Употреба речи године у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Беше новембар, жалостан месец тужне четрдесетдевете године. Не звече сабље бритке, не — робовски ланци тупим својим јеком буде болом успавану својту оних што на мегдану бојном,

Беше Велики четвртак 1849. године. Народ се искупио на бденије и побожним срцем ишчекиваше да се молитва са свећеникових усана захори.

Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом који му је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге

— Ја сам певала. А сад?...“ И она опет тужно зајеца. Тако су ми пролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи. Каткада само дође нам чича Марко. „Маро“, вели, „треба порцију платити“.

С њиме је дошао још један човек, висок, смеђ; за њега рекоше да је биров... Он је све до гладне године био сув, мршав...

Он је све до гладне године био сув, мршав... а те несрећне године, кад су наши образи од глади пожутели, увели, кад је нама брига и невоља очи замутила...

а те несрећне године, кад су наши образи од глади пожутели, увели, кад је нама брига и невоља очи замутила... те године се — господин Зарић својим дебелим трбухом почео одликовати.

узвишен је, дивљи, рекао бих да у тим пустим планинама и не живе људи, а, овамо, и сâм сам у њима провео две пуне године — могао бих рећи: две тужне године...

у тим пустим планинама и не живе људи, а, овамо, и сâм сам у њима провео две пуне године — могао бих рећи: две тужне године... Јер у тим планинама ја не имадох ниједнога познаника из доба мога детињства, ни брата, ни пријатеља...

Хе, мој брате, да знаш какви је то момак био, а сад сенка, сенка од човека! А то су све учиниле две-три године... Беше прав као јела! А сад?...

Коса седа, а пре три године беше врана. Од радена човека постаде нерадан; каткад ће само узети пушку, прејуриће преко ових планина, или уловити

хтео и запитати, али он и сам поче да ми разјашњава оно што нисам могао разумети: Као што сам ти казивао, пре четири године није било угледнијега ни веселијега момка у целој околини него што беше мој побратим Живко из Доње Мутнице; тамо,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Притом знај, предрага јуносте, што год добро и полезно ове године од мене получиш да за то ја и ти нашему милостивому и благодјетел|ному З о р и ч у благодарити имамо.

Ибо оно што сам се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у време ове једне године својом милошћу и даром о н ме је у

се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у време ове једне године својом милошћу и даром о н ме је у состојаније исполнити поставио.

Пређе дан хода даље и останови се с друга три одшелника, но сваке године иђаше посетити гроб свога љубимога Османа на дан погребенија његова.

знајући да душевна и наравна красота, која је у њиховој власти, несравњено је чеснија и благороднија; ибо ова чрез године и старост не може увенути, болестје не може наружити и порушити; иста смрт није кадра уничтожити ју, зашто је она рода

Општество себезваних „илумината” у Баварији, пре четири године низвргнуто, шта је хотело иштући да сва гражданска и милитарска достоинства у шаке узму своје? Тајна браћа!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ПОД ХРАСТОВИМА 26 ХРАСТ НА ПОВЛЕНУ 27 ХРАСТ 30 ИИ 32 ВАШКЕ 33 ШЛЕМОВИ 35 МАЛЕ ДРЖАВЕ 46 ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ 47 ЈАДАЦ 49 ДРВОСЕЧА ПОПУ 51 ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА 52 БИТКА НА ЦЕРУ 53 СЕОБА

ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 69 НА ТРИДЕСТОСМОГОДИШЊИЦУ БИТКЕ ИЗМЕЂУ ПАРТИЗАНА И ЧЕТНИКА НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ МЕСЕЦА СЕПТЕМБРА ГОДИНЕ 1944.

о да нам вреди ђурђевком на мач! Пада киша на добоше ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ Љуто пред турском најездом, две војводе, два кнеза, Милоје Петровић Трнавац и Петар Добрњац, запенише, ускипеше,

НА ТРИДЕСТОСМОГОДИШЊИЦУ БИТКЕ ИЗМЕЂУ ПАРТИЗАНА И ЧЕТНИКА НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ МЕСЕЦА СЕПТЕМБРА ГОДИНЕ 1944. На врх Дрмановине сиђи, узми дурбин, па низ Јелову гору до Јасиковца, од Јасиковца према Спасовњачи, од

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја нерадо о смрти говорим, али без икаквог стрâ очекујем последње вече мог живота; моје мисли не лете више у оне године у којима имам јоште да живим, него у оне у којима сам живио.

али без икаквог стрâ осврћем се ја на њу, и са задовољством и унутрашњом наградом пролазим у мислима све прошле године мог живота, и радујем се да ни на једно дело не наилазим, за које би ми совест штогод пребацити могла.

Промисао није могао лепшу забаву и занимање за моју старост дати, него да будем ваш учитељ. Од 1793. године па до данас свакојаке промене биле су у Србији; ниједан тај догађај није учињен а да ја штогод не знам, или да нисам и

Ја знам да ће исте догађаје доцније млого перо описати вештије, али истинитије неће. Ја сам се родио 1777. године у селу Бранковини, сат и по од Ваљева, од оца Алексе и матере Јоване из куће Ђелмашевића из Гвозденовића.

Симу, који је у Ћесарији учио војену академију и био кадет, а после са ћесарском војском ишао у Италију (он је 1813. године постао војвода).

јулија 1815. године; ту је онда које погинуло које са пашом живи’ у’ваћено око 600 Турака. — Мој отац и мати имали су јошт више деце, но

То је било уз наш божићњи пост (1787. године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију.

Исаило Лазић погинуо је од наше стране први на Бељини, кад смо се 1804. године почели с дахијама тући.) „Ја сам чувао — прича даље мој отац Алекса — да не пређу Немци, а непрестано сам преко Саве

— да не пређу Немци, а непрестано сам преко Саве — гледао и једва чекао кад ће прећи, док уз наше месојеђе 1788. године пређе Кићан, Исаило, Иван и са њима некакав господин Мијушко, донесу нешто барута и један добош, и кажу ми да и’ је

То је било на наш Чисти понедељник 1788. године [28. фебруара]. „Ми смо гонили Турке до Чачка — прича даље мој отац — наша је војска била из саме ваљевске нахије.

Тако су причали моме оцу да су читлуци постали који су до немачке крајине трајали. После рата изваде кнезови 1793. године хатишериф да у београдском пашалуку не буде читлук-сајбија ни ага, нити њиови̓ десетака, него само да се даје

То је било око 1794. године. Међутим, отишле аге и субаше по селима своје обичајне данке и десетке купити. У Београду пак био је неки Кара-Смаил,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.

Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете... — И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан. — Вала и јес̓ ружно место.

! Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића. Биће две године како је добио чин капетански.

— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих. — Та свакојако, господине! Нема оних старих година. — Нема, ја — нестало је

А сад нико ни да се пошали. Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета... — Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.

— врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: — А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? — Хвала богу и власти, господине!

Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.

ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ Баш уочи самих белих поклада, 25. фебруара хиљаду осам стотина седамдесет неке године, био је у Смедереву у новој газда-Николиној кафани као неки бал — шта ли је...

— Слабост, али већ ми досади та његова слабост. — Па шта ћеш му кад је таки... Ево, има две године како је капетан у овом нашем срезу, па га већ и деца знаду какав је и смеју се хвалисању његову.

— упита Сава Симицу кад одмакоше. — Две рубље насред ваљевског вашара. Има од онда равно три године. И бог да поможе, добро ме послужи! — Ето, Нико, јевтин распис — рече Сава.

А он жели, особито у последње време, да какогод дође у варош. Надао се утврдо да ће добити Београд, јер већ две године служи у овом срезу, и, богу хвала, није досад још никаке лудорије учинио.

За другог кажу да је волео јести бифтеке на лађи, па се читаво по године возио преко Темзе тамо и амо, само да се наједе бифтека.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

; али то је било врло ретко. Године прођу док се псовка чује... Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице. Сви се одмах дигну на ноге и прилазе

Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?... И ко ми то рече?... Зар он?!... Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?... Ујела ме је!... И боли!... Јуче...

Десет мртвих Турака!... Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!... А за две године исекли бисмо сву Босну!... Охо!... овај ага парајли!... Гледај оружје... сама срма! — То је Станково!

И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године. Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао. Хајдуци се забавили око пецива... Наједред бану Дева.

Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима. Ту су се борили као лавови.

Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала... Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске...

Јелица мало–мало па отркне да види Петру... Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... — Шта радиш, мајко?

13. РАВЊЕ Нико не зна зашто се тако зове. Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село. Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Балчак је од једног претка Бенвенута, Резан три године; и три га је пута Отровом тровао Срђ из Горничева. СЛАВА Под Серезом сву ноћ пева војска царска; Данас слави

ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ Ова стара кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж ходницима ниским, Беше некад кућа кнеза Паска Заде.

Она ће понети његово име кроз просторе неба као што би га његово дете носило кроз улице града. Сваке године у исте ноћи чекао је он да се пролије светлост тог непознатог поноћног сунца, које је слутио, и у које је само он

које је слутио, и у које је само он веровао, и које ће проћи путем којим је досад прошла само његова узнемирена душа. Године и звезде су пролазиле, а његов дух био је увек засењен том светлошћу звезде која није хтела да изиђе из своје тајне.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Она је расла у кући код оца до своје осме године. Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.

— Ја велим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. — Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи. Него дајте ви мени дијете у кућу.

— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. И тако Мара остаде код оца, а пође у школу. На једно по године послије тога напрасно се разбоље поп, заковрну одједанпут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове

Ко не вјерује, нека пита само кога из мог села. Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дану школи „на

— рече поп грцајући. — Па шта да радим? Научи ме! — Пошљи је у Биоград на науке. — А колико то траје? — Четири године! Поп преблиједи као крпа и разрогачи очи. — Шта се то, побогу, толико учи? — Науке — рече владика.

Нека ти је он у помоћи! Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године. Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.

Што прође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека. Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека. Али нема више туге.

Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући. Веле: морам учити француски да стигнем друге, итд.

Покуњисмо се, па ћутасмо. Претурисмо још годину дана преко главе. Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе.

Има му двадесет и двије до три године. Ништа не говори с кочијашем. Пуши цигару иза цигаре. Гледа само око себе и као да није весео.

То су, ваљда, године што чине човека „паметнијим”. Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд”. Прошло је све.

Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа. Почео сам и да радим. Отворио сам књиге које сам пре по године читао. Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово. Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу

а што је из њених рођених уста чуо и забележио сам писац, веле да је добио тај надимак отуда што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг, па чак и чин, умешао међу ону гомилу која обично салета кумова кола, па се

као она на сокаку, него родна, која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.

да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати зашто све иде свет у цркву недељом преко године. Али ове недеље сви су ишли у једној цељи: бабе да чују, а девојке да виде новог учитеља.

она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће, и сада ево први пут чита апостол!

На бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна. Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити

На бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна. Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки

А наравно, и кад је то, слатка моја, било! Боже, шта је човек! Не зна ни кад проживи, а текем дођу године! Па ми паде сад и то на ум, боже, какав је штуцер мој покојни био некад као млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...

Била сам млада; а што је младо, то је и лепо... Било па прошло! — уздахну гђа Сока. — Хе, госпоја, »пролазе године к’о гођ мутна вода«, што кажу паори. Што проживите, слатка, то вам је... — Право кажете — потврђује гђа Сока.

Докле ћете? Кад почнете, а ви не знате шта је доста!... Добро, добро! До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, вели баба, домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју.

пао и заллео се у грање са којега је лишће давно отпало, а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године, до лета, кад дрво озелени листом, и кад се накити миријадама дудова плода.

— А тако? — вели поп Спира. — А она удри у плач, а њему ондак дошло жао. Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио, и какав би опет човек био!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Али, од тада Таја као да не беше више онај Таја. А зар и године дођоше. Више није јео. Само, кад га пустише у собу, леже. Више ништа.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

момак на гласу. До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележено. Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе,

Но, Љуба је морао нешто и света пробати. Служио је три године, у разним варошима код разних трка. Служио је и такве грке који су по трипут банкротирали, који се на вашару под

Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање. Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер

Не зна се ко је ђувегија. Љуба је млађи, а чика Гавра младолик. Дође госпођа Перса са синчићем. Слабо, чађаво дете од године и по. — Ево мог сина. — Драго ми је! Колико му је година? Нешто је слаб. — Сад му је друга година.

— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.

— Српске? Ах, нисам још ниједну прочитала! — Како то? — Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски.

— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту. — Е, па то сте ви опет далеко путовали. Шта мислите, где је Беч одавде! Ја још нисам био даље од Пеште.

Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши. А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се! Зато се слабо и удаје таква фрајла, јер нема за њу младожење.

Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може. И године су јој таман за удају. Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видићемо. — Не браним. Дакле, хајд’мо!

Гледајмо да што пре свршимо, ако има што бити. А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће. — А како ти се допада синоћ то вино? Је л’ да је добро?

Већ су га и спевале, као што је то по малим варошима обичај. Тако пролазе дани и године, Свилокосић се не жени. Отац му је био могућан, но имао је више синова и кћери, па кад се поделише, падне му у

Чудна коб! Свилокосић тера процесе, но неће ни корака учинити а да не запита Рогозића. Тако пролазе године, а Свилокосић се не жени. А, и шта ће да се жени кад је код Рогозића као код куће; осим стана сваку угодност има ту.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јест, какав је скандал цела та глава и тај мозак кад ево две године од кад седим овде не могу да будем на чисто: шта је сад са мном у ствари, на чему сам ја, и кад све оне разне црне

Јест две године питам се ја стално: треба ли да останем ту и пуним ове топове овде или да дунем и бестрага далеко негде од њих побегнем

А године пролазе као глас и не може човек целога века, као сви мрави овде, полазити и враћати се. Дакле има једна ствар пре све

И све ћу оне неправде своје према њој покајати. Три године седим ја овде и чистим се изнутра за њу. Немам више шта себи да пребацим, нити имам прљавих мисли.

То је захвалност што си мислила на мене, то ти је мој поклон, три године, ноћу и дању радио сам на њему; ја сам ти то био дужан, јер, да тебе није било, ја бих био сироче.

да погледате око себе, да се уверите шта је све и у ком року створено, И шта би ви хтели? Емануел Кант умро је 1804. године. Шта су тога дана представљали ваши дедови? Ајд' реците: Шта су онда били наши дедови?

Африка

Она је иначе врло образована, тиха фина дама, доктор је медицине и њен је муж многе своје године посветио црнима. Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину било испод сваке могућности јести за истим

Час ми један тврди да без четрдесет хиљада франака не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку,

Све то богатство припада младим људима велике Монге, који су се пре четири године одвојили од свога родног села, поженили се и основали ово ново насеље.

Чланови племена Дјере шаљу своје синове, младиће, у гору, да под смотром врачева и фетишера проведу по три године. Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати.

Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати. Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан још у животу или не.

Ево земљорадње у повоју! Познато је да црнац не зна за својину земље. Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника.

Ако ми успе један план за три године ћу имати хиљаде и онда ћу зидати... Н. је велики лудак и велики идеалиста, а не мало хуља.

(Ти угој сестру, а ја ћу је платити и доћи да се оженим њом кроз три године.) — Палфе, мусје, тоа пландле „мус“ (жена) мон се', тоа девенил мон флел озулдуи мусје!

У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија. Другарице ће говорити о њој: „Она коју ће за три године узети један бели!

Други племенски фетиш је она риба „силкес“, тонгуавана, која се свуда у овим крајевима, где је већи део године савана покривена кишом и водом, налази жива и под сасвим сасушеним тлом.

Има само две-три године како је, изгнан у Гамбон, изгубио живот на неки тајанствен начин. Његови синови растурили су очеву славу и богатство

И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи!

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Тако јуче читам у новинама гди један момак јавља да је од двадесет и четири године, леп и добро воспитан, и жели изиграти се на лотерији. ЈАЊА: Кирије имон! да си аусшпилуи?

ЈУЦА: Зашт не пазиш како друге раде? КАТИЦА: Ја могу три године пазити како се везе, па опет, ако ми се не покаже, све бадава. ЈУЦА: Ајде да те ја научим.

Али како се то баш тако догодило? ЈУЦА: Знате како наша пословица каже. „Скуп двапут плаћа.“ Пређе две године правио је шупу, пак човек неће да погоди искусне људе, него оће да сам зида, да заштеди.

Црњански, Милош - Сеобе 2

нису признавали, над собом, никаквог закона, сем аустријског ћесара, али у време кад ова прича почиње, у пролеће 1752. године, они су се бунили и против ћесара. Хтели су да се из Аустрије одселе, у Русију.

Он је више волео Петроварадин од Темишвара, али је те године дошао био у Темишвар због немира, и да буде ближе војницима, Расцијанима, који су Темишвару задавали толико брига.

И мада је беда у Махали морала бити велика, ноћу се из тог српског села стално чула песма. Цвет багремов био је те године дошао тако нагло да је те бедне куће од блата покрио као нека бела, мирисна киша од цветова.

“ Ето, крај те Махале, и Темишвара, прошла су била, једног дана, у пролеће године 1752, црна, путничка кола и ушла у град, кроз капије, које су чувале тобџије.

Пешадија је, те године, била, први пут, униформисана, па је, издалека, имала боје цветних леја. На то мало, каменито, двориште дошли су дакле

Нека се дакле узму у памет. Њима је било објављено, још пре три године, да ће ландмилицијске, сербскије полки бити касировани.

Нико се није мицао међу њима. Била је толика тишина, да се у даљини чуло једно звоно, ситно, ситно. Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана.

За канцеларију Гарсулија, сва четворица били су исти, из исте породице, браћа, четири ребелијаша. Међутим, године старости, прошлост њихова, њихове жене, имовно стање, нарав, а нарочито њихове жеље, и наде, све је то допринело, тих

Несрећа их је у Темишвару, тог пролећа, стигла, неочекивано. А то пролеће, године 1752. дошло је у Темишвар нагло, без прекида, без оних, позних, мразева, који су познати у пролеће те вароши.

Та жена, тада у својој двадесет и другој години – већ три године у браку – била је једно плаво, витко, ружичасто створење, мало риђе косе, а очију променљивих, плавих и благо зелених.

Била је то црномањаста, млада жена, истих година као и њена јетрва, али већ пете године у браку, удата са седамнаест, још увек луда за мужем.

Павле је био доведен у ту кућу да је, први пут, насамо, види. Катинка Петричевич била је рођена године 1723. и ближила се тридесетој, што се онда сматрало као срамота и као знак да се неће моћи ни удати.

Теодосије - ЖИТИЈА

И сматраху као да није од њих рођен, већ да је заиста од Бога дан. Када је дошао до седамнаесте године узраста свога, родитељи његови стадоше размишљати да га по закону ожене.

у себи богомрску јерес којом ако је ко међу вама до сада у незнању био обузет, апостолски ћу казати: „Бог презревши године вашег незнања, ево сада вам запрећује преко мене, да се вером и покајањем обратите к њему, јер је поставио дан у који

и рупама као сјајним палатама весело радовао, и тако, са захваљивањем Богу, у спокоју и весељy многе преостале године проведе, ка Богу умом и љубављу од свега земаљског стално узношен, како и богоотац Давид о таквима рече: Богу се моћни

болезнима, у наготи и студени И сунцу на опаљење, непрестаном плачу, и уздисању, у умиљењу и сакрушењу срца кроза све године живљења својег у пустињи себе предаде, изнад страсти греховних добрим подвигом јави се, и достиже до краја свега

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

То је штокавски дијалекат скоро исти са херцеговачким. Око 1830. године Људевит Гај је увео код Хрвата штокавски дијалекат као књижевни језик.

на њега назив „Илирија“, који су Наполеон и француски администратори били дали областима освојеним од Аустрије 1809. године, областима које су обухватале Крањску, словеначке делове Штајерске и Корушке, Трст, Далмацију и западну Хрватску.

„илирство“ замењено је именом „југословенство“, захваљујући нарочито делатности Штросмајера и Рачког, који су 1867. године основали у Загребу Југославенску академију знаности и умјетности.

Националне тежње се манифестоваше већ у доба илирства, а нарочито 1848. године када су се Хрвати и Срби из Хрватске и Славоније и Срби из Баната и Бачке, удружили са добровољцима из Србије,

Али је практична акција почела тек последњих двадесет година, нарочито после 1903. године, од оснивања јужнословенског клуба у Београду који се назвао Словенски југ.

Нова бугарска држава, створена после српско-турског и руско-турског рата 1876—78. године, обрнула се у супротном смислу.

Пропуштена је повољна прилика пре 1878. године да се Бугари уједине са другим Јужним Словенима. Сада, одмах после ратова од 1913. и 1915. год.

У Србији су се тек око 1876. године почеле распадати задруге, а у Босни и Херцеговини око 1880. Али су оне и данас многобројне у динарској области, само

После пропасти Србије 1915. године многи су Срби могли подносити само тужну и монотону али умирујућу музику гусала, музику која може постати енергична,

Други пример: 1584. године нађе кости Св. Уроша близу града Петрича, недалеко од Призрена, неки пастир коме су се људи спочетка као лудаку

Односи између чланова једне дружине су срдачни. За време устанка 1804. године побуњени сељаци су формирали дружине по крајевима из којих су били. Често иду два и два загрљени.

