Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и Јакову Игњатовићу, он указује на Виктора Игоа, Жорж Сандову, Дикенса, нарочито на руске реалисте, у првом реду на Гогоља. Под тим општим утицајем преводе се велики слободњачки писци европских књижевности.
Из Тургењева се само за једну годину, 1869, преводе три романа, Дим, Дан пре, Оцеви и деца. Из Гогоља су Ревизор и Тарас Буљба преведени 1870, а Мртве душе 1872.
Поред тога, Жила Верна Доктор Окс и његова посла (1878). Од њега има низ мањих превода из Пушкина, Гогоља, Тараса Шевченка, Марка Вовчока, Шчедрина, Чехова, Гаршина, Данченка, Алфонса Додеа, Еркмана-Шатријана, Едгара Поа,
свог учитеља почео је читати руске писце и књижевничком занату учити се код великих руских мајстора, у првом реду код Гогоља.
Али Глишићеве приповетке нису само подражавања Гогоља но оригиналне књижевне творевине. Он је по својој природи био сатиричан дух, имао основни менталитет србијанскога
Из Гогоља му је остала склоност за фантастичне приче, и он је дао неколико приповедака вампирских и вукодлачких. ДРАМАТИЧАР.
Затим, у истим интелектуалним симпатијама, преводи Гогоља, Писемског, природњачке чланке Дарвина и Фарадија. Он је на путу да постане оно што је у приповеци постао Милован
велике, модерне писце, место Јокајија почео упућивати српске писце на Виктора Игоа, Жорж Сандову, Дикенса, нарочито на Гогоља и велике руске реалисте.