Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁷ Ефикасно средство заштите од злих сила и добро магијско оруђе за олакшавање порођаја јесу извесне говорне формуле или басме, које улазе у састав неког обреда или се самостално изговарају.
Све то чини загонетку непровидном и тешком за решавање. Загонетке као говорне творевине веома су старе, што се види по њиховом архаичном језику, остацима религиозних формула, анимистичком мишљењу
²⁹ БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ Благослови су лирске говорне формуле у којима је на свечан и леп начин изражена жеља да се некој драгој, вољеној или поштованој особи догоди много
деце која су већ проговорила, али још увек имају муке са правилним изговором и склапањем реченица, веома су популарне говорне игре. Ове разноврсне и забавне вербалне игре сведоче колику важност народ придаје развоју говора.
рујно вино, добар јунак,⁶⁰ који се понављају у многим различитим песмама лако се памте и готово неосетно постају део говорне културе детета које се социјализује.
Највећа је срећа у колијевци). Бројне пословице, узречице и друге говорне формуле показују да Срби верују да је развој детета у великој мери одређен судбином, те да се васпитањем тешко може
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
се неодољиво привлаче, иако за то немају никаквог логичног оправдања, у отпацима језичких процеса, у празним формулама говорне свакидашњице, у самом звуку појединих речи. Значење избија у току игре.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
НАРОДНИМ ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА 2 И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ 3 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 9 ИИИ ПИТАЛИЦЕ 12 ИВ КАЗИВАЊА 14 В) ГОВОРНИШТВО 19 ВИ ГОВОРНЕ ИГРЕ 21 ВИИ ПРИКАЗИВАЊА 24 И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ 26 А) ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА 27 1) БЛАГОСЛОВИ 28 2) ЗАКЛЕТВЕ 31 3) КЛЕТВЕ 34 Б)
СТИХОВАНА КАЗИВАЊА 260 А) ОДРАСЛИХ 261 Б) ДЕЧЈА 291 В ГОВОРНИШТВО 297 ЗДРАВИЦЕ 298 А) ОЗБИЉНЕ 299 Б) ШАЉИВЕ 311 ВИ ГОВОРНЕ ИГРЕ 312 А) БРЗАЛИЦЕ 313 Б) ЗАГОНЕТКЕ 315 А) ЗАГОНЕТКЕ-СКРИВАЛИЦЕ 316 Б) ПРАВЕ ЗАГОНЕТКЕ 318 В)
творевина, поделићемо га на делове: прво, говорни изрази; друго, пословице; треће, питалице; четврто, казивања; пето, говорне игре; шесто, говорништво и седмо, приказивања.
) која у говорној служби има ширу и сталну употребу. Уствари то су — по принципу економије речи — сажете, посебне говорне целине, које се употребљавају као унапред спремљени клишеи — фразе (С мéне па на уштап, с брда с дола, с неба па у
Њих срећемо скоро на сваком кораку у обичној свакидашњој употреби, — и то: а) као говорне изразе дословног значења, б) као поређења и в) као говорне изразе пренесеног значења; али осим њих постоје и друге
кораку у обичној свакидашњој употреби, — и то: а) као говорне изразе дословног значења, б) као поређења и в) као говорне изразе пренесеног значења; али осим њих постоје и друге врсте реченичних обрта, паразитних фраза и фразеолошке грађе
— Ма ја нијесам чојек но Турчин. — Опрости, ефендија, преварих се“). Као говорне творевине, које се односе на разне предмете и појаве, на личности и догађаје, на њихове карактерне и карактеристичне
децу; затим као нека врста дечјих стационираних остварења, — наслеђених од претходних дечјих генерација и, најзад, као говорне творевине које су намењене и деци и одраслима.
Од других помињемо: ређалице, лагарије и ругалице. Ређалице су дуже говорне творевине, које могу да послуже, и као игра — а у којима се нижу у узрочном последичном односу, обично од 1—10 или од
ВИ ГОВОРНЕ ИГРЕ Већ је поменуто, кад је било речи о говору по мелодији, да постоје говорни изрази који се заснивају „на игри реч
Као и игре одраслих, и дечје игре остварују се у два основна вида: говором и покретом и, према томе, могу да буду: говорне и покретне.
а) индивидуалне, б) удвоје и колективне (групне) могу да имају и највише интереса за књижевност, специјално за глуму. Говорне пак игре — тј.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Не језик сам по себи, него тек тропи и остале поменуте говорне јединице изгледају као надограђене творевине са особитим саставом, значењем и функцијом.
бар делимице разјашњено шта је уопште навело Матића – јер сигурно није само чиста жеља за језичком игром – да склапа говорне низове према обрасцу који је крајње очигледан и елементаран у следећем стиху из песме „Београд како га понекад
избор речи, ово посезање за народном речи са народних усана, за живом речи која се не издваја из контекста конкретне говорне употребе, која се често прелива у богатим дијалекатским, али исто тако и фразеолошким, каткада предајним и митским
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Заменице су упућивачке речи. Оне улазе у класу упућивача63 изворно проистеклих из конкретне говорне ситуације или стварнога говорног чина.
укидању могућности да се синтаксички низ слободно, према потреби варира од говорника до говорника, и од једне до друге говорне ситуације, како је то раније на примеру једне реченице делимично и показано.