221). Понашање Шумадинаца за време криза је врло значајно. Треба се сетити 1813. године и пада Србије после деветогодишње борбе: већ после неколико месеци јавља се такав отпор да се паша није усуђивао изићи

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Прве године Жућо је причао да је то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у

Прве године Жућо је причао да је то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а буде ли се тако и надаље продужило, једног

У оној трци и страху џак је зграбио неки сељак коме су медвједи сваке године пљачкали кукуруз из њиве под планином. Он је у забуни помислио да је то његов џак с малим прасетом, али кад је већ

— Брашњава глава — Необична слога — Жута мрља на хоризонту — Мјесец над ћелавом главом Лете дани, пролазе мјесеци, а године се шуњају као мачка кроз високу траву. Чича-Тришина воденица без престанка меље и бруји као неки огромни бумбар.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Шварц Рина Агнија Вукица Први полицијски агент Други Марија Ана собарице Софија Три чина се дешавају три године после предигре. ПРЕДИГРА Укусно намештена соба код Марића.

Ја вама много благодаран, бескоњечно благодаран. Ви били мој отац, добри, великодушан отац. Пре три године ви мене примили у службу... ПАВЛЕ: Али нашто толико благодарности!

НОВАКОВИЋ (показује на кашичицу): Видиш овај монограм. Твоје презиме из првог брака. Већ две и по године како смо се узели, и ти се трагови још вуку. РИНА: Али, забога, Милане!

И лепо је живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства. РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи).

РИНА: Било их је тада који су сумњали и тврдили да све што је нађено није још довољан доказ, али три године није се јављао; то је био највећи доказ. МИЛЕ: Ти би одиста била у тешком положају кад би све то било истина.

да изврши слободне изборе; сва чуда на свету примам, разумеш ли, сва чуда, али да си видео човека кога смо ми пре три године сахранили, е то не могу да примим! И да те пита човек зашто си потрчао то госпођи да саопштиш? (Рини.

? АНТА: Парцела 17, гроб 39. СПАСОЈЕ: Је л' лепо и поштено седео тамо три године, је ли? Па откуд сад наједанпут жив? И зар то може тако да буде? Зар то може како ко хоће?

Овде је главно и основно питање: како може један човек кога смо ми пре три године поштено и срдачно сахранили, како може тај и на основу чега...?

кренем у Немачку, у Хамбург и, у околини Хамбурга, у једној фабрици, срећно нађем запослење, где проведем пуне три године неопажен, јер се нигде ван тога предграђа нисам кретао”.

Да, господине, а то није изабран зато што је мој зет, већ као стручњак. Мој зет је пре две године штампао своје велико научно дело „Мелиорација теризације”. То је дело направило огромну сензацију.

ПАВЛЕ: Ако ви тако хоћете. СПАСОЈЕ: То значи, господине... размислите, размислите још једанпут! ПАВЛЕ: Три године сам ја размишљао. СПАСОЈЕ: О таквим стварима није доста ни тридесет година размишљати.

АНТА (тргне се): Опет ти! Па, мајку му, зар не можеш једанпут да се откачиш од те године! СПАСОЈЕ: Ја то онако уз реч. АНТА: Немој ни уз реч, брате!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Коте се као пацови! - рече забацивши косу. - За три године биће их пуна кућа! - додаде а очи јој засветлеше у сумраку док је нестрпљиво извијала леђа.

Нисам морао да се питам, сада сам знао: Рашида је оно дериште из куће крај рампе коме сам пре две године бацио јабуку, а оно се, отресајући косу, није удостојило ни да је дигне.

Сат с кукавицом откуцавао је девет. Као и онда када ми је било три године, закорачих уназад при првом откуцају, а мама се насмеши. - Ти, лудо дете!

Умрла је кад ми је било три године и од тада нисам прешао црквени праг. Моји су строго свесни. Сада сам био ту, окружен мрмором старица изнад кога се

Мој брат Влада тврди да ће уважени Багрицки следеће године у пензију, али он то тврди већ пет година, и ја богзна како не верујем у то, иако је старом већ седамдесет.

Багрицки понови питање. Нисам знао и он ми уцрта кеца. То је поред оног из математике био већ други а до краја године било је нешто преко две недеље. Ако не будем пазио, провешћу лето бубајући. Или: да зарадим још једног кеца?

Мајку није спомињала. Претпостављао сам да је или у гостима или болесна, док није рекла да је пре пола године мајка имала побачај, тако несрећан да је и за хитну помоћ, која је била заиста брза, било прекасно.

О томе нисам мислио ништа, али ми је Неда на време добацила цедуљицу и тако стекох масну четворку за крај године. Хаџи-Николову је остало да пропита још пола разреда и ја сам био сигуран да више нећу доћи на ред.

Помало сам је као жалио, али то није могло да траје дуго. Она је почела да гунђа и то ме је подсетило на све оне године у којима сам од јутра до мрака слушао њен глас. - Исти си на свога проклетог оца!

Пре пола године из кавеза су нестала два. Ујутру је кавез био затворен као што га је увече оставила, али у њему није било Жуће и

је нешто око девет кад сам се коначно извукао из дворишта после свих оних прича да ће за неких десет дана крај школске године, итд., итд. Нисам знао да одговорим на питање хоћу ли прећи у следећи разред и то ме је узнемирило.

Што се Атамана тиче, он није имао потребе да чека крај школске године, али је пристао из солидарности. - Док се ви не вратите, набавићу карте за играњац.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао.

Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате. Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.

Тако прође пô године, па још нема писма. Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу. Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог

— И то „рацки”. — Да, ти су најбогатији! — Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. — Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина.

Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа.

Тако господар Софра са породицом проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.

Тако господар Софра са породицом проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.

Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет. Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки. Изображено грађанство, официрија, ту је лако немачки научити. Ту је и владичина резиденција.

Рачунај сад! — Смеје се. Смеје се и Профит. — А како ћеш све то издржати? — Како? Имам велику башту. Већ друге године, колико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња.

— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? — Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.

— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар. Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам?

Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Затим потера коња касом, кроз празнину. Тако је, године 1744, у пролеће, Вук Исакович пошао на војну ИИ ОДОШЕ, И НЕ ОСТАДЕ ЗА ЊИМА НИШТА.

Кад их је по трећи пут остављао, пре две године – и мање већ беше рођено – видео их је при растанку у кући једног Грка, у Славонском Броду, где су остали да презиме,

Бежећи прве године од ње, он је бежао као што се бежи од напасти, мрмљајући у љутини: иди, бедо, Као што се клонио бесних коња, тешких

Лагала је, пред мужем, са једним светлим, белим осмехом. И господарила је у кући и на пољима која су те године, већ и у дољи, крај воде, почели орати, па и код стада, над слугама и пастирима, над целим насељем.

Да јој се ово десило друге, или треће године, она би била умрла од стида и срама, скочила свакако у ту жуту, разливену, устајалу реку, што протиче под њеним

А да јој се то десило прошле године, она би била својим плачем, молбама, пољупцима, успела да Аранђела умири, да га освести, да га одврати, да то не чини,

Пошто су их венчали сасвим изненада и без љубави, он се, скоро две године, понашао према њој као туђ човек, учтиво, љубећи је нежно и пажљиво као да ће да је разбије и скрха, онако високу,

Тако је било довољно да госпожа Дафина помисли на прве године свог брака, па да се пред њом подигну брда, гране што пупе, широке славонске долине и над њима игра облака.

црвеним плодом, жубор вода, а нарочито светлост неба, звезда и сазвежђа, пролазили су над њом, кад се сећала на прве године са мужем.

Преста да плаче и сва задрхта, кад се сети како брзо прођоше те лепе године, чим он први пут оде у рат, а она први пут роди. Из рата се био вратио угојен и ћудљив.

У неизмерној досади те године, док је дојила дете, она први пут осети да је он гледа као и неку ствар у кући, као постељу, пећ, њен сандук са

Ласте су, те године, тек много доцније почеле да стижу и да се изврћу, у ниском лету, над реком. Сваки дан она је налазила, на истом

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

И УРОКА 90 „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ 95 ПРВА ГОДИНА ЖИВОТА 96 ОД ЧЕТРДЕСЕТОГ ДАНА ДО КРАЈА ПРВЕ ГОДИНЕ: ВЕРОВАЊА, ОБИЧАЈИ И ОБРЕДИ 97 ДОЈЕЊЕ 98 СПАВАЊЕ 102 КУПАЊЕ: МАГИЈА И ХИГИЈЕНА 105 ПОВИЈАЊЕ: ОБИЧАЈИ И

И СЕДМА ГОДИНА 120 МЕЊАЊЕ ЗУБА 121 РАЗВЕЗИВАЊЕ ПУПКА 122 МАГИЈА ЗА ФИЗИЧКИ РАСТ ДЕТЕТА 123 ОД ДВАНАЕСТЕ ДО ОСАМНАЕСТЕ ГОДИНЕ 125 ОД ПУБЕРТЕТА ДО ЗРЕЛОСТИ: ВЕРОВАЊА И ОБРЕДИ 126 1. ОД ДЕЧАКА ДО МЛАДИЋА 127 2. ОД МЛАДИЋА ДО ЧОВЕКА 129 3.

Ево једног од уобичајених „магијских тестова“: „Уочи Ђурђева дне девојка, желећи дознати хоће ли се, те године, удати, пререже два пера од црна лука подједнако, и намени које ће јој казати ту тајну растом својим.

девојке на разне начине одгонетају када ће им доћи суђеник, заправо, најчешће, питају се хоће ли се или не удати те године.

обреду жена опере своју сукњу и кошуљу, а онда окупа петлића у тој води, изговарајући три пута ове речи: „Ове године окупала петлића, а догодине синчића!“ Иста животиња користи се и у обреду забележеном у бољевачком срезу.

ВРЕМЕ РОЂЕНА И СУДБИНА ДЕТЕТА За цео каснији ток живота и судбину детета од одлучујућег је значаја када се (које године, у којем месецу, дану и часу) оно родило.

Деца рођена преступне године, верује се у Бољевцу, не живе дуго.⁵ Дете рођено у фебруару, биће превртљиво, верују у Пољицама, а у марту, држе у

Да би, ипак, упркос томе, било дуговечно и срећно, оно мора сваке године за време некрштених дана носити на себи кошуљу која је на камину изаткана на посебан начин.

Најбоље је ставити га у онај дан у који је те године био Божић, па ће дете, верује се, бити срећно. Пази се и на то ко ће га ставити први пут у колевку.

Друга повојница („велика повојница“) прави се касније, када дете има пола године или чак годину дана. На ту повојницу долазе кум и кума, старојко, рођаке и сусетке.

Име В’лк (Вук) било је веома распрострањено код Срба још крајем средњег века. У општем катастарском попису из 1455. године области Бранковића (Косово), име Вук среће се 178 пута.

⁹⁸ У Црној Гори се сматра да „прије године не ваља детету казати како му је име, да живи до дубоке старости и да буде срећан“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ Садржај ГЛУВАРЕЊЕ 2 ОГЛАС 3 КАКО САМ СЕ РАЗОЧАРАО 8 ИГРАЊАЦ 10 ТЕХНИКА НАРОДУ 12 1950.

XИ 1972. 78 ЂАВОЉИ КУРШУМ 80 КЛИС 83 ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА 85 ЗМИЈА 87 ЦРНА ТАЧКА 90 НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ 94 ЗАВОДНИК 95 МАДАМ БОВАРИ СА »ТАША« 98 ПРОВИНЦИЈАЛКА 101 НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ 105 ГЛУМИЦА 111 ИНКОГНИТО 115 1960.

ТАЧКА 90 НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ 94 ЗАВОДНИК 95 МАДАМ БОВАРИ СА »ТАША« 98 ПРОВИНЦИЈАЛКА 101 НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ 105 ГЛУМИЦА 111 ИНКОГНИТО 115 1960.

У њој су наши први стихови, у њој смо вежбали својеручни потпис, сабирали оцене пред крај године, у њој је двеста пута записано неко име у које смо заљубљени, а одмах после тога казна — двеста педесет пута исписана

»Пумпарице« су се увлачиле у беле вунене чарапе и изгледале су врло смешно. Како да одем у њима на дочек нове 1951. године? Ни кратке панталоне нису долазиле у обзир; најпре, због хладноће, а онда — због колена!

Како ћу са таквим коленима на дочек? Хиљаду деветсто педесете године у моди су биле панталоне зване »фрулице«. Биле су то веома узане панталоне: ширина шеснаест, а манжетне високе осам

Тако нисам отишао на свечани дочек нове 1951. године у школу окићену ланцима обојеног »креп-папира«. Одлучио сам тог поподнева уочи Нове године да се прославим једног дана

године у школу окићену ланцима обојеног »креп-папира«. Одлучио сам тог поподнева уочи Нове године да се прославим једног дана и тако вратим свету мило за драго, за оне панталоне које нисам имао.

) У то време живела је испод нашег стана једна девојка. Звала се Јелена. Ни она није отишла на дочек нове 1951. године у своју школу, јер су петнаестогодишње девојке у то време имале само по две сукње. Једну летњу и једну зимску.

Требало је да прођу четири и по године па да се ствар изглади и да се опет сретнемо у филму »Љубав по подне«, где смо могли да се гледамо до миле воље, јер

Богами, дечко није бадава престајао све оне године с нама на ћошку; на крају их је лепо уваљао, а ми му испали нешто као заморчићи. И шта се догађа?

Матавуљ, Симо - УСКОК

П. И Крајем 1815-те године, на освитак једног студеног, магловитог дана, на бедему града Котора затрубише трубе, забубњаше бубњеви, захорише се

Ала је стари соко охронуо, потавнио, јадник! Боже мој, кад помислиш да је он прије саме двије године овђена заповиједао, а сад, као и други какав сиромашак, чека да му солдати отворе град!

— Зло ми причање, Марко! Чим се вратисмо из Боке, наста поклаће међу нама и трајаше ево двије године! Сад је ухваћена вјера, али видиш да је танка, видиш да не сађе нико да за благе дане штогод набави, осим нас шаке

А и народ се острвио ове бескрајне рати! А припомогоше ове двије гладне године! А, бјеше њешто и кичељиства, због бојева, због тога, које се племе и братство боље поднијело, то нам ђаво понио и

остарјелог, али још држећег Путаља чувеног по Катунској нахији и по Приморју, кога стари бан бјеше почео јахати прве године деветнаестога сољећа и који му добро послужи за вријеме дугог ратовања.

Рако прихвати: — Дај боже! Е ми није мило гледати само бијелу капицу на Ловћену, кâ лани и ономлани и ове године до данас, но ми га је мило видјети цијела у бијело обучена на Божић; тадај ми се чини као да благосиља!

— Мој матерински језик доста је сличан вашему, а ваш сам прилично научио за ове двије године откад сам с вашим људима, Граничарима. Само се не могу одмах сјетити сваке ријечи! Кнез га гледаше и слушаше.

знаш, у жалости, јер ми млађи син погибе у чети има двије године, а још није освећен! Кнез хукну и обори главу. Запуцаше пушке негдје далеко по селу, по другим браствима, а с друге

Јанку би тада згодна прилика да добро уочи дјевојку. На крилу јој сјеђаше здраво мушко дијете од непуне двије године, голијех ножица, јер на њему не бјеше друге одјеће до кошуљице.

пушку понио кад је паша Махмутбеговић ударао на Куче, бјеше ми тада око петнаест година; први сам се пут ранио двије године касније, у четовању, у Никшићкој Рудини, баш оне године кад је владика Сава ходио у Русију да прими оне силне паре од

бјеше ми тада око петнаест година; први сам се пут ранио двије године касније, у четовању, у Никшићкој Рудини, баш оне године кад је владика Сава ходио у Русију да прими оне силне паре од царице Јелисавете!

Али то би дуго било! И сад, братиковићу си га мој красни и ђетићу мој лијепи, за ове тридесет и три или и четири године, откад се овај владика завладичио, осим овијех пошљедњијех година, био сам ти вазда у свему.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У Енглеској се издања за децу јављају године 1745; извесни Џон Њубери отворио је прву издавачку књижарницу намењену искључиво најмлађима, покренувши библиотеку

Самоук, неписмен до своје петнаесте године, и Андерсен (Х. К. Андерсен , 1805—1875) се надовезао на народну причу. Код нас се за родоначелника дечје књижевности

песме, и уопште песме, са ретким изузетком чисте лирике, каквих је у мојој читанци било мало, за мене до моје седме године биле низ загонетних слика, загонетних само због мајчиних питања, јер у песмама, као и у осећањима, само питање ствара

У Расковнику број 39, из године 1984, објављена је шаљива песма забележена у Лиму; њени вртоглави обрти су, свакако, прављени по угледу на зечје

Зека је, нешто касније, престао излазити. Наишле су године муке и бруке, године у којима је излазило једино сунце, па ни оно не баш редовно.

Зека је, нешто касније, престао излазити. Наишле су године муке и бруке, године у којима је излазило једино сунце, па ни оно не баш редовно.

Wатерсхип Доwн (Брежуљак Вотершип) Ричарда Адамса (1920) појавио се године 1972; ја сам га прочитао 1976, на енглеском. У Београду је објављен 1978, код „Нолита”.

И како је залазио у године, песник се све искључивије посвећивао дечјој песми. У исто време у младој, обновљеној српској држави јачао је и ширио

уопште као идеалним медијумом свог простирања, дакле не с раздобљем од шесте до четрнаесте, или седме до једанаесте године, већ оним од почетка до краја света, од почетка до краја човека.

Узалуд су и твоје родне године и моје давање ... не помогосмо јој ни ти ни ја, кад је неко трећи ухватио па стеже и не да ...

Ни будала нема баш на претек, али се за нашег сусједа сваке године нађе по једна (...). Изгледа да је од куће и њезине чељади зависило у шта ће се најменик преобратити.

Главни уредник Пионирских новина од године 1947, дуго је покушавао да пише онако како се то око њега чинило, али без успеха.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Вама је боље јер ове године нисте могли трговати ни профитирати по вашем обичају. Народ тако не говори. ГАВРИЛОВИЋ: Ја видим народ пишти по

ШЕРБУЛИЋ: Е, он ће једва дочекати, како је лаком. СМРДИЋ: Богме, он се добро покрпи. ШЕРБУЛИЋ: Кад га пре три године истераше из службе, малне скапа од глади; жена и деца рђаво одевени. А сад, јесте ли видили како се носе? 6.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У предговору речено је да је то само »извод из знатно већег и опширнијег дела под истим насловом, које ће изићи идуће године«. Због ратних прилика потпуно и илустровано издање није изишло 1913, но тек сада, почетком 1914.

са врло малим изузецима, ја сам се служио својим проучавањима, чињеним у школи, у науци и у књижевности од 1901. године до данас. Ова књига је, углавном, резултат мога дванаестогодишњега наставничког, научног и књижевног рада.

Далматинска, а нарочито дубровачка књижевност око 1835. године, за време илирског покрета, била је од великог утицаја на стварање нове хрватске књижевности.

1794. године Славенно-сербскія въдомости (бр. 74) донеле су Пъснъ Стефана ИИ Немани, краля сербскаго, која није ништа друго до Піѕма

књижевност родољубивих босанских фрањеваца била је писана ћирилицом, којом се фрањевачки ред служио све до 1825. године; главни писац те босанске фрањевачке књижевности Матија Дивковић писао је, по сопственим речима, »језиком словинскием

1793. године, у Бечу, Стефан Рајић, учитељ »долно-осјечке јуности«, прештампао је црквеним ћириловским словима Сатіра, али покваривш

Добра књига Рељковићева нашла је читалаца међу православним Србима, и 1807. године појавило се ново издање у Будиму. 1803.

године појавило се ново издање у Будиму. 1803. године, у Будиму, Георгије Михаљевић прештампао је црквеном ћирилицом књигу Вида Дошена Аждáя седмóглава, сиръчь: ωписанïе

Вук Караџић је 1817. године упућивао Милована Видаковића да се учи српском језику у »граматици Рељковићевој шокачкој«.

књижевност може се поделити у пет периода*: И) РАЦИОНАЛИЗАМ, који траје од почетка XВИИИ века па до, отприлике, 1810. године. Срби напуштају средњовековну културу византијског порекла и улазе у модерну западну културу.

И, новчано потпомогнут од католичке Европе, у савезу са Пољском, Русијом и Млетачком Републиком, отпочео је 1684. године »свети рат« против Турака.

