Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ако је тачно да београдски говорни дух кида старинску, брђанску распеваност језика, исто толико је тачно да треба бити опрезан према београдској језичкој
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тако је око 1828. године Димитрије Тирол, у Темишвару, основао Друштво љубитеља књижества србског, са циљем: »говорни србски језик образовати«, »полезне књиге сочињавати«, »прилику и начин дати србском роду просвештавати се и књижну
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кнежевић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА Садржај О НАРОДНИМ ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА 2 И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ 3 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 9 ИИИ ПИТАЛИЦЕ 12 ИВ КАЗИВАЊА 14 В) ГОВОРНИШТВО 19 ВИ ГОВОРНЕ ИГРЕ 21 ВИИ ПРИКАЗИВАЊА 24 И
ИЗРАЗИ 3 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 9 ИИИ ПИТАЛИЦЕ 12 ИВ КАЗИВАЊА 14 В) ГОВОРНИШТВО 19 ВИ ГОВОРНЕ ИГРЕ 21 ВИИ ПРИКАЗИВАЊА 24 И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ 26 А) ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА 27 1) БЛАГОСЛОВИ 28 2) ЗАКЛЕТВЕ 31 3) КЛЕТВЕ 34 Б) ПОРЕЂЕЊА 39 А) ПРАВА 40 Б)
Ради лакшег прегледа врло обимног и разноликог мноштва народних говорних творевина, поделићемо га на делове: прво, говорни изрази; друго, пословице; треће, питалице; четврто, казивања; пето, говорне игре; шесто, говорништво и седмо,
И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ Под говорним изразом треба разумети у првоме реду синтагму1 или читаву реченицу (Жедна би те превео преко воде
говору увек је у вези са датим случајем и одређеном пригодом, кад се она користи као пример и потврда, зачин и украс. Говорни изрази у великом броју случајева представљају уопштену, често профанисану грађу прешлу из разних области човекова
разних извора: из живота и обичаја, или начина живљења, занимања, професија и струка, људских забава и послова. Говорни изрази су насушна потреба нашег говора, без којих он не би могао да буде ни моћно изражајно средство, ни значајан
А) ГОВОРНИ ИЗРАЗИ ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА Говорни изрази дословног значења представљају мноштво друштвених, конвенционалних и стереотипн
А) ГОВОРНИ ИЗРАЗИ ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА Говорни изрази дословног значења представљају мноштво друштвених, конвенционалних и стереотипних фраза (као што су то
В) ГОВОРНИ ИЗРАЗИ ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА За разлику од говорних израза дословног значења, говорни изрази пренесеног значења стилским
В) ГОВОРНИ ИЗРАЗИ ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА За разлику од говорних израза дословног значења, говорни изрази пренесеног значења стилским прерушавањем предмета који се пореди у слику која га замењује добијају друго, много
). Поједини говорни изрази јасни су сами по себи, али многе од њих тек потпуно и правилно схватамо уз потребан коментар, кад се објасни:
; в) говорни изрази за изузимање и ограђивање, којима се ко изузима или ограђује, кад је реч о чему непожељном (Тамо он њему, С опро
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
један пример како се ритмичкомелодијска „искра извија“ из језичкога „камена“ кад се у песми „Само пева тајни пламен“ говорни низ испресеца декларативним везником да: Само пева на Багдали тајни пламен Да бајка да недовршена да остаје Да
случајно што савремена наука о књижевности све чешће полази од малих текстова као што су досетке, шале, парадоксални говорни обрти. Она иде и даље: до идиома, фразеологизама, свих говорних клишеа почев од кратке изреке.
Функционалне стилове Михаил Бахтин назива за теорију прозе, можда, прикладнијим термином говорни жанрови.7 А прозу, поглавито роман, описује као књижевну структуру саткану од множине говорних жанрова или, просто,
Али се ретко помињао језик, његови говорни облици у разним градским срединама, односно у широко узетој социјалнопрофесионалној стратификацији.
Довољно је пажљивије читати да се примети још нешто: кроз стабилну метричку схему, наиме, тако вешто се води говорни низ да се његова синтаксичка рашчлањеност стално налази у динамичком односу с метричком рашчлањеношћу стиха.
