Употреба речи година у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

НОЋ 41 КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА 57 МОЈА ЉУБАВ 62 БЕЛА КУЋИЦА 65 ПРОЗА УСПОМЕНЕ ДРУГУ ЈОВИ ЈОВАНОВИЋУ ГОДИНА 1849. Свачији је живот књига. Почетак јој је уздисај и крзница; свршетак јој је покров и уздисај.

дневник, преврћи лист по лист: све сам у животу побележио, све — али све саму тугу, све онај големи бол што ми толико година душу раздире...

Два-три добра дана, две-три пријатне вечери, зар могу читав низ простраданих година својом благотворном слашћу разблажити?... О, никад, никад, пријатељу!

да засветле два црна ока, да виде ужас безобразне гледалице, која се не стиди с подсмехом посматрати од пре хиљаду година из гроба избачени ковчег човечијег мозга!.. 1871.

Сиромаси! Ја сам их видео. Беху то бледа, увела лица. Један средњих година човек лежао је од ране, куршум му је кроз слабину пројурио — за неколико ока кукуруза умал’ не погибе. Хтео је красти.

Те јесени дигосмо на таван неколико мерова пшенице и двоја-троја кола кукуруза: то беше све!... Година шесет друга беше мршава претходница страховитој шесет трећој години...

Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице! Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!

“ Ја одем... Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне, сувише строге: ја се на то лице не бих никада навикнути могла...

Човек беше обична изгледа, сувоњав, средњих година; на њему сукнено гуњче, чакшире и црвен појас, а за појасом једно пиштољче...

некуда где се никаквој радости нема надати, а после диже суморно главу и стаде ми приповедати: — Тако, пре неколико година, ишао сам са мојим кожицама у Параћин на вашар из Кривог Бира.

Давно је то било, има преко дваест година, како ми један официр варадинске регименте покушаваше да обешчасти жену... па му је овај нож за свакад утулио страсти

Док тек, ето, дође и Никола Белић, блед и погурен, рекао би да је за једну ноћ претурио осамдесет година; беле сукнене чакшире му на дватри места прогореле, лице му изубијано.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Има више од две хиљаде година како се Еврипид тужи да је мучно човека познати, говорећи: Тί δη χρισύ ος κίβδηλος η τεκμήρι ανθρώποις ώπασε θεός

Ко хвали, на неколико хиљада година после, Сократа, Марка Аврелија и милога Тита, и ко ће их хвалити довека? Небесна прекрасна кћи б л а г о д а р н о с т!

Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду дато? Ево како о овом пре неколико хиљада година старац Исиод мудрује: „Ιχθύσι μεν και θηρσί και οιωνοίς πετεινόις έσθειν αλλήλους, επεί ου δίκη εστίν επ΄ αυτοίς,

премудри Инглез (лорд Чистерфилд) свог деветогодишњег сина, говорећи: „Чини ти све што ја хоћу док ти буде осамнаест година, а потом за всегда ја ти се обештавам да ћу чинити све што ти будеш хотео.

” Младић који се паметно влада до осамнаест година, после тога све ће бољи и паметнији бити. А који се дотле размази и поквари, чудо велико ако се икада побољша, разве

Ком није нужно никакво рукодјелије, занат и трговина, имајући с чим живити, он да има не сто него хиљаду година живити, има се о чем трудити за просветити и к већем совершенству ум, срце и душу своју довести.

Сад се народи почињу као иза сна будити, и међу собом се разговарају: како се је то догодило да за толико стотина година они исти који су на богатство горе него на курјаке викали, њега се са страшним заклетвама пред богом и пред светом

” — И тако живили су потом у великој љубови и миру. На петнаест година после тога умре дервиш Осман, којега монах Патермутије погребе, и с сузами облије гроб друга свога.

Боље је што не знати него наопако и зло знати. Сви учени људи врло добро знаду колико је мука, и да се на стотине година време изискује, за искоренити из једнога целога народа нека луда сујеверна и человеческому роду вредителна

Кад би могуће било да хиљаду година живи, све би се имао чему учити. Оно што сам ја чуо од Кара Мустаф-аге, такова је важна истина да је сви философи

А кад је већ ова басна за калуђере споменула, и ја ћу нешто о њима проговорити, који сам неколико година гледао што у Далмацији, у Босни, у Херцеговини и у Албанији и на сваком месту, гди могу и смеду, чине.

Оно о чем су се прекрасни, просвештени умови неколико хиљада година трудили, све у огањ! Шест месеци све народње бање с оним књигама су затопљавали за које би данас премудри Инглези све

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у лобању цара лазара ковиљка ћерка милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем прва хладна

Слобода ће (труни!) да награди труд: шлем да ти напуни као ноћни суд. 8. После педесет година (цветања или мрења? година тешких чамотиња? увирања ил врења?

) да награди труд: шлем да ти напуни као ноћни суд. 8. После педесет година (цветања или мрења? година тешких чамотиња? увирања ил врења?

Промењен свет нас плашио, нов нових краљева ред, ал свак се брзо снашао: то беше исти свет. Ко пре педесет година, свако пронађе свој град, свој кревет пун животиња, овој шлем, свој нож, свој сат.

И узвиси, трећом руком, Тројеручице, све оне који су, стотинама руку, стотинама година, из жетвених слама, бацани на дно казана и јама!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја не останем дуго у Ашањи, јер мој отац заповеди те одем у Купиново неком Игњату Сабову, старцу од 70 година. Он је био стар, честан, добар и врло побожан човек, и учаше шесторо деце приватно у својој кући.

Свашта можете поправљати, али само у свештене ствари нигда не дирајте. Ни ја вам, после толико година сопственог искуства, не умем о томе ништа друго казати, него да је цела истина: да ко је год на ову капу лајо, он се

Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће говорити: наш попа ништа не пије.

Јошт и то смо уредили и сваки свештеник своју нурију попише женско и мушко до седам година у један тефтер. И заповедимо старешинама (кућевним), да свако мора довести на исповест а старешина мора најпосле

Тако сам чуо, да су за 12 година (толико су Турци после Немаца до Карађорђа држали) променили осамнаест које неправедни̓ кадија, које зли̓ муселима.

” И тако се сврши и пореза разреже, и после кнезови купе и везиру односе. (Највећма су на гласу били у оно 12 година наша три кнеза ваљевска, и кнез Ранко [Лазаревић] шабачки из Свилеуве; кнез Никола из рудничке, кнез Петар из

Но после неки̓ година рекну они Хаџи-Муста-паши: „Ми знамо да си ти цару веран, а и ми смо теби верни, дај ти твога сина нека накупи војске,

си ти цару веран, а и ми смо теби верни, дај ти твога сина нека накупи војске, а ми ћемо сви ићи, ми смо били толико година у Видину, и знамо како се лако узети може, ми ћемо га узети и твоме сину предати, а с тиме ти ћеш цару услугу учинити,

Турчин повади нож и почне Станоју главу сећи; а Никола, синовац Станојев, који није ни 20 година имао, како види то, утрчи у вајат, узме кнежеву шишану, и повиче: „Нећеш, Турчине, ни твоје главе однети, а камоли

у град, пак са Шапчанима лепо пазаримо и поздрављамо се, и спа̓ију спа̓ијом, ефендију ефендијом зовемо, какогоде први̓ година, пак опет на наше квартире, и да спремамо да војску кућама отпуштамо.

Уђе Чупић, лађа препуна; ја кажем да не смем, али ђаво навр лађе седи, Кулин капетан, човек око 30 година, одевен, прикладан, повика: „Улази, улази, попе; кад ја смем, и ти смеш”.

може бити, али ретко, и у свој Србији ни у једнога није било опакога а то ли бољега; и тако сам га после јашио много година. (Запретимо, те и Бега Новљанин, који је кнеза Ранка, Лукина брата, 1800. лето, убио, пошаље свога хата Луки.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

ШЕЋЕРА 22 СВИРАЧ 50 ШИЛО ЗА ОГЊИЛО 71 ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ 85 НИ ОКО ШТА 97 РАСПИС 109 РЕДАК ЗВЕР 124 ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА 136 ПРВА БРАЗДА 171 ВУЈИНА ПРОСИДБА 177 СИГУРНА ВЕЋИНА 187 ТУМАЧЕЊА 190 ПРИПОВЕТКЕ РОГА Е, људи, то је баш да бог

Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд. Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче,

Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз

граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година. Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.

— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих. — Та свакојако, господине! Нема оних старих година. — Нема, ја — нестало је оног берићета.

Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје. — А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.

после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.

— Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. — Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан.

— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а? — Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа... Ха, ха, ха!

Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година. А и време је већ да га ожени. Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није

Ако му буде 29 година, више нема. — Него чекајте да вас нешто упитам! Да ли ви познајете почем неког Мојсила Пупавца? Јамачно га не знате?

време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година, Мојсила Пупавца, са нешто мало баштине. Оно нешто имања дође под масу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

ЖИЖАК СЕ ГАСИ 304 8. НАТУШТЕНО НЕБО 310 9. ОЧАЈНА БОРБА 317 10. ЗБЕГ 325 11. МАЛО ВЕДРИНЕ 335 12. 1813. ГОДИНА 340 13. РАВЊЕ 344 14. НАЈЕЗДА 348 15. ЉУТА БИТКА 356 16. УЖАС 363 17.

И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао. Тридесет година кметује он Црној Бари. Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.

Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак. Лице румено као јабука, а власи седе као руно. У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и

Саже главу и пониче ником... Кмет је ходао преко одаје. Та, то није било за њ само чудо него страх божји... Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.

Све живо зинуло од чуда да гледа у њега... Ницy људи научили да га таквог виде. — Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по њашој вољи, глава Црне Баре. За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...

— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по њашој вољи, глава Црне Баре. За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!... Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!...

Данас то већ неће учинити!... Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!... Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...

Јеси ли ти тај што ми браниш? — Не, нисам ја... — И не шали се!... Педесет година ја сам твој друг. Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...

Зар се тако од рамена одсеца казна?... Хоћете да ме убијете?... Ево!... На!... Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...

Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!... И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?... Шта хоћете?... Убијте ме!... Али се нико не маче.

Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан. Оно велико господско око гледаше слободно и

како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... — Разговоре наш! Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Мир. Свуда је подне. РИМСКИ СОНЕТ Гроб на Апији Спава Цецилија Метела, још спава, Сто година преспи и сто нових зачне. Пева птић из житâ и косач из травâ, А ништа да прене трепавице плачне.

Сто година мирно она пређе свугде: Лепота је смрти без својих граница... А мокре су очи окренуте другде. САМОЋА Лежи река рас

О врату му виси крст Анунцијате, Међ прстима бурмут узбуђено мрви. Пре триест година... гле и песма иста! И кнез изљубивши њене очи обе, Понуди јој руку (традиција чиста!

То је било пре двеста година. Стари гавран, успаван сада у гнезду, осети како се у њему узбуди сав бес инстинкта, и како навали крв као ветар и

И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора. Тако много година.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Али ја њега ипак познајем! Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или...

— Њега! Сад се морамо вратити натраг. Натраг са мном за читавих мојих двадесет година! Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу. Не бригајте!

Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.

Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем. Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!

Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе! Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!

Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.

А ко се стара за она два црва!” О Божићу, 1886. ПРВИ ПУТ С ОЦЕМ НА ЈУТРЕЊЕ „Било ми је, вели, онда тек девет година. Ни сâм се не сећам свега баш натанко. Причаћу вам колико сам запамтио.

— Нема је — рече и официр, али мирно, као периодичан чиновник који зна да после пет година мора доћи класа. — Што ли, боже? — рече опет казанџија. — Ваљда... та да... овде и нема Турака...

На вратима која воде у авлију стоји написано облигатно „Срећна нова година”, итд., и испод тога „Италија! Сремчевић 14 гро: од-раки”.

У оно доба гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година. Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није. Али обадвоје људи темељити.

” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем. Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге јој почеше отјецати.

Напредује дијете да ти је милина погледати. Жене се надмећу понудама и поклонима. Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу. Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.

обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година. А деси ли се каква несрећа у селу да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.

Та и онај бог, боже ме прости, узима што је боље! Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се! Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу како се злопати!

откако су се оженили, а оженили су се чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година. Оженили су се из истога места у коме данас попују.

Али опет се нешто ипак изменило. Изменили се телесно оба попа и обе попадије. Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад обојица дебели као

Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас. — Ето, то је певао — вели поп-Ћириница.

Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бáке у запећку. И данас је још тако, а камоли пре толико година кад још није било ни »зонентарифе« ни железнице ни других саобраћајних средстава.

школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму, на коју се већ од толико година научио. А био је добар учитељ. Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.

А био је добар учитељ. Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту. Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.

Али, бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим

опарала са једне стародревне кожне фотеље, у којој је још њена баба одмарала старе своје кости, и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.

« А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по среди; исти к’о њен попа пре толиких година кад је свршио богословију карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: »Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Али их је било много. Сама клисарица ма да је толико година била с њима, свакога познавала, ипак их није знала све. Увек би по неки нов надошао.

И тај јој расковник дошао главе. После неколико година дрвари је нашли у тој огради од камења, њеном жељкарнику, мртву, згрчену.

Она ево двадесет година како не излази из куће, нити се појављује у свет. Па и сада, ма да од старости обневидела, поштапује се, поред

— И сваком, чак и деци, раздавао би. Поред тога гледао је, погађао по борама лица и чела, ко колико има година и колико ће да живи. Питате га: — Колико имам година?

Питате га: — Колико имам година? Он почиње да вам се стидљиво уноси у лице и смешећи се, понизно да загледа у вас. — Има... тридесет и две, три...

— Он? — И опет се исто онако и другоме уноси, загледа га. — Има четрдесет... четрдесет и пет година. Толико, нема више... — Самог себе уверава. Тако исто и за живот, колико ће који да живи.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу. Двадесет и девет година!

Двадесет и девет година! То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се жени. Као ђенерал био би и од четрдесет година млад

То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се жени. Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.

Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет година. Био је ујак Љубин, а жене још нема. Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј.

Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је дваест година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти. Младој госпођи Перси отац је тутор.

Дође госпођа Перса са синчићем. Слабо, чађаво дете од године и по. — Ево мог сина. — Драго ми је! Колико му је година? Нешто је слаб. — Сад му је друга година. Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.

— Ево мог сина. — Драго ми је! Колико му је година? Нешто је слаб. — Сад му је друга година. Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити. Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.

Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека

сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година. Оваквих партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.

Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се. Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола. — Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.

Је л’те, госпођо Макро? — Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи. — А шта нам фали? Ви изгледате као бубрег, а ја како какав младић. — Баш као младић!

Једна у Ц., а друга у Ш. У Ц. једна стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина. Та је богата.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јер овај Алексије Јуришић, који је пуних двадесет и шест година живео без икаквог плана, имао га је јасно овога лета и први пут у свом животу.

Разумео би он тада, морао би разумети шта значи то оставити жену, створење од деветнаест година, наивно, детињасто, бујно, жедно и жудно живота и љубави.

ИВ. У купеу за ниже официре једног војничког воза, Јуришић је имао ове сапутнике: две бабе шесетих година, једну грозно мршаву девојку са вратом искрпљеним од шкрофула, једну убрађену, црвену и пуну жену са успаваним дететом

Ето шта ме снашло, па нити имам кога да ме посаветује, него идем натраг луђа него што сам отишла. — Колико има година? пита важно огреѕѕе. — Па шести разред, шеснаест и седамнаеста.

Кроз неколико година он ће бити велеград. Запамтите: кроз неколико година ова земља биће рај. Шта на то кажате? А Јуришић пренеражен,

Кроз неколико година он ће бити велеград. Запамтите: кроз неколико година ова земља биће рај. Шта на то кажате? А Јуришић пренеражен, зинулих уста, широко отворених очију, радостан као у сред

Један познаник његових година угледа га, застаде, збуни се и прође, па се понова заустави и дуго гледаше за њим. Други, мало после, исто тако.

И ја старим, ево осећам сваког секунда да старим: сад ми је педесет, сад шесет, сад сто, сад хиљаду, сад две хиљаде година! Јаој! Ено стрче моје мртве ноге до колена: возе ме у једном дивном римском шару са два точка од цвећа.

Африка

Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари. Он је пре тридесет година водио једну од најважнијих мисија по Судану, он је основао по Високој Волти читаве градове, дао многим инсектима и

„Не, ово није још ваш први додир са Африком. Дакар није Африка, земља око Дакара није земља Африке. Још пре тридесет година ту је било само две–три куће.

бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест година.“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка.

То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ четрнаест година. Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом.

Чудо је настало кад нам је допловило читаво јато малих пирога са деранима од четрнаест до шеснаест година, аполонски грађеним, лепих, широко отворених очију.

Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло

своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом женом по европским појмовима врло рђаво поступао, само што

Дивим се својој жени како је она то одмах разумела и ниједан мој поступак није рђаво тумачила. Тек после двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији.

Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини урођеника. Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.

Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу. Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао.

Овде прашума почиње већ од обале. Местимично је крај друмова раскрчена за плантаже а за сто година је, кажу, неће уопште бити. Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати.

нарочито што тако широкогрудо закључује он који је, да упозна који крај света, проводио у њему по двадесет и тридесет година. Ова врела ноћ је ноћ Бадње вечери.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Тако нико не говори ко има девојку на удају. ЈАЊА: Што удају? Катица је дете. ЈУЦА: Од осамнаест година. ЈАЊА: Пак? Кад сум се ја с њену мати женио, имао сум тријанда пенди.

ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта? Море, памет, море, ја!... Од десет година му правим рачун... ЈУЦА: А штету не рачунате што вам чини? ЈАЊА: Ти си крива.

за шешир, за свилена аљина, за младо официр, а не за кујна и кецеља, да крпи издрту џаку, да носи едни ципели година дана. ДИМА: Кала. ЈАЊА: Ми смо људи трговци, што треба широко високо?

ЈУЦА: Пак кад му је така нарав, да одим као просјакиња? Забога, девојко, ево ти већ деветнаест година! КАТИЦА: Ах! Мица се јошт јесенас удала! ЈУЦА: Ако овако устраје, ти се нећеш ни удати.

МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод! ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци! МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући? ПЕТАР: Као наопако.

(Донесе један велики протокол.) Ево тефтеру: „Осамнаести јули погоди Петру Јованов слуга, за година по тридесет форинта.“ Је ли тако, угурсуз? ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Керверос! Пошто си погођен за година?

“ Је ли тако, угурсуз? ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Керверос! Пошто си погођен за година? ПЕТАР: Ја не знам ни сам, зашто нисам јошт никада новце примио. ЈАЊА: Керверос! Ја то тефтерија! Ту је сву рачун.

ЈАЊА: Дјаволско дух, преко плаћа! Како ћиш да ми платиш? ПЕТАР: Господару, ја те служим верно, ево има једанаест година, па сад да сам ти јошт дужан, то је сасвим чивутски! ЈАЊА: Ха, Чивут, Чивут!

) ПЕТАР: Богати, госпођа, шта мисли овај мој господар? ЈУЦА: А бог би га знао. ПЕТАР: Та да га је псето толико година служило, пак опет би требало другојаче да поступа. Али ништа! Ја видим моје добро јутро.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад се, после, указа отуда, појави се као човек педесетих година, омалена раста, трбушат, ходајући раскреченим ногама, газећи на пете. Био је насмејан и чинио се весео.

Тај траг затвореника био је стар већ сто година. Ваздух, и ветар, и Сунце, допирали су, ту, са зелених егзерциришта, која су се пружала унедоглед, на тој страни

Исаковичи су се бранили да је, њима, после толико година часне, и верне, војне службе, у Ћесаревини, речено да ће ландмилицијски полкови да се касирају, па ако на то не

Вели, они знају да су Расцијани, који су се из Турске овамо пре шесет година доселили, подељени били у три војена округа: Сегедински, Арадски и Петроварадински.

рече: „Зар то није чудно да се данас, овде, опет, сретнемо нас двојица, где сам Вас први пут срео, пре тридесет и пет година. Мали је број био оних који су се вратили из Турске. Свега три хиљаде од тринаест хиљада.

Енгелсхофен је изгледао старији, него јутрос, десет година. При изласку из кола, први пут су морали да га воде и подупиру под пазухом. Био је гологлав и дисао је тешко.

у којем је било трагова суза: „Онај Темишвар, који сам ја био створио, Ви сте, данас, успели да уназадите за сто година. Ми смо сад тамо, где смо са Србима били пре Лудвига Баденшкога. Честитам. Поздравите и мог старог друга, грофа Хараха.

Ђурђе је, у рату, пре неколико година, неколико пута, заробљавао тако чувене, непријатељске, официре, да су официрски чинови на њега падали, као крушке.

Био је познат у Бечу, а Енгелсхофен га је слао и на дворске балове. Био се оженио, пре пет година, Аном, ћерком Јакова Богдановича, који је био сенатор у Новом Саду, као и отац Петрове жене.

Ђурађ је спавао го, и лети, и зими, а спавао је, и после пет година брачног живота, са мајоршом, боље рећи на мајорши.

Била је мања од Варваре, а пунија, савитљива, као тигрица. Била је то црномањаста, млада жена, истих година као и њена јетрва, али већ пете године у браку, удата са седамнаест, још увек луда за мужем.

“ говорио је њен муж и уживао у женином гласу. Насамо, то двоје је лудовало, иако су били већ пет година у браку. Онај кога су та два брата и њихове жене спремали се да испрате, и сам се, за то време, спремао, уморан и

Теодосије - ЖИТИЈА

А када узрасте до петнаест година, оделише му родитељи један крај државе своје, како би одлазио од оца и матере на забаву с велможајма, и да се с

Игуман са братијом осетивши шта се догађа, начинише заједничко веће, и међу собом говораху: — Од много година колика нам добра знамо од ових за њихова пребивања, и до сада су нам били са Богом хранитељи, и сада, зар да са гневом

и оца мој ега из странствовања по туђини из Горе Свете, и са овима да видим онога кога желим од много година, кога ноцећи y срцу своме нисам виђао, тако рећи само душу моју, господина брата мојега, и да се свете,

Јер одмах, са речју, болесни као да је здрав од много година, скочивши с мандије као са одра, ходаше. И Бога који га подиже узношаше молитвом славу заједнички са оним који га је

Пошто је свети довољно година остао начелствујући у Лаври светог Симеона, која се зове Студеница, многа исцељења полагањем руку његових на болне

Пошто је прошла година како се тело светога чува у граду Трнову у земљиним недрима, часни и свеблажени архиепископ Арсеније, намесник светога

У томе манастиру цареву беше неки инок, који се звао Неофит. Од много година он беше грбав, и нимало се није могао подигнути. А цар је заповедио да га чувају у његову манастиру.

