Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
КЛЕТВЕ И ЗАКЛЕТВЕ Клетва представља древну лирску говорну формулацију у којој се на згуснут, субјективан и сликовит начин изражава снажна жеља да се мрском лицу деси какво
). Заклетву можемо одредити као говорну творевину изречену у првом лицу којом, позивањем на неку апсолутну вредност (част, со и хлеб, децу, душу итд.
“; „Узор био чојства и јунаштва!“ итд. Здравице су настале из паганског обреда и представљају развијену говорну творевину у стиху или ратничкој прози. Оне се најчешће свечано изговарају при напијању на слави, о Божићу и свадби.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
могу да буду и тако удешене да су врло ризичне за брз изговор, јер лако могу да пређу не само у наопаку комичну говорну омашку, него и у непристојну и порнографску реч. Оне могу, с друге стране, да буду и праве песмице.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(расположење и осећања говорникова) у приповедном су тексту већ по природи ствари везане за имагинирану конкретну говорну ситуацију и за конкретнога јунака-говорника.
низ носи; нити само да је то понашање непосредно повезано са оним конотативним обавештењима која сежу до у саму говорну ситуацију, до у говорников став и доживљај; него се исто тако зна да сразмерно са увећавањем удела прозодијских