1741. године православни се стављају изван закона, државна власт узима у своје руке унутрашње послове православне цркве, православни

Милићевић, Вук - Беспуће

Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем. До године је није више нашао. ГЛАВА ТРЕЋА Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком стрепњом кад

и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном,

На велико чудо свију, Маројло се поново оженио, двије три године касније; читави свијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се

Сељаци се надаху да ће бар године сломити и учинити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети. Али Манојло Ђаковић није старио,

она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула ударање српова и пјесму жетелаца. Ко зна . . .

Тек покашто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, као човјек који је

— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она. Он не очекиваше њезино питање и трже се. — У Загреб? Не, нећу ићи ове године. То јест, не мислим више никако тамо одлазити, - и би му непријатно што га она ово пита. — Остајете овдје?

рече она чисто зачуђено и не вјерујући. Он се мало замисли и погледа је у очи. — Чекати вас да дођете овамо до године, каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој

отежући ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици трајати двије, три године. Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом.

Готово двије године, она је живила тим спокојним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац

оцу који се, као што је чула, пропио и живио са својом вешерком, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, у тој огромној, влажној, старинској и непријатној згради, И за неколико ноћи које се чињаху непролазне,

друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега. Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — боже ме прости — хришћанин!

Давно га је изгубио. И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети зашто је једна рубрика у »протоколу крешчајемих« празна остала, а у

То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.

Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља, са мање или више успеха,

ГЛАВА ДРУГА Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин. Стегла јака зима те 1891. године: баш сасвим онако како стоји у календару.

по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да »није сваки дан Божић«, и да има много мучних дана преко године. А како је код других, који нису ништа бољи од њега; код њих свакога дана као код њега на Божић!

Да узајмиш, и не вреди, јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо! Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице! — Море, а зар је, опет, код мене и код другога цвеће! — теши га Паја.

Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.

су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати. Али ја не верујем у сувишну ревност г. г.

министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било

хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише: Геотрупеѕ ѕтерницораріуѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен. Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.

А није тражио ни реграцију од ђака. Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ИИ Дан све данка, светац свеца, А недеља недељицу, Месец гони све месеца, А година годиницу. Године су нагариле Мрком дете наусницом, И слабачко осилиле Снажним плећем И мишицом, Ал' је дивно нарастао Кô да ниче

ИИИ Опет гоне данци дане, И године годинице, Беле њему косе вране, Бразде њему глатко лице. Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи

Од то доба проше две године, И погибе Змају Милутине. Змај је био, кâ змај је и пао, Сам је онда триест сасекао, И што ћу ти хвалити га веће,

ујутру Драги је обећао, за годину се вратити. Време се у песмици следећој узима последњи дан године (те, по свршетку које је обећао драги доћи).

Украј одра виде једну штаку, А подаље опет једну баку, Сломиле је претешке године, Она носи неке видарине. Бака ова беше бајалица, Бајалица, вешта лекарица, И за две-три недељице дана Поможе ми

И само је била Божја воља, Да не беше међ' нама покоља... Прође затим до пола године, И ја ћу се оженити, сине, Сви ми друзи на весељу били, Ту играли, рујно винце пили — Рада само не бијаше мога,

за јунака: Онде руо, ту стоји оруже, Ту вишеци, ох премили друже, Та џебана, та пуста џебана, Да се бијеш три године дана! Само нечег нема за Србина, Та онога црвенога вина.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде.

Исто се тако могло десити да неке године дјед рекне за ту исту башту да се црвени, и онда за ту годину тако и важи: сљез мора остати црвен.

Било је то у првом разреду основне школе. Негдје средином године учитељица нам је причала о вуку, те живи овако, те храни се онако, док ће ти одједном упитати: — Дјецо, ко зна какве

Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи разумије. Једне године и наша кућа доби сат.

Тај ти је читаве године лутао испод Грмеча, од села до села, и људима правио и поправљао самаре, пропијајући своју зараду често већ и на лицу

Једне године тако, растајући се с дједом, он му пружи повелик излизан џепни сат. — Ево ти, побратиме, ово ћеш ми сачувати за догоди

Најменика само мијењали скоро сваке године, обично о Ђурђевдану, али нам се најчешће дешавало да нам се у службу натандрчи баш неки који се зове Јово.

Једне године, о Михољдану, нашој слави, нађоше се заједно код нас у гостима сликар брадоња, Петрак самарџија и дједов рођак Сава,

Носи у торби коњску икону, срам га било, старога човјека. РАДЕ С БРДАРА Скоро сваке године, у прољеће, нашу би кућу протресао један изузетан догађај: долазак новог најменика.

Ни будала нема баш напретек, али се за нашег сусједа сваке године нађе по једна. — Сретан човјек, па ето ти кажу за њега у селу — има џабног посленика по читаво љето.

Око избора и тражења најменика у нашој кући бактали су се дјед и стриц Ниџо, само је из године у годину стричева улога била све видљивија, јер је дјед уочљиво старио и повлачио се ближе кући.

пољубио се с дједом, скрушено се прекрстио пред иконом Киријака Михаила, наше славе, под чијом је заштитом и он те године био, и отиснуо се на пут. Натоварен као парип, дурашно је грабио друмом у сусрет новом газди и новом свецу заштитнику.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Шта он мени каже! Жудња! Па ја од жудње побенавио? Бре! Па да сам јој слуга толике године, дошла би, да је за мене коња везивала, дошла би, ако не због мене, оно због моји рана, ако не због рана, оно

Јабуко моја... Мојој дојци топло у твојим устима као грешнику у милости Алаховој... Брате! Куран каже да га две године дојим! До две године има више од године! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Наћи ће му се дојиља, не брини. Биће у реду.

Брате! Куран каже да га две године дојим! До две године има више од године! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Наћи ће му се дојиља, не брини. Биће у реду. ХАСАНАГИНИЦА: Биће у реду!

Брате! Куран каже да га две године дојим! До две године има више од године! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Наћи ће му се дојиља, не брини. Биће у реду. ХАСАНАГИНИЦА: Биће у реду!

ХАСАНАГА: Начуо сам понешто, прича се. Нисам се распитивао. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не би ја журио с тим, ал виша сила. Године пролазе, није ни она, је ли, у првој младости. Хтео не хтео, морам да правим свадбу. Ко мене пита?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Она је умрла одмах чим га је родила. Махала га очува а и сама не знајући како. до шеснајесте године није се знало којима највише долази, али кад узе седамнајесту тад поче чешће попи долазити.

— Кад ћеш у школу? — упита ме кратко. — Има времена. Рано је. — Па друге године и пре овога времена си иш’о? Ваљда имаш сада мало да учиш. Свршаваш већ. Погледах је зачуђено.

ИВ Две године нисам кући долазио. Кад треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај

ИВ Две године нисам кући долазио. Кад треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.

Тамо, у реци, сваки се купа. Јер ко се тада — на Ђурђев-дан, ујутру, пре сунчева изласка — окупа, биће целе године здрав кô дрен, чије лишће, тада набацано, плива на води...

— Ето, на! — говораше он некоме. — Погле, брате мој: целе године суша, ни капке воде да падне... Гле, како је увело, грехота човека и да погледа...

Међутим, Јован отпоче да му се тужи на зле године, рђава времена, општину, воденичаре и на све што му сметаше, те не могаше да добије воде.

Јер је знала, сигурна је била да ћемо се овде, у винограду, помирити. Да ћемо, као и лањске године, с једног чокота заједно брати грожђе, да ћу да мећем у њену котарицу, служим се њеним косирчетом, па после, кад

туго, туго, слатко моје дете! И брзо ми износи делове од осушеног врапца, да од њега прво окусим, како бих целе године био лак, као што је врабац. Онда остало. Једем.

— Ваистину и с тобом, чедо моје! Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти... — И загрцне се, те једва испије чашу. Ручамо.

— Ваистину и с тобом, чедо моје! Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти... — И загрцне се, те једва испије чашу. Ручамо. Она се једнако диже и доноси јело из кујне.

— Де сад! То да свирите... — И почне да им прича о нама, нашој кући, оцу, с којим је он јео со и хлеб, и толике године ортак био: како се код нас некад по три дана певало, веселило.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Христос воскресе. Нећу ја чекати да прођу две године за одговорити чловеку љубезнику и пријатељу, каконо ти неки обичавају.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних груди године тешке лакоме блуди с векова скида. Ал' онда, онда! — Ох, не сећај ме.

Румен пожара сећа те стида. Свака јој капка из боних груди године тешке лакоме блуди вечито вида. МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ Срце моје самохрано, ко те дозва у мој

Одусто јадну тамницу уску: грудве нек падну на духову љуску. СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било, наканô сам се дома подоцкан од вечере из друштва весела; са ближње цркве куцнуло је триред под кључем кад ми

— Ал' стани, шта то јекће? Кô напрег од кашља, заптивен. сух. На умору је л' ропац године? На мојим вратма куцнуо неко. збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: улази!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Управо, млад и неискусан, године 1815 он у њој не види особите књижевне квалитете, па чак ни оне силне аргументе за своју тезу о језику које је иначе

Тако се за српску књижевност зачедила народна приповетка. Година 1821 означава њен рођендан. Те године, почев од 8 новембра, Вук је у Додацима за четири броја Давидовићевих Новина Србских у Виени, објавио дванаест

Кад то види царска кћер, онда замоли свог оца, да онога роба, којег је прије три године дао затворити и којега она кроз дувар опажа како дише и дуварове креће, изведе, и да огледа његово јунаштво.

Чувши ово цар много се удиви и каже, да је тај роб јошт прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли да је он давно иструнуо.

Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну. Идоше кроз шуму три године, док дођоше у оно мјесто гдје је Грбо видио свјетлост. Уљегоше у град, кад тамо нема никога.

код свог града назидати једну врло јаку кулу, у којој се могу две душе затворити с раном и пићем колико им је за три године дана доста.

са својом кћери у кулу затвори н даде ову зазидати, царевину преда свом верном једном слуги да влада и царује за три године, а кад три године дана прође, онда да развале кулу и њега са кћери из куле напоље испусти.

у кулу затвори н даде ову зазидати, царевину преда свом верном једном слуги да влада и царује за три године, а кад три године дана прође, онда да развале кулу и њега са кћери из куле напоље испусти.

Све што цар Петар заповеди то слуге изврше, те га затворе с кћери у врло јаку зазидану кулу коју са раном на три године дана напуне. Наскоро потом дође у царевину цара Петра цар Татарин па почне распитивати за цара и цареву девојку.

Не свиди му се ту, него се врати право у своју велику царевину својој кући. Три године дана протеку брзо, а веран слуга који верно и правично цароваше по царству цара Петра отвори кулу и пусти из ње цара

Он се зове цар Петар, па се са кћери својом затвори у кулу на три године дана. Од туда му кћери нестаде, не зна ни како је нестаде, ни куда је.

Ови шест браћа и седма им сестра стоје на небу и јесу Седам Влашића. Па сваке године иду ветровој, месечевој и сунчевој мајци да јој за савет захвале, и онда се на небу не виде.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

АНИЦА: Оће ли се једанпут свршити? АДВОКАТ: До три месеца, пређе не може. АНИЦА: До три месеца, тако сте ми пре по године казали, ја не знам шта ви радите. АДВОКАТ: Моја драга, разумете ли, то не може тако лако бити.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ја сам момак у најлепши моји година (које су пак момку најлепше године: оне ли кад он мисли да све зна, или оне кад види да ништа не зна, и проче, то је други вопрос).

ТРИФИЋ: Опет почињеш. СУЛТАНА: Иди, молим те, иди да те не видим, харсузине! Украо си ми три године живота с твојим поступком. ТРИФИЋ (гледи је жалостиво): Еј, моја Султано, еј, моја Султано! (Наједанпут отиде.

ТРИФИЋ: Она ми се види као да није при себи. СРЕТА: Шта није при себи? Бесна је она, напуштена, а не луда. две године чинило ми се нисам имао жену у кући него јагње, али откад се милостива госпођа довела, побесни.

ТРИФИЋ: Мајстор Срето, познајеш ти добро твоју жену? СРЕТА: Како је не би познаво кад ме од две године једе. Ето јој образ, ето јој нос, вештица, није се ни умила, него спава до десет сати, пак онда овако подбувена у

Како би било кад би Срета и Пела сваке године по једну малу суму новаца од нас добили за свој ужитак? СРЕТА: Милостива госпођа!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

и дах у певање О слатком страху виђеног Што невиђено враћа се, О страсти која плаћа се Грозницом непревазиђеног — Године? Можда часови Помичу те теразије; Незнана мера на снази је И још оклевају тасови: Јесмо ли сабрали тегове?

да је све у њеној власти Још увек бол је за повратком На средокраћу, равнотежу, У стање мировања ваге: Ал године се косо слежу И мрве у архипелаге — У сабирању овом земном То двојника сам погледао; Смешим се као Агамемнон У

значења скровита, А напев зујањем злате ројеви Пчела што биле тело су Мелисе — Па прекид траке, напев изгуби се... Године твоје, неки бројеви Неповезани у читко сазнање: И мрак у мени твоје је имање. (20.

ноћи, Безразложна милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље речи: Звездо, моли за нас. (5.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

боје злата у робној кући огледајући се малчице искоса и врло кокетно — биле су то праве клинке од седамдесет и две године, на часну реч!

Да сам све те године одвојио за писање „Ане Карењине“, на пример, већ бих имао свој сопствени комфорни споменик на Калемегдану, где сам

писаћу машину, окружио се пепељарама у огромним количинама, а у све тајне џепове посакривао залихе цигарета за пола године и почео да пуштам оне траке и да размотавам салвете на којима сам кришом бележио њене фазоне.

Једне године пронађосмо напуштен брод са кабином. Стајао је, онако распукао и никакав, допола у води, а од пола на сувом, али му

Могла бих се кладити у шта год хоћете да ћу, када нафурам тридесет и девет година, сама себи говорити да су то најбоље године за једну жену, али те (пардон!

Знам једну даму за коју кажу да је у најбољим годинама, што за жену њених година и нису никакве године! Успева ли ишта тако добро као успех? — запањи ме оно жгепче из мутног огледала.

Јалта -Јалта, фифти-фифти и ти фазони. Те луде осамдесете године Анине бакуте. Понекад ми пада на памет суманута идеја да напишем мемоаре! Зашто да не?

Љуљали су ме у огромним количинама. А ако има ичег што не подносим, онда је то свакако љуљање. Негде око седме године кажем матором: „Доста, бре, тог љуљања, добићу морску болест!

Како уопште можеш да се сконцентришеш на учење а да га непрестано слушаш? Па ти би, у ствари, могла тако преседети године и године пиљећи непрестано у једну те исту страницу. Ни трага од амбиције, ни трага од ма какве жеље да се крене даље!

Па ти би, у ствари, могла тако преседети године и године пиљећи непрестано у једну те исту страницу. Ни трага од амбиције, ни трага од ма какве жеље да се крене даље!

Усред оног експреса који је баздио на кисео купус и историју свих београдских мензи од 1944. до 1971. године. Мишелино је сигурно мисило да сам нека хистерија, само није тео то да призна. Нећу му то никада заборавити.

Ето са каквим светом треба да проведем још пола године, уколико, наравно не будем окинула разред. Толико ме ти идиоти стимулишу да ћу стварно морати да завршим школу на

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

А не мислиш ли ти колико треба имати новаца за Беч? ЈЕЛИЦА: Ах, тамо живити три дана више вреди него овде три године! МАРКО: Знам, само да има ко да шиље за трошак. ЈЕЛИЦА: Ја ћу Батићу довече казати, па макар ми шта радили.

АЛЕКСА (смеши се): Тај ме је учио играти. ЈЕЛИЦА: Шта? Гете вас учио играти? Овај Гете? АЛЕКСА: То је давно било, године тридесет и пете. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, он је тридесет друге умро. АЛЕКСА: Старац, али његов син...

Знам добро. Ове исте стихове он ми је у рукопису читао. ЈЕЛИЦА (преврће једну књигу): Ова је књига тукована године хиљаду осам стотина и десете. АЛЕКСА (гледи): Може бити.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко, псетиште Жућа и дјечак Жарко пођоше Врапцу Црвеном. Године дуге живјели они код баба-Пеле под гором стрмом, тамо гдје бура облаке гони, а сунце везе злаћеном срмом.

Узалуд би ми труд. Од тога дана нисам на миру, удицу бацам по сваком виру у дан вјетровит, ружан. Године теку, поворка нијема, рибице моје ниоткуд нема, зато сам често тужан.

Протиче вече и ватра пламти, а мачак причу старчеву памти. ИИ Године горе ко тиха свијећа, рибару старом свијају плећа, снага се топи, око се мути, времена тешка старина слути.

“ — замолим своју машту, а она спремно гукну: „Купићеш, каже, башту, садићеш најбољи купус читаве ове године. Сви ће зечеви да ти се клањају, да те сањају и да ти кажу: ,Мој господине!

“ „Све верујем, ал на страну чоколада на Урану. Да си тамо скитарио, ти би — стомак покварио.“ НАЈБОЉИ ДЕЧАК Године прошле, негде у мају, изгубих дечка, добро га знају, најбољи беше у нашем крају.

Еј, године, немјерљиве, скупе! Збогом, мала, из Босанске Крупе! ДРУГАР ВЈЕРНИ Фркћу коњи, збогом село драго, крећем на пут

Теку љета, године уморне и сјећање на дјетињство тупи, ево опет воденица сивих, поново сам у Босанској Крупи. Ој, ратниче низ поље

Захучаше године немирне, језде мрачни хати без биљега, Врбас граби коње и јунаке, однесе ми друга најбољега. Таласима, низ поље

Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено. Добро знадем путеве дјечака, пошао је у године бурне, да потражи, с четом и барјаком, златно зрнце среће несигурне.

Тамо амо, с двојке на четворку, варакаш се, а дјетињство мине, превари те Уна чаробница, однесе ти четири године. Опраштај се с пустопашном браћом, поздрављај се заувијек с Бихаћом.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Колико је девојака удомила! А још треба мислити на госте. Долазе сваке године. Дођу само на неколико дана, лове по језеру, прелазе моторним чамцима на обалу а оданде праве излете аутомобилима.

— То је талијанска књига? — Живот скулптора Челиниа. Решио сам да је прочитам путујући, и тако је читам већ две године, па никад краја. Морам чак да се враћам, јер заборавим шта је било. — Како се зове књига?

Био је савршен мрак. — То је непријатно је л̓ те? Стара маркиза је обећала да ће идуће године поклонити селу осветљење. Кажу да је, када је зимус било залеђено, било тужно и тешко у помрчини.

— Али ја мислим да је заиста главна срећа погодити шта треба чинити, у општу и у своју корист. Ево, има две године да сам уписан, али моја жена Марија може вам рећи да сам ја у ствари, по убеђењу, то још од првога часа.

После кад сам видео, било ме је срамота да приступим; да не кажу: Ето приступа зато што је успело! Тако тек пре две године, кад ми Марија рече: Глупо је да си ти по убеђењу а да ниси уписан! ја сам тражио и да ме приме.

— Из ваше постојбине. — Није што сам сама оданде, али ја налазим да су тамо најлепше жене Кастиље. Када сам прошле године била тамо с мужем, ја сам се и као жена окретала за женама, толико су лепе.

— О, да! — Ви сте најстарији? — Да, ја имам двадесет и осам година а мој брат је за две године млађи од мене. Он воли свој занат. — Зар га ви не волите! — То је била жеља мог оца; да овде останем.

— Имате још једнога сина? — Још једнога, који је за две године млађи... Иако су моји синови, а овај је још и присутан, морам вам рећи да не бих могао пожелети бољу и послушнију децу.

Пљували су с времена на време. Рибе су се окупљале па затим продужавале пут. — Много рибе ове године? — Да, само је ове забрањено ловити јер су још младе. — Бацате их понова у језеро? — Да, бацамо их понова у језеро.

— Сигурно; он је одмах са гостима. Само није тако дебео. Је ли вас возио? — Не, требало је да ме вози прошле године на острва. После сам са његовим сином ишао у рибњаке а стари нам се придружио.

Имао сам утисак да га познајем давно. — Ја сам њин најбољи пријатељ. — Јест, то је наш најбољи друг. Он се ове године вратио из марине и не раздвајамо се никада као да смо браћа. Он је крстио Пипову млађу ћерчицу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ту гњездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. ВИИ НА НОВУ ГОДИНУ Лете дани и године, Вечитости то је ход — У свечаном руху своме, Походи нас нови год.

СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Долази ново време. Па каква жеља, какав сан Заноси

И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело баца поглед свој Од Саве до Урала! Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СИМКА: Па опет, прија-Сарка, не могу да верујем тако нешто; ово је исувише млада девојка за покојникове године. САРКА: Знаш како је, прија-Симка, на старо дрво се калеми млад пелцер.

САРКА: Имала сам, то је истина, али шта сам ја крива што нисам имала кад? Шта сам поживела са првим мужем? Две године!... а са другим три и седам месеци, а то, брате, часком прође, немаш кад ни родити.