Али је нечист пред Богом сваки који се поноси у срцу, јер се без ума такав надима; и ако је што добро у току многих година чинио, у једном часу упропастити може, у своју снагу без помоћи божје надајући се.

“ И хтедоше доћи до пештере и утврдити шта се у њој догађа, али их заповест старца задржаваше. Та ноћ им се као цела година учинила, говораху, паштећи се и чекајући јутро да дођy до старца и виде шта се са њим десило.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Тек у току последњих година почело је да се шири, нарочито на западу, код Словенаца. Од означеног времена почели су научници, књижевници и

Отада су ове тежње и ови програми постали прецизни. Али је практична акција почела тек последњих двадесет година, нарочито после 1903. године, од оснивања јужнословенског клуба у Београду који се назвао Словенски југ.

За последњих петнаест година развиле су се тежње за уједињењем у јужнословенским земљама двојне монархије. Први јавни знак овога развића био је

— динарско становништво живи поглавито у селима разбијеног типа са растуреним кућама. Пре 40 и 50 година она су само по изузетку чинила групе од простих, инокосних, породица, а много чешће од задруга.

Готово стални устанци динарских сељака у турско доба и рат за ослобођење Србије који је трајао једанаест година (1804—1815), нарочито су били олакшани организацијом у задруге.

и мистичних прилика успео да га у Црној Гори сматрају као руског цара Петра ИИИ и да влада Црном Гором неколико година. У ову врсту спада и то, што се пред катастрофу 1813. год. по Србији пронео глас да сандук, тј.

Многи страни посматрачи, нарочито у току последњих година, запазили су и описали ову особину Шумадинаца, који су способни да изразе своје поверење на дирљив начин и са потпуном

Створио се нов стил, јак и оригиналан, који се назива београдски. Београд је био последњих година средиште велике интелектуалне снаге. Теже је дати правилан суд о политичким особинама народа у Србији.

Говор добија тако спорост, која не одговара активној и радној средини. До последњих година Ере су се занимале сточарством и кириџијањем, преносећи на коњским караванима земаљске производе и робу.

Нарочито се диве ученим људима. Одавно се поштују породице које „дају попове од пре 300 година“. Већина српских штампарија из XВИ века основане су у ерским областима и старе књиге се код њих особито цене, старе и

У току последњих година почело је распадање рашких и црногорских племена. Али је њихова организација још добро очувана, као што сам већ

ширење Васојевића, извршено у току три последња века, као што смо поменули, још није заустављено: у току последњих година продиру у жупу Ругово и у Метохију.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

На томе столу, кроз дуги низ година, било је попијено толико ракије да би се од ње могла начинити једна добра киша за читаву државу, окретати чичин млин

Имам пет година службе, седам пута борио сам се с вуком. Прије мјесец дана прекомандован сам овамо и отада почиње моје страдање.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Имате ли млађе у кући? РИНА: Имамо девојку, али у њу не сумњам, то је једна честита старица већ толико година код нас. И АГЕНТ (домишља се): Можете ли ми рећи: јесу ли само извесна и нарочита писма украдена, или је...?

Седам пуних година ја радим ово научно дело из области хидрографије, радим га са вером да ће учинити нарочити утисак у научном свету.

То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.) А ево: §144 кривоклетство. (Чита у себи.) Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части. Може и више, али на једну годину можеш онако сигурно да рачунаш.

(Нашао је страну.) А ево: §144 кривоклетство. (Чита у себи.) Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части. Може и више, али на једну годину можеш онако сигурно да рачунаш. АНТА: Ко то?

СПАСОЈЕ: Па то значи, ја нисам сигуран да се једнога дана не појави моја покојна жена, која је умрла пре једанаест година. И дође лепо, је л, па: „Добар дан”, а ја њој: „Добар дан, изволите!

ПАВЛЕ: Три године сам ја размишљао. СПАСОЈЕ: О таквим стварима није доста ни тридесет година размишљати. ПАВЛЕ: Опростите, господо, што сам вас узнемирио. Мени је потребан био овај сусрет пре но што пођемо даље.

СПАСОЈЕ: То што си прескочен, немој да рачунаш много; ако се сручимо, сручићемо се сви, а и теби твоја година не гине. АНТА (тргне се): Опет ти! Па, мајку му, зар не можеш једанпут да се откачиш од те године!

пошао на пут, ја сам томе младом господину поверио на чување велики рукопис мога научног рада, на коме сам пуних седам година капао.

СПАСОЈЕ: Не тражим вам га, чувајте га, требаће вам. Кад будете оддучили хоћете ли десет или петнаест година провести усамљени, невиђени, нечувени и под туђим именом у каквој пријатној немачкој или холандској или, ако хоћете,

туђим именом у каквој пријатној немачкој или холандској или, ако хоћете, шведској вароши, или ћете десет или петнаест година провести усамљени, нечувени и невиђени у каквој тамничкој ћелији, ви ћете тада схватити вредност овога пасоша.

АНТА: Па јесте... али овај... ако се он опет тамо кроз три године јави? СПАСОЈЕ: У томе случају твоја година не гине.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Моја мајка тврди да је и она, једном раније желела да оде, али није отишла, јер сви ми са шеснаест година желимо тако нешто, па после заборавимо и не одемо. Ја ћу отићи. довољно сам луд за то.

Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу. На скели, коју су пре десетак година кад је изграђен нови мост привезали уз обалу, чучала је она Веснина другарица с лицем и покретима као у мачке.

телом, сетерка повуче Бароницу према граду, ка оној кући од набоја ниже гробља, коју је пре читав један милион година подигао собар неког барона. Рашида је и даље жвакала загрцавајући се и ја јој рекох да је нико не јури.

Тај ујак је већ двадесет година у извесној згради у коју Караново шаље све што штрчи. Једном сам, попевши се на дрво близу болничке зграде, видео

Уздишући, гледао је на сто пун неисправљених писмених задатака. Пре двадесет и нешто година желео је да постане лекар, али се онесвестио чим је угледао прву галванизирану жабу, прешао на књижевност и сад тај

Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе. У томе има, можда, и нечег тачног: оне имају мамине златне косе и очи, мамин ход

Наједном заглушен сопственом крвљу схватих да ниједна од тих кућа није моја. Кад ми је било девет или десет година, обећао сам мајци да ћу кад порастем постати богат и она неће морати да ради, нити живи у кући друга директора.

Мој брат Влада тврди да ће уважени Багрицки следеће године у пензију, али он то тврди већ пет година, и ја богзна како не верујем у то, иако је старом већ седамдесет. „Једина моја...

оног нечег под Мимикиним вратом, саветовала дечаке да се не пењу на црквену ограду, јер је један црнокоси пре педесет година пао на шиљак те ограде и избио себи око.

Ни једно од тих лица, сем једног које је морало припадати детету између четири и шест година, није изгледало узбуђено. Рашида је дисала кратко и брзо.

- шапутао сам јој у косу и преплашио је до лудила. - Требало би да живимо сто година да бисмо обишли све то, Бодо, и да имамо и новац поред свега!

Чудно! Весна је луда за зечевима. Она не само да их ваја, већ и гаји, размножава, храни и лечи. Пре неких лудих пет година набавила је два, сада их има већ двадесет и седам.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година. Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер

То је било пре шездесет и пет година. Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. Варош У.

Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. Варош У. лепа је варошица, крај Дунава.

Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице

нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија.

— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. — Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. — А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. Господар Софри је то мило.

— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину. Тешко ми је било до три хиљаде доћи. Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.

Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. Шамики је седам година. На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар

Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. Шамики је седам година. На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба

Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце. Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек

— Имате ли већ за њу каквог ђувегију? — Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. — Кол’ко јој година? — Сад јој осамнаест. — Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.

Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита. Домаћин сипа. — Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? Чамча кошта. — Особити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Већина беше млада, први пут одабрана за рат, али је било међу њима и оних што су, последњих година, ратовали на све стране.

Па и таквих који су се крвили код Београда и Гроцке, па чак и оних што су, пре скоро тридесет година, секли Турке, код Варадина, и Темишвара, под заставом принца Евгенија Савојског.

подигао кров, где му је отац лежао сахрањен, стајао је непомичан и видан, над травуљинама и житом које је, последњих година, већ и у дољи ницало и узрело. Три тополе су трепериле тамо на ветру и он их је јасно видео, из свих даљина.

од трпезарије, довео је Исаковича да вечера ту, заливајући све, обилно, ванредним вином, које је имало скоро толико година колико и дечаци његовог дворског хора.

Најрадије трговаше на води. Желео је да свуда прође лађама, непомичан и замишљен. За неколико година, плећа му се погурише и прсти му постадоше дрхтави. Сањаше је, у мукама, скоро сваку ноћ.

Требала је ту да преживи, са својим ћерчицама, неколико месеци, па можда и година, док јој се муж не врати из рата. Требала је ту да дочека и свој трећи порођај, јер беше у трећем месецу благословеног

Није му било стало да је преотме, нити да живи, после, са њом, још неколико година. Погнуте главе по цео дан, он је чак имао луде мисли при томе, да после обавести брата, па да је отерају, па да се

тако се и, главом сам, покојни Лазар Исакович јављао, као да је трговао оружјем по ваздуху, целу јесен, пре осам година, а све зато што му син није, по смрти, пробушио срце иглом.

На дну његовог живота, већ толико година, као на дну реке по којој је путовао, било је то тело, као тешки камен, које је задржавало и његове лађе, и његова

На градове у којима је већ једном био, где је дочекивао зору, или отпочинуо у вечери, у којима је, и пре неколико година, пролазио међу зидинама и месечином обасјаним путевима, као сен.

добро и где га чекаху радо, него већ ни сада, за живота, није могао да се врати у места где је проживео по десетину година, па је хтео и да остане.

Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину вечери, под градом Варадином, где се беше населио, нико га за

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ОДБРАНА ОД МОРЕ 89 ОДБРАНА ОД ЗЛИХ ОЧИЈУ И УРОКА 90 „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ 95 ПРВА ГОДИНА ЖИВОТА 96 ОД ЧЕТРДЕСЕТОГ ДАНА ДО КРАЈА ПРВЕ ГОДИНЕ: ВЕРОВАЊА, ОБИЧАЈИ И ОБРЕДИ 97 ДОЈЕЊЕ 98 СПАВАЊЕ 102 КУПАЊЕ: МАГИЈА

ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА 107 ЗУБИ И МАГИЈСКЕ РАДЊЕ ЗА ЊИХОВО НИЦАЊЕ 108 СТРИЖБА 110 ТАБУИСАНИ ПОСТУПЦИ 112 ДРУГА ГОДИНА 114 ПРОГОВАРАЊЕ: МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ И ВЕРОВАЊА 115 ПРОХОДАВАЊЕ 117 ШЕСТА И СЕДМА ГОДИНА 120 МЕЊАЊЕ ЗУБА 121 РАЗВЕЗИВАЊЕ

ПОСТУПЦИ 112 ДРУГА ГОДИНА 114 ПРОГОВАРАЊЕ: МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ И ВЕРОВАЊА 115 ПРОХОДАВАЊЕ 117 ШЕСТА И СЕДМА ГОДИНА 120 МЕЊАЊЕ ЗУБА 121 РАЗВЕЗИВАЊЕ ПУПКА 122 МАГИЈА ЗА ФИЗИЧКИ РАСТ ДЕТЕТА 123 ОД ДВАНАЕСТЕ ДО ОСАМНАЕСТЕ ГОДИНЕ 125 ОД

вегетације и оживљавање плодотворних сила), Ускрс (симбол родности и плодности), Божић (настаје ново време, започиње година). Често се изводе магијски поступци када је млад месец, односно када почиње да „расте“.

још док иде на венчање, уколико не жели да за неко време рађа, треба да изброји онолико оџака на кућама за колико година жели да нема деце. У Левчу и Темнићу невеста која не жели неколико година да има деце, толико пута поскочи.

У Левчу и Темнићу невеста која не жели неколико година да има деце, толико пута поскочи. Нека млада завеже онолико чворова на појасу колико година жели да не буде трудна,

Нека млада завеже онолико чворова на појасу колико година жели да не буде трудна, или — метне толико новаца у џеп.⁶³ У околини Шапца млада „још пре доласка сватова оде на воду,

⁶³ У околини Шапца млада „још пре доласка сватова оде на воду, и колико година жели да не роди, толико пута напуни судове водом, па их проспе“, пише Милићевић.

За време венчања, невеста колико година жели да буде бездетна, толико пута кришом окрене прстен. У срезу бољевачком из истог разлога она изброји одређен број

преко воде, онда понека млада из Левча и Темнића „метне под појас, крадом да је неко не види, онолико прста за колико година жели да не рађа децу“.

поступцима заједничко је пребројавање извесних предмета и редњи, а његов смисао је да на магијски начин одреди број година колико ће жена бити без деце.

⁶⁵ у бољевачком срезу понека млада понесе на венчање онолико зрна боба колико година жели да не затрудни. Када прође тај број година, она посеје тај бој, а кад он роди, поједе његов плод, па ће онда,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ОНЕ КОЈИ СУ ХРАБРИ САМО КАД ГИНУ 21 ЗА ЈЕРЕС 23 ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ 25 ЗА СМРТОМРСЦЕ 27 ЗА ВАЖНЕ 29 ЗА СЕДАМ ГЛАДНИХ ГОДИНА 31 О ПОРЕКЛУ 33 О ЖЕНИДБИ СИНА 35 О ДРЖАВНОЈ ИМОВИНИ 37 ЗА ЖИР 40 О ОБОРЕНОЈ ЦРКВИ 41 О ОЛТАРУ 43 О ЦАРСКОЈ

ЗА СЕДАМ ГЛАДНИХ ГОДИНА За седам последњих година зиме, за седам гладних крава без млека које попасу и побрсте седам најлепших првих

ЗА СЕДАМ ГЛАДНИХ ГОДИНА За седам последњих година зиме, за седам гладних крава без млека које попасу и побрсте седам најлепших првих пролећа, погасе све што букти и

гејзера и без дуга, без колибара, без пролећних громова и одјека; за седам гладних крава без млека, за седам година без сунца и жара, за охлађених седам вулкана, за седам прашума сухога грања, за погашених седамдесет и седам лава -

Шта су све негдање смрти-пешаци које су путовале од неба до земље по сто година, које смо понекад и умолили, према смрти коју бог земаљски за час тили, без оклевања, на нас баци.

То су од господара одбегли меропаси. Иду царским друмом безруки до земље повијени, ко да им је тисућу година. Ко су они, ко су они? То су себри што су се поиграли брадом властелина.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Можда се то дешава тек кад, после много година читања, ту књигу, још ненаписану, не пронађе ни у једној књижари, ни у једној библиотеци, а жарко жели да је прочита.

унутра би се све расуло у белу прашину и мрвице оштре као стакло, па је стара дама плакала што је Божић-Бата последњих година пао на тако ниске гране. Али, сетио ме се, и то је било довољно од њега!

Друга стара дама, комунисткиња, срушила се у несвест петнаест година касније, када је исти човек покушао да јој пољуби руку и казао: »РУ-КЕ, ГОСПОЂО!

он је читаву ствар поставио на чисто дијалектичко-материјалистичку основу, тако да сам се потпуно разочарао и са девет година постао особа пуна хладне скепсе.

се ради породице, напустио сам бајке, па чак и првенство Југославије у убацивању шибице у чашу, које се одржавало пет година узастопце пред кафаном »Три грозда«, где сам имао неке шансе.

туљење оног јединог саксофона у вароши: Гершвин или Кол Портер — препознају се по свом успеху или поразу из тих година, одмеравају докле су стигли, где су доспели и колико значе другима, али даме поново бирају и овај пут су то заиста

Јер, то је битка без икаквих изгледа на победу. ГЛУВАРЕЊЕ Нисмо га видели двеста година, а онда се појавио на нашем ћошку са неком плавом мачком; једном од оних, мислим, што раде на златне полуге; шта се

да одвајаш, каже, ћошак са нама, једно пет-шест година, рекао је, па ћеш ваљда нешто смислити! Тако он оде, а после смо му видели и тај други филм — али нам није он послао

Никада! Фуцк офф! КАРТА ЗА ВАВИЛОН Дошло је време кад већ могу мирно рећи да неког нисам видео пуних двадесет година. Читав живот!

а сво ме како, не без извесног узбуђења, пишем о томе како сам у Паризу, у отменом »Распућину«, после двадесет година видео Веру.

Тих година нисмо имали среће у љубави. Згодне и бистре девојке напуштале би нас већ после првог састанка, чим би виделе како кубур

А, ипак, сањали смо Европу! Концем педесетих година младост још није била изузетна привилегија као данас; њен терор наступиће тек касније, кад и ми постанемо средовечна

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ми смо тај обичај смели с ума, јер се бјеше изобичајио ових пошљедњих година, у свакојаким мијенама и трзавицама, кад се ни о чем другом није могло мислити до о одбрани! Ето шта је.

Та равно прије годину издржаше опсаду и бомбардовање Инглиза, а прије тога, у току од осамнаест година, град узимаху час Руси и Црногорци, час Французи!...

Бићеш слободан, као што смо ми, а за то се крвимо и отимамо стотинама година! Здрав си ми! Ускок одговори: — Хвала ти од свег срца, кнеже. Ја сам много дирнут твојим дочеком и твојим ријечима.

Шта губи лишив се извјештаченијех потреба и навика и предрасуда свога сталежа?... Колико је година Милици? По свој прилици седамнаест-осамнаест! Шта стари управо мисли кад га нуди да остане с њим?

? — Е, видиш, у нас је одскоро! Нема њеколико година откад је наш владика набавио из свијета сјеме и растурио га по народу.

Нâко, ти си чујâ за Црну Гору, а то бих желио знат’ што си чујао о нама. — Да сте јунаци, да се толико стотина година борите за своју слободу, да сте готово непрекидно ратовали с Турцима и одбијали њихове силне војске, да сте заједно с

А шта би рекао, колико ми је година? Пуро Мијушков, Стево Бајов, Гашо Перков и Стијепо Мрков, све старији људи, окупише се око њих двојице.

И нагнув се према свјетлости, прегледа медаљу па настави: — Овој медаљи има више од сто година! На њој је лик руског цара Петра И, а што наоколо пише не могу све разабрати, само има ријеч „Црногорци“.

— И књаз Долгоруки — допуни старац. — Да. А онда је Мргуду већ било преко двадесет и пет и шест година. Дакле, сад лијепо можеш срачунати, колико му је?

Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година? — Има — потврди Драго. — У нашим крајевима дуго живе људи, који имају вијека, којима не би суђено да погину.

— Не мора ни то бити — опази Стево Бајов. — Није ли преко двадесет година међу нама живио онај Долћи и без перчина и без нашега руха!? Па шта му је фалило?

? Је ли, ђетићу (обрте се Јанку), зар не би љепше било да се након мене прича, што ни за кога: „Војевао је сто година, па погинуо!?“ Сви се насмијаше. Син му Рако рече: — Прећера, тајко!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Гледим, лепа се варош учинила. МАТИ: А ви нисте скоро овде били? ПРОВОДАЏИЈА: Има шеснаест година, то јест. МАТИ: О, од тог доба много се којешта изменило. И ми смо лане кућу правили. ПРОВОДАЏИЈА: То се види.

МАТИ: Шта ћеш, ћерко, доста си и седила. ДЕВОЈКА: Ја знам. Да сте ме удали кад сам била од шеснаест година, него ви све: „Млада ми је девојка, млада ми је девојка.“ МАТИ: Пак и јеси била млада.

“ ДЕВОЈКА (извуче): „Ја би се за апотекара удала.“ МЛАДОЖЕЊА: Е, да! (Извуче једну карту.) „Колико година имате?“ ДЕВОЈКА: „Лепа је ствар тајну чувати.“ МЛАДОЖЕЊА: „Зашто каже жена: мој муж; а муж за жену: моја госпођа?

Но кад свет од толико година постоји и људи нису нашли за добро да се таково књиговодство заведе, нећу га ни ја уводити. Зато да гледам посао.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Објашњење које ће, стотину година касније, предложити поучни Фенелон (Фéнелон, 1651—1715), стручњак за васпитавање младих девојака-преобраћеница из

Осамдесет тврдих година Напунићу овога лета, И време моје немерљиво Нестрпљиво већ чека да одем у тандарију као сви старци света.

Он га увек гледа кроз маглу година: алхемичарска моћ успомена и сазнање о неповратности дају му додатну вредност и драгоценост Сва искуства са светом, са

али једноставно и тачно, дотиче просторе који се губе у маглама ума и душе: Прошло је отада већ шездесет и више година, брзо се заборављало и оно што је јуче било, и тек понекад, у сну, он је поново доживљавао оно своје узбудљиво ноћно

Чашица чисте ракије насликана је, на пример, овако: Трепти у тој ребрастој чашици читава једна година, радна, марљиво урађена и склоњена под кров, у суво, мирише из ње прегријано лето и наша ознојена зрела јесен, труд и

су моја, па, можда, нису увек најтачнија: незнајша (човек невичан неком послу, или који се таквим прави); осук година (буљук година, лавина година); љутито узрикити (у нечије лице се упиљити); непрестанце жижити (слично претходном:

па, можда, нису увек најтачнија: незнајша (човек невичан неком послу, или који се таквим прави); осук година (буљук година, лавина година); љутито узрикити (у нечије лице се упиљити); непрестанце жижити (слично претходном: пиљити); смјешљиво

увек најтачнија: незнајша (човек невичан неком послу, или који се таквим прави); осук година (буљук година, лавина година); љутито узрикити (у нечије лице се упиљити); непрестанце жижити (слично претходном: пиљити); смјешљиво ужижити (што и

Поштована децо објављује 1954; пажњу шире јавности привукао је тек пошто су се велике књижевне распре из педесетих година стишале, а резултати тих распри испали прилично штури.

