Употреба речи годи у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Паметни људи, па то ти је! Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор. Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А сад се сапун опет не троши али се баба троши и то ми годи, признајем. Гледам ја овај орман и видим да се ништа није изменио, а бабу видим јасно и лепо како је велики корак ка

Црњански, Милош - Сеобе 2

А Павле је, у себи, признавао да му смех те младе девојке све више годи. Била је љупка, са љупкошћу врло младих девојака, која брзо пролази и не траје дуго, као ни лепота те врсте.

Теодосије - ЖИТИЈА

Својим богоречитим језиком изговори му много о правди и истини и љубави и рече „што теби не годи, то ни другима не твори“.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Нема невероватног гласа у који они неће поверовати и ширити га; нема невероватне мисли коју неће усвојити, ако им годи. И у томе су веровању упорни, праве тврде „босанске главе“.

Нема невероватног гласа у који они неће поверовати и ширити га; нема невероватне мисли коју неће усвојити, ако им годи. И у томе су веровању упорни, праве тврде „босанске главе“.

Раде преко лета и занате и од векова су се насељавали по преспанској котлини, која им годи због летње свежине. Исто то вреди за планине источно од котлине, Перистер и Биглу.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Смеје се.) Детињасто, зар не? НОВАКОВИЋ: Па ипак, годи ми та твоја детињарија. Збогом, душице! РИНА (грлећи га, прати га до врата): Још нешто.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Јанко је с уживањем посматрао како тај поносити одговор годи свима, како им је из дна душе, те је увјерен био да би и они онога истога часа тако одговорили силнику!

Гојача се осмјехивала и доиста саму себе питала: је ли то само зато што му годи, е се дјевојка занијела за њим, или је и она њему омиљела у велике? Баш кад Јанко хтједе да пође, бахну поп.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Пошто је сазревање и одрастање једини циљ детињства, ова пажња детету годи. Лако се може разликовати елементарна једноставност дечје песме од тражене и постигнуте једноставности синтетичног

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ја не знам зашто, али загњурих лице у њих, јер су оне мирисале на нешто што тако годи и потреса. Из тога трже ме вика на Спасену, младу, виту, црномањасту и Топлу жену нашега комшије, који је одмах после

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Али кога мајка роди, те му судба тако годи да је вредан тој дивоти? Избери по милој вољи, ал' остане л' који боли, боле ножем тог закољи, кад му ЖИВО срце преби,

кад год се поје „памјат вјечнаја” Душевна свест јој сва је његова, а несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест употребим тренутак угодан: Па кад смо се већ тако састали, позајми ми од знања свога што!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

НЕДЕЉА Прво певање Годи ми умор. Земљица бубри. Зујкају пчеле с гранчице вреса. Море под сунцем. Царство се ђубри. Звериње пева.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Али се много више обрадовасмо господину Бурмазу. Старински човек: миран, тих, прост као и ми, па нам то много више годи. Тако ти ми лепо живимо с њим, слушамо га, па се осећамо да смо одвојени од осталог света.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Како то? Зашто? Шта стоји иза? Ништа! Он воли да се клиза... Годи му кад се мало искоси. (Од тога јачају менискоси). А да је прав ко храстов пањ Ко би уопште марио за њ?

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Зар хоћеш, драга, да се теби ласка, Ко свакој другој каћиперки? Зашто И теби годи празних речи праска? О кад је тако, ти овамо, машто! Речима финим као ваза саска Показаћу ти ја како се ласка!

Сад знаш. Па ако хоћеш да се ласка Теби ко свакој другој жени, драга, Ако ти годи празних речи праска, У изобиљу имам тога блага: Речима финим као ваза саска Показаћу ти ја како се ласка!