000 динара коју је суму он већ примио по признаници од 14. фебруара прошле године.” Замолио сам га као човека да ми позајми 3.000 динара и он ми сад то дуговање оставља као наследство.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

„Бећарисао“ је до двадесете, тада га други пут оженили и до двадесет четврте године имао је Јанкуљ петоро деце од двеју жена.

Како се зове ово место? — запитах у пролазу једнога старца. — Вучјак — и стари пође, напрежући године да ме стигне. — Одакле идете, децо? Рекох му: из далека, и затегох дизгине да се стари не замара. — Е!

Село је било готово пусто. Испред једнога храста опазисмо само неког старца повијеног до земље. Њега су године придавиле и већ немоћан, а ваљда и сит живота, гледао је тупо преда се...

Било је то осмога августа хиљаду девет стотина четрнаесте године... ОКО ЈЕДНЕ ПРЕЂИЦЕ Враћали смо се кроз предео који је био у рукама непријатељским.

Али њих је највише интересовало када ће се завршити рат. Било је то двадесетог септембра хиљаду деветсто четрнаесте године. Изиђох, и опет пођосмо у цикцак, али после треће окуке наиђосмо на митраљез.

Можеш да вириш кроз кључаоницу. Наредник се врати. — Изволите, можете ући. Само, тамо је њен брат од три године. — То си га ти увео! — разрогачи очи Александар. — Нисам, богами... дете је било тамо.

Тада се тек, ојађени и посрамљени, сетисмо да је данас први април, деветсто петнаесте године. ТОЧАК Погурен и уздигнутих рамена, жмиркаво је посматрао фуражна кола Јанкуљ Живуловић, редов пете пољске батерије.

Командант ме запита да се нисам угрувао. Рекох му да још ништа не осећам. — А, то за твоје године није ништа — теши ме он. — Када сам ја био млађи, падао сам, и нисам знао за себе.

Сада крећемо у нови рат. Наше је расположење сасвим другојаче од онога године деветсто четрнаесте. Онда се песма орила, а талас одушевљења витлао над земљом Србијом.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Па како лепо живе! И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено. Буд је такав, па још привремени !...

Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори: — Три године, ово је сад четврта. — Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?

Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста. — Јест... болест ме смела. До године ћу имати право да се јавим на практични испит. — Где вам је чича Стојан?

— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде. досад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.

До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако... До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.

па се свет научио тако... До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана. Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.

Ипак он покушаваше не би ли се То Могло и ове године проћи без мапе. Највише га је у том уверењу држала ова околност: — Како је господин Драгољуб целе године радио без

Највише га је у том уверењу држала ова околност: — Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу! И за децималне мере он нађе згодан одговор: — Море, шта ће ти онолика цимента ?

А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; То није много тешко. — То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу? — Па.. требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце.

— Гледаћемо да добијете... Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите. — Хвала вам унапред. Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у

— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се. Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије... Пустити децу тако у свет. !..

не иде вам све као подмазано? — Ман’те се... Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад. — Хе... а нисте још ништа ни почели. Полако!... Сваки је почетак тежак.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 17. Војевао бели Виде, коледо! Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера.

Поздрави их, о Јоване! Кажи тамо за овамо, Бјеше зора процвјетала, Зле године наступиле, Цвијет момци црногорски, Острагуше побацише, По св’јету се поскиташе!...

је небо — да ли је лист артије, Што је гора — да су калемови, Што је море — да је црн мурећеп, Пак да пишем три године дана, Не би моји исписала јада!“ 113.

Да ја гледам низ море галије; Сједи л’ моје драго на галији, Вије л’ му се јаглук на рамену, Којино сам три године везла, Увезла сам три дуката злата, И четири свиле ђувезлије. 119.

127. У Милице дуге трепавице, Прекриле јој румен’ јагодице, Јагодице и бијело лице. Ја је гладах три године дана; Не могох јој очи сагледати, Црне очи, ни бијело лице, Већ сакупих коло ђевојака, И у колу Милицу ђевојку —

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ПАРОВИ 100 ЕПИЛОГ 102 СУМАТРА 104 СТЕЊЕ 106 ПОСЛАНИЦА ИЗ ПАРИЗА 107 СТРАЖИЛОВО 109 СЕРБИА 120 ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927.

Зато су фрулом планини свирали пастири и души мојој Сербиа било што и зора? На Крфу, 1925. ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927. Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.

И оне који су били остали неодштампани уништио је, пред свој одлазак у Париз из Београда, године 1920. Песме које су ушле у збирку Лирика Итаке песник је писао, и штампао, за време првог светског рата, са пуним

Био је сиромах и орао је и копао са сељацима, својим Иланчанима. Кад је његов патријарх, у револуцији године 1848, прешао на страну Беча, против Мађара, поп Мита је командовао Иланчанима, у боју код Иланче.

Тај Паја Путник био је у време револуције године 1848. на војничким школама и напустио је академију Винернојштата, да би могао да се врати и брани Иланчу.

Написао је читаву књигу памфлета против Паје Путника. Паја Путник је умро у Београду, априла 2, године 1900, као потпуковник последњег Обреновића.

Душан је био питомац чувене Николајевске академије, у Петрограду, и умро је тамо, маја 17, године 1892. Нада Паје Путника није се испунила. Мој отац Тома, прекинуо је ту галерију попова и официра.

Кад је мој отац дошао, године 1908, са села, да се оперише у Темишвару, и, кад је одустао од тога, рекао ми је да зна да ће умрети, али да то треба

Мој брат је рукопис, из Новог Сада, лично носио уреднику, који је то много хвалио и, за штампу (године 1913) спремао, али није штампао. Ни са тим рукописом не знам шта је после било. Рукописи се не враћају.

талијанаша, ја сам покушао да уђем у Академију ратне морнарице, а кад нисам успео, и кад сам чуо да се и на Ријеци те године први пут отвара једна експортна академија, уписао сам се у њу. Не питајући ујака.

При свом повратку из Париза, године 1921. у лето, становао сам код Миличића на Хвару, у његовој рибарској кући, у Лучишћу. Са нама је био и Петар Добровић.

Први акт лова је завршен. После, тихо, лаганим мотором вучемо мрежу по дну мора, које ове године јако „цвета“. То значи да је много муља и да нам се мрежа сад провлачи кроз морске траве и гмизави живот морског дна.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

И, зачудо, руже нису венуле, беху живе и свеже као узбране. Једне године цар римски поче да гони хришћане по градовима и селима, да их протерује из целога царства.

како онда, тако и сад, кад у пролеће гора листа, кука; а народ, по његову кукању, рачуна пошто ће бити жито и хлеб те године.

разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже...“ Мат. ИИ., 16.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

) Један чича добио је орден што је остарио и што није умро. Један је одликован што се обогатио за непуно пола године лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари.

— Колики је буџет, ако смем питати, господине министре? — Лањске године, кад је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет

— Како то може? — узвикнух и нехотице од чуда. — Може, зашто не?.. Он се, рецимо, родио ..74. године, а Скупштина његов дан рођења прогласи да је у години ..69. — Чудновато! А шта му то треба?

— То је млад пар? — Млади још, држећи; паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године. — Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? — О, још како!

— Ко то зна! — Па ништа се чак ни важно није догодило? — Ништа. — Чудновато! — рекох. — Место Месије, пао је те године велики град и упропастио све усеве у земљи! — рече министар гледајући смирено у своје ћилибарске бројанице. — А народ?

Сад долазе писма стручњацима: „Господине, Према акту Господина министра просвете П.Н. 5860, од 2. ИИИ ове године, а према одлуци XВ седнице Главног просветног савета, држане 17. ИИИ исте године СБр.

Н. 5860, од 2. ИИИ ове године, а према одлуци XВ седнице Главног просветног савета, држане 17. ИИИ исте године СБр. 2, част ми је умолити Вас да проучите акт директора ....

Тако се тамо, темељно, стручно, расправљају све ствари и води преписка пола године док се у акту не исправи и најмања граматичка грешка, и тек се онда приступи даљем раду по том предмету.

— Научих. — Да си жив и здрав, синко! Учи сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године, ич! Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом и шта ког врага они уче под седом косом.

Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.

На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камоли на овакву сушу какву ваљда нико никад није запамтио.

” — рекао је онај говорник, те охрабрио свет да иде даље. Неколико мање деце од године-две дана пропало је, али стегли су срце родитељи, јер тако је Бог хтео, а и жалост је мања што су деца мања: „То је

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

СЛИКЕ 2 СТРАШНА НОЋ 31 ПОТЕРА 40 ПРОПАСТ 52 ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА 61 У XXИ ВЕКУ 72 БОГОМОЉАЦ 80 ПРВА ТУГА 88 УОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ 92 СТРАХ 94 УЧИТЕЉЕВА ПРИЧА 98 ЗВОНАР 102 ПРИЈАТЕЉИ 108 ЖИВОТ И СМРТ 112 ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ 116 КАПЕТАНИЦА 124

Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв...

»Шта ли то може бити?« — питаше се он, »да се баш тих имена не сећам?« — Истина, целе му године историја »не иђаше од руке«, и ако су најслабији му другови из ње имали тројке и четворке, али ипак је он, у колико се

Догађало се, богме, да је понекад и са зебњом ишао на испит. Пре две године није могао да савлада читава два одељка из историје Срба, па опет — провуче се. Еј, кад би Бог дао да и сад буде тако.

Место да се проводиш у бањи, окапаћеш ми над књигом. И ако су се очеве претње понављале, из године у годину, скоро у очи сваког испита, ипак сад оне беху озбиљније и чињаху се Пери страшније.

Узе да разгледа још једаред своју Византију, нарочито да понови године догађаја. Разгледајући тако једну по једну страну, он се удуби у садржину, те и не беше у могућности да чује шта се

Синоћ, кад сам отишао на пијанку моме колеги Трајку Стојковићу, био је 8 јануар 1895 године, дакле XИX век; а да ли је ноћас поремећен број вековима — то не знам. — Молићу за ваше име.

Дама се одједном трже; протрља чело, отвори једну дебелу књигу и загледа је. — Да, тако је, 1895 године предавао је у овој гимназији латински језик Никола Николић. Он је син...

Па стаде да ми ређа моје даље подвиге и заврши: умро 1953 године у дубокој старости... — Дакле ви сте наш чувени преводилац...

енергији нашег преузвишеног господина министра Андре Јапанца, јединог нашег савременика, који је доживео Матусалове године... — Шта, госпо? Зар још живи Андра Јапанац?! дрекнух ја од чуда и изненађења. — Да, господине.

Гори, и напослетку, »ако Богу буде угодно и ако се смилује на њега грешника«, отићи ће треће године св. гробу Господњем и тако ће постати прави хаџија.

— узвикну чича Пера после овога читања. Најзад му изрекоше пресуду: осудише га на робију. После године дана дође његово писмо кући му.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Ето ти сад, какви избори? ПАВКА: Сећам се, знам да ти је господин начелник спустио руку и прошле године кад су били општински избори. ЈЕВРЕМ: Ама, није то, него човек ме упита: како, како, газда-Јевреме?

ЈЕВРЕМ: Можемо, не кажем да не можемо. Могу ја теби, на пример, да кажем: господине Ивковићу, скупе шљиве ове године. А ти мени да одговориш: јест, скупе су! Па тако можемо да разговарамо и о орасима и о јарећим кожама.

и то да ти кажем... Ако ти је почем стало до тога, а ја пристајем и да поделимо, да ме пустиш прво мене једно две године, колико знаш да се помогнем, па после ти иди, ако хоћеш, у скупштину. Ево, ако хоћеш, и уговор такав да правимо.

Е па, брате, право је да држава призна те године службе! ЈЕВРЕМ: А нумера 2436? СРЕТА: Не брини ти за то, само кад си ти посланик. Обнова парнице... нови докази...

Кажу, ниједне године није било тако лепо као ове. ЈЕВРЕМ: Боже мој, што ти је то кад се народ разбуди! ПАВКА (крсти се): Права чуда, бога

Зар Параскева што једанпут у години пада па ви не радите, а ово мандат који траје четири године? (Оде.) ИX ПРЕЂАШЊИ, без ЈЕВРЕМА ПАВКА: Не знам како ћу Даници на очи, и како ћу јој казати да јој је отац

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.

Ту сам га већ затекао. Добар човјек. Дошао је амо неких десет година прије мене. Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.

Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. Тако ће то бити кроз неко време. И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе

Па и он је доста пропатио! А био је красан петао. Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина. А имао је кога и да пази.

Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата. И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и

— Две године како је ћата. И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.

претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити. Ама ви се канда опет буните?!

новембра у четвртак 1889. године. Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.

(Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године. Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).

Тако и би урађено. Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.

Све по закон, а зулум, да речеш, нема. — Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако.

А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ТРАМВАЈИ 191 ОБРОК МАШИНЕ ЗА ПРАЊЕ ВЕША 194 ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ 196 УОБРАЖЕНЕ ЦИПЕЛЕ 198 ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА 199 ПОСЛОВИ ГОДИНЕ 207 НЕДЕЉА У МАЛОЈ

П.П.П.П.П. 262 КАКО УМИРЕ СТОЛЕЋЕ 264 ПОСЛОВИ ГОДИНЕ 265 СТОРИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ 268 ЈЕСЕЊА ЖАЛОПОЈКА 270 ЗИМСКА ЖАЛОПОЈКА 271 ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНИМ ТРОНОМ 272 ЖАЛОПОЈКА ПРЕД

Пажљиво — кадикад само веђу подигне — Рачуна: колике је проживео године. Крижаљком рачуна: Милетина буна, Па све до Царинског рата, — Прва рата.

Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се казаљке поклопе на дванаест сати, Како сат зна да ли је поноћ, или подне?

К њима не долазе они у свили, злату и срми: Обућари помажу народу да прегрми Тешке године, а у нашој држави Све су године зле и сви су дани рђави!

њима не долазе они у свили, злату и срми: Обућари помажу народу да прегрми Тешке године, а у нашој држави Све су године зле и сви су дани рђави!

А како треба, измеђ Суботице и Пећи, Једино ће ти Хаџија са поуздањем рећи. Синиша име две године? Јадниче! Од родбине Имао је само две тетке кад му је било три године: Од немоћног отрока, од трогодишњег Синише,

Синиша име две године? Јадниче! Од родбине Имао је само две тетке кад му је било три године: Од немоћног отрока, од трогодишњег Синише, Новинари и писци, гле, спрдњу начинише! Писци?

Киша кад пада, мишеви сиви Са ибришимом јуре по њиви. КАКО ЖИВИ ПОЉСКИ МИШ На рубу шуме, у брвнари, преко целе године Пољски миш неуморно грицка старе новине.

био храна За дана, за дана; Шуњао се кроз откосе За росе, за росе; Спавао је попут бана За дана, за дана; Три године вукао се И најпосле — Идући све тако Ка југу, Ка југу, Из једне је ливаде Прешао у другу.

Крошња старог дуда личи на кућицу или на Колибу у којој је коначити милина. Усред крошње, већ две године пребива Укосо укљештена мотка неупотребљива.

Пре тога: камен, прашина, крш и смеће, Дуга столећа... Али храст, који је лети, Стајао, на истом месту, године 1бОЗеће, Зашуми, однекуд, и тражи да га се неко сети.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Такве је трагове нарочито Сиреви доцније, 1874 године, добро проучио. Међутим, никад нико није у то време, као ни пре тога, у копненој слаткој води нашао полно зрелу

Али, истрајним и пажљивим испитивањима од 1877 године Јакоби је дошао до ових закључака: 1˚ да је јегуљи апсолутно потребна морска вода за расплођавање; кад дође за то

Истраживања Јоханеса Шмита Јоханес Шмит рођен је 2. јануара 1877 г. у једноме малом месту у близини Копенхагена. Године 1903 добио је на Копенхагенском Универзи— тету титулу доктора философије.

је светлост он унео у проблем живота јегуље и шта је он собом повукао у напорима научника за решење тога питања. Године 1897.

места нису допуштали инсталације потребне за оно што се намеравало, и он је, пошто је искоришћен од 1903 до 1911 године, морао бити напуштен и враћен марини.

један свој омањи парни брод »Маргрете«, нешто већи од дотадашњег »Тора«, којим се истраживач кренуо на пут 1913 године. Испитивања са тим бродом почела су од острва Фероер.

Међутим, сав је тај рад морао бити прекинут за време светског рата, али је настављен одмах чим је рат био свршен. Године 1920.

ставила је Шмиту на расположење свој брод од 550 тона, који је носио име »Дана«, а доцније »Дана И«, пошто је после године дана тај брод замењен другим који је носио исто име. Са тим бродом Шмит је 1920—1921.

Са тим бродом Шмит је 1920—1921. године прокрстарио Атлантски Океан између његовог северног краја и Саргаског Мора. Скуп— љен је драгоцен материјал који је

Брод је пошао из Данске 30. августа 1921. године, а вратио се 11 јуна 1922 год. после једногодишњег крстарења по океану.

Требало је још утврдити и плодиште јегуља из слатких вода других континената. Од 1924.до 1927. године брод је у томе циљу прокрстарио оба велика океана, Атлантски и Тихи, и сва мора у вези са тим океанима.

Па пошавши из Копенхагена јуна 1928. године на тај пут, који је завршен јуна 1931. године, брод »Дана ИИ« је прешао по морима и океанима пут од 121.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Више ваља дан клањања један но крштења четири године. О хурије, очих плаветнијех, те мислите са мном вјековати, ђê та сјенка, што је дићи може да ми стане пред вашим

СВАТ ТУРЧИН Не дангуби, сватски првијенче, сахати су данас кâ године, хоће нам се Суљу удужити. Бог је драги неколика дана тандарихе земљи поклонио; грехота је да их поткидамо.

То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године. ВЛАДИКА ДАНИЛО Љепше ствари нема на свијету него лице пуно веселости, особено кâ што је код тебе: са сребрном

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али исто онако како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.

Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је. Мати да премре од страха. И то не што се бојала да ће сасвим остати

Све је за њу то било тако туђе и страно. Али што је за њу најгоре било, то је што је она с године у годину, увек с пролећа и лета — а то никоме, ни себи није признавала — све са већим страхом и ужасом почела

Како да их не знам! — Е, па оне, те... Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи. Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала да те питам: како би било кад би се ко нашао да чува у њима

ВИ Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији | Магдин син. Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг,

И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује: — Па сутра да не заборавиш и да пораним, и ти први да дођеш на честитање овде.

А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале. Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.

и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две, три године наново подићи и сасвим зазеленети — све се то око ње тако брзо зби.

чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године. Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.

XXВИИ И као што се надала, тако доцније и настаде. Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.

то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.

почне да шапуће у себи: — Слатка децо моја — и још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч. И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

НОЋ 95 ЗАБОРАВ 98 ПОТРЕС 100 МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГА СТОЛЕЋА 102 НЕМИР МРТВИХ 104 ГОДИНЕ 107 НА КАМЕНОЈ КЛУПИ 108 ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ 110 КРОНИЧНА СТАРОСТ 112 ИИ 114 НА

Али кад туга године порасте, Кад прође младост, лепота и цвеће, Пријатељи лажни кад оду, к’о ласте Што се дому своме никад вратит’

И блешти младост и живота бај; А ветар с пута дигне трошни прах, Да нам допуни пролеће. У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа

Победу земље над моштима ломним Својих дивних нада, својих жеља блиских, И нестанак звезда са видика ниских. ГОДИНЕ Као покајнице, у сећању сивом, На заранку сунца, нада и живота, Пролазе у болу, уморном и живом, Са лицем на коме

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

ЈАНКО Приповијетка из црногорског живота И Једног зимњег јутра, године 1817-те, у Котору граду, ударише бубњи и свирале, стаде трка по граду војника, стаде звека по калдрми равној од сабаља

Цури на крилу сјеђаше мушко дјетешце од три године, голијех ножица, јер на њему не бјеше до кошуљице. Дијете ухватило се рукама за њезина бујна њедра, а главу прислонило

Ни ми га посад, у овој приповијеци друкчије звати нећемо. ИИ Те године, Божић послао бјеше обилно уздарје за дарове примљене од народа.

Злосретне 1690-е године, за владиковања Висариона Бајице, Скадарски паша Сулејман, растуривши пријеваром Црногорце, лагумом разори красну

Бијаше то висок човјек, сиједе браде до паса, окошт али не сух. Године му не би умио одредити судећи по цртама, јер му лице иако мало жућкасто и сјединама окићено изгледаше ипак младолико.

То бјеху они Црногорци за које је јутрос Господар ђакона питао. Било их је осам. Дошли су — као обично сваке године — да у име Приморја Владици честитају нову годину и да буду на скупу.

момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену ижљуља, тај ће здрав бити као дреновина цијеле године; жене и дјевојке припремише омаје и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом да се окупљу, да их се мане свако

Вира пак чекала га је и дочекала као озебао сунце. Тако му протекоше једна за другом, четир године. Једнолични његов живот и досаду му, прекидаху једино грофова писма, који га је соколио и тјешио будућношћу.

