Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Смиља се престравила, само хуче по кући и говори: »Лепо ја теби говорих — не иди, а ти не хте послушати!« Шта да ради, него потеци некој Анђи, травари и гатари, да је пита има ли му каква
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Не може се више, сестро, мора, мора да се каже... Ја теби лепо говорих: Гледај, гледај док бата Јовча није дошао, стежи га, не дај му да се толико проневаљали; али ти: Не могу, шта могу ја?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ах, он се опет искрао из цркве. Говорих клисару да га добро чува, али узалуд. (Нагиње се и виче): Парапута, Парапута, ја сам, деда твој, не бој се!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зар сте само ви на овој земљи, те човек не може само вас да умири? Коме ја и говорих, и претих, и кога апсих?... Ништа! Зар што ја говорим, то пас лаје и ветар носи? А?