Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР РАДОЊА Видите ли чудо, Црногорци! Присукâ сам педесет годинах, на Ловћен сам вазда љетовао, излазио на ову вршинв: сто путах сам гледао облаке ђе из мора дођу на гомиле и прèкриле
Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу добио ђе су царство сабље дијелиле, те му трагу оста за господство“.
Аллах, море, мудра разговора! Крст и некрст све им је на уста; снијевају што бити не може. Богу шућур, двјести су годинах откâ паћи вјеру прихватисмо, измећари дину постадосмо. Ћабо света, нема у нас хиле!
Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не може; како пођи мало уза стубе, ублиједи како рубетина а нешто му
ВУК МИЋУНОВИЋ Ох до Бога, а ох довијека, да чудно ли с главе погибосмо! КНЕЗ РОГАН Осамдесет већ имам годинах; сто путах сам гледâ Црногорце, гледâ Турке, а гледâ Латине — младе главе онакве не виђах!
А немаше јошт двадест годинах. И што ћу ви крити, Црногорци, живо ми је срце покосио и нашу је земљу оцрнио! ВУК ТОМАНОВИЋ Он не бјеше но само
Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина. Ево има шест-седам годинах кâ доходи једна пророчица међу нама. Из Бара се каже.