а отолен најзад на крајну границу Аустрије, у скоро добивену Боку, откуда умаче у „Черну Хору“ на Бадњи дан 1817. године. Из Котора бјеше писао сестри и чики и казао им што бјеше наканио.

Затијем стаде набрајати све неродне године, које је он запамтио, које бјеху таке због прољетњега вјетра јали града. Пејо, па онај старац, почеше и они да

— Ја се прекрстих. Та не бјеше овишна, кад првом бих у њих, а на јад њихов, требах им два пута у непуне двије године. „Расте младеж, а да што ће!“ прихвати понајстари, то толико да нешто рече.

Има и пјесма о томе... Еле, бјеху оба ожењени кад је то било и имаху дјеце, а таман те године нашло се Радоју мушко дијете а Пеју се роди дјевојка...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Нарочито је позната условна заклетва буковичког проте Атанасија Антонијевића, којом је, 1803 године, на једном тајном збору, заклео заверене устанике на буну против дахија.

Шаљиве здравице могу да имају и своју опаку жаоку (Ове године синове женио, а догодине снахе удавао; Ове године у механу, а догодине у апсану итд.).

Шаљиве здравице могу да имају и своју опаку жаоку (Ове године синове женио, а догодине снахе удавао; Ове године у механу, а догодине у апсану итд.).

Вредан за два лена. Вредан је: више уради за два дана, него за дан. Газда сам: где ми је лане стајала со, ово године стоји ми брашно. Добар си, само ти отац рђава сина има! Запиши угљеном по тави!

— Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла. — Кад се ђаво скута дохвати, откини скут. — Ђавоље просо ниче и девете године. — Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради. — Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају.

— Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу. — Бијен се прети. — Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли. — Жежен (опарен, опечен) кашу хлади. — Опарен пас и кише се боји.

— Другога заната не знам. 7 Питао пас зеца: — Ђе окрећеш кад годину свршиш? — Пут нове године, ђе ја знам! 8 Питали јежа: — Кад ћеш у вино? А јеж одговори: — И данас и сутра ћу.

10 Рекао је међед: — Родиће ове године крушке. А неко га упитао: — Од куда ти знаш? — Зато што су ми миле и драге.

6 Питали попа црногорскога: — Кад ће, попе, ово Божић доћи? — Како ми је виђет на фаџолу (граху), ове га године не долази. 7 Питали сељани попа: — Знаш ли писати? — Знам, али пошто се осуши не знам читати.

— Што буде меда, — биће сладак, што пане снијега, — стопиће се у воду, — и више ће ове године дати једва крава масла, већ десет волова. 10. О РАЗНОМ 1 Питали мудраца: — Који је најтврђи град?

нећеш косу уносити него кошјерић и кућен зато што ће га љетна припека уништити; дувана и купуса бити ће ове године много више него лане; облизниће ти се ове године много коза и оваца, али у у телад и у ждребад како ми је виђет, неће

зато што ће га љетна припека уништити; дувана и купуса бити ће ове године много више него лане; облизниће ти се ове године много коза и оваца, али у у телад и у ждребад како ми је виђет, неће бити напретка. Видиш ли, куме Вујадине, лопатицу?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

238 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ НАРОДНЕ СРПСКЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ НАПИСАО В. С. ПРЕДГОВОР Ја сам прије неколике године дана ћео да издам малу књижицу народни Српски приповијетки и загонетки, и био сам им овај предговор написао: Нека

Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци,

Осим тога Ви сте мене још од 1823 године, како сам имао срећу у Каслу с Вама се видјети и познати, једнако наговарали и опомињали да наштампам што и Српскијех

Ваш У Бечу о Мученицима 1853. захвални пријатељ Вук Стеф. Караџић ПРЕДГОВОР Године 1821 ја сам у Давидовићевијем новинама наштампао неколико нашијех народнијех приповиједака и загонетака, уз које сам

наштампао неколико нашијех народнијех приповиједака и загонетака, уз које сам ово казао: „Ја сам прије неколике године дана хтио да издам малу књижицу народнијех Српскијех приповиједака и загонетака, и био сам им овај предговор написао:”

(Чардак ни на небу ни на земљи) написао ми је у Берлину 1844 године кнез Михаило М. Обреновић, као што је он слушао у дјетињству од својијех дадиља; 3. (Немушти језик), 4.

(Ко мање иште више му се даје) и 39. (У цара Тројана козје уши) приповиједао ми је и писао 1829 године у Земунскоме лазарету Грујо Механџијћ из Сентомаша*); 16. (Правда и кривда), 19. (Ђавоља маштанија и Божја сила), 20.

поп Вук Поповић из Рисна; 45. (Краљ и чобанин) и 46. (Ко умије, њему двије) писало ми је 1835 године по наредби поменутога попа Вука у Рисну једно ђаче из Српске школе; 11. (Коме Бог помаже, нико му наудити не може), 12.

Приповијетка је ова наштампана и у Љетопису у І. ч. од године 1842 с потписом на крају И. С. (Јован Суботић), и ова се од моје највише по том разликује што у њој о крави нема ни

Г. Атанасије Николић наштампао је у Биограду 1842 и 1843 године двије књижице: „народне Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је

” После некога времена дође ђаво и запита дете: „Шта си научио?” А оно одговори: „Нисам још ништа.” И тако прођу три године дана, и кад би год мајстор запитао дете шта је научило, оно би му свагда одговорило да није ништа.

Онда кобац падне на земљу па се створи човек, те отиде к цару и понуди му се да га прими у службу: служиће га три године дана, а ништа на свету не иште, ни хране ни пића ни одела, само да му цар да онај прстен с девојчине руке.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

У појању да држи овакав устав: јутрење и вечерње — као што је обичај, на јутрењу преко целе године да се поју по три катизме псалтира, а на вечерњи „Ка Господу, када“ без тропара. А Часове појемо различито.

И да не буде опроштен нити у овом нити у будућем веку. Због тога писах и потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године од Христа. † Од свих последњи Сава грешни.

и све што је на земљи, и избегавши из света који поробљава душу, у ову дође пустињу месеца новембра, другог дана, године 6706 (1197). И хтеде он блажени, да као што и тамо оправда своје царство, тако да буде и овде.

СЛОВО 3 О временој смрти преподобног оца Симеона монаха Године 6708 (1200), месеца фебруара тринаестог дана, у вечно пресели се блаженство отац наш Симеон, заветом оставивши

И у отпусне дане године тако имајте. СЛОВО 5 О светој литургији и да се нико не причешћује без игумана, нити, опет, да неко остаје без

ГЛАВА 10 О светим постовима великим и о два мала поста, светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.

Када ви овакви постанете, да неко недостојно ускачући игуманује или економује, позивајући се на године, или на број гласова, или приношење села, или имања, него да је поштован од свих које сте ви за савет и старање

10 О светим постовима великим и о два мала поста, Светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.

У среду и петак, заповедам вам да ово не чувате само у посту, већ и у све дане преко године, да уља не једете. И само једанпут дневно да једете.

Одежде. Треба даље указати о одећи братије. Одећа да се сакупља током целе године. А када дође Дан Светог Филипа, да игуман са економом сабере сву братију и раздели одећу по реду, према степену

отац, и говораше им: „,Синови, мојих закона не заборављајте, а речи моје да чува ваше срце, јер дужина живљења и године живота и света додаће се вама.

Свака, пак, друга драгоценост недостојна је, јер дужина живота и године живота у десници њеној су, а у левици њеној је богатство и слава.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

„Стеван Немања”, Дринска дивизија, Прва армија ТАНАСКО, редов у истој јединици Догађа се хиљадудеветстошездесетинеке године, у кафани „Шарган”, испред ње, и на оближњем периферијском гробљу. За све време представе пада киша.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

) А зажелео сам те се, одавна те нисам видео. Колико већ година како ниси дошао?! Има већ читаве две године како си једнако на путу, по трговини. И како ти се не досади већ то и толико путовање?

ВЛАДИКА Ако, ако, Јовчо. Нека ти је жива, здрава! Па, како је, дао Бог, већ израсла, ушла у године, нека се са срећом нађе и каква прилика, муж... ЈОВЧА (плане): Каква »прилика«? Какав »муж«? Ко за њу муж?!

Ништа. Ни да зацрвени, застиди се. А, шта има и да црвени? Право има. Шта сам ја? Слуга. Ништа. И право има. И прве године беше тешко, мучно. Да се излуди. Не смем. Борим се. Шта ја знам, и откуда смем да помислим на то?!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Мати моја, оставши удова с четворо малене деце, не могући сама теготу куће носити, а притом и млада будући, две године по смрти оца мога пошла је за другог мужа; но у овом фтором браку весма је сирота несрећна била.

Мени је врло ласно било наизуст учити и тако за две | године дана знао сам напамет не само катихисис но и различне друге рукописне вешти с толкованијем.

Две-три године ово чинећи, влашко поученије, евангелије и прологе знао сам напамет. Ко би ме год хотео слушати, казивао би[х] му од

При истом моме мајстору и трговцу био је јошт један момак из Чакова, именем Ника Путин, две или три године старији од мене, мој комшија, с којим сам заједно у школу ходио. Ови после ручка био је на тавану, за разбијати памук.

| моја родила и расла; по ком се у детињству свом играла, младост проводила и с родитељем мојим венчала; у које сваке године на Ђурђевдан с браћом мојом, с милом Јулом и са мном долазила, родитеље своје на њи[х]ово крсно име, светог Георгија,

Но како сам се у време ове три године у мојем милом [Х]опову светиничио, и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије

вилајету гди покалуђерим, него куд у Турску да одем; да не хитим одвећ с калуђерењем, но да чекам барем јошт три године; а како се придигне, да ће доћи посетити ме. Но, није се предигао, но по малом времену преставио се.

Мој старац, како је љутит био и напрасан, мало би му ваљало (ови сами пут, Од све три године што сам при њему био, разљутио се на ме како ваља); пак у свем свом гневу ову ми предику учини: „Какво је то твоје

као детету, а неки би ме жалио, казујући ми да је и сам у младости тако прелаштен и обезумљен био као ја, но, друге године друга памет у глави.

Близу три године, колико сам при њему био, само би се тада на ме разљутио кад би ме видио да без сваке невоље гладујем.

буде други[х] празника кроме недеља, Христови[х] и Богородичини[х] празновати и у лености и нераденију целу трећу част године за толико множество светковина губити? Леност и нерадња, није ли смртни грех, штетан и пагубан телу и души?

Казивао сам ти пре неколико дана што се је једном нашем епископу у Вршцу случило пре три или четири године; пак сад суди, ко би био рад да га пијани и разјарени људи чупају и газе.” Зил[отиј]: „Право велиш!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Напомена. Први број значи годину рођења, један крст значи које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет, а два крста значе годину у којој је збиља умро, онако као што и ми

; Р. Патак, алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502. на глагољскоме часослову, на коме има још много записа) речени ф. Б.

потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду. Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.

Послије Бакоње најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године. Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: — Ево, ко ће бити наш редовник,

оболи или кад је коме потреба да се одмори доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој кад се године натоваре на плећи као поменутој осморици. Ови, дакле, у миру преживаху што је дао бог и св. Фране.

— Зашто ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? — пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три-четири године старији од њега. — Немој тирати све једну те једну комендију са дитетом!

, опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци. Ево како је Бакоња проводио вријеме прве године свога ђаковања.

На први дан Нове године уждио сјевер, рек’ би све понесе! Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране.

— викну мајстор. — На кога се увргао, сакр!? Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четири године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви,

— На кога се увргао, сакр!? Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четири године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у

То бјеше једини ђак којему не бијаше род ниједан фратар. Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.

— Наши се људи више боје једнога мртвога неголи стотине живи. А боље по нас ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

МАЛОМ ТРГУ 19 ВИДИК 20 НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН 21 У ЗИМСКИ СУМРАК 22 ТВРЂАВА 23 ЕТО ШТА УЧИНИ СЈАЈ 24 НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ 25 ЈАВА 26 СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ 27 У ДОЗИВИМА 28 СКРОВИТО МЕСТО 29 МИ СТИЖЕМО ПАДОМ 30 НА НЕКОЈ

ДА У СВИЛУ ЛАКУ 67 ЗАР САД БАШ 68 ТАМНИЦА 69 ПРИЧИНА 70 О КАКО ДУГО 71 НА СЕПТЕМБАРСКОЈ ПЛАЖИ У ХЕРЦЕГ-НОВОМ 1991. ГОДИНЕ 72 КАМЕНА УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни

Нек лишће ме засипа. НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ По свему, наилази хладно доба године. Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало мрака, Капље

Нек лишће ме засипа. НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ По свему, наилази хладно доба године. Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало мрака, Капље низ слух нам у дно пустолине.

НА СЕПТЕМБАРСКОЈ ПЛАЖИ У ХЕРЦЕГ-НОВОМ 1991. ГОДИНЕ Не знам да ли да стојим? Не знам да ли да бежим? (Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ове јесени и ове зиме... Каква ли ме То несрећа чека? Године и старост донели су ову ноћ. Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот.

Те скоро две године, он је први пут био снажан и дрзак, без стида и немоћи, а она му се препустила, не престајући да сузи на све прошле

Од вечерас ћеш код мене да спа— ваш.“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином. Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе. Мијат се с јауком пробуди.

Највише се обрадовао оне године, недељу дана пре но што су се срели: две заседе су пуцале на њега и убиле коња под њим, њему су само окрзнули лист на

“ — „То су моји послови“, одговорио му и намрштио се, иако је друго осећао. Те године, кад је запазио браду на њему, први пут је помислио на жене. „Само да му прва не буде за паре.

Друкчији је њему овај, сваке године исти дан. Могао је бар паре да затражи. — Коњи ће покидати амове! — каже Никола, поново промоливши главу кроз

Изелице! За вас Катиће сам радила и чувала. У шта су истекле моје младе године? Ти си ми снагу просуо ни у шта, ти што хрчеш, што спаваш, уморан си, заболеле те песнице од моје главе.

„Ти мораш да ме слушаш!“ рекао је Николи. „Дан је твој, а моја је ноћ.“ „Прошао си свет. По теби су прошле године. Знаш све.“ „Мало је луди с више дуката од тебе.“ „Дукати нису живи. Не расту и не говоре...

Ту се истрошила његова вера. Знао је да ни сви чудотворци ни сви манастири на свету не могу Симки да помогну, а године га притисне уз неку другу даску, тврђу од оне креветске, под њеним кикотом.

Нису ништа говориле, само је мајка, суљајући се по залеђеној пртини, често опомињала: „Лакше, нису мени твоје године.“ У тишини зимског сумрачја, појединачно и двогласно њакали су манастирски магарци.

Жена која га је нашла по расту је закључила да има четири године. У рупу из које су ишчупали врбу набацали су лишће, мајка га увила у сукњу, да га земља не жуљи, И ставила на гомилицу

Коњи нису касали. Летели су. Он нема за шта да се каје. Али, зашто Му је Вукашин после две године боравка у свету писао: „Синоћ сам се сетио нашег разговора пред мој одлазак и целу ноћ мисли о о деди Луки.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако протеку три године. Већ се и сама старица забрину да ће дете остати богаљ, кад на прагу четврте године девојчица стаде на ноге, прохода и

Тако протеку три године. Већ се и сама старица забрину да ће дете остати богаљ, кад на прагу четврте године девојчица стаде на ноге, прохода и поче да расте.

Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би? Сва деца из улице, као некада њихови очеви и дедови, трчала су за њом, вичући: —

Можда Татага није ни вештица, ни чаробница? Али зашто је звери следе, а шума крије? Као лишће брезе откидале су се године! Је ли Татага знала да је следе? Тајна је остајала тајна!

Али године су пролазиле и он поверова да је све био само сан. »Сан био, сан прошао!« —прошапута једнога јутра и загледа се ка морс

А онда су се таласи поново растворили и они су опет постали рибе до следеће године, кад су се са дна реке изнова дигли и, претворени у сребрнасте водене цветове, залепршали над реком, славећи годишњицу

Из лета у лето деца очекују вилине лептире, али из године у годину деце је све мање. Онога лета кад су се на острву појавили вилини гласници, у селу су била само три дечака.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На старим плановима Београда, турским и аустријским, а и на плану Емилијана Јосимовића из 1867. године, види се да је шанац, оним делом према дунавској падини, ишао од Стамбол-капије, некако баш поред Народног позоришта

Истина, ове из 1914. као да су биле нешто убојитије од ових из 1790. године, али ни то није сасвим сигурно. Изгледа сигурно да су веома убојите биле, у априлу 1941. немачке, а у априлу 1944.

Обе је Јеврему обећао, за доба после смрти, један Турчин, стражар у кули Небојши. Било је то 1815. године када је Јеврем, још не господар, Још само млађи брат будућег књаза, био заточен у лагумима Водене1 куле: Турци су га

Било је то у фебруару 1837. године. Јевремовом противљењу упркос, Милош је наредио да се забрани растурање књиге коју је Сима Милутиновић Сарајлија

Та књига, Историја Срба од почетка 1813. године до краја 1815. године, била је разгоропадила кнеза: он је, природно, своју улогу у српској историји видео друкчије но

Та књига, Историја Срба од почетка 1813. године до краја 1815. године, била је разгоропадила кнеза: он је, природно, своју улогу у српској историји видео друкчије но што је та улога

улице, у небеса, Господар Јеврем мора да призна, и сад склон истини, да је његово, Јевремово, повлачење са власти, три године касније, 1842, више личило на бекство него Милошево, више носило ознаке тешког пораза а свакако имало мање

Док су се, 1838, борили за тај Устав, ништа није примећивао. Онда је следеће године када су Уставобранитељи већ добили битку, у њему изненада искрсло питање: није ли ова битка вођена колико за Устав

који проширује и продужава све врсте ципела, сјаше и одшепа до Чукур-чесме, до споменика дечаку који је погинуо 1862. године.

Та навика му је остала из доба када је господарио ваљевском нахијом и боравио у Чачку. Његове најбоље године. Ипак, није рад да уђе: пуно је а приметио је да, окренут лицем шанку а леђима гласовима, не разуме шта се говори.

Када га је пре три године, у мају 1839, за време своје прве буне, Вучић домамио у Крагујевац, оптужио пред народом а онда бацио у окове,

Кнез је тргао руку, окренуо главу и намрштио се а Јеврем се повукао, блед као крпа. То је било пре три године. Сада, у Жабарима, опет је побеђивао Вучић, и то заувек, али више није било важно.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ово ј' срце било ор'о - Ој младости, бајко мила! Ој године, бурни ветри, Саломисте орлу крила! Тутун пуши, амбру праву, Дим се диже, дим се мути, Стварају се, шарају се, Силна

Ј. Јовановић 3мај XЛИX СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било; Накан'о сам се дома подоцкан Од вечере, из друштва весела; Са ближње цркве куцнуло је триред Под кључем кад

Ал' стани, шта то јекће? К'о напрег од кашља, заптивен, сух. На умору је л' ропац године? На мојим врат'ма куцну неко Збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: Улази!

“ Ј. Дучић ЦXИИ ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ Ова стара кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж ходницима ниским, Беше некад кућа кнеза Паска Заде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Када сам некако крајем 1940 године, дознао за дело немачког писца Левенхајма које се искључиво бави Демокритовом науком и њеним утицајем на природне

та два филозофа, а ја сам имао још прилику да стигнем онамо где се некад налазиле њихове школе, Академија и Ликејон. Године 1934. био сам у Атини, попео се на њену Акрополу и онде доживео један од најјачих утисака свога живота.

Вредело је упознати се изближе са њима! Зато се моја лична библиотека из године у годину обогаћивала делима из историје егзактних наука и њихових примена.

века јер сам њене најзначајније претставнике затекао окупљене на Конгресу немачких природњака, одржаном у Инсбруку године 1869. Двојици Енглеза, Михајлу Фарадеју и Чарлсу Дарвину посветих сваком засебно поглавље свога списа.

Послератне прилике нису омогућиле да се цело то дело отштампа у целини. Године 1950 објављено је оно под насловом „Кроз царство наука“ у знатно смањеном обиму јер сам у њ уврстио само појединачно

ПИТАГОРА Године 520. пре нове ере, у коју ћу да се сада пренесем душом и телом, Апенинско полуострво обасјавали су светли зраци

Цео олтарски простор истесан је из једног јединог монолита: две хиљаде лађара мучили су се пуне три године док су га из каменолома довезли у Саис. „Из Саиса дођох у Мемфис, прастару престоницу Египта.

Ниједан од њих не могадне да ми даде одговора. „Сваке године излива се тај стари Нил из свог корита и плави сву своју околину.

Те његове поплаве најважнија су природна појава египатске земље, жељно ишчекивана из године у годину, јер пре сваке такве поплаве изгледа она осуђена на глад и пропаст.