ОСВИТ Кад дође ноћ и широм целог света Плине тишина што крепи и годи, И дуге сенке високих дрвета Падну по мирној зеленкастој води, И све заћути ко да у том часу С висова тавних, с

И снова месец трепери на води, И спава река, и поље, и гора, И свуд тишина што крепи и годи. — Исток се ведри, звезде гасе... Зора.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Када Шенђер на Котор удара, ста град бити топом буковијем. Поп Шћепан се тад у Котор нагна. Годи једном топом са Котора, Шенђерову погоди лубарду, у грло јој зрном угодио — сломи му је у триста коматах.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Миленија видећи како Софки то годи — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила: — Хвала,

Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи. И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

и све се понавља... Хајд’мо! — Ал’ куда да нам сада треба? Зар морам смрти, смрти што не годи? Та наде, снови нису болу криви! Хајд’мо!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Бојала се да збиља ко не рупи, па да је затече е се чешља, јер у Црној Гори то се дјевојкама срамота годи. А кад тамо, киша почела ромињати, те капи љоскаху по сламеному крову.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

зна од кад си лом затајаване, у њу заљубљеног човека кога, као таквог, није досад познавала, само замишљала, сањала. Годи јој да настави истраживање у том правцу. Полагано се издиже, седа. Гледа га нетремице, право у очи, испитивачки.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Оста соко у опсени голубичиној, Дуго није побре вид'о, не годи му бој; Дуго није, - једва, једва, даде им се срест' Ал' за побру већ не беше побратимска свест.

Душевна свест јој сва је његова; А несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест, Употребим тренутак угодан: „Па кад смо се већ тако састали, Позајми ми од знања свога што! Позајми ми од“...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Има у томе нешто што годи, као скидање одјеће у спарни дан, као преношење одговорности. Ето, кратко је трајао „повишен тонус” коме се онако

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли... Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ИИИ Ах, како ми лежат’ годи На рудини испод горе, Са звездама ћеретати Што се злáте одозгоре. Ви, звездице - осмејкуше, Реците ми право

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Не пристај за мном улудо, Но за времена, друже, врћи се док имаш камо, А мене остави сама, сам да очајам овде: Годи ми голет ова, Из травки мирис је овде на моју сету, Болују моју бољку.

Земља ме тамно вуче да починем, Пусти ме, друже, сама. Што нечишћу зовеш мени годи тамно, Пусти ме сама! ИМАЛО МАЛО ГОЛУПЧЕ Имало мало голупче, Гуги ми гугило мало.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Исплевимо све под небом што не годи нашем носу. Узалуд је сиромашни столар из Назарета својом упаљеном зубљом растеривао таму.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (у смеху): Та престани једном с тим. Добро. Ето лепа сам. Ево и ја видим. И мило ми је, годи ми што сам лепа, али само то и ништа више, ништа друго. СТАНА (двосмислено): Биће, биће и друго, све ће бити.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Такав какав, гос-Тоша је имао правилан нагон да иде у колектив, јер је то био једини начин да постизава оно што му годи и импонује му.

Кад се девојчица већ сасвим свикла на нову околину, и показивала много јасних знакова да јој годи живот у богатој кући, госпа Нола, једне вечери, подуже је причала с малом о њеној матери, о болесном оцу њихову који

да је Србу заволела до слабости; да може читав сат да посматра како се игра тај ретко леп и умешан дечак; да јој годи поносит став који дечко има према свему што стане пред њега; да је Срба права слика мушког детета из њених крајева

јаки људи, они што успостављају своје воље, али пробијају уједно и врата на неком ослобођењу које и оној другој страни годи. Јулица је полако почела такође шапутати.

Осећа можда на неки начин цела паланка да та гробница држи и чува један понос, који и њој годи. И све остаје како је било.

Одмарају се од нечега, годи им. Ната устаје да дода дрво у пећ; Мирко јој својим кривим прстима сипа другу шољу кафе, и реже средину хлеба на

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У моме оку, ево, суза сија, И моје ране постају све веће. Твој златни поход и убогу годи, И види Бога у часима овим; Нада мном само мрак студени броди, И душу бије немирима новим.

Мала звонца звоне, сјају доле цветне, Као у бајкама зборе тице сретне; Но тај говор мени нимало не годи, Ја свуд беду видим куд ме стаза води.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

тешко протужише, па кроз Турке јуриш учинише, Ивану се за скут уватише: „О Иване, и отац и мајко, избављај нас како годи знадеш, не пусти нас ти у турске руке!“ Која брати, а која очими.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности