Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— говораху зеленаши и кајишари којима је баш ово бурно време годило; јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних равница усеве упропасте, а трошан темељ јадних
Теодосије - ЖИТИЈА
А бегунац уђе у Лавру и исприча све што се до годило с њим. Игуман пак и братија, хвалећи Бога, чуђаху се чудесу чудноме које Бог учини с њим, и сви га грљаху говорећи:
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Каква разлика за двадесет и четири часа, откад се од загонетног „принципа“ прометну у „ускока“! Њему је то годило, од тога му бјеше топло око срца, и сваким начином настојаше да их већма ослободи, да им постане што приснији!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је уносио себе у своја дела, своја субјективна осећања и известан лирски тон, то је приповетке удешавао онако како је годило његовом идеалистичком оптимизму и његовом традиционалистичком морализаторству.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло. А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. Чим остасмо сами, Аритон, обзирући се, поче нешто да тражи по својим појасима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А њему као да је то силно годило. Колико би га год с једне стране ојадило кад би видио да га у самостану не сматрају ревним и довољно милитантним
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ шта ћеш? Кум, пијан, можда, У пићу му је име наденô, И сад га Бошком зове Крушевац... А лепше би ми уву годило Да му је турско име пришио, Па макар Хасан!... ПРВИ ТУРЧИН: Љепше, вјере ми!...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо. Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав. Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу
Ћипико, Иво - Пауци
Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика.
* Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору. Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора. Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Ноли је то врло годило, и увек, док ципеле навлачи, нарочито мило гледа Јулицу и сажаљиво мисли о њој. — Волим је, и да је друкчија мало,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Мени је нарочито годило што сам у тако раним својим годинама стекао извесну репутацију, коју сам се, у свима приликама, ревносно старао да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ко може да ме контролише!... Зар су мало пута команданти састављали извештај онако како је њима годило... Залутао сам, ноћ је... Застао сам... Тишина...