак, није хтео ништа похвалити се или говорити о ономе што се десило, него је смерношћу, штавише, био веома потиштен и утучен.

сачува од свакога видљивог и невидљивог ловљења непријатељева, и по својој вољи да вас научи свему што ћете корисно говорити и творити.

краља Стефана, багреницом и красним сјајем и сваким царским обележјем, и научивши га о свему шта ће у сабору говорити, заповеди да се опет сви сазову у цркву.

Поцле читања светог јеванђеља, сапрестолник апостолске столице, свети све сазва и јасно, да сви чују, поче прво сам говорити образац свете вере, то јест „Верујем у једнога Бога“, став по став, а самодржац Стефан, благородни и сви остали такође

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Али се је ова промена десила и услед других узрока, о којима ћемо даље говорити. Нарочито су од почетка XИX века биле честе промене занимања.

О пореклу његових мотива као и о уметничкој вредности овог дрвореза не може се говорити без нарочитих проучавања. Али је знатно да нико од Јужних Словена није дао толико.

се разликује више варијетета, који уосталом одговарају природним областима и о којима, пре него пођемо даље, треба говорити. Најосетнија је разлика између становништва северно и јужно од Балкана.

Они су оличење балканског генија. Од почетка прошлог рата нису престајали говорити о дубоком поштовању које према њима има цар Виљем; стално су понављали да их он сматра за први народ у Европи, не

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

НОВАКОВИЋ: Ја не дозвољавам да тако са мном говориш! ПАВЛЕ: Имаш право, и ја увиђам да би с тобом требало другаче говорити, али... уздржавам се и проговорићемо већ! Дајем ти реч да ћемо проговорити!

МИЛЕ: Док не посрче кафу, до десет отприлике. РИНА: Ко ће то да сачека, ја морам што пре с њим говорити. МИЛЕ: Мадам Салев, сусетка Лидочкина, на истом је спрату, има телефон; ако желиш?

? Шта си ти могао имати са покојним Марићем? ЉУБОМИР (нервозан, узбуђен још увек): Не можемо сада о томе говорити. СПАСОЈЕ: То мора да је нека позамашна сума? ЉУБОМИР: Да, тако нешто!

СПАСОЈЕ: Учио сам, господине, све сам ја то научио напамет да бих могао о тој ствари говорити. ПРОТИЋ (Спасоју): Ја вас, молим, оче, не говорите више о томе; говорите о чем другом.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Сада сам знаш: Неда и Рашида биће варане док не налете на неког друга директора коме ће оно што би други могли говорити о њему бити најважније, а жена само неопходан декор.

мај и другим сличним, узбудљивим темама. Више бих волео да смо ћутали, али се није могло ићи и ћутати, а још мање говорити о оцу, Станики или Тимотију. Знали смо да не можемо ићи овако до бесконачности. Она се прва тргла.

Биће ту хорских песама, рецитација, цвећа, дирљивих говора, суза, осмеха и глупости свих врста. Профе ће говорити шта нас све чека кад уђемо у живот, а родитељи, касније, по повратку кући наставиће да говоре у истом стилу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. — Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила.

— Те каква разлика! — Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити. Сад за мито можеш све добити.

Опет дође првим колима. Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити.

Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски. — Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо,

Дај ми мира! Оде Чамчи. Још нико ништа не зна о тој ствари. Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити. Чамчу зове на страну. — Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. — Је ли тајна?

Чамчу зове на страну. — Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. — Је ли тајна? Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. — Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати.

Црњански, Милош - Сеобе 1

А – јер је... Не заврши, јер мада беше отежао као буре, од вина, помисли да говори што не треба говорити. Уплашен и ражалошћен, клону, и покуша да забашури све на тај начин, да је порицао све...

Кад му брат и неки његови другови почеше говорити о Русији и одласку у Русију, он их први поче пријављивати војним властима и подметати им лажне оптужбе, код католичких

беху толико мирни, калуђери му прилажаху тако тромо и тихо, да му се у први мах учини да је бесмислено ту, уопште, говорити, и да ће се решити све само од себе.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

бређа жена није „у љутости могла или смјела изговорити све оно што је хтјела“, дете које роди биће „јецаво“ (тешко ће говорити.

На Груди се сматра да „не ваља допустити да велико чељаде љуби иза врата дијете које још није почело говорити, јер неће бит сретно“. У Лужници и Нишави сматрају да мало дете не ваља љубити за врат, „да не буде љуто (срдито)“.

одмах (на вријеме) да проговори, онда жене закухају колачић чекалом, па му даду те изједе (да би почело онако брзо говорити као што чекало одскаче од камена и звечи).“ Зато се и каже у народу за онога ко брзо прича: „Говори као чекало.

), дотле истраживање показује да иако се може говорити да у народу збиља постоји једна лаичка, имплицитна класификација ступњева развоја детета, она, међутим, није тако

културама да промене у друштвеном животу могу бити значајне само за спољашње социјално понашање и да заправо не можемо говорити о темељним антрополошким променама, односно да се при томе не мењају и оне основне вредности и ставови.

без мерења степена прихваћености извесног обичаја у неком одређеном прошлом времену (т₁), једноставно није могућно говорити о томе колико је у данашње време (т₂) овај исти обичај мање прихваћен.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

допадало оно место када Принцип пуца говорећи са папучице аутомобила: »Дошао си Босну походити, српски не знаш добро говорити, Ево Тебе наша граматика, из мојега авутоматика!« Али стари В-ићи помреше, а млађи се разиђоше по свету.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Што ћеш! Жељан сам човјека из свијета, а сувише, с овијем бих ђетићем имао говорити дан и ноћ! — Не замјерам, господине Саво.

— вели четврти... — Па ето биће једно чудо више. Онај голобради посматраше испитљиво свакојега, чим би који започео говорити. — А шта мислите, што он сад ради? — пита кувар. — Мните, спава? — Знамо, чоче, и без тебе то — рече најстарији.

И ако је то разговор што би имао са мном, онда је боље да прекинеш одмах!“ На то Цуца омеча и стаде говорити како није сумао да ми пријети, јер он добро зна с ким има посла, него му је жао да се омрзну двије куће, као што су

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: Хе, хе, хе! Што ти је млад човек. Наклоност, познанство, то су малене ствари. Умети говорити, то је све. Шта мислите, педесет, то јест, и пет, зар је мала шала? „Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.

МУЖ: Ти да ћутиш кад ја говорим! ЖЕНА: О, како да није! Ја да ћутим, а он може говорити што оће. МУЖ: Ја сам старији. ЖЕНА: То ми је брига! Море, све ћу да кажем. МУЖ: Доста! ЖЕНА: Доста ти!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

(О књижевној вредности дечјег писања не може се озбиљно говорити; од свих вундеркинда није остала ни страница која би се могла мерити са једном једином Флоберовом, а Рембо, ипак, није

таквог односа: одвећ смо обузети оним што је несумњиво и опипљиво, с једне стране, а, с друге, увек је било лакше говорити о привидном садржају књижевног дела но о тајним извориштима лепоте.

Разлике између појединих књига намењених деци одвећ су велике да би се о јединству могло говорити. Сликовнице за предшколски узраст, и кад су духовито и смишљено остварене, не могу задовољити озбиљнија мерила

О дечјој моћи примања, о њиховим интересовањима у уметности, могло би се говорити у случају кад би она имала слободу избора и кад би знала да своје склоности образлажу и бране.

Наравно, треба увек говорити о конкретним делима и писцима, а не о појави у целини. Чињеница је да постоје добро написане књиге које и деца могу

Схватимо ли њено опредељење као немоћно одустајање, можемо говорити о другоразредним производима; узмемо ли га као мудру и ведру игру против озбиљности, оцена ће бити друкчија.

Образовност и поетичност ту се додирују, али се о књижевном стваралаштву у правом смислу речи не би могло говорити. Педагози су, иначе, од почетка настојали да ове неухватљиве песничке беспослице корисно усмере и употребе.

Због свега изложеног, не би се могло говорити о развоју дечје поезије, пошто је она у стању сталнога почињања. Постоје тематске промене и освежења, али основни

На француском, разуме се: на којем се другом језику уопште може писати и говорити? Да бих избегао заморно образлагање свог односа према страним језицима, да их не бих збуњивао и саблажњавао, предложих

уме, овај зец жети уме, овај зец шити, пити и француски говорити — све разуме! Плави зец, чудни зец, једини на свету!

нестварног ни у једној игри нису јасне, а у дечјој песми, која је вишеструка игра, игра игре, о границама је неумесно говорити.

О великим стварима, са којима се одрасли непрестано и узалудно муче, ризично је говорити оваквим тоном: утисак насилног упрошћавања и глуме неизбежно се намеће.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Ах, па сад да не смем говорити маџарски,... то је жалосно! Ал кад он мисли да је добро, морам да ћутим. 2. ШЕРБУЛИЋ И СМРДИЋ (ступе са српским

ЛЕПРШИЋ: Доћи ће време кад ћемо другојаче с њима говорити. Чекајте само док настане Душаново царство. ГАВРИЛОВИЋ: Већ ако га ви не подигнете, други неће.

НАНЧИКА: Морала сам, зашто ти је отац познат као велики родољубац. МИЛЧИКА: Да вас је Зеленићка чула говорити! НАНЧИКА: И она ми оће да је нека родољубица, као да људи не знају њене трагове. МИЛЧИКА: Али је баш фад.

она би, као Српкиња, морала плакати кад би јој син на постељи умро. ГАВРИЛОВИЋ: Тако говорити као ви, то је реткост код женски. ЗЕЛЕНИЋКА: Зашто свака не осећа што је национални понос. 5.

Немци су били против нас. НАНЧИКА: Па шта ћемо радити? ЖУТИЛОВ: Новце им баци натраг. Данас немам кад с њима говорити. НАНЧИКА: Нека дођу предвече, онда си сâм. (Одлази.) ЖУТИЛОВ: Гледај им ти посла! Председатељу одбора сто форинти!

ЛЕПРШИЋ: И од тога нема засад ништа. ГАВРИЛОВИЋ: Та вама је то непрестано било у устима. ЛЕПРШИЋ: Морало се тако говорити да народ устаје. ГАВРИЛОВИЋ: То ће рећи: ви сте лагали... ЛЕПРШИЋ: Е, тако је, другојаче није могло бити.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

учили школу на њему, зато што се на њему проповедало и књиге штампале, што се сматрао за отмен језик, почело се њиме и говорити.

Он је за слово ј и уноси у српску азбуку слово ђ, изјашњава се за народни језик и пише: »учите с̓ говорити к̓о Род...«. »Живи језик народа србског, вели он, јесте сокровишче мисли његових, јесте отпечатак духа и карактера

народна поезија, народна филозофија, устаје се против »више класе«, истиче се идеал: бити што ближи народу, осећати, говорити као он, носити се, живети као он, једном речју: бити чист, сиров Србин, Србенда.

Не зове се више господине, госпођо, госпођице — но брате Србине, сестро Српкињо; место ви цео свет почиње говорити једно другом ти. Народна имена, која је црква раније прогонила намећући календарска, почињу се давати деци.

постаје члан Ученог друштва у Гетингену. У страном књижевном и научном свету почиње се говорити о његовом раду. Али, он је још увек материјално необезбеђен.

само љубави према свему што гледаш, па ћеш лако све разумети, и кад неку ствар разумеш, онда о њој можеш писати и говорити.

је врло велики, млади људи који су почели певати деведесетих година само су њега подражавали, и у то време могло се говорити о војиславизму у српској књижевности. Од познатијих песника на њега су се угледали: Милорад Ј.

гледати на данашњу књижевну производњу из извесне историјске перспективе, тек тада ће се моћи поуздано и одређено говорити шта је данашња српска књижевност.

Крајем деведесетих година, 1898, јавио се у Искри са неколико приповедака, о којима се стало говорити и писати тек када су изишле у збирци Из старога јеванђеља (Београд, 1899).

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ваљда моју милу Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не знаш, мила, Шта пре од милоте, Јер си тако сила Видела красоте.

Насмеја се ја овоме здраво, Па му одо говорити право: Ој соколе над свим соколовим', Шта ти мислиш, море, с послом овим, Што магарци њему се радују, Чкаља твога

на Саву, Пас и спази па преклони главу, Па им смерно на сусрет поита, Пољуби им ноге и копита, Јоште нешто говорити теде, Ал' магарци ни да га погледе, Већ скочише у лађу лагуни, А за њима псина и мајмуни, Они веслим', пас приону

унапред се прима, Кâ од њега да би умакао — Спази Гојко, и беже му жао, Сети с' Цвете, па се и препаде, Па овако говорити стаде: „Што је теби, брате Радивоје Откад злато ти угледа моје?

“ Тако старац у(з) гусле уздише, Гусле баца, јер не може више. А Ђоки се то на срце дало Те је дете говорити стало: „Чу ли, чу ли, мила моја мајка!

54. Моје срце било је блажено, Да не мога речи говорити, Њено око гледаше милено; Не мога се више противити, Ја поити ка њојзи итрено, Да обуватим тело мило њено: Руком

“ То млада рече, лати га за руку, У оку сјајном ону љуту муку, А руку њојзи стиште Стојан мио, Па вако оде говорити тио: „Да, ја се спремам, ја ћу некуд поћи, И то скоро, јоште ове ноћи, На веље дело јеси погодила; Но ти си,

Сети с' Цвете па се и препаде, Па овако говорити стаде: „Шта је теби, брате Радивоје? Откад злато ти угледа моје, Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ја у помрчини толико звјерам и зазирем да би ми требало најмање два коња, и то нека онако — да умију и говорити. — Па сједиш поред њега и нека те твоја туга подузме, а он те гледа и само што не каже: остави, болан, Петраче, дај

Не би више смјели у варош, на пазар. Брадоња се насмија. — Говориш ли ти то баш озбиљно! — Како нећу говорити, јадна ти мајка. Зар те ваљане, умјетне руке блатити и мрљати о штокакву кљусад, о старе кобилетине? О, о, људи божји.

је у тим стварима био честит и неискусан, дјед Раде је за љубав био чуо бар као за беспослицу о којој није лијепо ни говорити. Међутим, брат Сава ...

— убаци неко с поносом. — Какви наши? Банда! Дабогда сви изгинули, издај ници једни! — Ма како можеш тако говорити? — зачуди се Перајица и сав се згрчи у лицу. — Није то лијепо чути ни у шали.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А Аница је увек знала кад ће јој мати о томе говорити. Обично после вечере, кад дете заспи. Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Благо нама, ми ћемо бит’ мајке И рађати ЦЕСАРУ јунаке. За сав род наш ми ћемо г’ молити, Са сузами ЊЕМУ говорити. Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ, Простри милост ТВОЈУ на род српски. Обрати лице и ТВОЈ поглед благи!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор', царевићи, врата!

Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам.

Отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближивати, стану они једнако говорити да треба ђегод близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру,

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој

Најпосле отиде к лавовима, па и њима стане говорити: — Тамо они оваки и онаки! Шта учинисте? Толико ме година верно служисте, а сад ме изневеристе.

Кад детету буде година дана, оно почне говорити матери својој: — Мати, где је наш отац? Она му одговори: — Синко, хоћемо га тражити.

Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: — Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече.

Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му он наћи другу девојку коју год хоће у свему царству. Али је то све било залуду, он се

Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати?

Кад седоше, даље му стане стара говорити: — Први ми је син тако вешт у крадењу, да ће из живе овце живо јагње украсти и однети а да овца не осети.

Младић му почне причати шта је видио на путу, и запита га би ли му могао то протумачити. Онда стари стане говорити: — Оно што човјек диже камен, па га не може дигнути док не натрпа још малога камења, значи да човјек не може учинити

Нато ће Дивоња њему: — Не бој се ништа, али о овоме што ћу ти казати не смијеш никоме ништа говорити. Одврни мој десни рог, ту ћеш наћи један столњак, разастри тај столњак и у њему ћеш наћи јела колико год хоћеш, па се

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Како позна сваку другу, само своју не може? МАКСИМ: О, убио је часни крст, како зна паметно говорити! СОФИЈА: Мислим, да баш тако лудо и не радим. На прилику, ти мрзиш на белило, па се зато и не белим.

КУМ: Јест, јест, кума Мага. СВЕТОЗАР: Шта ви кажете, тетице Софија? СОФИЈА: А шта знам ја ту говорити. По мом мнењу добиће награду она, која је најлепша, јер код мушки то много вреди. Само нека је лепа, пак је сваки фали.

СВЕТОЗАР: Послушајте како је пресуђено: Она жена, прво, није добра, која по кући једва оди, мрзи ју чисто говорити; куд пође, ту седне. Деца су јој нечиста, кућа неуређена, пуно свуда ђубрета. НИКОЛА: Еј, моја Маго!

ДОКТОР: Ајде, не будали! МАНОЈЛО: Ви сте ме тако учили. ДОКТОР: Како бих мого ја тако што говорити? ПУТНИК: Јесте, то су ваше сопствене речи.

): Света земљо, шта ти сакривенога имаш, за које нико не мари! А кад би хтела говорити, шта би нам којешта могла открити! Ти би нам најбоље казала, како доктори лече, од чега је гдикоји муж умро. (Одлази.

(Затрпава новце.) Све је на свету превара и опсена. Жена се споља кити, да ругобе узнутра покрије. Ко не уме паметно говорити, говори млого. Ко је рад дугове правити, он части и накићене служитеље држи.

ЉУБА: То се за стране и меће. СТАНИЈА: Пред странима је, прости ме, срамота н безобразно говорити, некмоли радити. Видиш и твоје аљине не ваљају ништа. Какав ти је то фистан нарогушен?

Она оће да је невина, њежна; видиш како је мала и ситна, пак јој такав и разговор. И ја сам почела тако говорити, али ме је баба испсовао зато. СТАНИЈА: Да те је био, а не само псово. Како би се ти здрава. читава градила луда?

Али ако видим да он окреће, сама ћу с њиме говорити. МИЛАН: Он је мало од старога света. ЉУБА: Кад ми допушта да се носим по моди, ваљда ће ми и то допустити.

ФЕМА: Верујем, господине; лако је баронима, они су пуни и новаца и свачега, па им је лако говорити, но ми сиромаси, нама је тешко, па морамо молити.

Другом је жао што није учио школу, да може више говорити, а не зна, да би се тек онда научио ћутати и којешта не булазнити. ЈАКОВ: Тако као ти.

