Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ОД МЛАДИЋА ДО ЧОВЕКА 129 3. ОД ДЕВОЈЧИЦЕ ДО ДЕВОЈКЕ 130 4. ОД ДЕВОЈКЕ ДО ЖЕНЕ 132 ИИ ДЕО ПРЕДСТАВА ДЕТЕТА У ЈЕЗИКУ И ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА 134 РЕЧИ И ИЗРАЗИ 135 ПОСЛОВИЦЕ, ИЗРЕКЕ И УЗРЕЧИЦЕ 138 ЗАГОНЕТКЕ 153 КЛЕТВЕ И ЗАКЛЕТВЕ 157 БЛАГОСЛОВ И И
рат, болест, поплава или љубав, он посеже за магијским поступцима и бираним говорним формулама (басмама) како би ток појава окренуо у своју корист, на своје добро.
ИИ ДЕО ПРЕДСТАВА ДЕТЕТА У ЈЕЗИКУ И ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА У језику једног народа најбоље се огледа сама суштина свеколике његове духовне културе, и зато Сапир с
Оно се запажа у позадини веровања и магијских обреда повезаних са одрастањем детета, у језику и говорним формулама, али и у свакодневном односу према деци.
В., Антологија народних умотворина, Матица српска—СКЗ, Нови Сад—Београд 1957. Кнежевић, М. В., „О народним говорним творевинама“, у: Антологија народних умотворина, 1957.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миливоје В. Кнежевић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА Садржај О НАРОДНИМ ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА 2 И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ 3 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 9 ИИИ ПИТАЛИЦЕ 12 ИВ КАЗИВАЊА 14 В) ГОВОРНИШТВО 19 ВИ ГОВОРНЕ
ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ 379 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ И РЕЂИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА 380 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА О НАРОДНИМ ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА Ни у једној области човекова стваралаштва не постоји таква неомеђеност и таква измешаност, са толиким
и гласовних преображаја како по садржини и врсти, тако и по употреби и по функцији, као што је то случај са народним говорним стваралаштвом, — том врло бујном и необично шароликом духовном вегетацијом. Отуда толико верзија и варијаната.
И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ Под говорним изразом треба разумети у првоме реду синтагму1 или читаву реченицу (Жедна би те превео преко воде, Кицош је на ушима,
грађе беспојмовне и појмовне, ономатопејске и имитативне, тонске и стилске каквоће, којима се народни човек служи као говорним клишеима, како би што боље и јаче, лакше и брже — економичније — изразио свој спољашњи и унутрашњи живот говором.
песнички зачин у свим родовима књижевних остварења, нарочито у народним песмама и причама, а њих има и у пословицама и говорним изразима (клетвама, заклетвама и благословима), и у бајалицама и здравицама.
— случај и са говорним изразима.1 Пословице су и по сажетом облику и по устаљеној употреби врло сличне говорним изразима, због чега се са
— случај и са говорним изразима.1 Пословице су и по сажетом облику и по устаљеној употреби врло сличне говорним изразима, због чега се са њима често и мешају.
Пословице су најмисаонији део наше читаве народне књижевности. Међу мањим пак говорним творевинама оне заузимају најугледније и највредније место, и то одмах после народних песама и прича, са којима стоје
молитве (пре спавања), ругалице, зарицалице и разбрајалице; а осим тога постоје и стихована казивања са дужим говорним творевинама које нису само деци намењене, као што су то: песме о животињама, ређалице, лагарије, и нарочито ругалице.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Код њих обична гвоздена плочица говори много боље него што ћу ја икада говорити са свим својим говорним органима. Боље да се вратим у Идвор и опет будем говедар.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
схеме, него се одговор очекује у активирању нашег најдужег, древног памћења ритмова и мелодија у најелементарнијим говорним обртима.
у којима се речи често групишу на основу гласовне сродности, али не као у артистичноме стиху, него као у народним говорним обртима, фразеолошким скуповима, изрекама, узречицама, пословицама.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„богзна”, „ можда”, „забога”); интонација узима маха, мобилнија је, са јачим контрастирањем, са осетно убрзанијим говорним темпом; најзад, као да се чује и глас који у исти мах некога уверава и правда се. А то је, дабоме, глас Магдин.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
ћириличким словима, а већина књижевника и велики део грађанства "отменост" којом се дотадашња пракса издизала над говорним навикама простог народа. И дијалекат којим је Караџић писао изазвао је оштра реаговања.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— испија вино са задовољством. И шапће: „Артос, оинос”. Свечане речи. Харисијадес говори обично обичним говорним језиком Грка, и хлеб и вино, кад је за ручком, зове: „псома” и „краси”.