Ток наше дечје песме тих је година био такорећи пресушио; Радовић ће јој удахнути свежину, вратити је слободи и игри. Вечити песнички идеал —

И ту, дечја књижевност враћа се почетку. ОПРОШТАЈ ОД ДУШАНА РАДОВИЋА Срео сам га почетком педесетих година, у тренутку кад је на позорницу ступао један нови књижевни нараштај, који ће у великој мери обележити нашу послератну

Подстицао је, убеђивао, упућивао. „Није то за мене, не умем да пишем дијалог”, бранио сам се, пре тридесет година, док је био уредник на радију, или пре двадесет година, у време кад је уређивао дечји програм на телевизији.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Молим, господине Лепршићу, ови маџарски протоколи уведени су од неколико година, јелте? ЛЕПРШИЋ: да су могли, они би и увели пре потопа. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем.

Зар Маџари не уму после враћати, као што је и било свирјепства пређе сто педесет година. Иштите ваша права, пишите, доказујте, а немојте да се грдимо и ружимо. Зар после нећемо опет живити заједно?

НАНЧИКА: Ви имате право, али смо се тако навикли. ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, дим туђег елемента давио нас је много година! Но даница је и нашој народности своје багрјаношарно лице помолила, само не треба ни ми да спавамо.

ЖУТИЛОВ (сам) ЖУТИЛОВ: Опет је паметно било са Србљима држати. Под Маџарима нисам за десет година толико добио колико сад за ово кратко време. А јошт да ми Гавриловић толико не смета! 2.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ДУХ И »НОВА НАУКА« 261 ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 263 РУСКА КЊИЖЕВНОСТ 266 ГЛАВНЕ ИДЕЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 267 УТИЦАЈ ПОЛИТИЧКИХ ПРИЛИКА 269 СРБИЈА ПОСТАЈЕ ДУХОВНО СРЕДИШТЕ 270 ЧАСОПИСИ 272 КЊИЖЕВНИ РАЗВИТАК 274 ЈАКОВ

Историја српске књижевности, која се живље ради тек последњих година, оскудева у монографијама. добре и потпуне студије о појединим писцима, на које се може ослонити, могу се на прсте

Ако доживи друго издање, она ће бити још потпунија и тачнија. А они који после извесног броја година — када се буду израдиле монографије о појединим периодима, утицајима и писцима — буду понова писали историју српске

Али тек шездесетих година прошлога века код нас се истиче значај далматинске књижевности. Коста Руварац, који је тако био цењен и слушан у

Ту су Срби почели живети новим културним животом, и неких сто и педесет година ту се мислило и писало за цео српски народ.

Педесетих година XВИИИ века та верска гоњења била су дошла до свога врхунца, и тада су војничком силом цели српски крајеви нагоњени у

По преласку у Аустрију неких петнаест година су лутали, бедни »сираци и пришелци« у туђој земљи, — »како Јудеји«, вели једно писмо из тога доба — без сталног

Педесетих година, угњетавања и гоњења су таква да се народ диже на буну у Лици и у другим крајевима Хрватске. 1751. и 1752.

Они асимилују једноверне Грке и Цинцаре, и стварају један јак грађански сталеж српски, који ће више од сто година бити главни носилац културе међу Србима и стајати на челу свију српских покрета.

Дуже је трајала »Покрово-Богородичина школа«, основана у Карловцима 1749, која је постојала неких двадесет година. У свим тим импровизираним школама учили су се поглавито црквени предмети, нешто мало латински језик5 и световни

депутације, оснује штампарија за штампање српских, румунских и грчких књига, да се штампарска привилегија за двадесет година изда Курцбеку и да се у исто време сасвим забрани сваки увоз књига из Русије.

Све те молбе остајале су без икаква одзива и 1783. Курцбек је добио продужење своје привилегије још за шест година. Књижевник Емануил Јанковић је био набавио штампарију, донео је у Нови Сад 1790.

Милићевић, Вук - Беспуће

заболело га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.

И у томе свијету он је провео толико година, умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они. Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови

Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти,

он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му

Он се сјећаше ње као малог дјетета коју је касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући се од осталих сељакиња што је била

Њему се чињаше да Уна памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обале које

кад осјећаше да ће то можда унијети у његов живот више несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући слабост у тијелу, а

с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије растанка од неколико мјесеци, година, вијекова.

свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толико година. И бијаше му непоћудно што је овамо дошао.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега. Седим тако, па једва чекам

Јован Максић је човек од својих четрдесет и пет година. Поштар је ВИ класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије

На испиту су га обарали, и он је три разреда учио шест година; седео је у последњој скамији, и био увек меланхоличан. И он напослетку, сит неправде, препун горчине живота, а жедан

Али: »Човек налаже, а бог располаже«, и наш мајкин »медиционар« запе, па ни маћи. И место да медицину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине) — он запе у нижим разредима неких шест година, и стога се, ето, и нађе у

И место да медицину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине) — он запе у нижим разредима неких шест година, и стога се, ето, и нађе у казначејству. Као практикант понашао се примерно, био пун такта.

То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.

Добио је и класу, постао је поштар ВИ класе, па ту остао неких петнаест година, тако да је већ изгубио наду на аванзман.

је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале, тим пре што се већ на њих навикла, јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста. Ту би се до осам часова, до канцеларијског времена, разговарао с друштвом.

године: баш сасвим онако како стоји у календару. То је ваљда и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи

А у крви ми је то било! Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни... — ’Ајде, не причај ту, — прекиде га домаћица — него седи већ једном!

Јова се хвали да је он мајстор у томе: двадесет и пет година »транжира« он свакога Божића. Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.

Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема! Ено га видиш тамо онај. Носим га већ пет година; и још ће пет да ме носи. Брински штоф, све сама чиста вуна.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ИИ Дан све данка, светац свеца, А недеља недељицу, Месец гони све месеца, А година годиницу. Године су нагариле Мрком дете наусницом, И слабачко осилиле Снажним плећем И мишицом, Ал' је дивно

19. Како дође тек година, Па већ знаде билијара, Зна валцера, да ј' милина, Зна по ваздан да тумара; Свуд кицоши дивни врве, Он претекâ

65. И сада је баш година, И ја силне проли сузе: Сећа с' драгог, што судбина Немило ми сретној узе, Док ми с' ваша изненада Не забели

Беше, сине, једно дивно чедо, Од четрнест година је била, Ама лепша него бела вила. Гледаше ме брижно, жалостиво, Та срце ми понела је живо.

Отац ми је теби опростио. Бија детић од петнајст година, Секо с оцем силнога Турчина; Он се рани и паде са коња, И та реч му беше најпотоња: „Чу ли, сине, својега

Туре оће, Србин не да стада, Пе ето ти с обе стране јада. Милутине дивна је старина, Осамдесет присукâ година, А ко види како пушком бије, Рекао би, ни тридесет није. Око њега девет је синова, Девет, брате, сиви соколова.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Једног дана ти си је и видио, реалну, овоземаљску, остварио се твој страшан сан, твоја мора. Тих истих година, ја сам, случајем, избјегао твоју судбину, али, ево, има неко доба како ме, за мојим радним столом, освоји црна

лешкари крај гомиле костију, а старина Петрак већ се мота око разваљена самара и запиткује дједа: — Која ће оно година бити вашем Вранчићу? — А што ти сад то треба? — чуди се дјед. — Четврта, пета, не знам ни ја. — Како шта ми треба!

Тако је то било у незаборавна плава самарџијина времена. ПОХОД НА МЈЕСЕЦ Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене почиње затварати и стезати.

Био је Вук толико година жандармеријски фељбаба, и то код Швабе, код Аустрије, знаће тај добро и те лоповије око доконих најменика и

— преслишава се Сава. — Ехе, јесте, богами, још прије него смо се из Лике доселили, уназад четрдесет година, била је у Манитој Драги једна Маријана, хајдучки јатак. Да то не буде та?

Још прије четрдесет година он је први пут кренуо с том историјом, али никад није стигао да је исприча до краја, и тако се грешна кума Стака већ

— А ти баш тако, носе ти испред носа краљеве и президенте, а ти ништа. Ту те човјек слави педесет и више година, а кад је стани-пани, бар да си макао прстом. — Де, ти, де, куд си попушио Свето писмо, туд и славу опорочаваш!

Оде и Радина фамилија. Заувијек се растадоше камарати. Наниза се и прође читав осук свакојаких година, прогураше у тутњу и прашини као џелеп говедије утиснут у тијесну цесту поред Уне, коју марвени трговци гоне у

— Бранко Ћопић. — Аха? — гракну он као да је чуо богзна какву страхоту. — Година рођења? То већ нисам знао, није знао ни мој дјед, па им поможе стриц Ниџо уз примједбу: — Камо среће да се није ни

За шта да се прихватиш, чему да се радујеш? Чак и властито име, година рођења, родитељи — све се претворило у бездушне ланце и кваке које те сапињу и вуку некуд у тијесну бездан затвора,

Једне од тих година, на први поглед случајно, ја и мој рођак открили смо таван ујакове куће. Није то баш било лако и једноставно, као ни

) На тавану је, у одломцима и крњацима, похрањена историја сваке куће и свих њених станара, године и десеци година набацани једно преко другог, све под прахом коначног мира и покоја.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Седи и размисли! ХАСАНАГА: А сад ме чуј, док ти још говорим језиком! Знам да си ме целих дванаест година саветовао, разумевао, и тако даље! Зато те толико и трпим. А сад чуј шта ти кажем: Сад нећу да ме разумеш!

Да је рекао да ме не воли, не бих ни питала! А то ти није рекао? Није? Седам година не да да мрднем из куће, плаши се да ме неко погледа; неко ми каже „добардан”, а он зато по месец дана не говори.

ХАСАНАГИНИЦА: Треба времена и оном детету, које сте сви заборавили... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ко би од ага чекао седам година да му се роди првенац? Ко би стрепео седам година да л ће му жена уопште родити? А Хасанага је, видиш, чекао.

МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ко би од ага чекао седам година да му се роди првенац? Ко би стрепео седам година да л ће му жена уопште родити? А Хасанага је, видиш, чекао. Није ти тешко да погодиш зашто.

Ево и потписа. ХАСАНАГИНИЦА: Шта кажеш? Нема мога брака са Хасанагом, не постоји? Избрисан? Ни оних седам година не постоје, ни моје дете не постоји? Ја, будала, патим и плачем, а ти уредио да не постоји!

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Знао сам да ш пребледети! ХАСАНАГИНИЦА: Имотски кадија? Он, после седам година? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Хвала Алаху! Чујеш ли, Алах те радосним знаком опомиње!

Висок, витак, очи челично плаве... ХАСАНАГИНИЦА: То су моје речи! Тако сам га ја вама описивала пре седам година. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пре је било пре, а сад је сад. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо! Не знам на шта се жалиш!

ХАСАНАГИНИЦА: Па и то сам тако говорила, баш теби, онда, пре седам година! Хоћете ли сад да ја вама на то одговарам онако, оним речима, како сте ви мени одговарали?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ако почнемо тако да разговарамо, не видим на чему ћемо завршити. За седам година прође много воде. Хасанаги не мош да се вратиш, то ти је ваљда познато. И шта сад?

ХАСАНАГИНИЦА: Како баш ништа, ама баш ништа не разумеш? Па сам кажеш да прође много воде за седам година... Ја сада имам дете... У Имотски... Шта ја да радим у Имотском? Кога ја имам у Имотском?

па има, богами, одавно... У ствари, од онда кад смо заједно просили Хасанагиницу. Значи, више од седам година... Па да. И видиш, чеко па дочеко! ЈУСУФ: И шта сад мислиш? ХАСАНАГА: Одавно се нигде не показује.

Окрњен му је углед, како ће онда моћи да просперира? Моро је играти на неку јачу карту. А кадија је ко родна година! Знаш ли ти шта значи: кадија? То није човек, него мост који води право увис! Брат ти се показо прилично умешан.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Колико му је пута моја мати давала спаваће одело, али он то одмах однесе, прода и попије. После неколико година умре ми мати. Да бисмо њој гроб ископали, морали смо стринин раскопавати.

Погледа ме погледом у коме беше све: закопана љубав, проћердан живот и вечита туга за нечим. После неколико година умро је. Причају да је пред саму смрт побегао из болнице, а чувари га нашли мртва на путу ка гробљу.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

По много хиљада година српска ће јуност нас помињати и наша ће памет последњим родовом мила и драга бити. Нека само окренемо један поглед на

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, да каква би тек била, жалостан, да још једаред устане из гроба, да се повампири!

Шта, Руварац? је ли, звери? Ха! по том сам те познô, блудна кћери: Ти жено, ти си стара година; а ти, аждахо, ти си душа јој, издахнула те умирући сад, па, блудница, у часу последњем још има каде да се породи!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ 129 ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ 132 ПЕПЕЉУГА 135 ТИВТИЗ И ЏОМЕТ 139 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 143 ПРАВДА И КРИВДА 145 СРЕЋА И НЕСРЕЋА 147 УСУД 149 СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ!

Вукове српске народне песме дошле су у прави час и на право тло, као пролећна сетва на јесењу угару. Само неколико година од појаве његове Песнарице (издате 1814 г.), српски десетерац летео је Европом као својом баштином.

Тако се за српску књижевност зачедила народна приповетка. Година 1821 означава њен рођендан. Те године, почев од 8 новембра, Вук је у Додацима за четири броја Давидовићевих Новина

— Хајде, — веле му — овдје има један град и у њему цар сједи, отале се ми хранимо већ има томе више година. Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града,

После тога прође година дана, а у двору овога царева сина за њ ни гласа ни трага. Онда приступи други син к оцу па му рече: — Кад брат мој

Цар се страшно расрди, окује га и баци у тамницу. После тога прође опет година дана, и ни за њ ни гласа ни трага у двору оца његова.

Кад се вратиш немој проћи да ми се не јавиш, јер и мени има доста година, пак ако би дао бог те би нашао ту воду, могао бих се и ја окупати, не бих ли се помладио.

ти ме толико година служи верно, а сад ме изневери. Девојка се стане одговарати: — Ја те служим толико година, па ми никад ниси дала

ти ме толико година служи верно, а сад ме изневери. Девојка се стане одговарати: — Ја те служим толико година, па ми никад ниси дала ужета, а он како дође, одмах ми уже даде.

толико ме година служите верно, а сад ме изневеристе. А девојке јој се стану правдати: — Ми толико година тебе верно служимо, па нам

толико ме година служите верно, а сад ме изневеристе. А девојке јој се стану правдати: — Ми толико година тебе верно служимо, па нам никад ниси дала метле, а он како дође, даде нам свакој по метлу.

Најпосле отиде к лавовима, па и њима стане говорити: — Тамо они оваки и онаки! Шта учинисте? Толико ме година верно служисте, а сад ме изневеристе.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Па ако узживи јошт двадесет година, куд ћу онда? МАКСИМ: А какав ти је тај нови лек? КУМ: Како уђеш у собу, а ти само овако (прети прстом); па онда

Али залуду, кад јој не иде ништа од руке. МАКСИМ: Опет слуша барем, и даје се исправљати. НИКОЛА: Од десет година једнако је исправљам и злопатим, па шта сам добио? 4. КУМ, ПРЕЂАШЊИ КУМ: Помози бог и опет!

ДОКТОР: Зар ја нисам петнаест година доста тумарао по варошима гди има недостаточни училишта и свеучилишта, и петнаест година с другим занимао се?

Зар ја нисам петнаест година доста тумарао по варошима гди има недостаточни училишта и свеучилишта, и петнаест година с другим занимао се? ШАЉИВАЦ: Али какве су то недостаточне школе? Ја не би моје дете тамо никако шиљао. ПОЗОРИЈЕ 4.

НЕША: Тамо у другој соби. СТАНИЈА: Како се све измени овде у Београду, откад нисам била. НЕША: Има двадесет и осам година? СТАНИЈА: Прошло о Ђурђеву дне. НЕША: Е шта ћеш. СТАНИЈА: Иза Варош-капије беше неко ђубре и гробље. А сад...

(Меће шешир на главу.) ЉУБА: Баш ти је лепо оправила. ПИЈАДА: Сто ради ова масанмода, то је ћудо. Била је сест година у Бецу. Овај цвет мало ми се не допада, али не могу бољи да надзем. Сад збогом.. (Пољуби се с Љубом.) ЉУБА: Збогом.

СТАНИЈА: Куку! А кад се треви, те је он старији? ВЕЛИМИР: Сед човек држи за чест женску од петнаест година у руку пољубити. СТАНИЈА (тресе главом): Крај света. ЉУБА: Кад вечерате у Паризу, Велимире?

СТАНИЈА: Донеси ми овде нешто да једем. НЕША: Како би то било, побогу, мајка! Нисам те видео толико година, па да не ручамо заједно. СТАНИЈА: Не могу ти од оне браде. НЕША: Ама што ти гледаш браду.

СТАНИЈА: Имала сам пре двадесет и осам година, а сад? НЕША: Е, па нису све помрле, фала Богу, а нису се све ни покондириле, као ови полетарци.

НЕША: Фала Богу, дојњи крај јошт је читав. СТАНИЈА: Ајде да останем док не пројде свадба. После двадесет и осам година, ако дојдем, знам да га нећу најти. (Сви се смеју, завјеса пада.

АДВОКАТ: Хе, хе, хе, зашто сте се трудили. ФЕМА: То је особита фела, господине; од десет година, како сам први пут голубове запатила, имам овај пар, и све за највећу господу пилиће чувам.

Сад ми се отац расрди, дозове једног који је као волшебник познат, и плати му скупо да ме у магарца претвори. Осам година опредјеле ми рок, гди ћу ја у виду магарца моју судбину оплакивати. И тако на несрећу моју и до тебе дођем.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ја женски род онако исто почитујем као што иј најприљежнији Епикура ђак почитује; и од осам година овамо, то јест откад сам намислио женити се, нисам милије сентенције нашао од оне из Шилера: Чествујмо жене, те преду

Ја сам момак у најлепши моји година (које су пак момку најлепше године: оне ли кад он мисли да све зна, или оне кад види да ништа не зна, и проче, то је

Лалић, Иван В. - ПИСМО

плоти, Није за тебе било места, кћери; Ти си празнина у свакој лепоти Вртова, мора, градова и кула У тромом блеску година што мину — Свеједно, ти су устук од расула, Садржај који пориче празнину.

(25—27. В 1989) ИВ ХЕКСАМЕТРИ МЕЛАНХОЛИЈА Година која оклева, кваран мартовски снег, Неумерено обиле горива за рад вртова, Хртови зиме што још се осврћу на узмаку, Под

иза куће: Ти си крив; ти си овде посадио нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много година је томе; Сада ти, поодрасле, чуваримо над кровом и крваримо у јуну мирисом свога злата, Шуштимо када дажди ил кад нас

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Дакле, драге моје девојчице, није уопште важно имате ли четрнаест, седамнаест, двадесет или педесет шест година! Сусретао сам ја и девојчице од седамдесет и две, и одмах се некако видело да су још клинке: мислим, видело се то по

Дакле, драге моје девојчице, ма колико да вам је година, питаћете ме свакако где сам се све сусретао са овом малом брбљивом Аном?

Мала Анчи ми је тако, најмање пет година, звиждала испод прозора или ми намештала заседе на ћошку и причала свој живот у лево уво, а ја после покушавао се

На пример, „Звездану прашину“ и те фазоне! То звучи тако некако поспано, ако разумете шта хоћу да кажем. Колико ми је година? А колико бисте ми ви уваљали? Осамнаест? Одговор је тачан — хоћете ли даље, за сто иљаде? Који сте ви шмекер!

И уопште, има ли шта горе од осамнаест година? Има — седамнаест! Пре свега, треба да знате да мачки од осамнаест не одговара сваки момак.

Са вама двема — ја сам потпун човек!“ Како вам то звучи! А? А тек ово: „Имам тридесет и седам година. Када сам с тобом, осећам се као да ми је двадесет, а понашам се као да ми је петнаест!

После, када се вратим у варош, некако сам сасвим очишћена од свега, на часну реч! Сећам се година кад је мом матором ишло наопако: нисмо имали ловуџе ни за једно пристојно место под капом небеском, али стари „Чамац“

Имала сам једно дванаест година и све ми је углавном било јасно када сам постала власница најважније изваљотине на свету.

Могла бих се кладити у шта год хоћете да ћу, када нафурам тридесет и девет година, сама себи говорити да су то најбоље године за једну жену, али те (пардон!

Знам једну даму за коју кажу да је у најбољим годинама, што за жену њених година и нису никакве године! Успева ли ишта тако добро као успех? — запањи ме оно жгепче из мутног огледала.

Једно огромно поглавље посветила бих, наравски, својој бакути, која са осамдесет година краде карте кад игра преферанс, а када је увате, почне да се вади на слаб вид: „Ма зар је то дама?

прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Ви сте били у Бечу? ЈЕЛИЦА: Пет година. АЛЕКСА: Прекрасно! ЈЕЛИЦА: Тако ми се, знате, Беч допао, да сам се једва приволети могла кући доћи.

ЈЕЛИЦА: Је ли млада? АЛЕКСА: Она је жена од своји двадесет и пет година, но иначе врло лепа, и добре нарави. Тја! Мислила је нешто, али није могло бити. ЈЕЛИЦА: У чему?