МАРКО: Дуг правити — јест у нужди друга тражити. Новац је господар, што с целим светом влада. Ко не уме говорити, преврће своју кесу и дукати најумилније гласове дају. Девојку накит удаје.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Је ли, а мило ти је било кад си била цехмајсторовица? Видиш ли ти ово? Сад ћеш другојаче о балу говорити. СУЛТАНА: Удри, угурсуз, тек ти нећеш дочекати што мислиш. СРЕТА: Је л’ тако? (Почне је мазати.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— И где то уопште данас човек има прилике да се извиче? Нигде. Модерно је шапутати или говорити у пола гласа. А свађате се — можете само у купатилу. Којешта! После сам отишла до свог чамца.

Могла бих се кладити у шта год хоћете да ћу, када нафурам тридесет и девет година, сама себи говорити да су то најбоље године за једну жену, али те (пардон!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Шта би се помогла тиме? ЈЕЛИЦА: О, татице, млого; јер говорити по моди, унтерхалтовати се с највећом господом, штеловати се и знати шта је бон-тон, то се све из романа учи.

МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је. ЈЕЛИЦА: Ју, татице, немојте тако говорити, јер ће вам се у Бечу смејати сви као највећем простаку. Како би то могло бити лудо што прве даме у Бечу раде?

ЈЕЛИЦА: Ја сам слушала да су ти људи глупи и нерадени. АЛЕКСА: Свашта се сад пише, свашта се може и говорити, али треба отићи тамо, па се увјерити. Нерадени могу бити ласно код великог богатства и толики машина.

АЛЕКСА: Како то? МИТА: Он каже да је рад с господином бароном говорити. АЛЕКСА: А јеси ли му дао трингелт? МИТА: Јесам, онај дукат. АЛЕКСА: Пак шта ће више?

АЛЕКСА: А јеси ли му дао трингелт? МИТА: Јесам, онај дукат. АЛЕКСА: Пак шта ће више? МИТА: Он каже да мора с вама говорити. АЛЕКСА: Кад је тако, да идем. (Марку.) Ако ми дозволите, ја ћу тако слободан бити вас опет посетити.

Ко би мого помислити да овакав човек лаже? АЛЕКСА: Јесте ли ви чули, немојте ви у присуствију моме тако што говорити; јер, разумете ли, ја вас таки дам затворити! МАРИЈА: Затворити? Јошт је то остало што ми учинити можеш.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Колико би ме коштало? — Можда тридесет пезета. — Мислим да то није сувише. — Можете говорити са оним старцем на клупи. Он је једини који би вас могао повести; остали се тек враћају са риболова.

Ко зна, можда је рат заиста вечит. Можда мржња која настаје између људи неће никада бити избрисана. Свакако је глупо говорити о томе са овим добрим људима које збуњује што треба да имају о томе своје мишљење. Желим да променим разговор.

јесте ли чиновник? — Ја сам странац. Очевидно да би човек хтео да разговара, али се устеже. Свеједно ми је да ли ћу говорити с њим или не, али ми је страшно досадно да му помажем у почињању разговора. Ћутим.

— Не могу доћи. — Немате појма колико ћете бити дивни ако дођете. Дођите само један тренутак. Нећу чак ни говорити. Само дођите па отидите. Дајем вам реч да нећу ништа зло покушати. — Кад бих и хтела нисам сигурна да бих могла доћи.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

То је онако, само примера ради. Ал' ако ти то примаш срцу, ево не морамо ни говорити о Проки. Можемо узети за пример Трифуна. ТРИФУН: 'Ајд' баш да чујемо?

ДАНИЦА: Ја не знам, морала бих о томе говорити с адвокатом. АГАТОН: С адвокатом? Немамо шта да разговарамо с адвокатом.

АГАТОН: Добро, нека тако буде! Иди, Симка, зови девојку. Реци јој да дође овамо, ал' немој јој о тој ствари ништа говорити; то ћу већ ја. СИМКА (оде). АДВОКАТ: Али нећете, забога; јесам ли вам рекао: нећете ништа и никад говорити о томе.

СИМКА (оде). АДВОКАТ: Али нећете, забога; јесам ли вам рекао: нећете ништа и никад говорити о томе. АГАТОН: Па да, док траје жалост. АДВОКАТ: Ви ме већ изводите из стрпљења!

АДВОКАТ: Господине, ја то вама нисам никад казао. АГАТОН: Па рекох... ал' ето, и сам увиђам да нема смисла говорити за време жалости. Симка, ни речи више о томе! СИМКА: Боже, сачувај!

АГАТОН (кад су Даница и адвокат већ на вратима): А, овај, по оној ствари немојте ништа говорити пред тетком; то оставите мени. АДВОКАТ (врати се узбуђен): Али, господине, хоћете ли већ једанпут умукнути!

АГАТОН: Па да, зато баш и кажем: не треба говорити о томе! АДВОКАТ (диже очајно руке и одлази). ПОЈАВА ВИИИ АГАТОН, СИМКА АГАТОН: Виде ли ти, Симка, како ја удесих

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Опет ћутимо... У сличној ситуацији треба нешто говорити, нешто рећи, али ми смо сви у истом положају осуђених на смрт. Намрштено и тупо гледамо преда се и очекујемо нову

Угледасмо једнога старијега човека разбарушене косе, раздрљена одела, који нам журно приђе, и поче говорити неке неразумљиве речи. Био је у сељачком оделу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Љутила сам се много. Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао. Велимир јој стаде говорити о том почетном послу. Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.

А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља. Морам му говорити нек се јави за испит. А што ?... Зар се мене што тичу његове ствари ?

Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно. Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.

Љубица и Гојко продужише пут ћутећи. Беше им незгодно настављати досадашњи разговор, а о другом чему нису хтели говорити. Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.

У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар. — Баш добро што дођосте. Ишчекујем вас од јуче једнако... — Зар?...

Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумесношћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.

Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...

где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити: — Ви не знате, а то је мени још из детињства...

Гојкова се зебња испуни. После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити. Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме

Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем. — Кажем ја: каки одбегла!... Којешта!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ И оде ми од драге сијело. Стаде драга пенџер притварати, А пенџеру тихо говорити: “Мој пенџеру, моја сиротињо! На те ми је драги долазио, А сада се другом оженио.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДРОБАЦ: То мало ти је, кад га не знаш на време, млого и велико! Сада је касно говорити! СОФИЈА: Никада није касно! ДРОБАЦ: Да имам иљаду уста, не вреди говорити! То ће да остане у мени, док ме не удави!

Сада је касно говорити! СОФИЈА: Никада није касно! ДРОБАЦ: Да имам иљаду уста, не вреди говорити! То ће да остане у мени, док ме не удави! СОФИЈА: Зашто бар сада све то не оставиш?

Ударац моје деснице их обори! За јаде је моја плата то! (Изненађење и пренераженост. Све што ће се говорити до краја ове слике, говориће се истовремено, панично, у великом узбуђењу.) МАЈЦЕН: Стража! ЈЕЛИСАВЕТА: Филипе!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

О томе се не може говорити без ироније! Већина нас, најновијих, иако се налазимо на политичкој левици, одбацујемо све корисне, популарне,

“ Ми, дабогме, одосмо даље! Можда те, формалне, новости мање занимају читаоца? О њима треба говорити други пут. Што се, пак, тиче наших, хипермодерних садржаја, ми их се не бојимо.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Ви сте странац? — Странац. Он ме погледа с решпектом, понизно се поклони до земље, и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима: — Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља? — Нисте знали?!

Све више и више стаде се говорити о том спасоносном зајму, новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питања.

— Је ли б..л..и..з..у? — чу се развучен шапат из једног угла. — Браћо! — отпоче опет један говорити мало јачим гласом. — Ми морамо одмах послушати овај предлог, јер овако се више не може.

Отидоше она десеторица, поклонише се смерно пред мудрим странцем, и један од њих узе говорити о неплодном земљишту њихова краја, о сушним годинама, о бедном стању у коме се налазе и заврши овако: — То нас нагони

Гледаху рођеним очима својим рођену пропаст. Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине: — Куда ћемо? Вођа ћути.

Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити. Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас. Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту,

Но Јула није могла и даље слушати да јој ч’а Глиша чита лекцију, већ се и она придиже и отпоче изнајпре говорити тихо чисто као да моли, но после све више у ватру долажаше, стаде разлагати како то опет није ништа а како ће Каја тек

из К...ског округа В... Г... Кад је се почело говорити о томе међу варошанима, Глишину кућу ухватила је опет она стара гордост, но кад је изишао указ, онда је опет наступило

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СЕКУЛИЋ: Па знам ја да је није преотео, али ово је агитација. Не мислиш ваљда да приликом агитације треба говорити истину народу? Но, лепо би се ти провео кад би говорио истину!

ЈЕВРЕМ: Дабоме, лако је њему кад унапред зна да ће говорити. А откуд ти знаш да је диван говор? ДАНИЦА: Ено му и сад стоји на столу.

Живео народни посланик! СРЕТА (прилази Јеврему): Један ће говорити, да одговориш! (Враћа се гомили и нуди поједине да говоре.

Та већ знаш ваљда толико. ЈОВИЦА (полазећи): Знам. Не брини. Тешко је мени било говорити док сам био уз владу, а сад — не брини, умећу ја. ИВКОВИЋ (испраћајући га): Е, па хајде, не губи времена.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

ГЛАВА ПЕТА Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци.

Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! А шта ћете говорити тамо? Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

су од прехладе ствари, И слике, на зиду, лиле горке сузе, Дрхтао је астал, док орман стари Раширивши крила, говорити узе: „Ово се више издржати не може! Овакав живот јесте живот псећи!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

и на сталне направе у мору за лов туња, сличне »тунарама« на нашем Јадранском Приморју, али о њима би се имало дуже говорити, што би нас удаљило од нашег предмета.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

МОМЦИ ПОСТАВИШЕ КОЉИВО НАСРЕД ВЕЛИКОГА ГУВНА, А ИГУМАН ПОЧЕ ГОВОРИТИ. ИГУМАН СТЕФАН Чуј, народе, сви скините капе! Хоћу спомен да чиним душама витезовах нашега народа; данас ће им

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.

И ко зна докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити: — Снашке, ја више к њему не смем. Ти, ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Немаш га рашта већ чекати!“ пришапну му ђакон при поласку. „О томе послу немој му већ говорити, но како са сердаром учиниш!“ „Чуо сам већ, чуо, чоче! Немој ми ти сад поповати!“ одговори Цуца ијетко. „Чудна лисца!

“ „Јадна!“ рекоше женске, кад Јанко доврши. Он покри лице рукама, па остаде тако. Адолф му поче говорити њемачки. Дуго му је он говорио, а за колико му је говорио, Јанко не откри лица.

“ Сузе је загушише. И заиста црногорској дјевојци говорити о томе, и још то отац да јој говори, е то је мало необично!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ко хити врат ломи. — Хитња је вражије плетиво. — Брза кучка слепе кучиће рађа. — Хитар буди што чути, али тих говорити. — Брзорека пун гријеха. — Једну реци, а две чуј. — Добра је намишљена, ну је боља размишљена.

— Обичај је спрам закона. О ДЕЛУ — Хвала је празна плаћа. — У хвалише свега више. — Лако је говорити, али је тешко творити. — Гола реч — труло семе. — Лашње је забавит’ нег’ справит’.

Кад калуђер, поранивши по свом обичају у цркву, види по порти упаљене свијеће ђе иду, он се стане крстити и говорити: „Анатемате ђавола и његова имена!“ а ђаво му онда из зида одговори: „Анатемате тебе и твојијех ђака!

— Приповиједају како је некаква ђевојка сједећи сама у кући угледала више себе на тавану крушац соли па стала у себи говорити: „Да се ја удам, па да родим сина, па да му нађену име Јован, па да се он овуда стане играти, а да падне онај крушац

оне домаће брашно давале за нешто, и дијете им обрекло да неће казати; а кад се људи увече скупе, оно пред њима стане говорити: „Наше жене брашно крале. — Сад ћу казати!“ Не зна још ћерка што је завјет.

истина, онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то превиђео, откуд онђе курјак! итд., онда рече: „Нешто шушну, мени се учини има десет курјака“.

више куће закопа и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире и да излази опет пред своју рупу и да живе у пријатељству као и прије што су, додајући да се већ не може

Кад путник то чује, буде му врло жао, и отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Па отиде својим путем и не надвирујући се над рупу. Послије неколика дана ражали се човеку, па | стане у себи говорити: „Ајде да је извадим, ако још буде жива!

” Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то! док су још ова два зуба мени у глави, не ћете ви учинити штете моме господару.

Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: „За Бога, господару, штета је!” А газда им одговори: „Што рекох то да учините.

Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му он наћи другу девојку коју год хоће у своме царству. Али је то све било залуду, он се

Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити | коњу: „Шта ћемо сад? или ћемо јести и пити или ћемо терати?

Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: „Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече.

Пошто се он врати и баба остане сама с дететом, онда му стане говорити: „Мој синко, ти мислиш да је овај човек какав мајстор као што су мајстори на оном свету.

” Отац му већ није хтео ништа говорити, него одмах пође с њим. Кад су били близу вашара, син рече оцу: „Ја ћу се сад створити једна трговина: шатра пуна

Али је царица угледа с двора, па стане говорити сама себи: „О Боже мој! ја сам царица, пак немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни пилића”, и пошље

Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: „Светли царе, сунце огрејало! баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим де | тетом.

Они га приме и упитају га куда иде, а он им каже све по реду што је и како је. Онда му они почну говорити: „За Бога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас за што нам се говеда не даду него све натрашке иду.

Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше | виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: „Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијечити.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“, а приклањајући главу и колена до земље говорити: „Сагреших ти, Господе, опрости ми!“ — три пута. Осталих дванаест пута то учинити брже, тако да се одједном на сваком

Ако ли је „Бог Господ“, ово треба чинити у цркви: три низа поклона и у себи говорити као напред речене молитве. А после тих метанија треба сви уздигнутих руку да узгласе ову молитву: „Боже превечни и

Све, пак, молитве говорити уздигнутих руку, као што се каже: „Уздигнуте руке ваше у светиње и благословите Господа“, (Пс.

Из божаствених списа, као корисних за душу, треба говорити, или ћутати, јер „заустављајући усне, разуман си и мудар“, (Приче 10, 19) рече писац Прича.

сакупи благородну своју децу и све изабране своје бољаре, мале и велике, и окупивши их око себе, поче им учећи говорити: „Чеда моја љубљена и отхрањена од мене, ово је знано било свима вама, како Бог својим промислом постави мене владати

старац, господин Симеон, мене — недостојног и умањеног у свему, позва, са тихошћу поче ми свете, и часне и слатке речи говорити: „Чедо моје слатко и утехо старости моје, ,сине, речи моје пази, ка мојим, пак, речима приклањај своје ухо, и да не

руке своје блажени, положи их на врат мој грешни, и поче плакати жалосно, слатко своје целовање дарујући ми, поче говорити: „Чедо моје љубљено, светлости очију мојих, и утехо и чувару старости моје! Ево, већ приспе време растанка нашег.

“ А он, подигавши руке, поче са сузама говорити: „Тројице Света, Боже наш, славим те, и благосиљам те, и молим те и дочаравам те, јер по трећи пут благослов дајем

Преподобни оче, ако је отачаству ти требало проповедати, то не би престајао говорити, болима и трудом и сузама својим управљао си на веру истиниту стадо ти као дрво напајано учењем твојим, дивише се

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А што будем и о себи говорити, не бојим се да ми се неће веровати, јер ћу имати премного узрока самога себе осуђавати и похуђавати, а весма мало или

за обиду и обличеније обичаја у којим | је он воспитан и који се њему добри чине, знам да ће ме осудити и о мени зло говорити. Ја сам и то предвидио и нисам се томе ненадао. Ко може свим и толико различним људма угодити!

довде говорио може се познати, од части и накратко, шта ће ова моја књига у себи садржавати; није више потреба о том говорити. Толико могу јоште придати, да ако ко буде само забаву искати у ове књижице читању, неће без ње бити.

Толико сам мален остао по оцу сирота, да једва га памтим, но растећи, кога сам год чуо о њему говорити, није га нико без уздисања спомињао, колико Србљи толико и Власи, добрим братом Ђуком називљући га, жалећи што је млад

” Видећи да ја не знам шта ћу му одговорити, по неколиком мучању, опет би почео с већим усердијем говорити: „Мој димитрије, веруј ти твом баби (сва деца, моја браћа и братучеди, бабом смо га звали); мени имаде близу педесет

„Ха, ха, не тамо!” — почне сам себи говорити, срећан ако се то не случи касно, док се | јоште може вратити и на прави пут упутити; иначе, идући куд не зна, мора у

Не болу ли те већ уста од толиког ћутања? Ти сам кажеш да би волио цели дан не јести, него један сат не говорити. А кад се беседе већма рађају него при вину?” маленица: „Дао сам се у мисли, господине, у мисли!

Што се првога каса, врло је мало потреба говорити, јер сам ја мало повише казао да је љубљење м. грљење верни[х] и љубезни[х] супруга од самога бога не само допуштено,

шта су временом постали, шта ли би ваљало да су, могли сте ласно познати; а шта су данас у наше време, није потреба говорити. Сви видимо. Ето, видите оца Н. из манастира Н.

Дође ми на памет мати моја и мила сестрица моја Јулијанка. Сузе проливајући, начнем говорити: „Остај ми збогом, о предраго село, место рожденија родитељнице моје!

Кажем да из сваке, ако је српска и влашка, и да разумевам. Попогледа меј мало с вниманијем, пак ми начне говорити: „Нама[х] тај час узми твоју торбу, пак иди куд ти драго. Право је рекао Антоније да ти нећеш код мене ни три дни бити.

Био сам као на ватри од стида. Хотео би[х] да се куд уклоним, да нисам ту кад с ким о мени начне говорити, но залуду; заповедио би ми да се не мичем с места; док сам и ја као огуглао, пак би[х] слушао као да се о другом ком

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

светог Фране, кад се напија учену човјеку или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити да други не разумију. А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак да он сам није разумијевао шта је говорио.

Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“. Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види иду ли, па опет настави мољење.

Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити да ће исте вечери на сијело, он плану: — Дабогда ја ногу сломија, ако ћу тамо више! Ти си ми крив, ти си ме навеја!

— Прикини одма! — викну дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама: — Куда ћете ви амокарц?... Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, сви, један тамо, а два овамо...

Па и шта је с лецијунима прионуја око нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити? А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.

— Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! — викну Бакоња. — Зар не видите да је фра-Брне немоћан? Њемука шкоди и најмањи немир.

Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити. Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган стави врху капе, па клекну и склопи руке.

Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака. Каза да међу сељацима доскора не бјеше верске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом

и ћаћа једном доходио и чудио се што му „дите“ поново копни и корио га и „наговиштавâ нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе. Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.

Сутра ћу се обући, па иђем у град. Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: — Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Пијани су! — виче старац са касе. Запањен, као радостан. — и коњи су пијани! Ја ћу их дочекати и говорити, а Ви само потврђујте моје речи. — Аћим се проби кроз гомилу и изиђе на пут.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У Шапцу, Господар Јеврем мисли исто што и Вучић и сам ће Кнегињи говорити о томе. Он је дошао да је моли за помоћ: свакако ваља подржати нове законе што се припремају; ти закони ће спасти

Очекивао је да ће Доситеј о томе говорити и Карађорђу, увек спремном, то се знало, да прихвати његове савете. У почетку расположен да наклоност велике словенске

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

погубљене војске пролазаху. „Ах, Сатано, равночини брате, - Михаил му поче говорити - какве черте виђу ја погубне на твој образ, и на све остале!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„И учинио посету Акрополи; тако ради сваки дошљак. Па како си ми?“ „Хвала добро. - А ти стриче?“ „О том ћу ти моћи говорити тек кад се издувам, одморим и окрепим. Хајде да нађемо гдегод неко згодно какво местанце за одмор и окрепљење!

Из њега се сазнаје да је Аполониос своју теорију епицикла, о којој ћемо још говорити, применио и на то да реши питање, зашто и када планете застајкују каткад на звезданом небу, обрну правац свог кретања

Онде је било, можда још и више, противника Аристарховог система, а баш због тога морало се у тој средини често говорити о Аристарховој науци.

Данас знамо да се може говорити само о релативним кретањима. Са истим правом с којим говоримо о кретању планета око Сунца, смемо говорити о релативном

Са истим правом с којим говоримо о кретању планета око Сунца, смемо говорити о релативном кретању Сунца и осталих планета око Земље.

Истина, не бих се морао стидети што сам у науци створио, али о томе тешко би било говорити, а да не откријем свој инкогнито.

Ту ми изиђе у сусрет један подебели служитељ доброћудна изгледа. „Могу ли говорити са господином бароном Кивијеом?“, упитах га.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ Ја не говорим о изванредним природама... И, ево, како је даље навео моје речи, ево шта сам још казао: „И да не смем говорити када се без потребе наређују крвави јуриши и напади што редовно стају живота неколицину најхрабријих али не и

Молим те као Бога, остави ме на миру. Јер ти ниси ни војник, ни Србин, ни човек; с тобом се не може говорити, ти си ствар, разумеш! ти си једна ствар, једна клада, један буздован, разумеш!

— Све ми је једно говорити, али шта? — Па је исколачених очију, премлаћени Свилар гледао преда се и само пуштао слаба стењања као неко који је на

Ја то морам спречити по сваку цену. Више се није имало шта говорити и ја зграбих дизгине и бич из руку кочијаша па стадох бесно шибати коње.

“ Ћути Илија Илић, ћути, али видим ја да се не слаже он са мном. „Ама како, вели, то говорите, како тако можете говорити! Ја сам тек сада стекао заслуге за оно за шта ћу се борити док, сам жив, док могу да мрдам: за демократију.

“ — А кад је тешки рањеник, не могавши говорити, савио палац своје гараве десне шаке, која је грчевито гребла земљу, и показао своја четири прста, Пацко је, растужен

Као да овај свет није имао појма, да ћу ја тога дана говорити пред судом! Био сам и сувише нервозан и дрхтао сам кад угледах свога клијента, који је и сам био дошао врло рано и

„Бар једна чета“ — каже он. На путу их стиже још један човек у богатом арнаутском оделу, који се с Трифуном окрену говорити арнаутски. — Ама ко је тај човек? — дрекну референт инжењерије.

да се она не окрене или да ме шта не упита, јер одговорити ништа не бих могао, и јер би јој мој глас, и ако бих могао говорити, морао одати моју велику слабост растанка. И тако смо остављали последње куће вароши не проговоривши ниједне речи.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

од још неишчахурене али грдно хипертрофиране свијести, једва чекајући да провали напоље, тако да је већ бесмислено говорити о оној првотној, пећинској наивности и спонтаности.

метеоролошким и небројеним другим моментима инфлуенсираних, модифицираних, управљених, — потпуно је бесмислено говорити о досљедности, о постојаности.

— Имате сасвим право, оче. Није ред тако неозбиљно говорити о нечему што је за дуги низ миленија људима било алфа и омега у њиховом мучном пентрању, у њиховом црвљем копрцању под

Бар још само за овај један једини пут! XЛ Ето опет сам се ухватио у гријеху узношења, у гријеху самодопадности! Јер говорити о смрти без страхопоштовања, то значи узношење, па и лош укус.

А касније је било друкчије. Изгубио сам из вида и њега и његову трупу. О њима се почело мање говорити. Трупа се распала, поцијепала у посебне групице. Појединци су се одвојили. Старији помрли.

? — згранула се моја болничарка. — Јесам, сетрице, али тако мало да о томе није вриједно говорити. — Чудно! — Зашто чудно? — Не знам. Никад то не бих била рекла. Чинило ми се да сте прави нежења. — Па јест...

Лако је било раније говорити: „Франо је учинио лудост, неопростиву лудост”, а касније уздисати „јадни Франо, јадни наш Франо!

И зато дјеци никада не треба тако говорити. То је једно моје, можда и једино моје педагошко начело. Никад не разувјеравати дјецу о њиховим фантомима, никад их не

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.

Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: — Можете сад говорити што ви је драго... Знам ја чије је то масло... А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам.

Пантовац га пресече очима, те он ућута. Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. — Доста је било чекања, треба да се ради. Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...

и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: — Ово је место, где само ја могу говорити и нико други. А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке.

Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. — Што?... Шта ће ми он говорити ? — Онако знаш... Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.

— Новица!... Који то беше? — рече као присећајући се. Станка ућута као заливена. — Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. — Е, не може тако.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Али међу псима бијаше један матори пас, који само још два зуба имадијаше у глави. Онај мотори пас стане говорити курјацима: — Тамо њима то и то! Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару.

Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: — 3абога, господару, штета је! А газда им одговори: — Што рекох, то да учините.

Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му он наћи другу девојку коју год xоће у свему царству. Али је то све било залуду, он се

Како они умакну из двора, а змај на коњу дође. Кад уђе у двор, али царице нема. Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати?

Али је царица угледа с двора, па стане говорити сама себи: „О боже мој, ја сам царица, па немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни пилића“.

Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: — Светли царе, сунце огрејало, баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор̓, царевићи, врата!

Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам.

Отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јеп цy заишли у неке опаке планине.

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој

Најстарији син ухвати згоду те ће упитати оца: — Оче, дуго нисмо проговорили, сад је дошло доба да морамо говорити. Кажи ми, бих ли смио, као твој најстарији син, да те за нешто упитам? — Би, — рече старац.

Те тако и ураде: поврате се и ухвате бабу, те јој отму ону траву и почну мазати оне људе док сви говорити и мицати се почеше.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Било је то страшно искуство али ово о коме ћу вам говорити било је још горе. У граду је живела богата госпођа, добра али горопадна, која је долазила у цркву богато искићена,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Касније ћу говорити о великом утицају који је имао на мене. Професор Вебстер био је идеалан педагог, а његови ученици били су младићи и

догађаја из доба мојих дана у Колеџу доказују важну улогу атлетике у животу на америчком колеџу, али о њима ћу говорити касније, чак и по цену да то звучи егоистично.

Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове заносне песме из младих дана. - Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је

Када бих прихватио позив, често сам морао говорити о Америци. Омиљена тема ми је била ”америчко учење о слободи”. О томе се и говорило и писало у штампи.

Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове заносне песме из младих дана. - Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је

Када бих прихватио позив, често сам морао говорити о Америци. Омиљена тема ми је била ”америчко учење о слободи”. О томе се и говорило и писало у штампи.

Касније ћу говорити о једном историјском догађају који показује да они то вероватно не би могли разјаснити. При крају семестра био сам

Код њих обична гвоздена плочица говори много боље него што ћу ја икада говорити са свим својим говорним органима. Боље да се вратим у Идвор и опет будем говедар.

Али о овоме ћу говорити мало касније. Када сам недавно прегледао неке податке о свом тадашњем раду, пронашао сам да сам допис о истраживању

О томе ћу касније говорити. Решење је било тачно онако како сам очекивао да буде, и то ме је одушевило много више него било који мој рад пре тога.

године. Та установа је творевина грађанског рата и по много чему је установа која чини део федералне владе. Сада ћу говорити како је Национална академија наука, коју је створила федерална влада за време грађанског рата, створила за време

Покушајте то и више никада нећете говорити о “хладним научним чињеницама.” Дозволите ми да, примера ради, пођемо мало даље једним од ових путева.

Ћипико, Иво - Приповетке

— Није то тако, — прекиде га она живо. — видиш да ме неће?... — Ко зна што ће вријеме донијети!.... Ја ћу с њим говорити, — и пође доље к Спасоју. — Не иди! — моли га она. Но он се не сврће.

