Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Луки напрјагоша, И на стрјељаније Мене приведоша Јако знаменије; Всјак кто мимоходит, То сја јему годит. В серце мја стрјељати.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што стојиш?... Иди!... ВУЈО: Могу ист’ — и ’нако ти бо’зна бешједе не жнавам; кâ и да не збориш српску, не шће ми годит памети. (Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Кад би памети имао.