Отуда и утисак о осипању у прозу. Говорни низ испресецан оштро сучељеним, готово дијалошки драматизованим интонацијама (тврдња, узвик, питање, сумња, колебање),
Док се њиме служимо, целину му не видимо, па чак себи не полажемо рачуна ни о оним речима које у говорни низ уланчавамо, нити о правилима помоћу којих их уланчавамо.
Тако још стари грчки реторичари веле да је за човека тешко и да за њега није лепо оно што није рашчлањено, па да стога говорни низ ваља пажљиво делити на периоде, колоне и коме.
Разлика се своди на то што је сада песма подељена на нумерисане одељке и строфе, а говорни низ је разломљен на стихове.
А где је понављање било учесталије, испред ове је јединице говорни низ обавезно разломљен на стих. Међутим, овако настала песма има бар један значајан недостатак, који је Матићу свакако
свест, коју смо стекли читајући традиционалан стих, не само реактивирао него и превео из метричкоритмичке схеме у сам говорни низ, у његов синтаксички поредак.
док у његовој позној поезији видљиво претежу овакви доста необично уређени и у преламању на стихове чудно варирани говорни низови.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Белог примењен у првој, великој верзији Петрограда можемо поредити с поступком неког српског романописца, када се говорни низ подвргава допунском преуређивању, наглашено се ритмички сегментује и, као резултат, добија се извесна вербална
везано је за прозодију (суперсегментна средства): распоред пауза, кретање тона, размештај експираторног притиска, говорни темпо, издвајање акценатско-интонационих целина, као и кретање интонационе кривуље у целини.
Јер говорни низ у стиху није, у крајњој линији, није ништа друго него према ритмичким начелима преуређен синтаксички низ.
Разлика може постојати, и постоји, у степену: стих М. Црњанског, упоређен са прозном реченицом, налаже на говорни низ гушћу и, већ по природи ствари, строжу мрежу накнадних пресецања.
Сасвим је извесно, а једино је то овде и занимљиво, да стиха уопште не би било кад се говорни низ не би према неком препознатљивоме параметру накнадно рашчлањавао на међусобно самерљиве (барем приближно
Ако сада замислимо схему свих граница које овакво накнадно рашчлањавање предвиђа, а чему се говорни низ подвргава, биће то најпростија слика метричке схеме коју смо за потребе анализе могли да дамо.
Градиво, опет, у коме се помоћу допунског рашчлања звања праве стихови - а то је говорни низ - већ има своју сопствену, тј. првобитну, примарну рашчлањеност.
првобитну, примарну рашчлањеност. Разуме се, говорни низ, пре и мимо стиха, уређен је и рашчлањен према граматичким правилима природног језика.
Метричка схема тежи да у тачно одређеним размацима сече говорни низ, јер се на тај начин добија за ритмичко протицање неопходна периодичност.
Због тога у стиху постоји стални притисак на говорни низ да се синтаксички преуреди; да се, боље рећи, искористе оне синтаксичке могућности које му дају, барем приближно,
285 Оставивши по страни Шимићев суд, који има само полемичку вредност, ми сада можемо замислити говорни низ који гласи: „лађе се шћућуриле у сивом заливу ко тице у гнезду, и непомична једра стоје над мирним сливом”.
Будући да су границе којима је метричка схема секла говорни низ постале одвећ колебљиве, улогу накнадног рашчлањавања могла је на себе преузети синтакса.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“) Гете је, својим познатим неустручавањем, отворено писао да су за њега говорни и писани језик одувек били два неспојива феномена, иако је и он слушао аделунговске савете о томе да треба писати како
(Премда су, у гетеовским категоријама, говорни и писани немачки наравно нешто сасвим друго но просто- и славеносербски.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не звучи лепо новији говорни једик Грка: скоро све дифтонге изговарају као и, ичу, а и није ни звучан ни благородан глас.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Оде горе у вис на небесне беле облаке. Вид му бијаше ангелски, од хаљина дурма страшне муње севаху, глас му се говорни чујаше кан' да врло грми.