—Е, не зна... —Убио би' је да је моја. —Ја би' је отјерао... —А шта би с дјецом? — опази Тома. —Лако је тако говорити, — прекиде их један од старијих људи с омотаним пешкиром око капе. — Да вам причам.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

у склопу целога модела културе, па зато ни о улози уметности у прожимању националних култура не можемо како ваља говорити ако се претходно не размотри једно друго питање, наиме какво место и функцију има уметност у систему културе.

Јер се тек после тога може говорити о њеној моћи да зближава и прожима различите националне културе. Ја се, разуме се, не осећам позваним да говорим о

Тако смо доспели до места када се може говорити о односу који књижевно или, тачније, модерно песничко обликовање има са одређеном општенационалном културом.

колико се то уопште може у неколико дозвољених ми минута, на једну књижевну област за коју држим да нам је мало знана. Говорити о српској књижевности и не осврнути се на народно песништво, мислим да је немогуће. Говорити у овој 1987.

Говорити о српској књижевности и не осврнути се на народно песништво, мислим да је немогуће. Говорити у овој 1987. години о књижевноме наслеђу, мислим да је нама такође немогуће а не присетити се Вука Караџића.

разумљиво је што се и о типично балканскоме комплексу или језгру шире схваћене српске културе може, а можда и мора, говорити и писати с извесном полемичком оштрином.

као и сам њихов редослед, толико се међусобно подударају у Откривењу и у народној лирици да се без већег колебања може говорити о преношењу из онога првога у ову другу: Откривење (1) жена обучена у сунце (2) месец под ногама њеним (3) на

Њихово порекло није древно фолклорно, нити је митолошко, многобожачко словенско. А најмање се о њима може говорити као о фигуративном (метонимијском) именовању одеће на којој су извезена небеска тела.

Зато и ми, у часу кад се песникови земни остаци напокон враћају у завичајно Требиње, нећемо говорити о његовом животу, него о његовом делу. Углавном о поезији.

Јаче се осећа и њихов гласовни и слоговни састав, као и размештај њихових нагласака, па се тек сада може говорити о јампском наспрам трохејског ритма.

Најпре зато што је тешко говорити о стварном постојању ма којег књижевног лика. А онда и зато што Чарнојевић може бити споран као засебан књижевни лик.

Трећа би била аутоиронија (која иде све до гротеске) као напрслина на утопијским сновним сликама. Тешко је говорити о општим особинама Драинчеве поезије, јер се она у дватри наврата битно мењала.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Молим, изволите говорити! ЧЕДА: Видите, госпођо, живот је необично компликована појава. Природа је саздала бића, али није утврдила законе о

ВАСА: И каже: биће кроз који час министарска седница. Министар унутрашњих дела му је саопштио да ће се на седници говорити о томе. ЖИВКА: О чему? ВАСА: Па о томе што је изашло у новинама.

Остави ти оно што сам ти ја говорио пре, оно сам ти говорио по министарској памети и онда, разуме се, морао сам говорити којешта, али ово што хоћу сада да разговарам с тобом, то је по мојој сопственој памети. ЧЕДА: Да чујем, дакле?

ВАСА: Ја их, боме, не схватам, па то ти је! ЧЕДА: Па зато и не вреди више о томе говорити. Дакле, драги и фигуративни рођаче, најбоље је метните ви тај рукопис у џеп и отидите у чаршију, или зађите по

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Њена мислена активност, ако се о њој може говорити, стопљена је с телесном; њено сећање у оба случаја израња из јарко насликанога телесног узнемирења.

Штавише, метаболички се низ може - под условима о којима ће се касније говорити увеличавати овако: „он, отац јој, ефенди Мита” или „он, покојник, муж, његов отац ”.

Што је мрежа или „систем забрана и прописа191 у некој култури гушћа и строжа, мање се може говорити о „сировом” и „природном”, а више о условном и култивисаном човековом понашању.

Јер она му и не мора ништа говорити будући да је он све чуо, али је зато потребна из чисто конвенционалних разлога: да се не би непосредно говорило, као

Утолико поводом Нечисте крви можемо говорити и о извесном ауторовом повлачењу из приповедања. Али већ и то што се у Нечистој крви аутор видно повлачи, постајући

Очито је да се о књижевним својствима стиха Милоша Црњанског не може ваљано говорити ако се за обилази његова ритмичко-интонациона страна, а она се мора заобилазити све док нисмо у стању да уочимо барем

296 А о њему се са много више права може говорити као о начелу које је узело маха у синтакси. Код Црњанског, видели смо, све води од сложене синтаксичке субординације

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

), штампарско слово. тлени (цркв.-слов.), трошни. тмора, мутно време. тисак, штампа. трабун, бунило, несвест: говорити у трабуни, трабунити. трубадур, песник. филолог, научник који проучава језик и књижевност једнога народа. фора!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила. ФЕМА: Твој уја... Јес’ чула, како те није срамота тако што говорити! Какав уја? Немаш ти никаквог од рода чизмара. ЕВИЦА: Зар он није ваш брат?

ФЕМА: То те је научио тај твој уја и други њему подобни; но ја теби кажем, девојко, учи се по моди говорити ако мислиш да останеш моја кћи. ЕВИЦА: Мени је уја... ФЕМА: Опет она уја?

Каква мајка? Гледај ме у образу, мислили би људи да сам ти млађа сестра. Учи се по моди говорити: мамице, мамицхен, или ако ћеш сасвим француски, мама, а немој довека бити паорка, као твој ујак...

(Анча јој донесе.) ФЕМА: Тако, сад ми је већ лакше. Ти, безобразниче, да се више не усудиш преда мном тако што говорити. Не знаш ли ти да је моје тјело слабо? ЈОВАН: Е слабо, да! Колико сте боја од мајстора изели!

) (Отиде.) ФЕМА (сама): Погрешила сам што сам га научила француски. Сад може грубијан све разумети кад почнем говорити с мадамама. Али ништа, кад буде каква тајна ја ћу почети енглески; то је јошт више ноблес. ДЈЕЈСТВО ИИ ПОЗОРИЈЕ 1.

дакле, да доведем фрајлицу; само је ви дочекајте модерн; немојте тако високо говорити, да се не уплаши, јер је девојка млада. (Отиде.

РУЖИЧИЋ: Мир тебје, Хелено, очеса твоја звјездоносно блешчат. ЕВИЦА: Мени је врло жао што не могу вашим језиком говорити, но ја ћу се постарати да што скорије научим. РУЖИЧИЋ: Изјашчно, изјашчно! (Које различије между јеја и матери јеја.

РУЖИЧИЋ: Колеро земли, лице твоје јест предјел руготи. САРА: Мој господин рођак има вољу све високо говорити. Тко вас је сад разумео? РУЖИЧИЋ: Кажем за госпоју Мирич како изгледа, канда двадесет прво дете доји.

Петровић, Растко - АФРИКА

уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече.

“ Ја сам задовољан што то може да се односи једино на Швајцарца о чијој се коси још може говорити. Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини,

О лову са Швајцарцем било би боље не говорити, јер иако је око нас дивна свежа тропска ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако

То је епска Африка, о којој ћемо доцније говорити. Жене све више носе по телу пластичне татуаже, палме, бобице, цветове.

Дођите доцније сами па ћемо говорити. Имам много да вам причам. Н. им је, разуме се, рекао да сам ја инспектор, да сам дошао да видим како они живе, да ли

У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија. Другарице ће говорити о њој: „Она коју ће за три године узети један бели!

Без престанка глође штапић за чишћење зуба. Може чинити било шта, говорити било шта, штапић не престаје глодати. На њој је дугачка широка блуза која се за време мога детињства звала: матине.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XЛВІ Срца стрепе кашто У највећој срећи, Не питај их зашто, Не умеју рећи, Кад би тога часа Говорити знала, Од тога би гласа Неба задрхтала. Анђели би хтели Срећу смртних људи, Они би отели Љубав нам из груди.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Онда се обратила тихо Пери: — Ах, што је досадно говорити са глувим људима. Једва су се некако објаснили. Али Пера је морао два дана да бежи од поручника, јер му је овај

Али шта ћете!... Не вреди говорити... Вели, наредио командант дивизије, и тачка. Потпуковник Петар заћута и доњом усницом обухватио бркове.

Објавница се налази готово у обухвату оне просторије коју захвата природно растурање зрна. Али пешацима не вреди говорити. Они знају своје... Погледао сам кроз уски прорез на објавници.

Он заћута за моменат, а затим поче говорити без воље, о важнијим догађајима. — Сишао сам до Суботске. Ту седнем на малу железницу и стигнем у Вертекоп, где

Он се нагао према њој и почео јој нешто говорити. Она је климала главом... као да одобрава. Чини ми се, као да су им се руке спојиле. И мој ти се Станић диже, а и она.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

одувек били два неспојива феномена, иако је и он слушао аделунговске савете о томе да треба писати како говориш, а говорити како пишеш.

Тада ће се моћи мирније и сасвим објективно, са подацима о лексиколошкој и синтактичкој структури језика ове епохе, говорити о ипак јасној тенденцији развоја књижевног језика предбранковског времена у правцу народног, као што ће се видети и у

Петра и Марице врсни син Ђорђе, а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће српске нам падати жертва под јарости мачем? Докле и светиња наша се газити ногама турским?