ЈЕЛИЦА: О, фини господин. АЛЕКСА: Наипаче његова супруга. ЈЕЛИЦА: О, молим, он је удовац од од осам година. АЛЕКСА: То је дакле други Шлегл; овај је ритер. ЈЕЛИЦА: Јест, јест; но то му је кћи што економију води,...

Да је од баронске фамилије, то знате; фамилија је врло стара и пуна заслуга. Јошт пре хиљаду година, кад су српски цареви владали, био је један сирома војник кога су подсмејателно голим сином називали.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Много нам дедица памти, ваља признати то, има година сто. Још док је дечак био, пастир за брзом козом, деда је јездио много идући табан-возом.

МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ Било ми је дванаест година, први пут сам сишао до града из мог села, тихог и далеког, кад сусретох тебе изненада. Ех, дјечачке успомене глупе!

Причао сам, није вајде крити: „Једном ћу се тобом оженити“. Отад прође коњица година, чекам листић, њеном руком писан, и спремам јој лагарију дивну: „Никада се оженио нисам!

“ Лист обрнеш, опет нове чини: „Вјечно вјеран бићу Ангелини!“ Година се за годином ниже, ничу нова обећања света, док одједном, зар се и то нађе: „Ово ми је дјевојка десета!

ФЕРИЈЕ Држ-понеси, увис капу баци, сад су наша сва свјетска пространства, готова је још једна година, добили смо школска свједочанства. Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Стари маркиз је умро још пре но што сам се родила. — Они живе стално овде? — Има само неколико година да се враћају свакога лета на језеро. Само сврате у наше село. Имају мотор и тада долазе са гостима. — Како се зовете?

— Жена вам изврсно весела. — Врло је јака. Она је и мати двоје деце. Старија има пет година; рећи ћете ми да ли је лепа. Коса јој је савим светла. — Волите много децу? — Деца су сатисфакција живота.

Иначе све је тако добро у овој хаза де хуеспедес. — Држите је одавна? — Она је мога рођака. Има је већ осам година. Откако се оженио из Сарагосе; његова жена је желела непрестано да дође у његову земљу и да нешто ради.

То је призор који ме увек искрено узбуди: неколико година играо сам то у Палилули: — Шта се догађа, пријатељи? — Спремамо се за рат. — То ће бити неки грдан рат? — Страшан.

— Отац вам изгледа изврстан тип, весељак и румен. — О, да! — Ви сте најстарији? — Да, ја имам двадесет и осам година а мој брат је за две године млађи од мене. Он воли свој занат. — Зар га ви не волите!

На мене је пало преко тридесет пезета. Тако сам имао чак и за пиће. Јесте ли Енглез? — Не, нисам Енглез. — Има шест година — пазите на камен — један Енглез је провео месец дана овде. Цео дан смо ловили рибу заједно.

Цео дан смо ловили рибу заједно. Он је иначе живео у Толеду. То је био диван младић од двадесет пет година, чист, кротак; ништа није чинио а да ми не каже и чак ми је све о својој кући и фамилији испричао.

Ви га познајете исто тако добро или чак и боље од његовог брата, сина итд. Можете провести поред њега још двадесет година, ништа подробније о њему више немате да сазнате. Осврнуо сам се на ту страну.

— Нећу да се удајем јер сам од детињства желела да пођем за једнога младића одавде. Био је пет година старији. Иако сам била девојчица пуштао је да играм с њима, дечацима, и бранио ме.

Када се вратио из марине родитељи су га оженили. — Је ли то скоро било? — Има шест година. — Је ли знао да желите да пођете за њега? — Не знам. Ја нисам никад никоме то причала.

— Зашто његови родитељи нису вас запросили? — Била сам доста млађа од њега. Имала сам седамнаест година. Да су његови родитељи знали да бих ја хтела, они би ме сигурно запросили; ја са својим везовима могу добро да

Можда вам је и лакше што можете да кажате. — Лакше ми је. — Ви? — Ја? О, ја! Има шест година од тада, и више и не бих, може бити, желела да се удам за њега, да је слободан! Само још не могу да пођем за другога.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

и бес је из мене кипео као из светитеља миро, побих мужеве и стада и дрвећу трбухе распорих те плакаху дуго као година. На крају сваке приче дароваше ми царску кћер за жену и царства (понегде још царујем).

небо да суди сопствене ватре ћеш добити натраг у крљушти лица кад подигнеш своја крила испод којих су убице 1000 година ће чедни бити на власти најтежа и најсуровија влада било би лакше с Оцем старим крвником него са сином ког не жеже

стегла у нешто чврсто ударно у камену вест и људску љутину вршак плођења и његов бес човек се множи таква је година загледан у реку види шта рибе раде и одозго птице у њиви бацају исту мрест као човек што сеје кроз класје порука

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

некако онако... Ти си једини, брате Агатоне, онако... ето, био си толико година срески начелник, управљао си народом, па ћеш умети управљати и мојим имањем.

АГАТОН: Ама, може, не кажем да не може, само погледај га какав је. Ето, погледај га, молим те! Тридесет година се сушио у општинској архиви, изгледа као изгладнела стеница кад измили из старе фасцикуле. ГИНА: Ију!

ПРОКА: Па јест, право каже прија Сарка; он може у гробу чекати и четрдесет година, али ми, брате, не можемо. ТАНАСИЈЕ: Не можемо, дабоме! Ево ја, на пример, ја не могу да чекам. И да хоћу, не могу.

Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре осам година. Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка. И ето, то је све што знам. САРКА: А коме је она, бога ти, тетка?

ТЕТКА: Та је кућа порушена још одмах чим смо се ми иселили. Има томе већ осам година. ДАНИЦА: А пре те кућице где смо становали? ТЕТКА: Зар се не сећаш? ДАНИЦА: Сећам се, али као кроз сан.

АДВОКАТ: Ви сте, дакле, човек од закона? АГАТОН: Како да не, забога; био сам двадесет и седам година срески начелник. АДВОКАТ: О, па утолико боље; ви ћете умети да ми дате једно обавештење које ми је врло потребно?

Али то не може увек трајати; рецимо, шест месеци, док траје прва жалост. Толико, шест месеци. ДАНИЦА; Шест година! МИЋА: Како?!!... ДАНИЦА: Шест година! МИЋА: Шест година? Ко ће то жив дочекати? ДАНИЦА: Шта дочекати?

Толико, шест месеци. ДАНИЦА; Шест година! МИЋА: Како?!!... ДАНИЦА: Шест година! МИЋА: Шест година? Ко ће то жив дочекати? ДАНИЦА: Шта дочекати? МИЋА: Па ту, дугу жалост.

Толико, шест месеци. ДАНИЦА; Шест година! МИЋА: Како?!!... ДАНИЦА: Шест година! МИЋА: Шест година? Ко ће то жив дочекати? ДАНИЦА: Шта дочекати? МИЋА: Па ту, дугу жалост. ДАНИЦА: Мени неће бити дуга.

Само, једно бих вас молио: можемо ли и кад можемо наставити овај разговор? ДАНИЦА: Кроз шест година, кад ме прође жалост. МИЋА: То значи никада? ДАНИЦА (слеже раменима). МИЋА (полазећи): Онда... ако је тако...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ах, морам да га шкартирам... Овај, шта хтедох... а — ја! Јеси ли замислио?... Младу, лепу, црномањасту од седамнаест година. Ња! — онда удари коња мамузом и у галопу одјури до свога вода.

Логика није догма, и свако доба има своје разлоге. Ту се родио, преко деведесет година живи и примио је аманет од својих да чува кућу и ову њиву. То је једина његова дужност.

Ваљда хиљадама година посматра оно увек исти призор. Наредник Милутин намести троножац, да кроз дурбин посматра месец.

Њему је сада двадесет и пет година и, онако сиров и бујан, по целе ноћи претура се у мрачној и влажној земуници, премишљајући о прошлим временима.

Ајд, велим, да свратим. Кад тамо, замало да се претурим... Две црнке, ама нема им више од осамнаест година... Лепе, лепе, па сочне, да и мени матороме наиђе мрак на очи.

— Ко иде? — Деветаци. — Вођа напред! Сви приђоше. Та знају се они одавно: из истог су краја, а ратују већ толико година. Виђају се сваки дан, разговарају о кући. У селу су комшије.

Људи нису имали ни магловиту представу крвавога разбојишта. Нагла промена, заједнички живот другова истих година, истоветних душевних узмаха, чинили су људе раздраганим, и бујао је колективан занос, који је гушио сваки узмак и

И он с њима. Станислав Петровић, млад потпоручник од двадесет година... Окретох се уназад, радостан што нисам у њиховој кожи.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И они се зачудише необичну изгледу његову. Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих

А овако, баш ми је тешко. Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!

Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала... Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.

пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило ви ђаше само по крајевима.

Велимир јој стаде говорити о том почетном послу. Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.

Ту је важна практика... — Јест, добро сте рекли. Практика, света практика! Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ниједног правника. Моје осудно решење не обара се тако лако! А правници шта ми знају ?

Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач. — Десет година сам овде, слатки братићу... Немам куд... да умрем овде...

Хиљадама година она се таласа овом долином; хиљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не осврћући се на човечја

Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петров-дан, па оде. Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит !... мишљаше Љубица потом. Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.

Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека... Поче нова година. Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из

Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу. То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано ; брчићи танки, жућкасти, скоро бели ;

Говори о њеној смрти, а смеје се. По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом... Управо не треба ни да преживи праву љубав...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 236. Пиле су ми винце до три јетрвице, Слатко је винце, медно је винце, Ал’ је медна година, Која га је родила.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Могла би ти мало да бираш изразе! ГИНА: Ово је двадесет година била поштена кућа! А ви сте за сат направили куплерај! ЈЕЛИСАВЕТА: Овакве увреде још нигде нисам доживела!

Видите шта их је снашло? ВАСИЛИЈЕ: Тај њихов син... СИМКА: Секула? ВАСИЛИЈЕ: Колико има година? СИМКА: Ако би ово преживео, о Никољдану би напунио деветнаест. ВАСИЛИЈЕ: Зашто кажете: ако би преживео?

ГИНА: И ти, најближа комшинка, с мојим сином? СИМКА: Гино, молим те! ГИНА: Знаш ли колко Секула има година? СИМКА: Знам, не мораш да ми говориш! ГИНА: И како си могла онаквог човека да вараш? СИМКА: Онаквог човека!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Мртва си ми гола. Кожа ме твоја пуна танких жила сети како сред развалина попрсканих мушком крвљу већ хиљаде година змије пузе на жене мраморне. Дојке са пупом као кап вина на белој ружи пуној месечина, сете ме смрти.

Повише ме у беду, да Те дивну, рајску, знам, али не додирнем дисањем и не сагледам. Тридесет година да чекам да ми се јавиш и зеницом твојом, грозном, над земљом заплавиш.

му је исплатио дугове, а ја сам се из тог брака родио, у Чонграду (– као и Геца Кон, мој издавач –) тек после пет година брачног живота мојих родитеља.

Отуда, тврдио је, његова снага. Био је чувен играч, и са педесет година. Са игранки, ваљда, био је сачувао неку изванредно лепу врсту понашања. Био је необично љубазан и према непознатима.

Кад сам имао петнаест година штампао сам у дечјем листу Голуб, који је излазио у Сомбору, једну песму, под насловом Судба.

Кад сам, после много година, у Лондону, и ја са ципеларима живео, често сам на тог свог друга мислио. Нисам ја упознао само фамилију Вио; играо

Међу хрватским песницима тог времена највише сам волео Марина Сабића, кога сам, после неколико година, упознао у кући свећеника, на острву Вису. Био је заборављен и скоро сасвим ослепео.

Ја мислим, данас, да се тај пуковник био и од мене препао. А што се тиче кћери Николе Вујића, оне су, много година после тога, имале брата у академији.

Ловчеве записе, од Тургењева, имао сам у возу на свом јастуку. Европа је тада већ четрдесет година била у миру. Свратио сам, на једном излету, у један рудник соли, у Карпатима, и то је оставило у мени свест да има

Сандук Франца Фердинанда био је покривен заставом Хабсбурга, жутом, са двоглавим црним орлом, старим око хиљаду година.

Страх од смрти пролази брзо, после битака, али, кад се сетим трахома, мене, и после толико година, подилази језа. Чини ми се да ми цури у загнојеним очима.

То је била једна госпођица Вујић, сестра од тетке моје матере, која је хтела да се уда, пре много година, у Панчеву. Али јој нису дали за оног кога је она хтела.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Белих ружа није више било на свету. Грех је заразио и људе и земљу. Прођоше многе хиљаде година а руже су кроз цело то време биле црвене, а белих никако није било.

Ту се она молила Богу, кајала и испаштала грехе своје много година. Хранила се дивљим плодовима, воћем и корењем. Држећи у рукама црвене руже, плакала је она над њима и топила их

А када би од умора заспала, Исус јој се у сну јављао, разговарао с њоме и тешио је надом на скори састанак. Много је година Магдалена ту живела, па је Ту и умрла. И неки људи, који су тамо били залутали, нађоше је једног дана у пећини мртву.

време био је епископ Христове цркве у Риму један старац, који је, пре тога, у посту и молитви провео четрдесет и седам година у некој пустињи. Старац се прочуо као свет човек, велики праведник и чудотворац.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Елем, писац те чудне приче, односно путних бележака, овако почиње: „Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.

У Том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година, он умре. Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима којима кипти наша земља, о великом

Педесет година сам путовао по туђини, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико

3ар немаш ниједан орден?... — Немам. — Колико ти је година? — Шесет. — Па још ниједан орден?! — Ниједан. Повикаше гласови кроз масу, као оно на вашару кад се чудовишта

! — Ниједан. Повикаше гласови кроз масу, као оно на вашару кад се чудовишта приказују. — Чујте луди: човек од шесет година без и једног јединог ордена!

Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.

а камо ти одличја? — Немам. — Лажеш, матора кујо! — Немам, тако ми бога! — Ниједан? — Ниједан! — Колико ти је година? — Шесет. — Зар за шесет година ниједан орден? Па где си ти живео? На Месецу, где ли?

— Немам, тако ми бога! — Ниједан? — Ниједан! — Колико ти је година? — Шесет. — Зар за шесет година ниједан орден? Па где си ти живео? На Месецу, где ли? Ниједан немам, тако ми свега на свету! — узех се клети.

— заврши питањем обратив се мени. — Нисам. — Чудновато! — рече он мало увређен, поћута, па ће рећи: — Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих

У једнима беше белешка: „Чуго од човека. У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сада шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ниједну државну

неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао неки странац од својих шесет година који, како ти зврндови веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличја.

богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година. Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.

У овај други ред »младића« спадао је и он. Иначе се звао: »господин Мојсило«. Било му је око 45 година. Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао.

Шта ће ми то? Шта ми недостаје овде?...« Ту се окрете и погледа по соби. Све, чим је проживео читаве десетине година, чим је проводио радост и весеље, болест и тугу, све што се саживело с њим, што је постало саставни и нераздвојни део

Он и не чу како се другови договорише о знацима за саопштавање година. А имена беху исписана плајвазом на табли, на катедри, на зиду, па и на поду.

Код нас се у свему живело по порецима, који су нам остали од наших старих. Како је било пре стотину година, тако је и сада, — све под једну меру и на један начин.

Овај садашњи наш капетан, господин Мићо Бурмаз, капетановао је код нас још пре двадесет година; после га преместише још на два-три места, па га ставише у пензију.

Зар свако бене да резили 'вака човека, који је цео век провео служећи државу... — Тридесет и пет година моје беспрекорне и беспорочне службе, — поче капетан, подбоден Стојаном, да пада у ватру — па то све 'нако...

Најзад је упитах: — Молим вас, госпо, који је ово век? — Двадесет први. — А година? — 2095-та. — Ко сте ви и шта сте овде? — Ја сам Љубомир Љубичић, директор ове гимназије.

никакве необичности: извршено је оно, што је захтевала човечанска правда; ви сте управљали судбином народа хиљадама година, па смо видели, да је та управа била штетна по цело човечанство. Сад је ред на нас.

Али чим прште ледена кора и раскрави се снежно покривало, дође и чича Пера. Долазак његов беше ранији но других година, а и он сам беше друкчији, много но обично.

— Било је то, богме — поче учитељ — пре својих петнаест година... А биће, кâ да, и више... У почетку ти нисам био бозна какав радник. Знаш сам: неспреман, неупућен ни у чему...

Звонари ће се, по обичају, сити насањати... Обојица су старци, од преко шездесет година. Марко је мали растом, вечито иде раширених руку и погнуте главе.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Над њим виси са плафона већа лампа. Паланачка соба из осамдесетих година, у чији се стил унео и укус девојке која је погдешто примила одлазећи родбини у Београд.

ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Па онда, брате си ми мој, ја имам петнаест година практикантске службе, пре но што сам постао порезником, а нисам ја тих петнаест година радио за себе, него за државу.

си ми мој, ја имам петнаест година практикантске службе, пре но што сам постао порезником, а нисам ја тих петнаест година радио за себе, него за државу. Е па, брате, право је да држава призна те године службе! ЈЕВРЕМ: А нумера 2436?

Ето, и ви сте мени у вашим новинама изнели како сам, пре једанаест година, кад сам био општински одборник појео једногодишњу порезу. ИВКОВИЋ: Па нисте је платили?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Ама ни словца. И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? »Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.

— А, ја! — рече фамулус. — Па је си ли овдена одавно? — Јесам, господине, биће већ петнаест година. Све сам ту, ту окапах код чкоље.

Био је прије тебе ту доскора господин Тривун. Ту сам га већ затекао. Добар човјек. Дошао је амо неких десет година прије мене. Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.

нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.

ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.

? Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.

Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак. Од то доба једнако је ту у селу.

Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла. Не можеш да познаш ону стару Гизелу.

се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.

« Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао. А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера.

Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу.

Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била. Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари. Знам јој само почетак.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни...

Посведочиће цела умрла родбина Да је тада имао четрдесет година. Од првог до другог рата — То је камата, Али шта смета Још тридесетак лета?

А шта би било да им се није мрзела родбина, И да им је брак потрајао двадесетак година: Једно време би се волели, а после би Свађали се и мирили, како кад, по потреби...

БАЛАДА О ОДБЕГЛОМ МАЧОРУ Децо, тужан сам да би ми срце могло пући: Седам је година један мачор живео у мојој кући, Из собе у кујну, из кујне у собу шетао; Понекад ми је сметао; чешће, није ми сметао;

БОТАНИЧКА БАШТА Мајци Вишњи НАЈВЕЋА ЗАГОНЕТКА То бива у марту: једне среде, ил петка Кад година коловрат заврти из почетка. Измеђ сунца и реке зачне се сплетка: Сунце је добре воље, а вода мрзла и јетка.

Пре него што озелени поља и брда Пролеће у реци рибе размрда: Кад се оне разиђу кроз бистру воду И година исплива у слободу. ДРВО НА УТРИНИ Целога дана око храста врти се сенка, Предвече, издужи се, крене преко угара.

ТАЈАНСТВЕНИ ЖИВОТ СТВАРИ СТОПАРАЦ Стопарац један Ситан и скроман Пре осам година Пао под орман. Тек један глуп Погрешан корак, И живот постаде Празан, горак.

Предвече, одлазећи низ пут, оно јој шапуће: „Бако, Буди без бриге, живећеш најмање сто година.” Ваздух мирише по жбуњу и топи се од среће. На северној страни крова чаршав снега сплашњава.

Тако знам: докле је дошла година, шта је до сада стигла да скупи, како је родила Војводина, и какво је стање у Жупи.

Зна цвеће Да година натраг повратити се неће! Пролеће је почело, ал Сунцу не дају прићи Циганчићи и бабини козлићи.

Друкчије шуми у септембру, друкчије у мају дрвеће. Година увек ради, увек се некуда креће. Зна се у који дан испраћа на југ птице.

Ал година ради и кад ништа не ради. У шуми, у тишини, сигурно сте већ чули Лишће кад трули. Година, кад јој одлане, Обавља тај по

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Први трагови стварности и решење једнога дела загонетке 5 ИИИ. Истраживања Јоханеса Шмита 7 ИВ. Двадесет и пет година крстарења по океанима 9 В. Резултат и значај радова Јоханеса Шмита 13 ДРУГИ ОДЕЉАК: РОМАН ЈЕГУЉЕ 16 ВИ.

Та су се питања успела решити тек у последње време и скинута су са дневног реда тек пре неколико година. Онај што их је решио, посветио им је сав свој живот; решио их је невероватном истрајношћу, дуготрајним испитивањима,

Пуних двадесет и пет година он је крстарио по Атлантском, Тихом и Индиском Океану, по свима његовим областима, имајући пред очима само проблем

ИВ. Двадесет и пет година крстарења по океанима Као што је поменуто, први брод са којим је Шмит почео своја истраживања био је »Тор«, парни

После ове последње фазе наступа опет прва, и то се периодички понавља у току година и векова. Главни резулатат дуготрајних, брижљивих и стрпљивих истраживања Јоханеса Шмита је проналазак јегуљиних

Слика С је отолит после 41/2 године старости; Д означује отолит после 5 година, Е после 51/2 година и т. д. ИX. Метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту Пошто је ушла у слатку воду која ће јој од

Слика С је отолит после 41/2 године старости; Д означује отолит после 5 година, Е после 51/2 година и т. д. ИX. Метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту Пошто је ушла у слатку воду која ће јој од тада бити пребивалиште,

Пре неколико година прорадила је у Билфелду, у Немачкој, фабрика у којој се разноврсне израђевине добијају искључиво од рибљих кожа, а

Таква се јегуља тада зарије у блато да ту проведе зиму, као што је то чинила и ранијих година. Ако се то понови још које године, јегуља остаје да стално живи у дотадашњој води и постаје изгубљена за расплођавање.