„Поплаве Нила не долазе сваке године тачно у исто доба. Њихово задоцњење распростре страх и трепет по целој земљи, сви упиру свој поглед у исцрпели Нил и у

То сам чинио из године у годину, после сваке поплаве Нила, и при том померао поље свог рада све више ка југу док не стигох напослетку до циља

За кратко време постадох, као што он сам рече, његова десна рука и његов очни вид. Код њега остадох три године, до његове смрти, а онда се вратих у отаџбину. „Од њега сам врло много научио. Он ме поучаваше прво у хронологији.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И тако смо се растали да се поново видимо тек после неколико година на солунском фронту. Дакле две и по године доцније, једнога дана, добијем од њега писмо којим ме позива да неизоставно одем к њему, ако сам онај стари; да му је

— Јадни Никола — крикнух изненађен и зграбих га за руку. — Шта ми кажеш? — Јесте, још у мају прошле године. Има више од године дана.

— Шта ми кажеш? — Јесте, још у мају прошле године. Има више од године дана. Потказан од суседа, он је осуђен зато што је под патосом спаваће собе пронађен Мој турски карабин...

Пре безмало три године, кад сам је држао на срећном срцу и уносио се у њене очице да сазнам: да ли и колико разуме о лицима и стварима око

А кад и на крају друге године никаква успеха није било, позва га стриц па му рече: — Ево две године, Секула благо мени, како те слушам да сричеш

А кад и на крају друге године никаква успеха није било, позва га стриц па му рече: — Ево две године, Секула благо мени, како те слушам да сричеш о-с, н-о-с, ос, нос, а твој чича оста бос због твојих крижуља, таблица и

И тако до деветнаесте године кад је постао општински добошар, после једнога конкурса на коме је победио, и остао на тој новој дужности све докле је

Исте оне године у марту, за време великог затишја, београдско Ново гробље беше једна особито драга и привлачна тачка оном заосталом,

И Секула отвара очи, намигује и загледа у десетицу. После диже главу: — Муф јесте ли видели? Три године а... а... а сви од њега да живимо. Секула је пустио браду, прерушио се, мучно би га било познати.

“ Господо, ви ме бар познајете. — Као злу пару, Фикус. — Нисам се ја плашио ни од мерзера. — Доказ: две пуне године по болницама. — На страну то. Али све сам учинио да се оправдам.

А ти се сећаш како је онај немачки официр што је прошле године погинуо на фронту Соме узвикнуо на једном месту свога дневника: „Отаџбино, чиме си ме тако задужила да од мене

— То те не питам... Осуђиван? — Никад, господине, нисам... — Стар? — Тридесет четири године. — Учествовао у ратовима? — У свима сам био... — Чекај! Одговарај што те питам! Јеси ли рањен који пут?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

да сентименталности што је њено, да јој се плате одговарајуће „сталије и контрасталије”, па да је човјек преко читаве године миран.

А задао ми је јада у мом дјетињству! Могу слободно рећи да ми је загорчао и отровао најмлађе године. Био је поморац — млад, веома лијеп плав човјек с одразом тужне лежерности у свијетлим очима.

Побринуо се да кћерки даде некакав одгој, па је послао на три-четири године у један дјевојачки завод који су водиле дувне.

С језом мислим на године кад је мноме харало самољубље и необуздано осјећање себе. Сад ми се сви „важни”, и „одлучни”, и „пресудни” догађаји

XXВл Једне године у касну јесен бане у наше мјесто мала талијанска позоришна дружина. Враћала се с турнеје по јонским отоцима, гдје је

” А ја сам успио затајити и пред њом да сам ту провео дјечачке године, имао прве другове и пријатељства, учио почетке виолине, доживио и спознао много шта од онога што нам остаје као

Једном кад сам морао да обнављам у пожару пропале документе, дуго сам се мучио да бих се тачно сјетио године кад сам завршио студије и сличних података из формалног цуррицулум-а-витае.

Ферије послије прве године академије. Након неколико јачих сукоба, дјед је био погнуо главу и приволио да пођем на музичке студије у Италију.

Извјесност коначног раскида сазријевала је не као моја одлука већ као неминовност. Године дјетињства за мном плашиле су успоменом патње.

— Не говорите тако! — Сад те то повређује, наравно. Поразговорит ћемо се ако се сусретнемо за једно двије године! Говорим из искуства. И могу ти тачно предсказати како прича даље тече.

Томе ниси крив ти: тако то већ иде!... Желио бих да се опет састанемо за неке двије године... Преварио се. „Ментор помодрелих усана” био је и одвише дарежљив.

„Знаш, син ми је завршио студије!“ „Знаш, ускоро навршавам године за пензију!“ „Замисли, неки дан сам постао дјед!” Помишљао сам: овоме, од главних ствари у животу, остаје још само

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... ИИ Прођоше две године после ових крстоноша. Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима,

— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. — Што си ти тако ослабила? — Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата.

Дакле сутра!... Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме... Али ко зна...

и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... — Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?... Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 286 ЕРА У ЦРКВИ 288 ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ 289 КАЛУЂЕР И ЕРА 290 ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ 292 ЉУДИ ДИЈЕЛЕ ЖЕНЕ 293 ЗАШТО ЛАТИНСКИ ПОПОВИ НОСЕ КЛОБУК НА ТРИ ЋОШЕ 295 КРЕЋИ, ОЧЕ ИГУМАНЕ!

Кад му је син дорастао до осамнаесте године, удари помор по целој земљи. Народ се поплаши и почне бежати на све стране.

Сељак послуша село. Разоре ливаду, посади лозу, а после три године виноград стане толико да рађа да већ није имао где да си збере бербу.

Тако четврте године, тако пете и шесте лојзе си рађа да лепше бити не може. Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и

Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу. Али једне године, баш пред бербу, дуне нека олуја, а из облака оспе градушка, као кокошје јајце, па утепа цео виногтрад.

Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиром

— То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте? — Ето зашто: црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди; зелен је хлеб од године поплавне и градобитне; а бео хлеб, то је од берићетне године.

— Ето зашто: црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди; зелен је хлеб од године поплавне и градобитне; а бео хлеб, то је од берићетне године. — А пије ли та ала друго што осим млека?

од године неродне, кад у житу гар роди; зелен је хлеб од године поплавне и градобитне; а бео хлеб, то је од берићетне године. — А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију као воду, али сад нема.

На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године. Сиромах сељак прода дом, па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи.

Та змија за двадесет и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и матери: —

Та змија за двадесет и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и матери: — Сад хоћу да ме жените.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

СЕПТЕМБАР 1912. ГОДИНЕ 126 ПРВА ПЕСМА СРЕЋЕ 128 ПО ГРОБОВИМА 131 СПОМЕНИК 133 ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ 135 СА КУМАНОВА 138 УЗДАХ СА ДУНАВА 141 КРВАВИ

АВГУСТ 1913. ГОДИНЕ 157 ЕПИЛОГ 159 ТУ ЈЕ ВЕЋ ЗЕМАН 160 РАНЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ 163 ПРВИ СУСРЕТ 164 И ТАКО... 165 СА ШЕТЊЕ 167 ПОЗНАНСТВО 168

ДАНИ 212 ПРОЛЕЋНА ПЕСМА 214 ПЕТ ПЕСАМА 217 КРВ И ДОБРОТА 219 НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А 222 ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ 225 ИДУ 227 ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ 228 ПОГИНУЛИ ДОМ 230 МЕЂУ СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ

збогом! СТАРА ПЕСМА За мном стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави, мржње, наде и кајања.

Носи нове дане, моје ново небо. Зашто и ти, срце, остарело ниси, Кад је снага зашла у године седе, Кад знаци младости губе се и бледе? Зашто и ти, срце, остарело ниси!

” 17. СЕПТЕМБАР 1912. ГОДИНЕ Освојиле небо планине облака, Хладан ветар дува и сунце је зашло. Време кобног страха, невидљивих рака, Аветиња коло

11. АВГУСТ 1913. ГОДИНЕ Долазите данас уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што

песма стара, од мога рођења, Иде кроз крв моју, кроз ноћ и кроз зоре; Моја песма бола, који се не мења, Уз године брзе и часове споре, Преко смеха, плача, Корача, корача.

1914. ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ Опет нам је земља тешка к'о тамница, Помрчина густа насред груди лежи. И варош и вода, брдо и равница — Све је једно

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

То сам непрестано радио до своје седамнаесте године, када су ми се мисли изненада озбиљно окренуле ка изумитељству. Тада сам схватио на своје велико задовољство да могу

Када сам боравио у Паризу 1883. године, један угледни француски фабрикант ме је позвао у лов, и ја сам прихватио његов позив.

До осме године мој карактер је био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни одважности да донесем било какву чврсту одлуку.

У вези са тим могу да испричам једну смешну причу. Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон (Тхомас Едисон), Едвард Џонсон (Едвард Н.

Та сезона купања била је покварена мојом лакоумношћу али убрзо сам заборавио ту лекцију и само две године касније сам запао у још гору неприлику.

Она је била отмена дама, Жена једног пуковника, ветерана, учесника многих битака. Никад нећу заборавити три године проведене у њиховом дому. Ниједна тврђава у току рата није имала строжу дисциплину. Хранили су ме као канаринца.

Одлучио сам да изненадим своје родитеље и током целе прве године устајао сам свакога дана у три ујутру и радио цео дан до једанаест сати ноћу, недељом и празником.

У току те године положио сам девет испита и професори су сматрали да заслужујем оцене више од најбољих. Наоружан њиховим ласкавим

је прошао у интензивним али узалудним напорима ове врсте и скоро сам дошао до закључка да је овај проблем нерешив. Године 1880. отишао сам у Праг, у Чехословачку, да удовољим очевој жељи да своје образовање завршим на тамошњем универзитету.

Следеће године, изненада сам променио свој поглед на живот. Схватио сам да моји родитељи подносе огромну жртву због мене и решио сам

пута да спасем од пожара куће суседа тако што сам чуо оно тихо пуцкетање које њима није ометало сан и дозвао помоћ. Године 1899, када сам прешао четрдесету годину и своје експерименте изводио у Колораду, био сам у стању да савршено јасно

Завршетак експеримента је ипак одложен до лета исте године, када сам коначно имао задовољство да видим ротацију проузроковану наизменичним струјама различите фазе без клизног

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А шта сам ја, када сам се 1874. године искрцао у Касл Гардену, донео? Покушаћу да одговорим на ово питање причом о свом животу пре искрцавања у ову земљу.

Ову покрајину су на Мировној конференцији у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско,

А ти су се Срби три стотине година тукли против Турака и у тим борбама стекли велику вештину у овом начину ратовања. Године 1690.

По предању, и моје родно место Идвор било је основано 1690. године, али не на истом месту где се сада налази. Прво насеље било је на једној узвишици која је мало северније од садашњег

и 1849. године, а године 1859. и 1866. бранили су Аустрију од Италије. Војни подвизи Идвораца у време ових ратова били су изванредна

и 1849. године, а године 1859. и 1866. бранили су Аустрију од Италије. Војни подвизи Идвораца у време ових ратова били су изванредна подлога за

Средовечни људи били су у борбама за време мађарске буне, а млади су тек прошли кроз походе у Италији 1859. и 1866. године. Један старац био је у битци код Асперна у којој је Аустрија потукла Наполеона.

Био је у Русији са једном аустријском дивизијом у Наполеоновом походу 1812. године. Звао се Баба Батикин, а по мишљењу сељана био је видовит и могао је да прориче.

Од њега је народ Идвора учио историју српског народа, од битке на Косову пољу 1389. године до Карађорђа. Он је у Идвору одржавао у животу старе српске обичаје. Био је мој први и најбољи учитељ историје.

Нарочито се много причало о битци код Кустоце године 1866. у којој су граничари скоро уништили италијанску армију. То су причали људи који су у њима учествовали и тек се

У истој доби, на истакнутом месту висила је, сама за себе, слика Карађорђа, вође српског устанка. После 1869. године није било више слике аустријског цара!

Ова су се имена налазила у дому славних у Идвору. Али када је 1869. године цар укинуо Војну границу и њене становнике препустио Мађарима, граничари су то схватили као издају због погажене

Ћипико, Иво - Приповетке

А кад се прве године повратио са свеучилишта, чисто задивљено га посматраше: бијаше се посвема погосподио, а само би се каткад снуждила,

А син као да се не брињаше за оскудицу и невољу; сваке године преко распуста долажаше у село, све то углађенији и господскији.

Доврши своје професорске науке три године послије прописанога рока. Па тек што је добио службу, ожени се, изговарајући се да то не би још био урадио кад би био

се је чак пред светим отајством, у великом олтару изложеном; заклињао се пред иконом заштитника светога Николе и, ове године, међу првима пријавио се код жупника—каноника и понудио највећу своту новаца да на Велики петак, у ноћној литији, бос,

И мисао се извину чак у оно доба кад Исуса Назаренина свјетина мучијаше; чини му се да је то јуче, било, и ево сваке године неминовно понавља се.

—Збогом, Цвијета! И растадоше се. И растадоше се задуго. Павле је пошао у војништво и вратио се, па затим сваке године полазио је на радњу у туђи свет, само је зими код куће настајао.

Друге школске године, искрено прегарајући све насладе детиња слободна живота, похита у семинариј. Мирни јесењи дани пролажаху у складу са

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ево једног Холовог примера: кад је амерички пољопривредни стручњак упитао неког египатског сељака колики принос те године очекује са свога имања, сељак се озбиљно увредио зато што је већ само постављање таквога питања за њега био знак да га

и у зборнику радова које је под насловом Резептионсäстхетик унд Литератургесцхицхте у засебној свесци објавио 1977. године часопис Умјетност ријечи) као сразмерно самосталнога система комуникационог у оквиру културе схваћене као „система

језгром – који су са чисто научнога становишта неспорни – касније су се придружили и државни када је 1918. године формирана Југославија па до недавнога њеног распада.

Други пасус свог есеја „Боре Станковића вилајет“ из 1957. године Исидора Секулић почиње тако што донекле двосмислено истиче најтипичнију Станковићеву синтаксичку неправилност: „Он,

постала је познатија тек кад ју је Васко Попа уврстио у своју пробрану „руковет народних умотворина“, коју је 1958. године објавио у изврсној Мишићевој библиотеци „Орфеј“ под насловом Од злата јабука.

Исте, 1958. године, Војислав Ђурић је такође „Анђу капиџију“ уврстио у Антологију народних лирских песама16, и то на почетку, као пету

О томе смо сазнали када је, 1975. године, Владан Недић објавио критичко издање прве књиге Српских народних пјесама. Док у поговору описује Вуково неуморно

У другом издању прва књига песама, из 1841. године, „Анђа капиџија“ налази се под бројем 468, а одмах иза ње, под бројем 469, долази песма „Краљ и бан код кола“.

То је „Особито накићена пастирка“, у петој књизи Српских народних пјесама, у државном издању из 1898. године објављена под бројем 254.

Вук ју је као љубавну објавио у петој књизи под насловом „Момче и Мара капиџија“, а у државном издању из 1898. године налази се под бројем 388.

прогањаним и злостављаним хришћанима у време Неронове и Домицијанове владавине, што значи да је настало или 67“68. године или око 95.

30 Он је уједно сумирао раније покушаје тумачења, све до Првог васељенског сабора (325. године). И најзад се овде може навести, што је и био наш прави циљ, теолошко тумачење великог знака који се на небу показао у

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Како шта ће ми? Толика фамилија, па морам сваком да дам за успомену и, иначе, потрошиће се то за три године. Је л' те, децо, а примећујете ли ви штогод на мени? ЧЕДА: Ништа?... ЖИВКА: А кад се насмејем? (Смеје се.

ЧЕДА: Ама, каква удаја, побогу човече! Па зар није она већ две године удата за мене? ВАСА: Јесте, не кажем да није. Видиш, ја сам такав карактер да никад нећу рећи да није оно што јесте.

ЧЕДА (прави се узбуђен): А, тако?!... ВАСА: Па тако, дабоме! ЧЕДА: И ова партија табланета што је играм ја већ две године не вреди ништа? ВАСА: Узми сунђер, укваси га и избриши таблу, ето ти! Разумеш ли ме сад?

ДАЦА: Па прошле године. КАЛЕНИЋ: Годину дана. Уха, за годину дана се и крупније погрешке заборављају, а камоли таква једна ситница.

ВАСА: Па, како да ти кажем, Живка, нити ја познајем законе нити закони мене. ЖИВКА: Па како то, кад си био толике године полицијски чиновник?

ЖИВКА: А јест, претплатили смо се за целу годину, па нам донели све бројеве од почетка године. Је ли, Васо? ВАСА: Јесте, од почетка ове године и за целу прошлу годину.

Је ли, Васо? ВАСА: Јесте, од почетка ове године и за целу прошлу годину. НАТА: Ја не читам новине, не волим, верујте...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Стога за двадесете године није карактеристична само широка употреба слободног стиха него, исто толико, и тежња ка „поетском” или „лирском”

Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне задруге изашле су 1962. године у два тома Сеобе и Друга књига Сеоба.

Тако је у три часописна наставка објављена 1900. године, која сада разматрамо, видљиво оно што је касније делимице укинуто, делимице прикривено: да се време у тексту

Тако Скерлић у историји српске књижевности из 1914. године, која не престаје да буде најбоља коју уопште имамо, кратко вели: „синтакса је несигурна, општа писменост недовољна.

добија се извесна вербална орнаментализација, - онда ће то најпре бити поступак Милоша Црњанског у Сеобама из 1929. године. Црњански ломи и преустројава српску синтаксу након сразмерно кратког периода „глатког” и „лепог” писања.

„Станковић је сву своју вештину уложио у тачно обележавање мишићног покрета”, вели Јаша Продановић још 1902. године, па додаје: „Његове личности слабо и говоре артикулисаним звуцима; оне имају свој мишићни језик.

потпуно пусти на вољу, да јача, постаје све дубљом како је ћерка расла, развијала се и залазила у зреле девојачке године.

180 Јунак Вечитог пољупца сања, у ствари, једном „у години дана а некада и у две и три године” да као некада, још дететом, лежи у соби; но у исти мах није дете, већ одрастао, готово стар човек.

Такав је, рецимо, Бранка Лазаревића суд, изнесен 1910. године у приказу Нечисте крви, да нико није „дао тако сирове и сурове млазеве живота као овај дивљи и велики варварин”.

188 Тако мисли и Радомир Константиновић када 1954. године самог Станковића назива „примитивац, еруптивни, сензибилни и интровертирани примитивац који је писао како је могао и

Самој Нечистој крви, која се 1910. године појавила, Јован Скерлић је одмах јасно одредио место у нашој књижевности рекавши да је то „снажно изведен модеран

заиста почиње од Нечисте крви, чија је прва верзија (недовршена, истина) готово симболички штампана тачно 1900. године.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Већ је почео да залази у године. Његов је једини син готово момак, а још несунећен. Као и многи по селу. Сваке године уочи Пантелејице сиђу старији

Већ је почео да залази у године. Његов је једини син готово момак, а још несунећен. Као и многи по селу. Сваке године уочи Пантелејице сиђу старији Горани до Призрена и тајно упитају кога од српских првака: да ли се треба надати скором

Гајле ич да немаш. Само нема такец-вакец: ја тој, ја глава немаш“... Оди, бре стари пес!... Крајем лета након две године после овога спушташе се низ Вардар кроз Демир-Капију караван са призренским трговцима.

Зато је овде сабор о Петровудне сваке године необично многољудан. Беше настало подне и сунце тек продрло свом снагом у ждрело.

То им е само поклон од Бога и цара!... Крваво је на души јунаку. Пре три године на Велики петак освануо је у овом истом манастиру по позиву кнеза и проте колашинскога Иван Војиновић из села Воћника

Срби су га избегавали, а Арнаути са села не раде ове послове. Једне је године, у невољи, најмио мамушке Цигане, али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са

Тад му је то било теже од свега, али је ове године био срећнији. Пред бербу му беше дошао са својим момцима Сено Дурут и увелике почео да око бачава ликом притеже

Хамза Вукашиновић се на неколико дана пред брање пожалио Дуруту како тешко налази работнике и како ће му ове године виногради остати непобрани.

Право његовој кули. Чуваће га као брата. Докле буди суђено да се поврати Србија. Кроз три месеца, кроз три године: и хоџе веле да тако пише у ћитапу. Спаваће са њим у његовој одаји; његова се жена неће од њега крити.

ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ Пред сами последњи долазак султанов на Косово, 1911. године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз некога молиоца.

Напротив: никад га нико није видео за српском совром, осим што би у три године једном свратио код Новице Прележани– на и попио каву, ту у његову присуству испечену.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ Питасмо га: куд ћеш, брате? А он: „С Богом!“ — то му све; О мору је увек сневô... Да л’ је жив још или не? Године су пролазиле — Поток, сузе, уздисај: Путник-патник, сит даљине, Врати с’ у свој завичај.

„Разумем ти срџбе, срџбе незлопаке; Ал’ ја нисам крива, године су таке. У корену мојем здрави осок бије, — И ако се крије, нестало га није. Очај не помаже...