Ја почнем о другим предметма говорити, но она ни о чему него опет о новим пантљикама, капама, о новом кроју хаљина, најновијем обичају косе плести, и другим

Овако бранећи сваки своје мисли дође готово до свађе, и Мушицки се тако расрди да престане говорити са мном. Послије ручка отидемо с гостима, који су се ондје десили, у Петковицу (мали манастирић на шишатовачкој

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Крошто, зашто, то нек сами Бог зна. А право, по души кад будемо говорити, мекана је срца и податне руке: залогај би чојеку из уста дао.

род; родна година беслеисати (се) — хранити (се), издржавати (се) бешједа — беседа, говор бешједити — беседити, говорити бива — ваљда, можда; дакле, значи; управо бивакарце — види бива бирземан — старо, давно, време бирземаниле —

“ Учити — овде: читати; говорити С. Ш. — царска шума чаршија — пословни део града, трговачка четврт чаршилија — „човек из чаршије, човек који ради у

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

заузет сам мислима... Врло важне бриге. МАРИЦА: Ја не знам какву бригу имаш, али ја морам говорити с тобом још сад. ЈЕРОТИЈЕ: Не могу, немам кад! МАРИЦА: Ако не говоримо сад, биће доцкан.

Молим за даља упутства”. КАПЕТАН (Ђоки): Ето, јеси чуо? Па сад не можеш ти друкчије говорити но што сам ја већ јавио министру! (Милисаву.) Јеси л' ти записао, господин-Милисаве, да је признао све?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

и Руса омогућили су лако прелажење књижевних и учених дела из једне средине у другу, тако да се у знатној мери може говорити о заједничкој књижевности.

О Богу сте могли говорити, и Богу сте се смели обраћати, само посвећеним црквеним језиком. Профани језик био је прихватљив само када је реч о

отимају о туђе царство, а слуша своју мајку Јевросиму, чији часни савети добијају пословичну функцију ("Немој, сине, говорити криво,( Ни по бабу, ни по стричевима,/ Већ по правди Бога истинога!

Ћипико, Иво - Пауци

— Веле, — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити. Али, ето, ја говорим што сам чуо ... —Што веле? — прекиде га неколицина њих.

Али Смиљана чу рзање и пође за Радом. Мајка и син се згледаше. — Несрећа, Раде! ... Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити.. . — Даће бог те и није! ... Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли?

А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте. Осушила им се уста, па им се не да говорити. Једва након неколико времена јави се Јуре к'о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе.

— Ко јема ча говорити му? — Устаде посједник Тадић и као замисли се... — Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...

— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...Ма свеједно можете говорити. Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.

— И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. — О чему мислите говорити? — упита начелник. — Чућете ... — Дневни је ред ...

Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. — Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед.

Ја ћу ти платити, само не спомиња мене. Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му. Тако се растадоше. * Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију

— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. — Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати ... — Не, ово је ваше!

— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. — С тобом се не да говорити! — расрди се Иво. Ти имаш неке чудне појмове! — Чини ми се да су твоји чудноватији; к'о што ја, и други мисле! .

Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали... Еле, зивнуло и нас. Около сви они ... ча ћу вам говорити — знате их. Прокуратор се липо на ме смије. Мене је то разабрало; гледам дицу; они к'о крпа ублидили. — Дошли сте, а?

Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник. О камати не треба ни говорити. — И то је први човјек у мјесту! —с очитим увјерење.м да истину говори изусти доктор.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Да, ја сада могу тражити оправдање, говорити како сам био против Прохорове мржње према људима, његове себичности и жудње за славом, али остаје ту нешто што свако

Неки су почели отворено говорити како би најбоље било да отворе капију Куле и да нас пошаљу Брзану на издржавање и бригу, заједно са нашим молитвама

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

само у сутону, када их она гутају разрогачених очију, са језом и веровањем, тако треба и о свету и његовим тајнама говорити у слободној природи, где, нам се чини да удишемо њен животни дах и чујемо њен шапат.

небеских појава коју су они уочили, била је та да је међусобни положај звезда - са незнатним изузетком, о којем ћу још говорити непромењив.

Оне су огромне, па их зато морамо смањити у мислима толико да можемо о њима говорити обичним језиком. Намеравао сам да, у томе смислу, израдим један механички модел најближега дела васионе, модел наше

Године 1846 пронађена је још једна нова велика планета, Нептун. О томе важном догађају још ћемо говорити. Њена величина претстављена је у нашем моделу овим зрном граната које је малко веће од бисера којим сам претставио

О томе ћемо предмету, дакле, још говорити. Шта се збива на површинама охлађених небеских тела која лебде изван граница нашег планетског система, то наука

Ако онде има разуминх створова, у какве ми себе убрајамо, онда је и њихова култура старија од наше, ако уопште смемо говорити о каквој старости наше културе, мерећи је космичким временским јединицама.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође? Ваљда моју милу Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не знаш, мила, Шта пре од милоте, Јер си тако сила Видела красоте.

Види га лисица, па под грану дође, И гаврану птици говорити пође: „О, да красне птице, и перја лепога! Ал' штета, што нема гласа никаквога!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Виче: што да сваки час и сваки дан теби долазим, те да почне свет говорити: како, ето, зет умро, па сад ташта из куће не избија; не може да се наједе и напије. А ти, и без нас опет ниси сама.

Нисам хтео због тебе, да не би свет почео свашта говорити... Али да сам знао да ти је оволико тешко, мучно... Дакле, зато све кажи! Никако се не бој мене!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Већи су и од Бога и од цара шор и комшилук! Што они хоће, у чему се сложе, то буде... Али шта вреди сад о томе говорити. Прође најбоља младост. Где је коза везана, ту има и да пасе. — Е, хвала на друштву.

” Па онда узе скоро кроз плач говорити: „Нећу да ме савест једе, нећу да чиним неправду и силу, нека ради шта хоће, нека иде куд хоће.

У шталу да је привежеш!... Морам говорити с њеном мајком, узећу је на бригу као своје дете, не могу пустити да добра и лепа девојка остане луда, и вуче батине

Српски не зна говорити, мада годинама ту живи, и углавном од српских кућа зарађује, јер Немице домаћице само оштре своје ножеве и маказе.

Не ваља то... А мали Лука, верујте да ми баш није мило да то за Швапче кажем, али морам истину говорити: на том је детету Божји благослов. Не осећам га, као и да није ту, знам га само по његовој умиљатости и ваљаности.

— То је отаџбина мога оца, па и моја, наш језик и наши обичаји... Сећате се како сте се радовали што ћу говорити француски? Хвала вам велика што сам научио француски, али ћу ипак говорити немачки. — Имаш право, потпуно.

Сећате се како сте се радовали што ћу говорити француски? Хвала вам велика што сам научио француски, али ћу ипак говорити немачки. — Имаш право, потпуно. Сваки честит човек не да свој језик и своје обичаје.

— Миланове очи се залише сузама, па и прелише. Отац прискочи да му избрише сузе, паде по сину и узе безумне речи говорити. На срећу, у Миланову мозгу почео је радити прашак. Занео се не сачекавши Павлов одговор.

Али од тог је фрау Роза била још далеко. Није та посета лекару ништа важно. Сви имућнији паланчани једнога дана почну говорити о специјалисти у Бечу. И затим, једнога дана, погоде и пут до тога специалисте.

Друго ми не даду да радим. — А шта вечито ходаш по пољу? људи говоре свашта. — Не могу ништа рђаво говорити, јер ја рђаво не радим, ја сам од Влаовићâ... А морам да бежим од Јосифа и његовог клавира?

Али кад је све то било узалуд, а паланка има да паланчи, почело се у један мах. и однегде, говорити: да Мимић можда баш и није ни тако паметан и спреман, ни вредан као што се мисли.

„Опростио му Бог пиће за доброту његову.” После Арсине смрти, Марија, с троје деце, поче говорити — то је онда било ново — да је пролетерка, која нема ништа до своју радну снагу, и уписа се, прва од жена, у неку

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

»Љубезни Романе« — овако му стане једном после вечере говорити — »мановеније је божје тело да ти у моје руке дођеш, и ја сам те као моје рођено дете пазио.

Знајте ви, на пример, колико звезда с источне, колико с западне стране земље има; знајте о љубови боље него Овидије говорити, и утркујте се с Платоном колико оћете, правећи Републике; но отидите с оваковим аљинама не фрајли, јер она вас не би

Она се задовољи, дакле, што је руку на њега метнула, скупи све силе и овако почне говорити: »Романе, ти си љубимац вила и волшебница! Сто иљада пушака, топова и мачева код тебе ће бити мало зврцање кукуруза.

« Приметити ваља да је нашој иројкињи својствено било брзо говорити, које мало промукле речи њене издаваше као кад у пролеће први пут издалека грми, а будући да предња два зуба није

»Пак шта нисте таки спочетка казали српски, него сте узели египатски говорити?« Има и такови на свету људи који непрестано теже да се горе пењу, не сматрајући што им из Тог узрока понајвише горе

»Почитајеми г. гимнософист (овако почне на то Чимпеприч у највећем срца движенију говорити), Ваша ова система тако ми се душе моје, која само за добродетелију чезне, коснула да ја, премда сам дојако увек

— Први је дакле био: Магарац Валамов, колико знам, један од свију старог и новог завета магараца који је говорити умео. Истина, по сведоџби Тита Ливија, имао је и Рим ту срећу да му во предвозвестителним тоном повиче: Рома цаве!