Хватано је таквих јегуља које су имале и по 40—50 година. Јегуље од 45 година старости, ухваћене 1932. године у језеру Каума у Швајцарској, биле су још очувале своју негдашњу

Хватано је таквих јегуља које су имале и по 40—50 година. Јегуље од 45 година старости, ухваћене 1932. године у језеру Каума у Швајцарској, биле су још очувале своју негдашњу свадбену одећу, са

XИИИ. Кратка историја дубинских океанских истраживања Има нешто више од сто година од како се сазнало да и у великим дубинама океана има органског живота.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Све један по један лагано се скрише, Сад их има доста под покровом сивим; И мени се чини: што година више Имам да у ствари све то мање живим. Тајно откровење коби што се крије И злурадо вреба сва створења жива!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ево има више но година откâ нешто међу собом главе. Али ко би мога помислити да ће узет Српкиња Турчина? КНЕЗ РОГАН Ћуд је женска смијешна

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А већ аренде и закупи од воденице толико су унапред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.

И већ је | тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, имао своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук. Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.

| ВИИ Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.

Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе. И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд што не купује од њих због сиротиње, већ онако.

изненади кад још чу како, као правдајући се, почеше да причају: да, иако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну што у тако богату кућу иде.

И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело

прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „Ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година. И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.

А и он, дечко, па већ као отац. Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ХРАСТ Зори Сто година је стари храст већ сâм Сред једнолике и сиве равнице... Давно, док сам дете био, ја га знам.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ У мрак су били на кућнем прагу. Сердар уведе свога госта и посади га украј огња. Бијаше то момак од двадесет година, висок, танак, бјелопутаст; смеђа наустица тек га се хватила; очи му бјеху крупне, плаве, а гледаху мило.

Ево је минула година и у њој Божић један, па ево дође и други, мину и Ђурђевдан, наша лијепа слава, а гусле не загуђеше нити се орô поигра

Али, тринаест година након тога, препородитељ Црногорства бесмртни Данило (први из дома Петровића) тијем истим камењем, сазда нови манастир

“ рече он. Она гомила уђе. Сваки му приступи руци а Ивановић сам прозбори неколико ријечи. „Сретна и вама била нова година и свему лијепоме Приморју!“ одврати Владика. „Сједајте!

због којијех у оно доба распадаше се јединство његове државе; то је старца владику више измучило, у педесет година његова владања, но сви ратови с Турцима и Французима, но биједа коју нанесе куга, првијех година овога вијека.

измучило, у педесет година његова владања, но сви ратови с Турцима и Французима, но биједа коју нанесе куга, првијех година овога вијека. То је доброј души његовој бриге задавало и за убудуће.

“ „Богме, ево што: „Гранајлије пушке дохватисте, „Пааа... дођосте ево овдје... трес. Добро јутро и сретна ти нова година, Господару, теби и Црној Гори. Но ми смо, Господару, и погладњели...“ Е, можете замислити би ли смијеха.

Бијаху отприлике вршњаци; ни један ни други не навршио двадесет година. Прије тога дана никад се видјели ни чули. С почетка обојица се осјећаху некако неугодно један према другоме.

?“ рече Имбро, крупан прикладан човјек од тридесет година. То говорећи стигао бјеше и стао таман према грлу Маркове пушке. Као да га је усуд уставио ту.

Првијех година имао је Венцел много дјеце, која му помријеше. Најзад одњиви два мушкића: Венцела ИИ и Јана и једну дјевојчицу по

На крају јесени, Јана отправише у „царско-војничко-племићко-васпиталиште“ у Прагу. Бјеше му тад настала тринаеста година. Виру задржаше дома, разумије се, у великој стези. Сиромах Јан нађе се ненадно гдје никад не би пожелио.

Посинак му је одговарао исто тако надуго. Тако му прође прва година. Успио бјеше средње, али би одликован у „фехтовању“.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

јер се испуштен део као познат подразумева (Нема за Рајка капа (у Стамболу); Испало (око) које заплакало; Зла година сатерала орла у долину (с кокошима зиму да зимује); Сјаши Курта, да узјаши Мурта).

Заклала га пушка црногорска! Згрчио се као срп у планину! Колико му одовуд стопа, толико одонуд година! Колико хљеба појела, толико јада имала! Ко те изда, издало га љето! Крв платио на свом дому!

Објесио руке (низа се) као пиштоље. Обрадовао се као сироче сунцу. Оде на јагму као алва. Стегло се као гладна година. Паде као кап. Помрчина као тесто. Право као стријела. Пролази као мимо турско гробље. Проћ’ како јутарња роса.

— Угљен, ако не ожеже, он огари. — Тко зло чини, зло и чека. — У рђаву читлуку вазда рђава година. — Злим зло, без зла још горе. — Тко се туђем злу весели, нека се своме нада. — Све што је зло — у невреме дође.

— Лањској киши кабаница не треба. — Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују. — Зла година сатерала орла у долину с кокошима зиму да презими. — Тко не пати, не ужива.

— Дан за ноћим’ ходи, а ноћ за даном хрли. — Дан за даном, а иза дана дан. — Ни шака дана ни врећа година. — Боље је икад него никад. — Није толико далек дан, да брзо не дође. — Кратак је дан, али је дуго годиште.

Залуду је кула и пенџери, Када није ништа у тенџери. Земља туђа, калауза нема, Туђи људи, не знамо им ћуди. Зла година прићерала орла: Изгубио и канџе и крила. Злату ће се кујунџија наћи. Зрно по зрно погача, Камен по камен палача.

— За кућом некаквога човјека, који је имао једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила, те се пред рупом својом сунчала.

— Може онда кад вјерно Турчина служи дванаест година, па тринаесте да га ага посијече. 4 Питао син оца: — Куда сијече Турчин рају?

— Они те ми нема откуда да преда бир. 12 Питали фратра: — Каква ће бити година? — Што буде меда, — биће сладак, што пане снијега, — стопиће се у воду, — и више ће ове године дати једва крава

Аждаја — како народ верује — може да живи онолико стотина година колико човек има зуба у вилици. ЗМАЈ Дође дугачак као вратило.

Ова се дјевојка доиста у змију претворила и остала чувајући благо. Пре више година неки пастир из села Врановаче доспије са својим стадом прије сунца пред Мрсињград, и пред градом угледа бијело обучену

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

У том нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања, готово послије тридесет година, поправио своју једну погрјешку, па још није погодио, како би требало. И. ЗЛА ЖЕНА.

Разговарали се Турци у кавани: шта је најгоре на овом свијету. Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере!

У томе нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања готово послије тридесет година поправио своју једну погрјешку, па још није погодио како би требало”.

— Познато је да је Г. Ђорђије К. Стефановић још прије неколико година скупио подоста нашијех народнијех приповиједака и послао их Матици Српској да их она наштампа, а она их предала некоме

З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. У некаква човека био један чобан који га је много година верно и поштено служио. Једном идући за овцама чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је.

Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало онаких било. Кад му буде осамнаест година, запита матер своју: „За Бога, мајко, како ти ниси више деце родила до само мене?

Тако је служио годину дана, а кад се наврши година, он дође господару своме и заиште да му плати што мисли да је заслужио.

” И тако стане на ново | служити, и кад се опет наврши година дана, он дође господару и заиште, да му плати што мисли да је заслужио.

” Тако опет почне служити, па кад изиђе и трећа година, он отиде господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио.

Кад тако прође двадесет година онда змија дође и проговори матери: „Ја сам она твоја змијица што си ме родила па сам од тебе у траву побегла; сад

Сад пошто је прошло двадесет година, змија дође к мени и посла ме к теби да просим у тебе за њу девојку.” Цар се на то насмеја па јој рече: „Даћу ја за

Пошто се венчају, анђео их одведе у шуму па их остави онде и они стану живети у шуми за годину дана. А кад се наврши година, рече Бог опет анђелу: „Иди види како оне сироте живе. Ако тешко живе, подај им бољу храну.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

његова одасвуд, јер заиста овај диван и страшан би свима који су около њега живели, пошто владавина његова беше 37 година сачувана и цела и ни од кога повређена. Јер како овога да назовем? Владарем ли, или више учитељем?

Мину пак, времена много владавине његове, пошто је 37 година у моћи и снази непобедиво и неповређено сачувано са свих страна, и деца негова благородна била су подигнута у

Зато ћу о овоме укратко изложити, да се не умножи писање. Навршивши 37 година у држави својој, Владика, пак, премилостиви не презре мољења његова, којим је из дубине срца уздисао, већ као

10, 15) јер никада у твоје дане вук не уграби овцу од Бога преданог ти стада пастве! И у свих тридесет осам година твојих сачувани бисмо и отхрањени и другог господина и оца не познасмо осим тебе, господару наш!

И док проведох ту осам година, настадоше многи метежи у крају том, јер прођоше Латини и заузеше Цариград, бившу Грчку земљу, чак и до нас, и улегоше

и дошавши отворих гроб блаженог старца, и нађох часно тело његово цело и неповређено, које је било ту у гробу осам година.

Од рођења му четрдесет и шест година, и ту одмах по Божијој воли прими владавину. И проведе у владавини тридесет и седам година, и ту одмах прими свети

И проведе у владавини тридесет и седам година, и ту одмах прими свети анђеоски лик, и поживе у том лику три године. И сав живот његов би осамдесет шест година.

И сав живот његов би осамдесет шест година. А престављење блаженог оца и ктитора господина Симеона би 6708 (1200!) године, месеца фебруара у тринаести дан

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

држи радњу за отварање рупица; у слободном времену испомаже се радећи као „анимирка” у кафани „Шарган”; тридесетак година, али у лошем стању ЦМИЉА, према потреби: шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села;

стању ЦМИЉА, према потреби: шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ, старији човек, представља се као активиста СТАВРА,

судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ, старији човек, представља се као активиста СТАВРА, средовечан, повучен, стално чита новине ПРОСЈАК, невероватно

се као активиста СТАВРА, средовечан, повучен, стално чита новине ПРОСЈАК, невероватно стар СКИТНИЦА, преко шездесет година, помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом схватању, модерно; могла

невероватно стар СКИТНИЦА, преко шездесет година, помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом схватању, модерно; могла би да одговара опису Вукосаве, који Скитница даје у првој

Познајем сваког у фасу. Ето и ви. Дошли сте први пут, а да вас видим кроз десет година, знала би. Дајде две ђуроваче! СКИТНИЦА: Требало је да се венчамо четрешесте. ИКОНИЈА: Не знам шта да вам кажем!

ЦМИЉА: Оћете мало да се помакнете, извинте, добришем... СКИТНИЦА: Радила она ту ко куварица. А нека родна година, родило КО пред неку несрећу! јесен, брање шљива, кување пекмеза!

ИКОНИЈА: Лане? Баш сте се рано сетили! И сад на основу чега да је нађете? После толико година, еј! СКИТНИЦА: Шта ћу, путујем, распитујем се. Волела је кафану, зато је и тражим највише по кафанама.

СТАВРА: Није, него се освести, дође себи. За само дваес секунди очајања Видиш више него за дваес година владања, напредовања и лепога живота! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Нема смисла да седе тамо на киши! Требало би их позвати унутра!

ПРОСЈАК: Отад је, човече, прошло педесет година! Коме да потанко испричам? У Ђенералштабу, а нема Ђенералштаба! У Министарству, а нема Министарства!

Пред ким да вас оправдам? МАНОЈЛО: Значи, зато се мени секције не слажу? Педесет година? А наша срамота, а наша војничка част?... ТАНАСКО: После педесет година, госкапетане, то ти се више не разликује!

Педесет година? А наша срамота, а наша војничка част?... ТАНАСКО: После педесет година, госкапетане, то ти се више не разликује! То ти више никог под небом не занима! МАНОЈЛО: Како да докажемо?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

слици око 50 година, у 4. око 60, у 5. До 70) ТОМА, син му од прве жене АРСА, син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од

варошки (с ћеманима) и сеоски (зурлаши, бубњари) ДЕЦА, СЛУГЕ, ПРИЈАТЕЉИ Догађа се у Врању, осамдесетих и деведесетих година прошлог века. И У дну двоспратна кућа, с тремом и од пола с доксатом на стубовима, под широком стрејом.

Сви су твоја деца. И не због тебе, него због ње, Васке, нећу после, кад опет одеш и кад те опет по неколико година нема, да они због тога, због тебе, што ти само њу гледаш, њу почну да мрзе, попреко да... ЈОВЧА Кога да мрзе?

(Седају на миндерлук.) А зажелео сам те се, одавна те нисам видео. Колико већ година како ниси дошао?! Има већ читаве две године како си једнако на путу, по трговини.

МЛАДЕН Па, не служим. ВАСКА Како: »не служиш?« Кад, од како си, ти си код нас, и колико већ година има, само си код мене, само мене служиш, двориш. МЛАДЕН А, па то. Јест, то. Служим, али није то служба.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Златни совет „познај себе” врло се касно прима. Тридесет и осам моји[х] прошасти[х] година напомињу ме да је подне мојега живота преминуло и да се к вечеру приближавам.

” У тридесет година возраста почиње сумњати да није Ни сам доста паметан био. Око четрдесет година не двоји више; види да није најпаметнији

” У тридесет година возраста почиње сумњати да није Ни сам доста паметан био. Око четрдесет година не двоји више; види да није најпаметнији био, обаче намерава и нада се да ће се исправити, док и старост дође.

ј Зато намеравам различне случаје, који су ми се у време двадесет и пет година мојега странствовања догодили, написане оставити.

Укорењеније стари[х] обичаја подобно је корењу велики[х] дрва; за колико година су се углубљавала далеко у земљу, толико потребују да се осуше.

Ваља се мало и усудити и почети мислити како ће људи на сто година после нас мислити, ако нисмо ради остати всегда у првој простоти и детињству.

Било ми је тада девет или десет година. По смрти матере моје, два брата моја, старији Илија и млађи Лука, и ја, вратили смо се к нашем стрицу Грујици који

добро је и потребно да од своји[х] старији[х] и пријатеља савет иште, и да чека своји[х] двадесет и пет или тридесет година, да је кадар познати оно што мисли изабрати.

„Мој димитрије, веруј ти твом баби (сва деца, моја браћа и братучеди, бабом смо га звали); мени имаде близу педесет година; ја сам искуством познао чловеческо јестество.

Ми би[смо] се ужаснули кад би[смо] добро могли и хотели расудити колико су хиљада година неке велике лаже за истину и лукава лицемерја и преласне прит|ворности за праву светињу држате биле!

А мени се учинило да сам тај дан у божјем рају био! Као да је душа моја пре много хиљада година у ком П[и]тагореву ученику била и као да је знала једанпут златни и слатки Сократов и Омиров језик, пак као да га је

На неколико година после овога прикљученија једва се је у мом срцу, по други пут, жеља Омирова језика пробудила, те ти истом уједанпут

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Када Францези забранише наш с(вети), ред, он оста сам у манастиру за 8 година а редовници се разбижаху по жупах... У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.

Још један примјер пак је доста. Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом. Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци

Материно питање: „На кога се увргао“, имало је заиста смисла. Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака

Иве или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство“.

— А колико му је година, Брне? — Дванајс... — Шалиш се, човиче! Није могуће! — Није могуће, више му има! — поновише сви у чуду.

Најзад отидоше у нову мађупницу. Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година фратри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе.

То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе не уносе ноге у манастир.

“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! Послије једног часа доведе кнез Кења. Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи. — Ваљен Исус — назва Кењо. — Е, а ти Иве зар јопет дошâ кући?

је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“ — Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је цркâ од шиба — вели Кушмељ. — О Исусе! О Дивице!

Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, иако му бјеше прва година „скуљења“. Тетка би се прошетао горе-доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.

Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа. Могао је имати око педесет година. Он не показа превелике жалости. Најбоље га утеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице. — Виш!

— Сакррр! — викну мајстор. — На кога се увргао, сакр!? Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четири године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Оплетоше око мене свакојаке приче, тајне и нагађања, и после десет година још једнако плету, јер мали је овај свет поред реке, тесан је он лудским главама и језицима у долини што наличи на

Јесам слуга, а радим шта хоћу. Сем Аћима, нико ми не заповеда, а његова вола мој је поводник. Када ме је пре десетак година са залеђеним чакширама ноћу увео у кућу, нешто је ишапутао Ђорђу, а Симки рекао гласно, да ја чујем: има да ради оно

Други мноме објашњавају брзо богаћење Ђорђево, јер, кажу, не може се само трговином за неколико година купити толико имање, изградити читава варош у авлији и дуговима за гушу држати неколико села.

Он се још више смањи, толико да се могао увући у кесу. Зашто ја двадесет година страхујем да ми не располуте главу? дукати жуље и пеку. Боли њихова тежина у недрима. Сићи ће с кола и ићи пешке.

Петнаест година је прошло, сада, сада ће да врисне пушка. Док га довуку до куће, смрзнуће се. Његов леш косо лежи у тами, наслоњен на

Ове јесени и ове зиме... Каква ли ме То несрећа чека? Године и старост донели су ову ноћ. Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот. Кад за петнаест година није, неће ни за ових неколико преосталих. Није то.

Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот. Кад за петнаест година није, неће ни за ових неколико преосталих. Није то. Сви ће они мене надживети. Може посао наопако да ми пође.

Још збуњенија, постаја нагнута над шиљком шубаре, па се саже да му изује опанке. Он је осорно одгурну. Петнаест година му она изува опанке. Шта ли му је сада?

— Жив сам!... Много ти криво?... Цркни! То јој он каже? Он, кога толико година... Никад се није вратио с пута, свеједно у које доба ноћи и по каквом невремену, а да га она није будна дочекала,

Свих петнаест година живота с њим само су чекање, стражарење по мраку и киши, несаница што будно ослушкује лајање преровских паса на

Од његовог даха замагли се прозор. Десетак година је прошло од тада. Постао је великошколац. ,,Вукашине, сада ти је време да постанеш радикал.

Откако се вратио из Париза, трећа је година, није долазио кући. — Коњи су упрегнути — каже Никола, протнувши главу кроз одшкринута врата. — Санке су спремне!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Зашто ли не расте?« — питао се. »Зашто се не развија?« Дечаку је било већ девет година, али је био сићушнији и мањи од шестогодишњака.

Сва три на крилима имају вилин знак. Када их угледају, рибари знају да их чека пуна мрежа, родна година. Невоља је само што се вилини лептири ретко јављају. Зато је тренутак кад се јаве — тренутак општег славља.

Требало је сићи у бетонску џунглу града, зарадити кору хлеба. Дечак, као и обично, остаде сам. Је ли прошао дан? Година? Вечност? Дечак се загледа кроз прозор, кад чу нечији глас: — Спасавај, брате! Помажи! Ко би то могао бити?

— Рекао сам ти! Ја сам Мерсад, принц из Рода гуштера који само једном у сто милиона година напушта звезду Бангалору! — кроз Мерсадове златасте очи прође зрак сунца, а читава соба плану светлошћу.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Неки од радника који су, почетком седамдесетих година XИX века, учествовали у рушењу и отклањању онога што је преостало од шанца причали су да су налазили, нарочито у

Успео је, и у томе. Кад је отишао, била је 1839. година. Загледан, на углу своје и Капетан-Мишине улице, у небеса, Господар Јеврем мора да призна, и сад склон истини, да је

На прозору се појављује Никола Пашић, који се ни после толико година уопште није променио: дуга седа брада, расејан поглед, загонетан израз.

Иако већ много више од сто година у својој смрти, он свакога дана све боље види неправде из живота. Није марио што за великог брата обавља непријатне

Није се плашио, напољу; није се плашио, у шуми. Плашио се у граду, а нарочито у Цариграду, 1816. Имао је тридесет година а Цариград је био замаман. Али, и дан, и ноћ, и лица, и кораци, и гласови, све је дисало као опасност.

наоружани: бомбе су праштале, истина у размацима, али ипак једна за другом (није то још ни 1915, ни 1941, ни 1944. година, али јесте један почетак), сандук са мртвим Симом терџуманом испустили су на утабано тле, поклопац се померио, нико то

Споменик је подигнут почетком педесетих година: у покрету којим Чарапић од бронзе вади мач има много од силовитости, можда змајевске, али и још од.

свој мач, поред оне змајевске силовитости има и много од замаха јунака социјалистичког рада из касних четрдесетих година овог века, и да је уметност социјалистичког реализма својим једностраним виђењем обележила тог бронзаног Змаја од

Над њом су се преплитале несазнане светлости година у настајању са тминама минулих постојања и, осветљене, магле су дрхтале. Онда је, у једну зору, пред јесен 1803.

Васа Чарапић гледа у високу зграду, са куполом, укосо од Дома ЈНА: зидана тридесетих година овог века, сачувана у бомбардовањима, она означава почетак Улице 29. новембра.

У зору 30. новембра ваљало је напасти Београд. Била је шеста година деветнаестог века, новембарска ноћ је, у свом пролажењу, простирала црни лед, од Саве и од Дунава налетали су ветрови,

Кад се сасвим приближило, Мирку је било нешто преко двадесет година и још це ни по чему кије видело да ће му живот почети да личи на старинску причу. А прича је већ била почела.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

171 ЛXXX ЈЕДНА СУЗА 172 ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 174 ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА 181 ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА...

Л. Костић XXXВИИ БРИГА МАТЕРИНА Ужежи, ћерко, кандило! Потпали жута тамјана! Сутра је равно година Како нам неста Дамјана... Ужежи, ћерко, кандило! Не штеди жута тамјана!

Или нам мртве враћа земљица? Врата шкринуше... О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И

К'о старог лета мртво тело, испуцано, црно, Што спаљују да вампир не буде... То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, Да каква би тек била, жалостан, Да још једаред устане из гроба, Да се повампири!

Шта, Руварац? је ли, звери? Ха, по том сам те позн'о, блудна кћери: Ти, жено, ти си стара година; А ти, аждахо, ти си душа јој; Издахнула те умирући сад; Па блудница у часу последњем Још има каде да се породи!

Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи, и од среће плачем... А. Шантић ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА Гробару сиједи, под старости ледом Што изнурен дркћеш као суха грана, И носећи иње по свом челу бл'једом Што посрћеш

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Никад дотле није ми та соба изгледала тако лепа као тада. Моја библиотека, како сам је у току година прикупио, разноврсна је, снабдевена делима науке, књижевности и уметности.

Дела светске литературе заступљена су њеним првокласним писцима. Истина, сва та дела прочитао сам у току година, али она се могу читати и више пута.

Наша знања о Демокритовом учењу су, заиста, доста непотпуна, а то је било још у већој мери пре 170 година, када је Виланд писао своје дело. Од многобројних списа Демокритових није се очувало ниједно једино.

је неколико месеци док су они оштећени табаци били поново отштампани и сви табаци дела повезани у књиге, а цела година док су прве од њих послате у иностранство.

и објављено поглавље о Демокриту да би се тиме добила слика о развитку хемије у временском размаку од преко две хиљаде година. ПИТАГОРА Године 520.

„Таквом сам лађицом“, рече он полугласно, „пре тридесет година кренуо у Египат“. Један од његових ученика, Глаукос по имену, а најмлађи од свих, примаче се као каква мачка њему

“, додадоше неколико њих старијих. Питагора се осмехну. „Да, децо моја, што више година товарим на своја леђа, у толико радије мислим о својим младим годинама.

Као какви брегови уздижу се оне из равнице у вис, а стоје онде преко две хиљаде година“. „Преко две хиљаде година!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Па када су онда сазидане?“ „У прастаро доба!

Као какви брегови уздижу се оне из равнице у вис, а стоје онде преко две хиљаде година“. „Преко две хиљаде година!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Па када су онда сазидане?“ „У прастаро доба!

На највећој од пирамида, на Кеопсовој, радило је барем сто хиљада људи преко двадесет година док се грађевински материјал спремао, довезао, обрадио и узидао.

Он ме поучаваше прво у хронологији. Египћани имају свој тачно утврђени, по годинама расчлањени календар, стар 3700 година. Година египатског календара има своју сталну дужину од 365 дана.

Египћани имају свој тачно утврђени, по годинама расчлањени календар, стар 3700 година. Година египатског календара има своју сталну дужину од 365 дана.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

мог љубазног извињавања и умиљавања, па је умолих да изађе у варош и накупује неколико скромних поклона: за жену од 28 година, човека 37, троје деце до десет година, једно женско, двоје мушко, свега једно предратно.

је умолих да изађе у варош и накупује неколико скромних поклона: за жену од 28 година, човека 37, троје деце до десет година, једно женско, двоје мушко, свега једно предратно. Не знам зашто сам ово последње напоменуо.

А ти знаш, такав сам, да кажем, био и пре пет година кад сам са другога спрата старе Велике школе, опет једног јутра пред час кривичног права, то исто хтео да учиним да је

И тако смо се растали да се поново видимо тек после неколико година на солунском фронту. Дакле две и по године доцније, једнога дана, добијем од њега писмо којим ме позива да

Дозволите ми да још једном, последњи пут, погледам чаршију у којој сам поштено живео шездесет година. А кад му је допуштено он је бацио поглед унаоколо па га онда, кажу, управио доле, овамо к нама. Сузе није пустио.

Сав горим од нестрпљења да у оној истој соби, у којој смо разговарали уочи његовог венчања, после толико година, обновимо све успомене, претресемо све доживљаје, сву нашу прошлост тако бурну, мученичку, али богме, и јуначку...

Седео је врло круто и изгледао велики кицош. Чинио ми се, истина, много старији него што ми је рекао да има година. А бркови су му били масни, умазани и ушиљени као иглице.

— Бре, живићеш сто година. — Па, лепо, ево кажи сам: шта ми вреди да се ждерем као ти? Шта ми помаже, ајд’ кажи, молим те. — Како, шта вреди?

То можеш само ти, и нико други; теби само може бити свеједно да се још десет година потуцамо по туђем свету. — Па добро, оца му, и ја нисам камен, мислим и ја на све то, и шта би ти могао да измениш на

— Четрнаеста је била весела и славна година. Причај, Стеване, штогод из четрнаесте. — Па јесте, све нам причаш тужне ствари.

Само онако тек да се каже: зашто си плакао? То питају човека који четврти Божић проводи у рату, неколико година ван земље у којој се родио, на коју је навикао, коју воли и у којој је оставио своју породицу и имање.

Расплакале су га шумадијске чарапе. Дабогме. А зашто? Зато, брате, што од своје границе и од неколико година па досад, све што је видео за њега беше ново, различно од његовог, непознато: и природа и клима, вароши и села, и

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

воде, да на зеленом картонском рубу седмичног календара на ормару пише испупченим златним словима „Сретна нова 1936. година!

Далеко доба! Између њега и данашњег мене увалило се готово педесет година — педесет година које се зову читав живот, а које ми се данас чине тако нестварне, готово безболне!

Далеко доба! Између њега и данашњег мене увалило се готово педесет година — педесет година које се зову читав живот, а које ми се данас чине тако нестварне, готово безболне!

Пловио је неколико година као заповједник на једрењаку Маргарита, у коме је мој дјед имао највећи број удјела, и заглавио је на мору док сам ја

Усидјелице већ по рођењу, рекао бих по рођеном таленту; и, чинило ми се, стално истих година. На примјеру мог односа према њима (а и њиховог према мени) научио сам како можемо годинама с неким живјети а да се

У благоваоници је преко читавог дана боравио, као њен тихи шумски дух, мој болешљиви стриц. Био је неколико година млађи од мог оца: између њих двојице умрла су два брата, у нејаким годинама.

Иако од најранијих година скроз сентименталан, и ваљда рођен с укусом за болећиву осјећајност (несентименталне људе, ма како они умни, способни,

На сјеновитој страни куће била је једна вјечито закључана соба у коју дотле нисам ногом ступио. У њој је прије много година умро један бакин брат, њен миљеник, још младичак. Од сушице.

Много година касније, кад сам гледао мрке раднике на плантажама како се тресу и поскакују на шуштавом лежају сухих лијана у канџама

Још и данас, послије толико година и послије толиких стварних и крутих удараца, чини ми се да никад касније нисам доживио силнијег чувствовања и

— Чудно! Чудно, али ипак тако! (Послије много година посјетио сам ту исту плаву дјевојчицу у болници. Живот је био прешао преко ње; умирала је од рака у утроби.

Егидио је дошао, прије много година, још сасвим млад, као тромбониста у једној прекоморској оперној стагиони, у оближњи приморски градић.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом.

Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.

Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога. Никад Вујо не одлежа ни дан апса...

Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година. Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.

Беше то зрео човек, око својих четрдесет година. На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.

задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година. Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.

Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. — Ама је л’ то одистине? Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро?

Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.

Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини... И знаш ли још шта?

лако је. Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну. Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. — А она...

»Е, сад си на реду ти, Вујо. Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини... Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век !... Шта се чуда починило за то време...

Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини... Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век !... Шта се чуда починило за то време... Наживело се, настраховало се, намучило се...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

КОЧИЈА 181 ЧУДНОВАТА ДЛАКА 183 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 185 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 186 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 187 ЦАРИГРАД 189 ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ 191 КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО 192 ПРОКЛЕТА

Чим је Петар коракнуо на ову земљу, заборавио је и на оца и на помор. И тако је овде већ сто година провео, па је још увек био онако млад као кад је дошао.

После тога мораде се Петар предати смрти и умре. Девојка га лепо сахрани, и жалила је много година за њиме. СОЛДАТ И СМРТ Био тако један солдат, па је толико згријешио да кад је умро и дошао пред бога, нити га је

Кад то смрт чује, закала па отиде, те стане копати, па копај девет година. Кад је све раскопала, иде опет богу питати шта ће сад радити.

Кад то она чује, отиде, па вуци камен, те опет девет година ради она у камену, а нигдје нитко не умире, већ има стараца и болесника који моле бога дан и ноћ да умру, али да: гдје

Она копа камен. Кад је прошло девет година и она сав камен санијела на једну хрпу, закала па опет дође к богу питати што ће сад, а кад дође горе, види је солдат,

Кад то смрт чује, закала па отиде те стане тући, па удриде дан и ноћ, те опет девет година. Кад је сав стукла, ал̓ она начинила се као кукац, згрчила се, једва иде, па пође опет горе да пита шта ће сад.

Ја сам отишла па сам девет година копала, а кад сам све раскопала, дођем опет да те питам, али ми он опет не даде к теби, него отиде он, па кад је

Ја отидем па опет девет година носи, а кад сам санијела сав, пођем к теби, али ми он опет не даде него уђе он, а кад изиђе, каже ми да си ти рекао да

не даде него уђе он, а кад изиђе, каже ми да си ти рекао да онај сав камен наситно стучем, те ја отидем, па опет девет година удриде, ево све досад, па видиш каква сам се начинила. Па ме још ни сад не би пустио, да нијесам утекла.

БЕСМРТНИ СТАРАЦ Тако је био један старац и имао пет синова. Кад је једанпут била гладна година, а старац није имао нигдје ништа, молио се богу да му дјецу сачува и да им даде хране; али то бог не хтједе чути, него

— И с тим враг отиде. Кад прође већ близу година дана, врага никада кући нема, а стари једнако ложи ватру, па и не зна кад му је година.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

била знана, Твоје лепо тело — башту белих крина, И све: твоје небо плавих јоргована, Твоје сузе што су плач мојих година И наш први сусрет једног тополог дана.

И сад ми је добро, тихо, и све тише. Цела младост и година моја свака, Мада оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики

Ил' часовник смрти што без срца бије? Ја знам ову кућу, и чија је била. Знам је због година које она броји. Знам је, јер на свему видим црна крила, Окамењен јаук. Знам је. Ал' нек стоји. 1916.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло 56 година, слика тога догађаја ни до данас није избледела. Сећање на оно што је он постигао чинило је сваки мој покушај

Када јој је било шеснаест година некаква заразна болештина харала је земљом. Њеног оца су били позвали да обави последњу причест болесника на умору, а

За двадесет година није било ниједног изузетка. А зашто би и било другачије? Инжењерство, електротехничко и машинско дају позитивне

Било ми је дванаестак година када сам успео снагом воље да одагнам слику из своје маште али никада нисам могао да контролишем блеске светлости на

њихов интензитет је временом постајао све јачи и чини се да је достигао свој максимум када сам имао око двадесет и пет година. Када сам боравио у Паризу 1883.

У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно. Неколико година после оваквог овладавања умним, моралним и физичким способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам се

Пре много година, патио сам од срчаних тегоба све док нисам открио да су оне последица невине шољице кафе коју сам пио сваког јутра.

То је управо оно што радим већ дуги низ година, успевајући да останем млад и духом и телом. Апстиненција није била увек по моме укусу, али пријатна искуства која

Наставих да ходам као да се ништа није догодило, када ме странац сустиже. “Колико Вам је година?“, упитао је, испитивачки ме посматрајући. ”О, око педесет девет”, одговорио сам. “Зашто?

Када сам му рекао да имам више од шездесет година остао је без даха, запрепашћен. Моји пријатељи врло често примете да ми одело стоји као саливено, а не знају да је сва

примете да ми одело стоји као саливено, а не знају да је сва моја одећа направљена по мерама које сам имао још пре 35 година а које се од тада нису промениле. За све то време моја тежина се није променила ни за фунту.

Читалац ће моћи и сам да просуди уколико наведем неколико примера. Једном приликом, када ми је било око четрнаест година, желео сам да уплашим неке другове који су се купали са мном.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

ШЕГРТОВАЊА 42 ИВ ОД “ЖУТОКЉУНЦА“ ДО ГРАЂАНИНА И АКАДЕМСКЕ ДИПЛОМЕ 58 В ПРВИ ПУТ ПОНОВО У ИДВОРУ ПОСЛЕ ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА 79 ВИ СТУДИЈЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ У КЕМБРИЏУ 107 ВИИ КРАЈ СТУДИРАЊА НА КЕМБРИЏСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ 121 ВИИИ СТУДИЈЕ НА

Михајло Пупин И ШТА САМ ДОНЕО АМЕРИЦИ Када сам се искрцао пре четрдесет и осам година у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи.

Очигледно ништа. А да су пре четрдесет осам година постојали ови садашњи прописи о усељавању, ја бих вероватно био враћен натраг.

Па ни мој отац ни моја мајка нису знали читати ни писати. Ту се намеће питање: шта је могао дечак од петнаест година, рођен и одгојен под таквим околностима, без икаквих средстава донети Америци ако би се нашле законске могућности да

А ти су се Срби три стотине година тукли против Турака и у тим борбама стекли велику вештину у овом начину ратовања. Године 1690.

Остатака тих подземних станова било је још у доба мога детињства док сам, пре педесет година, ишао у школу у Идвору. Место прве цркве било је обележено малим стубом сазиданим од цигала, са крстом на врху.

Та је слика висила поред иконе, слике нашег свеца. Са друге стране иконе била је слика руског цара, који је тих година ослободио руске кметове.

Време је да поменем да пашњаци у мом родном месту покривају простор од неколико квадратних миља који би неких година били засејани кукурузом. У августу и септембру ова пространа кукурузна поља личила су на непроходну шуму.

Овај феномен је основа открића до којег сам дошао двадесет пет година после ових нових искустава стечених у пастирској летњој школи у Идвору.

У свако такво јутро пре педесет година, чинило се, нама пастирима, да присуствујемо стварању света, најпре света пријатељских звукова и светлосних порука,

је исто усхићење које је Давид осетио и које је кроз своје псалме пренео на мене оних мојих будних ноћи пре педесет година.

Како су у мом младалачком размишљању од пре педесет година, светлост и звук били доведени у везу са природним даровима који омогућавају међусобно споразумевање човека са

Ћипико, Иво - Приповетке

У вароши се оделшпе. Неки одоше равно у својих господара прошлих година, а остали испоредише се на тргу испред цркве, очекујући да их ко унајми за чешање и купљење маслина, ради чега су и

Сви су тога часа мислили на њихова негдашњега слугу Спасоја, који се бијаше отраг неколико година иселио у Америку. Наједном му паде на памет да се жени, па бијаше писао господару да му пошаље неколико фотографија од

Обикну вјетровима, тишини и сунцу и, нашавши се здраво од порода, убрзо ојача. Не бијаше јој но петнаест година кад се једном сама укрцау чамац и превезе на други крај. Нареди га лијепо као мушко, и пође у село.

—Зима ће, да! — једва дочека Марко. И, залишљен, надода: — Ово је прва што ће ме сама наћи... — Биће јур година да ти је мајка умрла, а одонда те ријетко виђевам... — Сам сам... а опет дошао бих, близу смо.

— Остарјела си јур! — опази један времешан рибар, слажући срдјеле. — Знате, има јој преко седамдесет година... —Збиља? — рекох ја, иако сам знао за то.

— Шест је година што га нијесам видјела, а десет је пуних што није у село долазио, — слушам у олуји меки звук старичина гласа.

Остраг неколико година поклонио јој икону светога Николе у сребро оковану, која је била, уз велику свечаност, смјештена на олтар посвећен

Живљаше тако неколико година прама прописима ипак добре и повратљиве свете матере Цркве, која покајницима радо опрашта, док наједном не привуче га

И ових дана претргнуо је с њоме, а напаст је велика. Обичаваше још остраг неколико година, са малим свакога дана к њој поћи. Устао би рано, цик у зору.

Он већ давно за њом пристаје и чека само да година добро понесе, па да је од мајке испроси. Инокос је самац, на њему је остала кућа.

— Па што? — прекиде га жена. — И онако што си најма за њ давао могао си га позлатити. —Ово је тридесет година, обикао сам... —А зашто те гоне? —Срушиће све околне куће за нову цркву. —Све руше! — рече она јетко.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

далеко од Врања, кум, старојко, девер и свекар прстенују невесту, они јој – према Јастребовљевом сведочењу из 70тих година прошлог века – веле „Испружи прсте! Твој те је отац нама дао, ми те нећемо узети силом“.

да њихов значај данас боље сагледавамо, после дубоких промена које је донела наша књижевна авангарда из 20их година.

и при томе се радо позивају на Вукове речи да су неке лирске песме, за разлику од епских, можда старе и хиљаду година.

Овима другима изворни текст је Библија, на коју се стално морамо враћати. Још двадесетих година Растко Петровић је на више разноликих примера показао у есеју „Народна реч и геније хришћанства“25 како се зачиње и

„развалите ову цркву [јерусалимску] и за три дана ћу је подигнути“, они зачуђено одговарају питањем „четрдесет и шест година грађена је ова црква, и ти за три дана да је подигнеш?

Десет година касније, од 1918, Дучић је почео да објављује песме краћег стиха: од десетерца, преко деветерца и осмерца, до седмерца.

него у целоме тексту ниједном није речено који је век посреди, која његова деценија и која је тачно историјска година та „четврта година (Јусуфовог) везировања“.

тексту ниједном није речено који је век посреди, која његова деценија и која је тачно историјска година та „четврта година (Јусуфовог) везировања“.

У историографском тексту оваква би неодређеност унела пометњу, а у „Мосту на Жепи“ уопште није тако. Јер четврта година Јусуфовог везировања, кад је пао у немилост, представља апсолутни почетак радње и почетну тачку од које се једино и

(1996) ПУКОТИНА У ЈЕЗИКУ Тачно пре сто година, 3. маја 1898. по старом, а 16. маја по новом календару, у Београду је у јутарњим часовима рођен Растко Петровић,

Опште је познато, наиме, да је Растко Петровић двадесетих година као сопствено, ново тематско језгро у српску поезију увео „тајну рођења“, по свему судећи наспрам подразумеване „тајне

Ако је Растко Петровић двадесетих година ичему тежио у поезији, онда ће то најпре бити дотицај с „недирнутим“. Била је то у неку руку и општа тежња нових

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Па кад она неће никог да запита, но све сама ради. ЧЕДА: Па онда – шест стотина визиткарата! Колико година мисли она да ће бити министарка? Или мисли можда да своје визиткарте растура по народу као прокламације?

ВАСА: Па добро, како по женској линији, чији си ти? КАЛЕНИЋ: Моја је мајка још пре двадесет година умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те самог на свету; ако ти што у животу затреба, јави се

) КАЛЕНИЋ (љубећи јој руку): Сад тек разумем моју покојну мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Нечиста крв је писана током прве деценије овог века, у време српске модерне, а Сеобе у другој половини двадесетих година, у време српске авангарде.

равнима разликује од Сеоба онолико (и онако) колико се позни Црњански разликује од раног Црњанског из двадесетих година.

21 Додуше, већ у другој верзији - коју је Станковић седам година касније почео објављивати и такође је без објашњења прекинуо22- уклоњена су оба места где се Софка почиње сећати, па

преокретање није толико занимљиво само по себи, нити зато што открива недоумице које је писац у размаку од десет година решавао настојећи ваљано да компонује роман - а Станковићу се то није лако давало - већ је занимљиво и зато што је

Јер отац је после ослобођења вароши (историјски је то 1878. година) заједно с Турцима одбегао као осиротели коленовић.

Арнаутин, и за њим учестали очеви гласници, јунакиња - сада већ одрасла, јер је назначено да је навршила двадесет шест година - најпре у мајчину забринутост учитава свој некадањи инфантилни страх: „Софки онда би јасно да се она зато оволико

226 Занимљиво је, са становишта књижевног развоја, да су само неколико година раније (1911) сродне слике у Дисовој Тамници критичари одлучно одбијали пре као бесмислене него као неразумљиве: Да

Не, додуше, из стиха уопште, него ритмичка начела из онога посебног стиха који је Црњански 20-их година израдио, и који је свој најчистији облик добио у поеми Стражилово.

Авангарда заправо руши канонизовану хијерархију у култури, па и у самој књижевности. Тих година је изгледало, вероватно више но било када раније у нашој књижевности, да ваља смањивам разлике међу жанровима; да се,

Напред дата слика о књижевним збивањима 20-их година одвећ је сиромашна; из ње се не види како је и зашто дошло до промена које нас овде занимају.

Са опште књижевноисторијске слике сада би ваљало прећи на конкретније појединости у књижевном животу 20-их година, када се код нас - под притиском прилично јаког авангардног покрета - почео померати цео систем књижевних погодби и

и производ посебних књижевних околности, ширих померања у авангардној књижевности на почетку века, а у српској 20-их година. Задатак је лингвистике да што потпуније опише њене особине, и нарочито њена одступања од обичнога синтаксичког стања.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

То је чинио и Суљ-капетан, те му је дете већ одрасло као каурин. И он се нечему надао. Али ево већ неколико година како су Призренски одговори тужни. Свет почео да се мири са судбином. Тако исто и хајдучки капетан.

Он је главни поверилац горански, добродушан чорбаџија, који оскудних година сву Гору издржава храном до овога доба. Њега се најзад сети Суљ-капетан.

Везан оваквим обичајима Хамза Вукашиновић је узастопце неколико година много изгубио на виноградима, јер су му остајали непобрани.

Што се се смрзли?.. Ако смо изгубили државу, повратићемо је опет. Пет стотина година смо Турчину робо– вали, па можемо који мјесец и Нијемцу... — Који мјесец?!.. — окрену му се с подсмехом сам домаћин.

Е, бољи сам од тебе. Заборавио сам и опростио све што ми је учињено за пет стотина година... А ти помињеш гуске и гребене!.. Видиш, дошао сам ти на праг да те замолим да ме пребациш преко брда до наше војске.

Није им долазио, није им досађивао: примао је без речи што би му сваке јесени донели. Оскудних година је чак и враћао на прост зајам сву своју четвртину. Али ни за кога није имао ни лепу ни лошу реч.

Вратио се да овде испусти своју душу. И легне покрај дедова у завичају својем. Сто педесет година су они закопавани у Чабру. Биће и за њега места.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

то ти пријан До небеса довикује. »Стармали« 1888. ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ (Опет, после тридесет и толико година) Хе, давно је то било, кад ти певах млад; Оседело нас време и још нас кињи јад.

НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА о подизању споменика му На овом гробљу седела ј’ вила Четрест пуних, дугих година; Није нам рекла: ходите амо, Чекала ј’ да га сами познамо.

јубилеј (јевр.), свечаност у спомен некога догађаја који се збио пре десет, двадесет и пет, педесет итд. година. кавити, откавити, издржати, подносити. каматник (тур.), човек који узима велики интерес на новац, зеленаш.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Молим, тко сте ви? РУЖИЧИЋ: Ја сам онај који у романма људе по сто година у животу обдржавам, без да штогод једу. Ја сам онај који курјаке кротке, а магарце паметне правим.

РУЖИЧИЋ: Хо, хо, хо! Небо плаче, земља се отвара, да Хекубу у објатја прими. САРА: Мислите ви гди је она у година? Треба да знате, мон фрер, да су удовице као зелено шибље; што више с једне стране горе, то већма сок на другом крају

Тако и жене, што више година имаду, то јаче и силније љубе. РУЖИЧИЋ: А кад аморети дођу на посјешченије, и кад усхтем Венус појати, и кад ми

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

празнику ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ Цео један народ Измишља речи за песму Коју ће се усудити да напише Један човек после сто година Не бој се речи Није то ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто

година Не бој се речи Није то ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са севера птици с југа Не бој се песме Реци, где ћеш сутра Замка ти у замци ...

Краков, Станислав - КРИЛА

1. ЧЕТА. Командир, мајор Љубомир Недељковић из Ваљева. Има искуства као дугогодишњи официр. Због година мање употребљив ва строј, боље би послужио за канцелариску службу. Водник поручник Лука Росић из Ариља.

Имала је тринаест година. Официр је лежао крај ње на леђима. Хркао је победнички. Калина, ћерка домаћинова, коју је официр оставио, спавала је

Петровић, Растко - АФРИКА

Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари. Он је пре тридесет година водио једну од најважнијих мисија по Судану, он је основао по Високој Волти читаве градове, дао многим инсектима и

„Не, ово није још ваш први додир са Африком. Дакар није Африка, земља око Дакара није земља Африке. Још пре тридесет година ту је било само две–три куће.

бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест година.“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка.

То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ четрнаест година. Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом.

Чудо је настало кад нам је допловило читаво јато малих пирога са деранима од четрнаест до шеснаест година, аполонски грађеним, лепих, широко отворених очију.

Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло

своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом женом по европским појмовима врло рђаво поступао, само што

Дивим се својој жени како је она то одмах разумела и ниједан мој поступак није рђаво тумачила. Тек после двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији.

Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини урођеника. Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.

Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу. Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао.

Овде прашума почиње већ од обале. Местимично је крај друмова раскрчена за плантаже а за сто година је, кажу, неће уопште бити. Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати.

нарочито што тако широкогрудо закључује он који је, да упозна који крај света, проводио у њему по двадесет и тридесет година. Ова врела ноћ је ноћ Бадње вечери.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ.

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Да ми је ђеда жив, а ти да си педесет година млађа, бих те за њега просио, само да му разјасниш санове...

Он је за једну ноћ толико снијевао да му свих седам влашкијех пророка за седам година не би протумачили санове!... Но, бабо, реци, душе ти, која је голема невоља што те до честитога паше доводи?...

Пред једном иде стари Колебан, Са другом онај Ћерим мршави Што му је сунце вреле Азије Триест година кожу пржило Те амо дође да је ветрови Планина српских студом уштаве! Ал’ чекај!... (Мисли се нешто.) Сељаче!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

што је у оригиналу: ЗВАНИЧНА ИЗЈАВА ВИСОКЕ ПОРТЕ »Срби, »Ви сте дјеца оних отаца и дедова, који цијели пет стотине година су живили под покровителством Високе Порте у савршеном спокојству и безопасности.

послушни саветам старих и разумних лјудех, који су се бринули о своме добру и спасењу, у ових најзаднијих четиридесет година, у којама су се јавлјали толико ратове и размирице по свјему свјету, Срби опет су постојанствовали у своју лјубав и

воле ваоружити србско населење пушкама и топовима, и тако су напали на своје сусједе, с којима су цјеле петстотине година живели као браћа, попалјећи и пустоши ћи нихне села и куће.

— Полажем толико да би ономе који би ми ујединио све српске земље драговољно дао десет година најкруће диктатуре у земљи; али прво да изврши уједињење, па да добије диктатуру. — А што не обратно?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

— Ни то ништ’ не мења, — Зар не смемо и тад рећи: „Збогом, — до виђења!“ ЛВИИИ Већ девет година на ранама леже, Кô девет копрена, Одатканих, оплетених нитом Уздисајних трена.

Већ девет година на ранама леже, Кô девет копрена, Над срцем ми, над иконом, где је Жива слика њена. Све више копрена на ранама

„Далеко је, високо је, — Сто година дугих прође, Докле њена светла зрака До нашега ока дође.“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

ЈЕЖА 89 ПОДНАРЕДНИК ТАНАСИЈЕ 133 ПТИЧИЦЕ НЕБЕСНЕ 141 ФРОНТ И ПОЗАДИНА 158 АРЛЕТА 182 ПРЕКО ТАЛАСА КРВИ 214 ЕПИЛОГ 223 ГОДИНА ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ТРИДЕСЕТ ШЕСТА 225 СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 234 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ТРЕЋА КАПИЈА СЛОБОДЕ

— А знате ли како смо се били утврдили у старим положајима. Дивота!... Могли смо да ратујемо још десет година. Али шта ћете. Сила Бога не моли, нити ко нас пита. Кренули смо узбрдо.

Носили су ме тако једно пола часа, а мени се чинило у бунилу као двадесет година. Најзад су ме спустили. Чујем жагор људи. Неки се надносе нада мном и загледају ме. Слушам како спомињу моје име.

Питам се сада, зашто се тај сељачки народ коље, ево већ четврта година? Зашто се убијају људи, иако један другом нису ништа нажао учинили...

Из болнице ћу изићи као богаљ. — Влајко климну главом, и у очима јавише му се сузе. — Замишљам себе кроз двадесет година, ако доживим.

Били су одлични пријатељи. И каква случајност да се сретну сада, после десет година, у Водени. Уговорили су да Серјожа Николајевич дође сутра са једним од својих командира, поручником Фјодором

Они врхови планина које гледамо већ толико, пружају се у нашој отаџбини. Друга је ово година како узалуд прижељкујемо да једном већ кренемо. Али ко ће пробити оне бедеме и читаву шуму бодљикавих жица.

Душа се скупља, а тело грчи. Али, као стокраки одјек, непрестано бруји у нашим душама: докле овако... докле? Дуго година честитали смо један другом Ускрс, са жељом да следећи дочекамо у миру. Наше су жеље остајале пусте.

А тек како ли је оним пешацима, који већ седам година, још од турског рата, рију земљу као кртице. — Редак је такав. У хиљаду један од тих старих војника ако је жив — вели

Вас двоје живећете сто година. Ама, господине потпуковниче, тога човека ни глава да заболи! Потпуковник Петар се насмеја.

Али... „Нек лаје, док траје. Кад нестане, нек престане“. Баш ме брига. Сто година нећу живети. — Иначе, како живиш? — Као цар. Не дај боже горе. Команданти ме не обилазе... Јер знаш...

— Ја мислим... четири дана и четири ноћи. — Ха-ха-ха! — насмеја се слатко Коста. — Драги мој... шест година, четири месеца и четрнаест часова. Рајко га погледа у недоумици. — Да, да — потврђује Коста.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Зато, ко би само по њој хтео судити о узроцима многих појава у нашој књижевности од пре стотину и двеста година, као и о несумњивој кризи у којој се та књижевност налазила непосредно уочи појаве Бранкових песама; ко само по њој

и Змај морао ругати и сузбијати га; јасно је да су националистичке и славенофилске идеје омладинског покрета шесетих година делимично настале и у отпору против њега: борба је била дуга.

Па ипак, у томе песништву доста је, последњих година довољно истицаних елемената које не смемо сметати с ума. у овој Антологији њему је стога и поклоњена извесна чак

Они умиру: треба их, нашто крити, помало дизати из мртвих; он је данас можда живљи но пре сто година: одиста бесмртан. Битно је да саопштим следеће.

ради своје суше, Бистра Сава распалила жећу моје душе; Прво мјесто странствовања блажили Крижовци, Јазвили ме пет година, треће су Карловци.

Брда из старих јошт једнако куља целителна вода, Људе, ах, свака година друге води. Обвештан камен на Римљане одводи мисли, Херкула натпис многи дано за здравље слави.

490б). Код Флеминга међутим збуњује на први поглед околност што је живео између 1780—1815, имао дакле једва 8 година када се Орфелинов Горестни плач већ певао по тобожњој његовој композицији.

Моменат тај остао је дубоко у памети Рајићевој, који је тада био око 10 година и већ 3-ћу годину полазио славенску школу у Карловцима; али сигурно о датуму те претставе није имао никакова записа,

школу у Карловцима; али сигурно о датуму те претставе није имао никакова записа, па није чудо кад је после неких 60 година о томе писао да је хронолошки погрешио...”).

у П. 1718, што свакако треба да значи: Витковић у Пешти, а година је погрешна, м. 1817. У истоме Забавнику штампане су још две Витковићеве песме, Надежди и Мог Александра песма; прва

” Осамдесетих година XИX века, у доба великих политичких борби између Срба и Мађара, Змај се у своме Стармаломе ругао претензијама Мађара

Библиограпхисцхес Институт, Леипзиг, с. а., С. 22), као што је неколико година доцније имао особито ауторско задовољство да, у сасвим другачијем расположењу, прислушкује како Лили Сцхöнеманн пева

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Зар нас познајеш? РАДОШ: Ај, ђецо, остарио сам, врло сам остарио, па и не видим; — а и шта ће ономе који је сто година по свијету издајство, пријевару, мрзост и лаж гледао — шта ће му вид? Боље да ослијепи...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

За кравом се диже и пође дијете — није му могло бити више од дванаест година — држећи чврсто у промрзлим рукама лескову мотчицу. Старац је ступао погнуто, вукући тешко ногу за ногом.

Познавô он кога, не познавô — он сваком: моја слатка душо! Прије неколико година — поче Дуле, а чело му се намршти — диже га спа'ија са старог кућишта и насели на његову старевину некаква Личанина.

Од давнина не може с нашом кућом. Због нурије гонио се много година с мојим дједом, и силно га је, кажу, мрзио, па и оца мрзи као Турчина, више него Турчина!

Мићан наточи. Симеун узе чашу, мало нагну, отпљуцну, па ће: — Браћо моја, што која година, све слабије! И берићет и ракија и људи и све, све!... Опогани се свијет, истрова се, па крај!

— Дај ми кажи, Мићане, мореш ли икако знати што Симеуна не закалуђерише? Ето, рећемо, служиш већ пуни' тридесет година калуђере, па ћеш то, ја млим, боље знати него ико други.

Очи му се свијетле и прелијевају као у мачке из мрака. Сав сијед, преко педесет година. Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао.

сам се родио некако кад се први пут почела трећина од народа купити; још ја имам снаге и кувета, иако се већ двадесет година немам чим ни на Ускрс омрсити.

Судац (дуго размишља): Колико је стара та твоја жена? Давид: Па има једно тридесет година с једне стране, а... Писарчић: Но, млада је још. Давид: Дабогме да је млада. Још јој предњи зуби нијесу падали.

Ето, тако Србови да будемо. То они траже, чујем доље у чаршији, већ пуни' шест година, па не могу да нађу. Писарчић: Помрчина, Давиде, помрчина, па не виде од очију. Давид: Море и то бити...

Давид: Није он ни стар. Млад је он још. Судац: Не питам те то, већ бих рад знати колико му је година. И то ми је потребно. Давид: А колико има година откад сте ви дошли у Босну?

Судац: Не питам те то, већ бих рад знати колико му је година. И то ми је потребно. Давид: А колико има година откад сте ви дошли у Босну? Судац: Па има тако двадесет и три, и четири године. Давид: О, млого, по Богу брате!

Давид: О, млого, по Богу брате! Збиља, кад ћете ви већ... Е, толико је година, отприлике, и овом лопову, шјеме му се затрло! Судац: Како ти то знаш? Давид: Знам 'вамо по нечем.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” и натовари му оволика акта... седам, осам, дванаест сведока... пет година робије. А једног дана тек, нестало аката, или: искази сведока сасвим друкче гласе него кад си их први пут читао, и

Откуд газда Спасоје сумњиво лице? Зар не видиш да овде пише „млад човек”, а газда Спасоје има шесет година. Па онда, и да га ухапсиш, камо ти код њега револуционарни и антидинастички списи?

Зашто? Зато што си већ тридесет година овде чиновник и што си стар човек, па немој онда... 'ајд', читај даље! ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу до сада

АЛЕКСА (запне као ђак научену лекцију): Зовем се Алекса Жуњић, по занимању сам шпијун, имам 40 година, нисам суђен ни осуђиван, са оптуженим нисам ни у каквом сродству...

МИЛАДИН: Па оно је еспап. ЖИКА: А наука није еспап, је ли? Ко ће да плати мени моје школовање? Десет година сам ја провео у школи. Да сам на робији толико година провео, ја бих научио какав занат.

Ко ће да плати мени моје школовање? Десет година сам ја провео у школи. Да сам на робији толико година провео, ја бих научио какав занат.

Запиши му тако, господине Милисаве, како се оно каже, па ћемо видети већ. (Ђоки.) А колико ти је година? БОКА: Двадесет и шест. ВИЋА: Пиши! Јеси ли био који пут осуђиван?... БОКА: Нисам. ВИЋА: Чекај, не прекидај!

Ти си за то да се укине, ал' ја, брате, нисам, јер имам тридесет и две године указне службе. Почекај још осам година, да напуним године за пуну пензију, па укидај после. А хоћеш да се укину и затвори?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Почетком шездесетих година његова реформа преовладала је у пракси, а 1868. влада у Србији укинула је последње ограничење употребе његовог типа

а по језику су били неупоредиво ближи Караџићевом српском говору него хрватском кајкавском наречју, које је до 30-их година 19. века имало статус књижевног језика у Загребу.

Сусрет са хришћанском културом упознао је Србе с потпуно различитим поетским системом, који се стотинама година развијао на хебрејско-хеленским основама и исказивао језиком који се сматрао светим.

Десет списа за двадесет година. Избеглице с балканских простора испред турске најезде доносе у Србију и другачије литерарне токове.

После много година у сасвим другачијим приликама Константин је остварио онакав књижевни лик владара какав је зачињао Данилов Ученик.

И док први пут за девет година Бећир-ага са женом мирно вечера и распреда о радосном сазнању да се најзад ослободио хајдука који му је толико

Живећи свој епски живот више од три стотине година, највећим делом под турском владавином, управо у време деловања хајдука, он неминовно добија у епској поезији хајдучке

сеча кнезова и откривање плана дахија да посеку све српске старешине, а потом а све мушкарце старије од петнаест година "такође оштрици мача предаду", Филип Вишњић је, уз изврсно познавање историјских података, преточио у монументалну

Готово све што је српска књижевност дала у наредних сто и више година створено је у тој новој средини у историјским приликама битно различитим и од оних разних и од оних у којима су у то

Европеизација и рађање нове књижевности Почетком 80-тих година 18. в., у доба цара реформатора Јосифа ИИ, српска књижевност улази у период коренитих преображаја.

Спев је преведен на главне европске језике, на неке и више пута. Романтизам и процват лирике Средином 40-их година Вукова борба за књижевност на народном језику улази у завршну фазу.

Бранко је остао усамљена појава у свом времену. Он је умро исувише рано да би дочекао победу свог правца. Али 50-их година јавља се нов нараштај песника, који доводи до краја његову песничку основу и с којима се романтизам утврђује као

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Врата шкринуше... О, душе! О, мила сени! О, мајко моја! О, благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.

га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео.

Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође,

она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Срећу доноси и д. са пет листа. Та д. налази се онде где је вила пљунула, а то се ретко дешава, једва у сто година једанпут (ЗНЖОЈС, 6, 130). »Петолиста« д.

Љ. Пећо спомиње, негде у северној Босни, »криву јелику«, која је трајала до пре педесетак година. Уз њено дебло бацали су одувек гране, »као задужбину«, и говорили: »Крива јело, ето теби гране, нек ме не боле ни

Кад к. бујно расте, биће родна година (ЗНЖОЈС, 16, 154). К. се покаткад употребљује као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›, и уопште као биљка са магичном силом.

Кошћела (Шулек, 22 назива). Кад к. почне да добија лишће, ако свака грана буде подједнако зелена, биће родна година (ЗНЖОЈС, 6, 315). КОШУТИЦА Куцкуцкѕтулпе ‹= Кіебитзеі› (фрітілларіа мелеагриѕ). Кошутица.

жетва (СЕЗ, 19, 396). Кад породиља шаље воду свештенику за молитву, колико година жели да не рађа, нека у њу метне толико зрна к. (СЕЗ, 14, 100). КУКУТА Сцхіерлинг (цоніум мацулатум).

, или их је, према локалној традицији, било пре мање или више година (Рад, 43, 159; ГЗМ, 6, 372); цркве и џамије можда су у појединим случајевима замениле свете липе, као што је нпр.

и намене на здравље, плод и род, и баце у три собна угла; после ручка разбију их, и ако који буде кваран, омануће година у ономе чему је био намењен (ЖСС, 175). У околини Винковаца врачи (који раде уз сарадњу вила) нарочито радо под о.

ПАМУК Баумwолле ‹гоѕѕyпіум›. Памук. Бере се 1. септембра (по ст. календару), кога дана почиње »Божја година« (Нова година, »по којој се управљају свеци, и кога дана Бог појединим умрлим опрашта грехе«, СЕЗ, 40, 75 ид). П.

Памук. Бере се 1. септембра (по ст. календару), кога дана почиње »Божја година« (Нова година, »по којој се управљају свеци, и кога дана Бог појединим умрлим опрашта грехе«, СЕЗ, 40, 75 ид). П.

ИИИ), у те дане не треба те године ништа сејати ни садити, јер ће крти све појести, макар и после седам година (ЗНЖОЈС, 19, 199).

У Лесковачкој Морави, кад се удовац жени пре него што се навршила година од смрти његове жене, »на дан његовог венчања неко из његове родбине понесе тестију с водом па дуго сипа на гроб кап

(СЕЗ, 65, 1952, 387), а у сну га »пушити или носити — слабо је« (ибід., 264). Ђурђевак. Бере се (»да буде цветна година«) уочи Ђурђевдана са осталим »ђурђевским цвећем« и »ђурђевским травама«, па се с њима и врбовим гранчицама плете у

Ћипико, Иво - Пауци

А некако досада био је тешке среће. Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.

Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се да је не би ко други прије њега одвео.

Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања. Наочи био би рекао, Раде се већ замомчио; иако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче

палачу, а кад му показаше, сјети се да он понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет—шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.

А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде. Између два круха, кад једнога нестајаше, а

— Ето, хвала богу, све се лијепо свршило, — мисли Илија, — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!

Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио... Па нека једу адвокати, родила је година! Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом. Ради срце пуца кад год отац пође у варош.

Чујеш ли, Марине, душо? ... Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у

Па, ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други? А колико ти је година? —Пасем двадесет и четврту. —Ето, пунољетан си!...

Плати порез, шумске глобе, пољске и друге, па никада крају... „Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило” помисли.

И зимус, ваљда оно исто што је јесенас отац продао у бесцијење, мораде од газде за скупе новце куповати. А година, по свему изгледа, понијеће добро, и гледајући на своја жита, поноси се њима: —Бог ће дати, па ће све добро бити! ...

Али превари се у рачуну, као и осталих година. Мишљаше: за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и снежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Једно ми није јасно: траваре сам обично познавао као старије људе, махом старце. Овај нема више од двадесет и пет година. Макарије Почео сам пре два дана да пијем напитке које ми справља наш нови брат Доротеј. Осећам се већ мало боље.

Труди се да ме не гледа. Или мисли како нема зашто да ме гледа. Шта се то изменило за ових неколико година? Сећам се краљеве свадбе у Скопљу.

Младожења, краљ, био је висок темељан човек, не млађи од педесет година. Млада је била танушна прозирна девојчица са великим уплашеним смеђим очима. Није имала више од десет година.

Млада је била танушна прозирна девојчица са великим уплашеним смеђим очима. Није имала више од десет година. Док сам гледала тај раскошни призор, гиздаву господу што је стајала у црквеној лађи, док су епископи појали молитве

Јелена Знам да сам последњих година постала трома и аљкава. Некада сам, не тако давно, можда само пре коју годину, по читав дан проводила негујући своју

Дадара Био сам запањен. Ону Јелену, које данас нисам могао да се нагледам, виђао сам из дана у дан, свих ових година откако сам дошао на Кулу. Најпре је била мала гизделинка, мршаво девојче без сиса и кукова, штап без огранка.

ни да дотакну његов леш, јер су нашли далеко одатле у траву бачено распеће, Прохоров чувени крст који је он неколико година брижљиво резбарио. У људе се увукла страшна мора. Слутња пошасти које ће се излити као казна за светогрђе.

Правим покрет као да хоћу да му приђем, да му у сусрет пођем. Имам шеснаест година и сва сам у белом, лака сам као дим.

Кирчу је Лауш узео у службу кад му је било двадесет година. Он је иначе син себра из Клиса, сиромашног, остарелог човечуљка, претовареног бројним породом кога је једва

да вичем, у ствари да се копрцам као риба избачена на суво („господар је у мене имао поверења у току читавих двадесет година“). Зар се у мене сумња? У моје способности?

Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди. Неколико пута су рашке војске сатирале до задњег човека

Никанор Добро име манастира Вратимље неће бити очишћено ни за стотину година. Имали смо једног самоубицу, затим издајника и на концу једног блудника.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Још пре сто година, када су наша знања о свету била само малени део данашњих требало је богоданим вештацима Хумболту и Арагоу по четири

Та је звезда удаљена од Земље 230 светлосних година, па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која је тада са Земље пошла

Да бисмо је нашли, морамо поћи за 2500 година унатраг, а у простору, 2500 километара у правцу југоистока. Кад стигнемо онамо, мораћемо, по нашем српском обичају,

степену покрајина бивше Турске царевине, но у давној прошлости, која је текла од пре шест хиљада па до пре две хиљаде година, тај крај изгледао је друкчије него сада.

А и чему? Није било више човека који би био у стању да те списе прочита и разуме. Тек пре 120 година пробудио се интерес за те историске документе, а данас, пошто је научницима пошло за руком да њихова тајанствена слова

Зато су вавилонски свештеници, већ најмање пре четири хиљаде година, а можда још и пре, груписали звезде неба у звездана јата и наденули им имена.

Тим груписањем звезда у јата и њиховим називима, који су се очували кроз хиљаде година, извршили су вавилонски астролози прво каталогизирање звезданог неба.

Тада ћу окренути казаљку времена за две хиљаде година унатраг, па ћемо наставити наше путовање у прошлост. - Ви пристајете? Дакле до скорог виђења!

Тако је сазнао шта су Халдејци у току хиљада година опазили, ево, на пример, ово. Помрачење Сунца може се само онда десити, кад Сунце и Месец у исто доба прођу кроз ону

Девет година иза тога, када је он занавек склопио своје орловске очи, распало се његово огромно царство, које његове војсковође

Ова постаде за сто година најлепшом вароши и духовним центром старога света. Светиљка коју гледамо и која шаље своје светле зраке далеко на

Убрзо иза тога улази, но са друге стране, Ератостен. Човек од непуних шездесет година, средњег раста, врло углађених, скоро церемонијалних манира, он нам жели најодабранијим речима добродошлицу.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

века нека од ових дела преводе се на српски језик – читају их, пре свега, деца Срба у Аустроугарској. Тридесет година после француског издања школски надзорник Аврам Мразовић (1756–1826) (иначе један од првих Срба, по речима Д.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА Не знам, хаџи. ХАЏИ РИСТА (увређено): Треба да знаш, кћери! Других година овде се доносило по сто, двеста, и више кола... а сада да је мање... ТАШАНА Не знам. Можда се опет толико донело.

страх... Ох, чекај, дедо... Не знам како да кажем. Само то, дедо, ево, не једна година, већ две, три, увек све једнако тако. И то како, дедо? Ни жива ни мртва! Умро он, одавно покојник, а свуда је он.

Ох, дедо! (Прилази прозору): И то није један дан, месец и година, већ цео век никако не смем прозор да отворим да се не би завеса више помакла, већ да исто онако стоји како је

ТАШАНА Ох, јесте. Земља и то каква страшна, црна земља. ПАРАПУТА Земља! Земља! ПЕТИ ЧИН ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА С леве стране некадашња, на свод, јака, велика капија хаџи-Стеванове куће, сада већ готово сва иструлела.

ЈОВАН (увређен, прекида је): Е па ако је и за севап, за душу, онда је доста година, две, па и три, а не цео век. Откада је већ са њим, и са њим ће и у гроб.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Не само да је у њему остао, него је, некако кад му би четрдесет година, у том шору и кућу купио. Обичну паланачку кућу на углу, с три прозора и дућаном на фронт, и са два прозора у сокачету

Пијаца, и судија, господин Ђурић говори народу: Објављујем са жаљењем да се после много година открила тешка заблуда и неправда.

” Мајсторица удари у плач. — „Земљотрес код комшије!” — шушка шор. Срећко је после шест година свршио основну школу, научио читати и писати, и преписао ваздан песама и песмарица. Отац га узе у радионицу.

Је ли то хоћеш?” Док је говорио, мајстор Коста узе пажљивије посматрати Срећка. Шеснаест година; престао да се развија како би требало, а они то нису ни узели на ум.

Сека је сад једино дете у кући, јер је Риста већ трећа година у Пешти, у школи за машинске браваре и фабричку праксу. И Сека је повучена са оног првог плана на који паланчани тако

Свако од њих мисли да Ристу, и ниједно не разуме ту природу. Као камен је лежао Риста на њима. Прошла је година дана од Ристине осуде. Пролеће огрануло. Зелени се трава, зелени се река, сунце греје нежно као да милује.

„Није три, него два. Онај Срећко несрећко, сећате ли се, њега ту више нема. Кад смо се оно једаред, има година, почели расправљати са швапским гробљем: ко коме прелази границу и сахрањује мртве у туђу веру, ми одовуд решисмо да

— То је та швапска црква и онај ђаволски жупник! Сто Круница и Марија, а сунце Господње не види. И то има седамнаест година, и седи у мојој кући годину дана, а свако јутро ме испраћа на зелену капију на коју баш и навали јутарње сунце.

Јачи део живота госпа Нолиног био је живот удовице. Она није ни десетак година провела с мужем, и у обичним приликама је ретко носила мужевљево име.

Да је нешто Лазарићу било суђено да у овај дан испраћа с нама госпа Нолу, био би то човек близу сто година стар. — Нисмо на то мислили, али није да нисмо знали.

толико пута слушали да се Станојла Перчинова, тамо однекуд с границе Србије и Босне, удала за човека више но тридесет година старија од себе. — Имаш право.

Да није било других мука, живела би ваљда сто година. Станојла Перчинова видела је Тошу Лазарића, старог момка, свега једаред пре него што ће се за њега удати.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Ви сте врло строги, господо моја. Ја, истина, занат списатеља водим од седам година и трудим се дознати што се год дознати може, али о музама не знам ништа постојано казати, јер ја у оно време нисам био

Говоре о стварма и језику који се само у књигама находи, и свађају се је л’ царствовало дебело јер пре тисућу година у славенској литератури, или не, а воспитаније своје деце слушкињама остављају. Но шта је то инвокација?

— »Г. сочинитељ, опростите што вам жустрину прекидосмо. Ваш јунак од шеснајст година ујашио коња, па бега; ми сад за њим да трчимо, а и не познајемо га.

Тако, на пример, кад младић који је десет година у раскоштву живећи здравље проарчио, тврдо представи убудуште умерено живити и своје већ порушено тело мало више

— Кад девојка, која је десет и више година момка пробирала, најпосле, кад сирјеч просиоци престану, закључи каквом удовцу руку дати, нису ли то пријатне за њу

Желити би међутим било да сваки сочинитељ, или преводитељ, или подражатељ, или макар писмокрадец дело своје барем пет година у рукопису држи, и сваке године свој рукопис најмање четири пута прочита.

И Робинзон Крусе на њега не мало впечатленије учини. Толико година у пустињи без људи, и потом стра од дивјака! — Он запита свога поочима где су острови на којима дивјаци живе, да он к

богу, сад величак, и ја мени за дужност водим тебе у свет, твоме определенију пустити, јер кад је Велимир од дванајст година толико учинио, шта ћеш ти учинити моћи од шеснајст.

фраку добро јутро; ја се препоручујем у милост вашег извезеног пруслука; бог да содржи красну вашу ћурдију млого година на радост ваше фамилије и проче — не знам друго казати него да је то план за оног филозофа који жели по начину вашем

тако помоћи као ја, јер сам ја агина кћи, и само почитаније које сам ја у моји последњи 18, и словом велим осамнајст година задобила, могло ми је кључеве од тамнице прибавити.

»Ах«, одговори бедна ова огорчена, »то је од деветнајст година овамо моја најтоплија жеља; али ја сам у мојој првој љубови тако несрећна била, неверство мога љубимца — за кога би ја

— Тако често младић који је двадесет и више година у скитању и левентању, без учења и без радње провео, при наступању брижни безновчани година, од бивши своји пријатеља

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

је све своје године Зарадио змијоглави штап Узјахао је штап Вратио се на земљу И ту нашао и своје и себе Живи без година без смрти Окружен својим вуковима СВЕТИ САВА Око његове главе лете пчеле И граде му живи златокруг У риђој му

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

сваки академик мора да изради своју аутобиографију — и како је нашим академицима за тај посао потребно по неколико година, па их има који су и умрли а тај толико велики и важан посао нису довршили, те се ни данданас ништа не зна ни о

На двадесет година доцније, пошто су се биографи дочепали разних његових приватних писама, ја сам на основу „нових података“ читао сасвим

бити удовица; па онда, у разочарењу професора Симе Митровића, који са извесним пакосним задовољством већ неколико година бележи фразе за посмртни говор који намерава да ми одржи пред црквом; и најзад, у многим и многим другим замршеним и

професор хватао се рукама за трбух и узвикивао: „Иди, дете, до ђавола, нисам се овако слатко насмејао већ толико година!

обзир да није био само један, но су се ти Узпртезени успртили на леђа мисирскоме народу и владали некаквих две стотине година под тим одвратним именом.

Ја сам се пре више година упознао са једним, иначе врло симпатичним Американцем, господином Марком Твеном, продавцем лимунаде, но који се још

— Како?! — учиних ја изненађено? — Да. Ми смо знате хиљадама година очекивали, били смо већ нестрпљиви и једнако смо се питали: „Хоће ли ти људи доћи већ једном да нас пронађу?

Замислите, другим речима, каква ће изгледати историја кроз пет стотина година, колико ће ту томова бити, колико имена, колико датума и каквих све догађаја.

И замислите оне грешне ђаке који ће тада, кроз четири и пет стотина година, морати да уче историју! Кад год ми, грешници, падну на памет, а ја им се судбини пакосно насмејем, као онај Циганин у

Е, тим смехом насмејем се и ја увек када се сетим оних ђака који ће кроз четири или пет стотина година учити историју. Ми смо прогутали дрењину, али како ће они грешници да гутају лубеницу?

свадбама и поздравне беседе на свима концертима и све те говоре, без разлике, почињао је са: „Пет стотина је пуних година како српско племе стење под туђинским јармом.

Ја и дан-данас, после толиког низа година, памтим од речи до речи поједине мудре закључке нашега професора историје. Тако, примера ради, навешћу их неколико,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А он да живи још сто година, па неће добити такве и толике батине... Даљи поступак је ишао по надлежности. Поднаредник Светозар је изударао

Седимо поред ватре, а Лука нешто рачуна на прсте. — Прошло је равно пет стотина двадесет и шест година, када је разбијена војска на Косову бежала исто као и ми сада. Разговарамо о свом безизлазном положају.

војници, причају коморџије и сви они који не увиђају да данашње ратовање није исто што и ратовање пре пет стотина година.

Прастаре планине заклониле су грбином својом небо. Изборане и избраздане, пркосе оне тисућима година, а већ столећа су се сламала о њихове урвине и клисуре.

Између људи угледасмо где лежи на земљи једна жена, а покрај не је седело дете од четири до пет година и плакало. Кроз пустош разлегао се гласић: — Мамице, што седиш? Лежала је на леђима.

Један пешадијски наредник донесе неког малишана, који није имао више од пет година. Познадох га одмах. Био је то онај малишан коме је умрла мати покрај пута у Албанији.

— дрхти потпоручник Живадин. — Не дајте ми, браћо, да приђем уз њу... Заборавићу се. И наших двадесет и неколико година, сироВих и уздржљивих, пратило је чежњиво сваки покрет младе Енглескиње. — Џе херез! — објашњава она — парс к џ си..

Гордана. Старијим друговима то не бих смео рећи. Они су давно изишли из дечачког доба. Понесени узмахом година и снажних мускула, они се напајају и одушевљавају другим трептајима. А ја... само њом...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Седела је пред мајком, седела неколико хиљада година, Онда јој рекла: - Ако ти је промаја у мојој соби, Што не идеш у своју? А мајка узвикнула: - О, кћери!

Једном пре смрти погинуо је био као херој на Церу. То се догодило овако: Пред вече напусти дом, А имао је тада година шеснаест, И упутио се најближим путем којим се ловци веру.

Имађах петнаест година када сам писао у једном листу, који је под насловом Пробуђена Свест излазио рукописно у мојој соби: ”Сви се планови не

вучица ти ми уми језиком вид И мрачну пругу беса низ дивљу ову кичму И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид Година толико већ је да спремам дивљу сич му: Поклони Сунце, чија прљи ме врела сачма Залуд ме млеко твоје блажи и враћа

језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му.

”Доста година требало је да дођеш до ових речи, Доста огњеви ређаху да дим ти поглед спречи, И удубио се камен коленом које клечи, И

Имађах шеснаест година, плаках у постељи; Тад први пут одох и убих је. Њене очи, њене очи Сунце, зар их се не сећаш. Умрећеш такође,

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чега има чудесног у рађању нове звезде из једног њеног откинутог крака? Милионима година расту корали, пузе ракови, њише се корална грана срасла уз стену. Читаву вечност шуме таласи, па шта?

Дубоко, на дну мора где зраци стижу тек у подне, Седефна ружа стече свој мир. Могла је тако да живи годину, сто година, читаву вечност. Нико јој више није био неопходан. Никога није тражила.

Зазелене се шума, заблиста. Зарумене се лице у дечака. Јутарњу росу пије, шумским се плодовима храни. А кад настаде година трећа — учини се дечаку да разуме говор биља.

Чу Ведран како јауче грана када је нехатна нога гази и досети се да он то купинову врежу окајава. Тако и трећа година прође. Једва да је и опазио дечак кад је прошла.

« — кликну Капљица, али не осети радост у себи. Њен Цвет у пустињи цвета само једном у сто година! — Вратићу се, вратити! — викну Капљица. — Стићи ћу тачно кроз сто година, чујеш!

Њен Цвет у пустињи цвета само једном у сто година! — Вратићу се, вратити! — викну Капљица. — Стићи ћу тачно кроз сто година, чујеш!

У исто ово доба, на истом месту — чекаће је кроз сто година. Нека путује, зар није то сама хтела? Путовала је Капљица, путовала, ко зна колико је путовала!

Знао сам да ћеш доћи! — исправи се гордо Цветић, а мала скитница задрхта. Је ли могуће да је сто година прошло? Да је сто година светом лутала? Како да буде сигурна да све то није само сан?

— исправи се гордо Цветић, а мала скитница задрхта. Је ли могуће да је сто година прошло? Да је сто година светом лутала? Како да буде сигурна да све то није само сан?

3везде године не броје: тек што пребаци Лепотица шал преко рамена — десет година мину. Не окрете се добро — а син у момка израстао, мужу седина чело покрила.

Како беласале шкољке и пужеви као тек рођена месечева деца! Али, старац је био несрећан. Педесет година он рибари. Педесет година лови велику сребрну рибу.

Али, старац је био несрећан. Педесет година он рибари. Педесет година лови велику сребрну рибу. Педесет година му риба измиче, остављајући за собом уништене и покидане мреже.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Она не даде. И никада ву не даде да гу видим. КОШТАНА (још раздраганије пева): Девет година минаше, џанум, Од како тебе не видех; Иди си питај мајка ти, Да ли те дава за мене.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

губернатора Угарске, изабраног на пет година (Свилојевића у песмама), којем је последњем посвећена и врло лепа песма XВИИ века Попивка од Свилојевића, која описује

самосталну црквену организацију. Као архиепископ, за неких петнаестак година (умро 1235), он лично је много допринео да се та организација учврсти (оснивањем епископија итд.).

Урош је постао владар после Душанове смрти, 1355. За петнаестак година његове владавине (умро 1371) распало се Душаново царство: неки су се великаши одметнули од Уроша (стриц му Симеон и Ар.

и код Плочника 1386. Неколико година после ових пораза Турци су пошли на Србију с великом војском, коју је предводио сам султан Мурат, „а са њиме су била и

У сумерско-вавилонском Епу о Гилгамешу, који најмање две хиљаде година претходи хришћанству, насупрот судбини осталих покојника која је представљена мрачним бојама судбина погинулих у

схватање небеског и земаљског царства настало је у свом првобитном облику још у родовском друштву, пре много хиљада година, кад је рат био један од основних видова привреде.

Неких педесетак година затим већ се говори о људима који су „гледали кроз прсте“, о „невери, зависти и неслози неверних И неваљалих људи“.

Он је владао на самом Косову и није погинуо! Та чињеница, после сто година, негде између XВ и XВИ века, кад је турска владавина већ постала тешка, могла је да буде сасвим довољна за приписивање

“ Идућих година освојили су Турци Ново Брдо, Стјепан Вукчић планине Црне Горе, а Млечићи Приморје. Турци су, сем тога, одвели Ђурђеве

Неколико година затим дошло је опет до рата између Мађара и Турака. Мађарска војска, под заповедништвом Ј. Хуњадија (који је у песмама

Године 1566. била је велика битка код Сигета, у којој је погинуо хрватски војсковођа Никола Шубић-Зрињски. Тих година, ради успешније одбране од Турака, основана је дуж турске границе (између Драве и Куле и између Купе и мора) такозвана

Неколико година касније у пределу горњег дела Дрине и Лима било је тако много хајдука да су Турци морали сталним стражама на путевима

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ево па пробај, изгледаћеш за петнаест година млађи. Стриц весело накриви свој сламнато-картонско-цикламни шешир с пантљиком.

Истину буди речено, није баш изгледао петнаест година млађи, јер је раније имао свега дванаест, али је тако, са сламом, цикламом и дјевојачком траком, личио на весео сеоски

(Здраво, момци!) Ников отац Миле, звани „Мајкел“, радио је дуго година у Америци као рудар, фармерски радник и каубој (чувар стоке) а кад се отуда вратио, мијешао је у наш језик много

— Ја и Жуја причекаћемо. — А ја нећу да сиђем ни за сто година! — инати се Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо триста година! —пркосио је Николица. — Ми смо понијели ручак.

— Ја и Жуја причекаћемо. — А ја нећу да сиђем ни за сто година! — инати се Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо триста година! —пркосио је Николица. — Ми смо понијели ручак. —А ја ћу остати хиљаду година! — викну Стриц.

— А ја и Жуја чекаћемо триста година! —пркосио је Николица. — Ми смо понијели ручак. —А ја ћу остати хиљаду година! — викну Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо хиљаду стотина и педесет година!

—А ја ћу остати хиљаду година! — викну Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо хиљаду стотина и педесет година! — гласно се продера Николица као да је казао највећи број на свијету.

То је некад била јама за хватање курјака па се током година зарушила. Код те рупе Јованче би често застао и замишљено је разгледао, док једног дана не рече Мачку: — Мајсторе,

и још... Каквих ли смо се оно игара играли прије тридесет-четрдесет година, еј колару? — Руса и Турака! — ускликну дјед Алекса.

— Е, то су већ игре од прије шездесет година — одмахну пољар. — Сад се дјеца играју Француза и Нијемаца, али ових дана не видим их на пашњаку.

— што ипак свак не може. Наш Лијан био је управо један такав пољар. Већ преко тридесет година ратовао је са сеоском дје- цом.

Тако веселу и вртоглаву трку-вику од стране једног старца ова је земља видјела вјеројатно једино прије пар хиљада година кад је оно славни старац-научник Архимед био пронашао нешто важно у науци, па појурио кроз свој родни град Сиракузу и

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА У наши лети јест труд, А ти, богати, у твојих година отпочивај; У наше године болезан, А ти у твоје весели се.

РОСА Не знате ли како рана роса од сунца изсише? Тако и ваша младост брзо гине. Смрт не очекује пролажење година. Да кад ти спаваш, еда чујеш ко је на те дошао да те покраде или убије?

цара у томе граду, тако је био покарао Бог за његову високоумљиву гордињу, те се је био волом претворио, и за седам година је траву пасао ка и остало говедо, и син му Валтасар узе царовати.

И догод Жидови у свади не исекоше се међу собом унутра, дотле града не могоше узети. Дванаист година што у шанцови лежаше под њим тобоже за инат, а за љуту невољу кроз божију заповест ваљало им је то подносити.

свим овим светом владали; то месеца септемврија првога дна почетак новом лету узаконише и његов број у петнајст година доконање положише. На троје учинише ово число. И у те године од своје ире од разликога народа и људи купили су порцију.

На троје учинише ово число. И у те године од своје ире од разликога народа и људи купили су порцију. И свако по пет година нарицали су то и именовали љуструм — то светлоћа да речемо, илити му јасност, јер у то доби кад су им уједно пет

нарицали су то и именовали љуструм — то светлоћа да речемо, илити му јасност, јер у то доби кад су им уједно пет година порцију доносили, носили би зажежене свеће у руку те би се веселили на чопор, на чопор побашка у састатку.

И првога броја пет лета доносили су гвожђе и бакар од земаља, а на друго пет година, — сребро; на треће петлетно — злато.

И ради тога је индиктион држао се за петнаест година и пак од првога се започинало. СЕЈАЊЕ СОЛИ Уздајући им се на своју силу, одметнуше се од римске владе.

А већ у то доби, стар је био од шездесет година. Да зна сваки јер бујну човеку ни младост а ни старост није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју

Божјом вољом Јосиф би у Мисиру господин те за берићетних година туштено жито скупи по свој оној земљи и снесе га у Јегипат.

Мало после тога, глад голем наста по свој земљи: има до седам година што једнако држа. Неста му браћи хране у Ханамској земљи.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...

Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку. Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску. Кад је одслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.

— Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година. Остала је рано удовица. Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и телом и душом био лепота од човека.

Изван куће је био поносит, а у кући нежан. Оплакала га је и искрено ожалила Јевда, и жали за њим ево већ петнаест година.

“ иако је том човеку осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај. Јер чим неко има само мало веће бркове, већ

као „чупе“ или „чупенце“, — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих рâних својих година.

Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред кад је

Прођоше три и нешто више година. И као све што је подложно промени, изменила се и она. Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према

То је пан Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.

и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.

Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе. Мање се, истина, говори, али кад се већ говори

Тешко дољи куд се вода слива и девојци која сама дође! И тако прошла читава година, — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше — чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у