»Стармали« 1887. Др. ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ Уви се, српска школо. У црну ризу туге: Рана ће т’ ова жећи Године многе, дуге! Школи је српској Ђорђе Сав живот дао свој; О, плачи, школо српска, И заслуге му број.

Но грунеш ли капу о тле, Зло ће бити: За капом ћеш, нехотице, Љоснут’ и ти. »Јавор« 1887. ХОП! свршетком 1886 године Најпре скочи па онда реци: хоп! Народна пословица.

Арпад († 907), завојевач угарски и основалац прве владалачке породице, која се угаси 1301 године. аспик (фр.), јело од хладне говеђине или рибе с питијама. атеље (фр.), уметничка радионица.

Ђиво — Иван Гундулић (1588—1628), гласовити песник дубровачки, коме је 1893 године свечано откривен споменик у Дурбовнику. — Ђивовотле, Дубровник.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

У Вршцу, 1830. Ваш слуга, Сочинитељ ДОДАТАК Дјело ово, као што се горе види, сочињено је било године 1830, таки после Лаже и паралаже; но из тога највише узрока није се на свет издати могло, што је Ружичић такову ролу

ЈОВАН: Кад неће, ја идем од вас. ФЕМА: То је инпетретиненција! Знаш шта је, Јокан, ако ме опслужиш три године дана, даћу ти пет стотина форината. ЈОВАН: Пет стотина форината! Па после да дувам у прсте?

МИТАР: Вициш, ја би те сам о мом трошку у Париз одвео, само кад би ми обећала три године онако поступити као што ја оћу. ФЕМА: Да будем паорка? Ох, кон нит, кон нит. МИТАР: Фемо, само три године.

ФЕМА: Да будем паорка? Ох, кон нит, кон нит. МИТАР: Фемо, само три године. ФЕМА (метне руку на чело, сасвим жалостиво): Кон нит, кон нит. МИТАР: Промисли се добро, овде је разговор о Паризу.

ФЕМА: Ах, и три дана бити без карактера, млого је, а камоли три године. МИТАР: У Паризу свака госпођа има по два мужа. ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!...

Краков, Станислав - КРИЛА

Како су изгинула деца била турска, а оџу су Грци још пре четири године заклали, то су их закопали у воћњаку иза куће. Искиданог коморџију опевао је прота са напрсним крстом.

Био је ђак, пилот, и доста снажан. Својој дебелој љубавници доказивао је како године, запремина и загрљаји у степенима расту. Уосталом њему су новци потребни. Губио је стално на фарбулама.

Поцрвенео је као девојчица. — Зар и на фронту? Говорио је како ларицин лечи од бубрега. Баба га је од године упустила. Под нагнутом стеном се пискаво свађали официри. Говорило се о храбрости, чиновима и ордењу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Она је иначе врло образована, тиха фина дама, доктор је медицине и њен је муж многе своје године посветио црнима. Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину било испод сваке могућности јести за истим

Час ми један тврди да без четрдесет хиљада франака не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку,

Све то богатство припада младим људима велике Монге, који су се пре четири године одвојили од свога родног села, поженили се и основали ово ново насеље.

Чланови племена Дјере шаљу своје синове, младиће, у гору, да под смотром врачева и фетишера проведу по три године. Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати.

Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати. Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан још у животу или не.

Ево земљорадње у повоју! Познато је да црнац не зна за својину земље. Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника.

Ако ми успе један план за три године ћу имати хиљаде и онда ћу зидати... Н. је велики лудак и велики идеалиста, а не мало хуља.

(Ти угој сестру, а ја ћу је платити и доћи да се оженим њом кроз три године.) — Палфе, мусје, тоа пландле „мус“ (жена) мон се', тоа девенил мон флел озулдуи мусје!

У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија. Другарице ће говорити о њој: „Она коју ће за три године узети један бели!

Други племенски фетиш је она риба „силкес“, тонгуавана, која се свуда у овим крајевима, где је већи део године савана покривена кишом и водом, налази жива и под сасвим сасушеним тлом.

Има само две-три године како је, изгнан у Гамбон, изгубио живот на неки тајанствен начин. Његови синови растурили су очеву славу и богатство

И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

бољег времена, А носиоче новог бремена, Што ти столећа нарав сурова На мушка леђа грозно товари, Не питајући старе године Хоће ли века терет страхотан Помолит кости снаге старачке... ХАЏИЈА: Хајд’ напред само!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

ОДЛОМЦИ ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА УСПОМЕНЕ ИЗ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТА 1876 ГОДИНЕ И Делиград, З августа уторник, 1876 год.

Ваше превасходство одрасло је под сасвим другим утисцима, а ја под сасвим другим. Оно што су године рада, учења, развијања у извесном правцу уселиле у нас, то не може истиснути и изгладити један кратак разговор.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

“ Пет стотина мртвих људи... Маленкост! Двадесетога септембра хиљаду деветство шеснаесте године Кајмакчалански масив био је у нашим рукама. Сви смо ћутали. Светислав као да се нечега присети и настави: — А-ја!...

Звао сам га. Знате шта ми каже: ,Ја две године нисам сишао са положаја. Разболео сам се. Упутили су ме овде и противу моје воље.

Он климну главом и тихо проговори: — Озбиљна опомена и нама и њима. Треба се једном замислити. Није шала. Четири године траје. Она духовна спона, названа војничким језиком дисциплина, растеже се и осипа као конац. — Ово је расуло!

Пред зору се смирило и Драган се вратио. Тада сам тек приклопио очи. Прошло је већ две године откако су се наши пешаци укопали на овоме месту.

Два света... — Шта мислите, господине потпоручниче — запита ме Станко — када ће се завршити овај рат? Две године гинемо на овим положајима, и ни маћи. Објашњавам му да исход рата не зависи од нас, већ од наших савезника.

— Помаже бог, људи! — Бог вам помогао. — Овде мрачно као тесто — говорио је командир. — Или су године наишле, па попустио вид. — Наредио сам да се донесе фењер. — Е-хе, добро. Волим да гледам људе у очи кад им говорим.

Читам данас у новинама изјаву неког из позадине: „Са нама су Американци. Ми смо у стању да водимо рат још три године.“ Ха!... — С киме? — запита Драган. — Они сматрају људе као перпетуум мобиле...

Шта мисле они? — Наравно, седе три године једни према другима, без смене, без одмора и размишљају. — Ништа није опасније за морал трупа него дуга рововска

— Вала, и крајње је време — каже. — Ја се само чудим како издржавају ови грешни пешаци готово три године без смене и одмора. Ама да вас неко само части три године, па би вам додијало и ратосиљали бисте се љубазних домаћина..

Ама да вас неко само части три године, па би вам додијало и ратосиљали бисте се љубазних домаћина... Ишли смо лагано узбрдо, серпентинама.

самог себе нисам могао да познам. Био сам као из „базара“. — Кипислцауф! — додаде Лука. — Вала, како хоћеш... Две године сам се верао по земуницама исцепан, вашљив. Живео сам као животиња.

Старија има око двадесет и три године, удата је, муж јој је на фронту, а млађој је седамнаест година. — Ова млађа — причао ми је — прави нам велику сметњу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ 254 ГРОБЉЕ 257 МИЛОШ СВЕТИЋ 260 ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА 261 СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813.

„Ми смо несрећни по многоме којечему (да не речем у свачему)“, — писао је Вук Караџић баш негде почетком године 1848 — „али смо у књижевности најнесрећнији.

Овој Антологији међутим задатак је много ужи и скромнији. Чак и када је очевидно да је наша поезија још дуго после године 1847, упорном и поетски неплодном тиранијом највише механичког типа десетерца и свим оним што је из тога баровитог и

Или како мимоићи оне „играчке ума“ Вукашина Радишића, онај Приказ плеткашу из године 1839: Откако те, брате, знам, тво:риш једнако дела добра Ја; злочинства никад не пре:чињаваш ником; мирни о Стају;

Аврам Бранковић је са осећањем правога поноса писао године 1827: „Нико тако чисто и отрешно стране језике научити не може као Србљин.

Отворите ли новине, налазићете по њима чак и предизборних кортешких агитационих песмица као што су оне из године 1843, пред пролећне изборе за пожунску Дијету.

XИX век; боље их је и не знати, јер често лажу: једна од њих, срочена у мрачној редакцији Српског народа, овако је, године 1873, каљала једнога од песника ове Антологије, Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о

допрле су биле овде већ и до нас, и изразиле се у меломанији страсној и дуготрајној; чак је и Лукијан Мушицки, године 1817, уздахнуо, сасвим у духу свога доба: „Еј, да знам у гитару ударати!

От године от две дечицу уче Угодити момком — како не муче! Шопфе, топфе и зулофе, салуп мидере Право кроје пре нег' једно што се

јутро, јутро нове жизин, Кад се сресмо, мила Видо, једног духа близни, Мој је жребиј дивно рјешен среће овог св'јета, Године ми из весана настале и љета.

ни студен осећао ниси, Препеку сунца, ни зној, Од сваке светске опроштен буре Живот је био твој, Две грозне, пуне године беда, Што посла људма Бог, Без страха ти си преспавао тихо Заблудом ума твог.

МИЛОШ СВЕТИЋ ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА из Сербије у Срем, па у Крушедол манастир, пред немачко-турски рат, около године 1787.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Остаде сâм с једним ожењеним сином, који неке године плати главом на сараорини, кад се градила цеста од Бања Луке до Јајца.

— Мораш, јер те закон гони; не гонимо те ми... — Чујеш, господине, остав'те. ме још једно двије-три године, у том ће и мој Столе одрасти, па кад сине прољеће све ће ово зацрњети. Све ћемо ми ово узорати... ја и мој Столе.

Ја ћу обићи сва судска врата у 'вој земљи. Не буде ли ништа — ја ћу самом цару у Беч! Те је године Мијо с малим Стојаном обишô све судове. Ишô је чак и у Сарајево пјешице Земљаној Влади. Свађе је нашао затворена врата.

Отјерао је сина од себе, а попадију је толико тукао и мучио, док неке године од тешких убоја не умрије код кћери у Божићима. Сваку жену зове Ђурђијом.

Добро то, вели, знаш, шта би ти, каже, говорио!“ — „Знам, ама како ћемо?“ — „Лијепо“, вели. — „Оно неке године, кад сам...“ Ама, наточи ми, Мићане, једну, пост' јој њезин!

“ — „Лијепо“, вели. — „Оно неке године, кад сам...“ Ама, наточи ми, Мићане, једну, пост' јој њезин! — „Оно неке године, вели, кад сам ишô у Каурску, донио сам једну швапску шкрљачину и једну овинцирску... гереналску кабаницу.

Жива га земља не дочека... — Буди на ријечи, при којој си, а мен' с' чини, да је Шаћир лањске године на сараорини погинô? — Није то, чоче, онај Шаћир! — Ама, јест, чоче! Један је Шаћир Пулац. Нема и стотина!...

Ја млим да нијесте задријемали? Слушаћете? Е, онда добро; чујте: Било је то на двије године пред ову пошљедњу буну, да Бог да не била пошљедња! Баш те је године, ако почем пантите, пао Ђурђевдан у Велики Петак.

Е, онда добро; чујте: Било је то на двије године пред ову пошљедњу буну, да Бог да не била пошљедња! Баш те је године, ако почем пантите, пао Ђурђевдан у Велики Петак. Добро то тубим, кô да је јуче било.

Опреми' се ја за трен ока. Даде ми Партенија своју панцијеру-кошуљу, гереналску кабаницу и ону шкрљачину што је неке године, кад је ишô у Каурску, купио од неког Прајза у Задру.

Нећу преко закона, па уби ме!... Неке године, док још нисам био свјештио вашег закона, убио сам у тој истој њивици једног јазавца. Биће ваљда брат овог лопова.

Прескочи ти преко плота и ограде куд занесе! Сатра ми сваке године љетину. Дочу то некако славни суд. Ето ти једног дана оног шикуције што купи мирију и порез: „Давиде, вели, дочуо суд

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Окружена плавим висовима, слушаш Шумор снажних река, јер су твоје чело Браздале године и време је плело Златан венац којим невернике кушаш. Снио сам те лепу, али данас, јао!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Па знам, кћери, ал' не иде то тако! МАРИЦА: Иде, бога ми! До деветнаесте године нисам ни мислила на удају, оставила сам то вама; од деветнаесте до двадесет прве мислила сам и казала сам вам: нађите

ЈЕРОТИЈЕ: Добро, 'ајде говори, али кратко и јасно. Кажи име и презиме, године старости, место рођења, јеси л' који пут осуђивана и зашто, и одмах прећи на изјаву.

Јеси ли почео, господин-Вићо? ВИЋА: Јесам! КАПЕТАН: Је л' казао име, презиме, године? ВИЋА: Јесте! КАПЕТАН (спазивши Миладина и Спасу): А шта ће ови овде?

Ти си за то да се укине, ал' ја, брате, нисам, јер имам тридесет и две године указне службе. Почекај још осам година, да напуним године за пуну пензију, па укидај после.

Почекај још осам година, да напуним године за пуну пензију, па укидај после. А хоћеш да се укину и затвори? Па добро, питам ја тебе: (Ђоки) где бих ја тебе

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Често се догађало и да се реч или облик из црквеног језика унесе у контекст народног језика. Око 1400. године правописна норма у српским књигама знатно је измењена у тежњи да се архаизира и приближи грчким узорима.

Од године 1726. почели су долазити, на иницијативу српских митрополита, руски учитељи, који су, природно, учили младе српске клер

Развој је незадрживо кренуо у правцу приближавања књижевног језика народном. Године 1768. Захарије Орфелин прокламативно је увео у српски књижевни језик мешавину црквенословенског и народног језика, у

Удео народне компоненте у славеносрпском књижевном језику стално је растао. Године 1783, Доситеј Обрадовић, централна фигура српске књижевности 18. века, изашао је с новим језичким програмом.

и 1815. године. И најзад, Караџићева азбука и његов правопис били су очигледно надмоћни над затеченом баштином (и данас Караџићев

У југословенској држави, створеној 1918. године, изменио се однос Срба и Хрвата према заједничком књижевном језику. У 19.

Политички и ратни догађаји 1991. и 1992. године раскинули су државно јединство на подручју српскохрватског језика. Хрватску је запљуснуо нов талас вештачког стварања

Ова ратничко-хагиографска повест ушла је у Немањин проглас из 1171. године као доказ легалности и његовог преузимања великожупанског престола српских земаља и поморских.

Другачији лик владара насликан је у Немањином прогласу о абдикацији из 1186. године, који је потом ушао у оснивачку Хиландарску повељу (1198), где представља Немањину аутобиографију.

века, непознати аустријски официр, на пределима Војне границе, тада под аустријском управом. Објавио га је 1925. године, под насловом Ерлангенски рукопис, немачки славист Герхард Геземан. Почетком и средином 19.

Тереза Албертина Лујза фон Јакоб-Талфи превела је двеста педесет лирских и епских песама већ 1825. године. У својој компаративној студији поводом Вукове књиге из 1833.

године. У својој компаративној студији поводом Вукове књиге из 1833. године оценила је појаву збирки српске народне поезије као "један од најзначајнијих књижевних догађаја модерног времена".

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има.

ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?

би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове

се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.

А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ложе (лустративне) ватре, усађује се (одсечена) буквар; девојке је оките цвећем, и она ту стоји понекад преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). Уочи 1. маја, у Самобору, пободе се свечано поред бунара младо б. дрво, које се претходно окити.

гранчица у цркви добијених плете се венац, и веша поред иконе. Стари венац (од прошле године) чува се док се не замени новим, па се онда иситни и са мекињама даје воловима (СЕЗ, 40, 56).

Караџић, 3, 1901, 213). У селу Чичкови, срезу ариљском, био је пре две године један вампир такође глоговим коцем прикован за гроб (в. »Време« од 31. XИИ 1933). Упор.

Када се, 1933. године, у околини Струге појавило врло много змија, људи су их најпре убијали и онда, без обзира на то што су већ мртве,

наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). На Биљани петак наломе се г.

Д. има изванредну спасоносну снагу; он је инкарнација здравља (ко у чесници нађе парче д., биће целе године здрав, СЕЗ, 14, 93; »здрав као дрен«, врло раширена пословица, такође и клаузула у басмама, нпр.

по један струк сваком чељадету, и ујутру пре зоре гледају их, и чији је струк увенуо, тај ће бити болестан и исте године умрети (Беговић, 123). Кроз ивањски венац провлаче се кржљава деца, да би боље напредовала (СЕ3, 14, 127). Соком од и.

Ј. се употребљава у манипулацијама при скидању чини (Беговић, 253). Од Бадњег вечера до Нове године чобанин, у Херцеговини, гони стадо ј. прутом (ГЗМ, 6, 1894, 380). На ј. изводи се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 77).

). Један је био запалио ту гомилу, па је одболовао пола године (СЕЗ, 32, 1925, 377). Ј. је стан, и елеменат, горске виле; са своје јеле вила дозива другу вилу (у народној песми,

, него, чим се једна потроши, мора се друга намотати: ако прела преноћи гола, биће сви њезини оне године голи (ЗНЖОЈС, 7, 148). Ако жене угледају први пут у пролеће роду с главе, биће те године мало к. (ЗНЖОЈС, 7, 144).

Ако жене угледају први пут у пролеће роду с главе, биће те године мало к. (ЗНЖОЈС, 7, 144). Кад се у селу Разгојни (лесковачко) појаве облаци с градом, старе жене растерују их басмом,

Колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико динара биће скупљи од прошле године (Караџић, 3, 1901, 136, Смедерево). Ако у дуги преовлађује жута боја, биће те године добра к. жетва (СЕЗ, 19, 396).

Ћипико, Иво - Пауци

Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године! ...И чисто руке саме се пружају да тешки камен дохвате. Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не

Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године. —Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно. —Тешке сам среће, неће ме ниједна цура.

Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године. Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери да му жели помоћи.

Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету коју они што

Не будали! Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као дјетиња суза... А такова нема, већ у питомоме приморју... Илија оде.

Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа море, осјећа се

Али Раде не клоне; одмах настајних дана поче преоравати наново земљу да је засија. Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. И оре, иако није земан томе.

Па кад попови пријатељи из града брзонјавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.

Особито фратри... А зашто подржавају попа унијатскога, што пазаре са душама нашега народа кад су гладне године!? Да, са неколико варићака кукуруза мисле да ће сви наши превјерити!...

Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. Оставио је само толико колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати.

Оставио је само толико колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући достајати. Али превари се у рачуну, као и осталих година.

Знао је да отац даваше на рачун сваке године, иако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу, у пољу. Било је то пошљедње љето пред његову смрт.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Има ли људског срца које може да отрпи? Димитрије Пре две године у Вратимље је доскитао неки Јевђеније, пробисвет и варалица.

Припреме су потрајале пола године и за све то време Јевђеније се гостио у Кули као какав краљ. Није било лако пронаћи црног јарца без иједне беле

Ево је како шапицама шашољи распећа које сам с љубављу у твоју славу три године бритвицом резбарио. Три године сам, Господе, пробдео да начиним нешто својом руком што би било достојно твога имена, а

Ево је како шапицама шашољи распећа које сам с љубављу у твоју славу три године бритвицом резбарио. Три године сам, Господе, пробдео да начиним нешто својом руком што би било достојно твога имена, а ево сада ми, уз месечину која

Ове године су кише рано почеле. Магла испуњава долину по цео дан. Само се оштри хрбат брега с Кулом уздиже изнад густих сивих пове

Чамотиња ме стисла, у грудима ми тескоба. Не знам за што бих се закачила. Празно, празно мрцварење. Дани дуги као године. Кирча Зима је била дуга и тешка. О Божићу је падао снег три дана и три ноћи без престанка.

Враћао се из те своје море споро. Трајало је то читаве две године. Опоравио се, ојачао, повратио пређашњу снагу, али је и даље остао тмуран и горак, раздражљив и жесток.

Можда смрт, али ни њу не нарочито. Пипац ми је нешто јаснији. Тај белосветски скитач обрео се у Вратимљу пре три године и одлучио да ту остане до краја живота. Где тај све није био и шта тај све није видео!

Упашће, вели, да пљачка и да се свети за пораз од пре две године. Међу својим људима не види никога ко би му уливао поверење.