Је ли пак он, као магарац, заиста говорити могао, следоваће награда за оне који труда себи дали буду о том особито разглаголствовати.

Муамеда у месец носио тако беславно умро као и млоги људи на свету; и из овог поучавамо се да никад не ваља пре смрти говорити: срећан сам, или славан сам, или ништа ми не недостаје. Магарац Санхо Панзин јест трећи предмет наше историје.

) — сабор, скупштина; дневница коју добија члан каквог сабора, скупштине ДИОГЕНИЗИРАТИ — говорити, држати филозофско-моралистичке проповеди као киничар Диоген из Синопе ДИСТИНКЦИЈА (лат.

ПУТУЊА — врста ведра, кабао ПЧИОДА — чиода РАВНОВЈЕСИЈЕ — равнотежа РАДЊА — рад РАЗГЛАГОЛСТВОВАТИ — опширније говорити, причати, разлагати РАЗМА (покр.

) лакоћа и прегледност излагања или приповедања ТЕШКАТИ СЕ — вајкати се, са жаљењем о нечему говорити ТИТУЛА (лат.) — заглавље, наслов ТИТУЛИРАТИ (нем. тітуліерен, из лат.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

се, на пример, да сам због седам мршавих крава изео седам тако дебелих батина да о дебелим кравама нисам смео ни говорити. Па онда Марија и Магдалена мал' ми нису дошле главе. Због ове последње, тј.

нам је лекцију професор изговорио он је полазећи са часа пружио прст на и рекао ми: — Спреми се, ти ћеш идућег часа говорити. Мене прође кроз тело грозница, као оптуженога коме је суд саопштио да је осуђен на смрт.

Састанак нам је, као што се види, био сасвим узалудан, јер на таквим састанцима треба говорити љубавне речи, а ми смо разговарали оно што смо могли и улицом, кад је пратим до куће.

сам један препис дао Марици, а други задржао себи, да до идућег четвртка научимо напамет, како би и ми могли на гробљу говорити љубавне речи. Када смо се идућег четвртка састали, прво што сам је запитао било је: — Јеси ли научила оно? — Јесам!

ја је особито поштујем. — Та идите, молим вас; нашто то устручавање! Ми смо већ толико пријатељи да смемо и отворено говорити. У вашим годинама се млада жена не поштује, но се воли. Зар не? — Али... овај... како то... ако ви сумњате штогод...

а моје ће акције имати цену и на самој берзи; теби ће се смејати кад прођеш кроз чаршију, а о мени ће се с поштовањем говорити. Је ли тако? Са запрепашћењем сам слушао кесароша, којега ћу одиста срести кроз двадесет година.

– Ма немојте! Ја, драгец мој и прелијепи предсједниче мој, нијесам мислио говорити ни о животу ни о смрти. О животу још и кожи кожи, али, оштрија же роба, ко ће још о смрти говорити.

О животу још и кожи кожи, али, оштрија же роба, ко ће још о смрти говорити. Живот је немилосрдан владар људскијех днева, а смрт варљива господарица онијех велелепнијех палача што их вјечност

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али ађутант краљев ми у пролазу добаци: — Скрећи на коју било страну, само не води тамо. Тада сви они почеше говорити Краљу како је опасно ићи овако у групи. — Немојте ви мени објашњавати... знам ваљда да се у ров не иде са коњима.

Ето, упамти овај догађај... То је у вези са оним што се баш сада одиграло на друму, о чему ћу ти доцније говорити. После два дана дошло је наређење да кренемо на границу, према Бугарима. Стигли смо, чини ми се...

И, после толико времена, разлеже се песма: Вишњичица род родила... Од рода се саломила... Већ по Ускрсу почело се говорити о нашем скором покрету за Солун.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Најзад говорити слободно и до краја. Једном бар (једним дахом), макар вас начин говора у први мах и увредио, да би се могла изрећи

Нови Завет почиње од њих и требало би о сваком од њих говорити понаособ јер владају у њима особити изрази задовољења и хармоније.

Много спавати, врло много спавати; и корачати по читаве сате; говорити без престанка по читава после-подна, и ћутати по целе дане.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим. И твоје слатко говорити име Небу и сунцу и горама плавим! 1903. ЧЕЖЊА Гдје сте?... Ја будан на прозору стојим Наслоњен челом на стакло..

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

то нису речи, него ватрене птице које лете од нараштаја нараштају обасјавајући путеве кроз таму векова: Немој, сине, говорити криво, ни по бабу ни по стричевима.

Примаче се царица Милица, па ухвати за узду алата, руке склопи брату око врата, пак му поче тихо говорити. Прва в ј е р о, потоња н е в ј е р о! И тебе ћу сјутра објесити са у н у к о м Змај–деспотом В у к о м.

Поче Мехо дремат на ђогату, а Милош му стаде говорити: „Море, Мехо, је л' ти мало пића? Млогога сам тако напојио, па кад заспи, више се не диже“.

тежио на правду, тол'ко моли Јевросима мајка: „Марко сине, једини у мајке, не била ти моја рана клета, немој, сине, говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди бога истинога! Немој, сине, изгубити душе!

дањом сунце; па бесједи славноме Лазару: „Господине, славни кнез-Лазаре, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити, бит не може, говорити хоћу: што бијаху Немањићи стари, цароваше, па и преминуше, не трпаше на гомиле благо, но

славноме Лазару: „Господине, славни кнез-Лазаре, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити, бит не може, говорити хоћу: што бијаху Немањићи стари, цароваше, па и преминуше, не трпаше на гомиле благо, но градише с њиме

Ко гођ стане у царевој војски, ко гођ стане с нама говорити, стане турски, окрене мановски. ја с Турцима могу проговорит, могу турски, и могу мановски, и арапски језик

Примаче се царица Милица, па увати за узду алата, руке склопи брату око врата, пак му поче тихо говорити: „О мој брате, Бошко Југовићу, цар је тебе мене поклонио, да не идеш на бој на Косово, и тебе је благосов казао: да

Она под њим увати кулаша, и склопи му руке око врата, па и њему стаде говорити: „О мој брате, Југовић-Војине, цар је тебе мене поклонио, и тебе је благосов казао: да даш једек' коме тебе драго, да

Још хтијаше Милошу с пуницом говорити, Драгиловић јунак, а ончас се бјеше с душоме раздијелио; а она се вратила к своме двору бијелому, љуби Лазарова.

Посла Марку књигу по татару. Када Марку ситна књига дође, те он виђе што му књига каже, онда стаде Марко говорити: „Јаох мене, моја посестримо!

писка Маркова сокола, као љуте у камену гује; Марко узе својега сокола, пак му стаде завијати крило и с љутитим гласом говорити: „Тешко мене и тебе, соколе, лов ловећи с Турци без Србаља, лов ловећи, криво дијелећи!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Прионуше молити цара и другу господу да му буде грација. А цар се је био врло на њега разљутио. Ником ни говорити за њега к себи не припушта. Што ће они да чине, подбодоше сав народ за то. И послуша их народ!

Он мудрост запроси, а не здравље. То му и даде, те што није знао, таки знаде: говорити чисто јеврејски, латински. А Грк је био о свему вешт, тако, да му онде није пара било.

Што да чини зато домаћин Тоас именом? Стаде се молити, казивати како је, што је њему она на квар у кући, говорити јој да иде од њега куд она зна. Покори му се таки смочина. Поклони му се с главом и оде од куће му.

« Препаде се Давид. Таки скочи са свога стола и паде на земљу, поче сузно говорити: »Сагрешио сам, господине, сагрешио!« а не да му натраг одговара преко, да рече: »Море тко си ти, откуда ли, те ти ли

Узе њу к себи те је поче грлити и љубити и поведе је да већ легне шњоме. А она поче у глас викати и плакати и говорити: — Тешко мени, јадној и невољној сироти и до конца сам већ погинула и с телом и с душом!

И пак му она на то рече: — Да хоћеш ли да идем ја сама за те к цару говорити му да те пусти? А он је запита: — А зна ли, рече, тебе цар? И она му рече: — И врло ме познаје.

Дођох к номе месту где стајаше она икона пресвете Богородице, клекнух на колена пред њом, ове речи узех говорити: »...од сад куда ти је воља управи са мном и упути ме.

Знајући за то премудри цар и пророк Соломон изговори ове речи: »Има, вели, томе време кад ваља говорити а с временом и помучати.« Ама вама христјани, дужно је свакад ту стојећи вам у цркви.

Како да ту Бог оком својим милостивним погледе? Пре од себе протера! О КЊИГАМА И НАУЦИ Може и то који говорити да не зна што се чати у цркви.

А да њега остави, и с којим млађи онде узео би коју лакрдију збијати и беспослицу коју говорити, ружно ли, раскречено и подбочено стајати, — не би ли чудну фалаворду изнео напоље и ружно испраћен био?

Како могу то и говорити да и без распаљивања се на њих нису гледали? Где но су беседе танковите, мазне и песме хороспијске слаткогласовите,

Помалу се умље бистри. Глуху на уху говорити. Боље врсни млад разуман и освестан слуга, неголи будаласти цар! И из царева двора и рода просјак се нађе.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Све су то биле лепе прилике за Манчу. Признаје то Јевда и каже да ће говорити Манчи, сину свом. — Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!