Стока је мршава и јадна. Све сено накошено прошле године у бујној вратимљској долини пропало је у поплави, па су људи, док су били у избеглиштву на падинама, морали да хране

Има ли те овде, Прохоре? Ако си три године из дана у дан дубио бритвицом ово тврдо дрво (брестово ли, јасеново, орахово, дудово, крушково, дреново), зар ниси

ни шара, и да није Христовог распетог тела, деловало би зачуђујуће да је Прохор на његовој изради утрошио три целе године. Али тело божијег сина Исуса Назаретског израђено је са таквом пажњом (и љубављу?) да то запрепашћује.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Да буктиња свести јасна На славу нас вечну сећа Као звезда неугасна Кроз године и столећа. 1891. У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И СУДБИНА 68 XВИИ ИСТИНА О ПРОПАСТИ АЛЕКСАНДРИСКЕ БИБЛИОТЕКЕ, БАШТЕНСКИ ПЛАНЕТАРИЈУМ 78 XВИИИ ДУБРОВНИК И ПРАГ ГОДИНЕ 1601, НА ХРАДШИНУ У ДВОРЦУ ЦАРА РУДОЛФА ИИ, ТИХО БРАХЕ И ЊЕГОВ ПОМОЋНИК, СМРТ ТИХОВА, КЕПЛЕР И ЊЕГОВИ ЗАКОНИ 85 XИX

ЊЕГОВ ПОМОЋНИК, СМРТ ТИХОВА, КЕПЛЕР И ЊЕГОВИ ЗАКОНИ 85 XИX ЈЕДНА ЗНАМЕНИТА СЕДНИЦА ЕНГЛЕСКОГ КРАЉЕВСКОГ УДРУЖЕЊА 1686 ГОДИНЕ И ЊЕНИ УЧЕСНИЦИ. „ПРИНЦИПИЈА“ ЊУТНА, ПРОНАЛАЗАК НЕПТУНА 100 XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 109 XXИ НА СЕМЕРИНГУ.

У ВАСИОНУ 203 XXXВИИ ОПРОШТАЈ СА ОЧИНСКИМ ДОМОМ 209 КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ ПРЕДГОВОР За време летњег одмора 1925 године, проведеног на семериншким планинама, учинио сам први, дотле непредузети покушај да развитак астрономије, њене велике

За три године написао сам и објавио у „Летопису Матице Српске“ тридесетак својих писама која су, са још неколико њих, отштампана

сам и објавио у „Летопису Матице Српске“ тридесетак својих писама која су, са још неколико њих, отштампана 1928 године као засебно дело под насловом „Кроз васиону и векове. Писма једног астронома“.

Касније сам то дело превео и на немачки, прерадио га и знатно проширио. Оно је, одлично опремљено, изашло 1936 године као издање књижаре Келер и Амеланг у Лајпцигу.

Од самог Дунава види се, због беспрекидног подизања нових грађевина, сваке године све ужа и ужа пруга, али се зато друга обала његова воиди до самог хоризонта.

Пратећи то кретање из ноћи у ноћ, из године у годину, они су увидели да се цело небо обрће око једне осе, која пролази кроз стајалиште посматрача и кроз једну

Младе године, пуне наде, зреле, пуне рада, пројурише трком преда мном: све то беше чекање, очекивање, тражење и стремљење ка нечем

“ - „Како да немају? Та они обухватају период од 1903 године, стижу, дакле, до времена Нимродових. Све важније небеске појаве које су за то време опажене, ту су прибележене.

Са најлепшом лађом класичног доба старог века, ми ћемо на пут. Било је то, ако се не варам, у рано пролеће 219 године пре Христа.

Чудна је то варош! Када је Александар Велики освојио персиско царство, положио је он, пре сто двадесет и три године, на египатској обали, између мора и језера Мареотиса, темеље нове вароши, која је добила његово име.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

предвиђа формирање школа за дечаке, „Устроение девојачких училишта“ две године касније омогућава формирање школа за девојчице, док се мешовите школе отварају 1872. године.

девојачких училишта“ две године касније омогућава формирање школа за девојчице, док се мешовите школе отварају 1872. године. Обавезно школовање уводи 1882.

Учитељ и сакупљач славонских народних песама, Ђорђе Рајковић (1825–1886), године 1858. издаје шаљиво-поучни Јед и мед, дело сложене замисли које уједињује педагошко-теоријску расправу (обимни

Рођен Стеван Сремац Милан Д. Рашић: Гроф од Монте Христо. По Александру Дими, шест свезака (1856. године објављене су и свеске од ВИИ до X) 1856. Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера... (песме) 1858.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Зар сам ја хтела да тако буде, да зет, покојник, рано умре, ати да останеш удовица, у црно да се завијеш, да толике године из куће не излазиш, да свет не гледаш, да тужиш и плачеш. (Плаче.) Ја ли, твоја мајка, теби то у инат учиних?

МЛАДЕН (зачуђено): Дедо, што питаш тако? Па знаш: парастос мом зету, хаџи-Стевановом сину, који је умро пре три године. МИРОН Њему ли? Кћи твоја не сме дати парастос. МЛАДЕН (зачуђеније): Како то, дедо?

Откуда могу сваки дан да га пазим? А и право да ти кажем: већ ми је гадан. И не може се више. Ово није једна и две године, него ко зна колико ће бити.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Костица је био од оних „јединаца” који су то по цену да се роде сирочад. Родитељи су му били: једна сувише у године зашла кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара; и тај пушкар, некада

Дошао је у оне године кад човек још пожели неку жељу, али не жели да се она и испуни. Једне године, о вашару великогоспоинском, који

Дошао је у оне године кад човек још пожели неку жељу, али не жели да се она и испуни. Једне године, о вашару великогоспоинском, који празник је био и слава мајстор Костина, позове он неке своје муштерије из околине, с

Мало беше, па дође други срећко, коме мајстор Коста, из захвалности према жени, изабра име Риста. После две године дође и Сека. У мајстор Кости порасте сујета оца. Почео је богме и да се хваста, па и да враћа мило за драго.

Отац га узе у радионицу. Пробадавадисао је две године: матери у кући одлична помоћ, али у радњи баш никакве вајде од њега. Дадоше га у обртну школу.

Дадоше га у обртну школу. Проведе две године, изађе без сведоџбе. Већ момчић, а ништа да почне радити. „Хоћеш ово? оно? хоћеш у калуђере?

Није ни лепа девојка. „Мираз ће имати, то јој је све” — говори шор. — „Ако и то не поједу доктори.” Пре две године Сека се била разболела од отока у колену једне ноге. Оздравила је, али је нога остала са смањеном моћи.

Риста је независно од свега водио своју судбину. На претресу је био дрзак, врећао, и пресуда је испала строга: две године тамнице. Све новине, мађарске и српске, забележиле су случај и казну.

Болесна од водене болести, сирота жена је једнако фантазирала о лековитим снагама воде. „Не заборави да сваке године узмеш доста богојављанске воде.” Прекинуле се скоро све вести између оца и деце. Не пишу ништа пријатно.

— Нисмо на то мислили, али није да нисмо знали. Јесмо ли у младе наше године толико пута слушали да се Станојла Перчинова, тамо однекуд с границе Србије и Босне, удала за човека више но тридесет

Радила је девојчица као црв, удешавала оцу, поносила се њим. За своје младе године, много је знала, бринула, и самовала.

Прођоше године од Бошкове женидбе. Талијанка се мало смирила, али је остала туђа свему и свакоме. Бошко је с поносом друговао и

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

сочинитељ, или преводитељ, или подражатељ, или макар писмокрадец дело своје барем пет година у рукопису држи, и сваке године свој рукопис најмање четири пута прочита.

У оваковом упражненију и у честом јашењу коња, кога је свештеник највише њега ради купио, стигне Роман до шеснајсте године. Његов поочим помисли да је доста код њега био, и да је време да га сопственој његовој судбини преда.

Ага је имао једну кћер, која је године удадбе у нешто већој мери него што се код нас броји, навршила, јер 120 поклада врло добро памти.

Она је била помалена, али здрава и телесна девојка, јер од деветнајсте године овамо није мање од два рифа пантлике за појас узимала.

о себи говоре, таки са числом ми почињу, као: »Ми божију милостију зецови«, пак зашто и ја, који од петнајсте моје године једнако пишем, и папиропродаватељма, књиге издавајући, продају чиним, не би ту радост имао да и мене бар једанпут у

као што је Демокрит својим благоразумним Абдеритима препоручивао, но нека трава која у месецу расте и сваке седме године на земљу пада.

»Како изгледа та трава?« Она је на подобије троскота, и будући да сваке седме године луна, то јест месец царствује, зато наш троскот добија исте године пророческу силу, којим се све тајне иследити могу.

је на подобије троскота, и будући да сваке седме године луна, то јест месец царствује, зато наш троскот добија исте године пророческу силу, којим се све тајне иследити могу.

»Шта је то?« То је жениалитет. Мати која сина свог по школама одећа три године видила није једва чека да јој кући дође. Ето ти јој ђака, сав разбарушен и подивљачен, као да је из шуме дошао.

Моји 15.000.« Господична, међутим, не примечава да 15.000 на истој мери остају, а године се међутим умножавају. — »Ја сам удовица, ја сам се код покојног Пере друкчије научила; мора сваки да ми капитал

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

службу Крилате господе Чувао им златоруне облаке И тимарио громове и муње Сапете у књижуринама Потрошио је све своје године Зарадио змијоглави штап Узјахао је штап Вратио се на земљу И ту нашао и своје и себе Живи без година без

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

По тој биографији, покојник се родио 1852. године у Петровцу, од мајке Ангелине и оца Миљка, који је био свињарски трговац.

октобра 1864. године. Раније тврдње мојих биографа да сам се родио 1866. године отпале су благодарећи брижљивом испитивању професора г.

октобра 1864. године. Раније тврдње мојих биографа да сам се родио 1866. године отпале су благодарећи брижљивом испитивању професора г. Миленковића.

биографи изводили су своју тврдњу на основу пронађених података, по којима сам ја први разред гимназије завршио 1878. године.

четири разреда основне школе и један разред гимназије свршио у дванаестој години, што значи да сам се родио 1866. године. Да спор реши, г.

претурајући све школске протоколе, где је најзад утврдио несумњиви факат да сам ја први разред гимназије учио пуне три године, из чега се да извести јасан закључак: да сам се морао родити 1864. године. Хвала г.

сам ја први разред гимназије учио пуне три године, из чега се да извести јасан закључак: да сам се морао родити 1864. године. Хвала г.

Као узгред помињем овде да је исте године кад сам се ја родио умро Вук Караџић. То је једна очевидна случајност, јер ја нисам имао тих претензија да се такав

Родио сам се о поноћи, према чему се не би могло у биографији рећи: „Он је угледао светлост дана 8. октобра 1864. године“, већ: „Он је угледао светлост миликерц-свеће, 8. октобра 1864. године.

октобра 1864. године“, већ: „Он је угледао светлост миликерц-свеће, 8. октобра 1864. године. Одмах, на првоме кораку по рођењу, но без мојега учешћа и кривице, направио сам збрку у кући.

Но важније него то је да сам ја, после првих зуба, на крају прве године, већ стао на своје ноге и проходао. Морам признати да сам у први мах ишао четвороношке.

“ Прота је са своје стране потврдио то, наводећи као пример свога мезимца: „Нема му више од три и по године, а тако псује бога као да је свршио поткивачку школу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А збиља, сада ми то паде на памет... Овај је датум за пету батерију фаталан. Сећаш ли се прошле године, када нас нађе хаубичка батерија, па поби људе, удари у топ... кару. Сећаш се?... Јест, баш двадесет четвртог октобра.

Оно је неодољиво спајало мисли као неки узвишени култ и постало света замисао целе једне нације... Године хиљаду деветсто дванаесте љубили су ратници свету земљу. Косово је ослобођено од неверника. Вековни сан је остварен.

Косово је ослобођено од неверника. Вековни сан је остварен. А само три године доцније... На путу ка Голготи вукла се изнурена војска српска.

Потпоручник Рељић упаде: — Људи, пристао бих да ратујем још две године, само да не вучем више топове преко оног крша и камена. Докле живим запамтићу оне муке и напоре. Слушајте!...

На сам дан Ускрса били су људи постројени и старешине су им честитале празник са жељом да идуће године дочекају тај исти светли празник у слободној домовини.

Такав је био Солун априла месеца хиљаду деветсто шеснаесте године. Лађе су прилазиле са свих страна да нас прихвате. Како смо ступили на обалу, запахнуо нас топал талас.

ПОКРЕТ Било је то јула месеца, хиљаду деветсто шеснаесте године, када је стигла заповест за покрет. Наређено је да кренемо у четири часа после подне, да би се избегла велика топлота

И поче да се одмотава дугачка поворка... По некој чудној случајности, кренули смо исто овако пре две године, јула месеца.

Пред овим природним бедемом зауставила се српска војска. После две године рата, тешког прелаза преко Албаније и мора, огромних мука и патњи, стајали су војници као изгнаници пред вратима своје

И где се ко затекао на фронту Могленских планина године хиљаду деветсто шеснаесте, ту је остао све до хиљаду деветсто осамнаесте.

Прошлост, давна прошлост, друже једини... А да ли се ње сећаш? Не смеј ми се. Две године пливамо у крви, па си можда огрубео. Али ја те замишљам увек као голобрадо момче, које поцрвени кад погледа жену.

Само теби, једино теби. Она је моја прошлост, једина успомена мога живота, са којом, ево, већ три године разговарам, која ме једина прати... Она, мој мали друг... Гордана. Старијим друговима то не бих смео рећи.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Наш син, наш брат, наш унук Никад непрежаљени, Јован, Умре у цвету своје младости На двадесет и прве године рођендан. У недрима хранитељке земље побелеће његове кости: Док уцвељена мајка исплакаће до слепила зени; О јадни

толико присних пријатеља, а сад ми је свеједно што ме се више не сећају или презиру; цело њино тело је измењено за три године, до последње ћелијице: у чему је онда продужење личности!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од истока ка западу кретале су се и златне главе његових војника прве године, треће, сто треће. Већ су и најстарији сунцокрети у ливади заборавили када се њихов далеки предак заклео на верност

3везде године не броје: тек што пребаци Лепотица шал преко рамена — десет година мину. Не окрете се добро — а син у момка израстао,

— рече. — Шта сам могао, стари? Дозвао си ме својим мислима. Родио бостан ове године, видим, а и жито већ руди. Давно нисам видео такво! — Како да види жито онај који у жене и у дно чаше гледа?

Иза леђа му је струјао лаки Принцезин дах... Ах, како је тихо, како пуно месечине било море. Јесу ли године пролазиле?... У собу коју је пресецао зрак Месеца, уђе млада жена, за њом дечаков отац. — Гле! — узвикну млада жена.

По њему су се послови почињали, очеви одлазили у поља, дечаци у школу или игру, а године су пролазиле. Жутеле су се и изнова зелениле трске, пробадао звоник широко небо над равницом, дечаци постајали бркати,

Да није ње, онемео би од ћутања, оглувео од тишине. Тако су и године пролазиле, смењивала се лета и зиме, расли снегови и борови, а орах постајао све самотији, све старији.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

до Митке певајући): Бог убио, Васке, мори, твоју стару нану, Што те даде врло на далеко, На далеко, Васке, три године дана. МИТКА (руком је зауставља даље од себе): Потамо. Не приоди ми! А бакшиш? Даћу... Јер...

И сада те служимо. Живимо у твојој кући. И ево колико те волимо и поштујемо. Знамо да ћеш нам, као сваке године тако и данас, на овај велики, Божји дан, доћи.

Знамо да ћеш нам, као сваке године тако и данас, на овај велики, Божји дан, доћи. Па целе године чувамо за тебе ево ове крушке »масларке«, што знамо да их волиш, а ево и јабуке. Све су руком биране.

(Падне му поглед на пресушену чесму): А ћутук, чесма пресушила? МАГДА (извињавајући се): Јесте, газдо. Ове године сасвим пресуши. Шта нисмо чинили. Али не иде. Горе, у шуми, извор му није више чист.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

био њено упориште (кнезови, слободни сељаци и Власи-сточари, који су били и турски војници) и непостојање све до 1557. године домаће црквене организације (која је после одиграла крупну улогу у уједињавању народа разбијеног на мале територијалне

Од тада па све до укидања Пећке патријаршије 1766. године мада су се и у томе периоду поједини виши свештеници држали опортунистички црквена организација је имала

У једној својој повељи из 1368. године он употребљава титулу деспот, али се у неким повељама назива и самодршцем. Уочавајући опасност од Турака, а стојећи им

Код места Черномена, на десној обали Марице, дошло је 26. септ. 1371. године до битке, у којој су Вукашин и Угљеша катастрофално поражени.

Омиљени научник с двора деспота Стефана, Константин Филозоф, у биографији деспотовој, писаној 1431 дакле, само 42 године после боја косовскога у положају да добро буде извештен, пише о косовском боју: „Уста, наиме, кнез Лазар и пође на

Та српска прича стављена на Хартију око 1431. године, и аутентична колико год може бити, заметак је и језгро целе косовске епопеје. У њој су и све главне побуде њезине.

Пошто причање М. Орбинија, издано на свет 1601. године, закорачује у XВИ век с пуним обликом косовске епопеје, и пошто је извесно по горе поменутим писаним споменима да је

Пошто причање М. Орбинија, издано на свет 1601. године, заколичних разлога, него због тога што тако мора да мрзи невера Веру, издајник родољуба, господин сељака.

Краљ Марко владао је од 1371. до 1395. године. Престоница му је била у Прилепу. За све време своје владавине признавао је турску врховну власт, а после косовске

Тако је потрајало три године. А онда су се договорили да побегну, и тако су и учинили. Но она је то опазила и почела да их гони на коњу ластавици.

Она је била завршена 1430. Исте године Турци су освојили Солун, град у коме се одигравају догађаји описани у песми Болани Дојчин.

Сем тога, 1435. године Ђурађ је склопио уговор с Млечићима (у томе уговору Зета, која је била у саставу Ђурђеве државе, први пут се назива

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Хајдемо ... Уз пут ћемо се договорити кога ћемо примити у нашу чету. ИИ Почетком те школске године у село Липово стигао је нови учитељ, злоћудни старији човјек, кога су, по казни, због пијанства, премјестили у село из

А шта ли ће нам донијети то ново прољеће, прољеће хиљаду деветсто четрдесет прве године? ДРУГИ ДИО И Тешко и споро наилазило је неко хладно и тужно прољеће.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

МАКСИМ ДЕСПОТ 275 МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ЗЕМЉЕ 279 ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ 280 У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН 282 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ 284 ОКО ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТЕ 286 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА

ЗЕМЉЕ 279 ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ 280 У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН 282 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ 284 ОКО ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТЕ 286 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПРВЕ 290 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА

ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН 282 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ 284 ОКО ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТЕ 286 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПРВЕ 290 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ТПЕЋЕ 298 ЗЕМЉОДРШЦИМА 302 ГОДИНЕ ХИЉАДУ

ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ 284 ОКО ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТЕ 286 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПРВЕ 290 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ТПЕЋЕ 298 ЗЕМЉОДРШЦИМА 302 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋЕ 308 ГОДИНЕ

ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПРВЕ 290 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ТПЕЋЕ 298 ЗЕМЉОДРШЦИМА 302 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋЕ 308 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТЕ 311 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА

ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ТПЕЋЕ 298 ЗЕМЉОДРШЦИМА 302 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋЕ 308 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТЕ 311 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТЕ 314 НИЈЕ СВАКОМ ЦАРЕВИНА 321 1732.

ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋЕ 308 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТЕ 311 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТЕ 314 НИЈЕ СВАКОМ ЦАРЕВИНА 321 1732. 323 1736. 324 Око 1740. 325 1741. 326 1743.

К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА У наши лети јест труд, А ти, богати, у твојих година отпочивај; У наше године болезан, А ти у твоје весели се.

Бојим се душом: милујући ми неправицу омразих своју душу И дни и године наше кано паучина сновали су се и душа ми се је истанчала ка паучина.

Он море пресушује, а преко река чини брод за преход пешачки. ПОХВАЛА ВЕЧИТОЈ МЕРИ Како године и дни скоро врве проходљиво, и човечији живот се сатире; дан по дан и час по час, све, људи (не само тога и онога што

Тако доиста некима ноћу Згађа се душа Ка право иста што је Црква храмна. ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА Нек се промењују дани и године својим завичајем, како је Господ изволио, — а не ми...

На троје учинише ово число. И у те године од своје ире од разликога народа и људи купили су порцију. И свако по пет година нарицали су то и именовали љуструм —

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А вукао је шамаре преко целе године. Сем првога дана Божића и Ускрса, славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио

Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године. Пред кућом су још и два стара граната и лисната

Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године. Пред кућом су још и два стара граната и лисната шамдуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио

јер и исти тај Манасија био је красан младић. Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку.

Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Манине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је

Жива ти ја! Узми си, доведи си дом невесту! Погле кол’ки човек стаде! Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!“ Е зашто да ти пропада век?!... Тако је Јевда говорила сину.

— Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики! Што да си седи неженат, та да си губи век и године?! дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?! И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!...

— Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет чини, та да се и ја малко одморим... Ласно ли је мен’ да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!...

А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече; кабает! Ете веће две године и повише!... Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет. Да чујеш сал“. и стаде да прича.

“ ’Оће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... А својега сина напудија!... И чорбаџијски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџијски санким чиновник — сас

“ — Та тој ти исприча’, — заврши бата Таско — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!“ Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак, — ама овог саг почесто!...

Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџијска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр.