Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже. Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... Остало полега да се одмара... Чудно заиста!
Идите, дакле, уклоните се!... Збогом!... Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... У шатору беше тишина као у гробу. Свима су у ушима звониле Зекине речи... Чупић први дође к себи. — Рекосмо ли?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— смеје се потпуковник Петар и рукује са једним командантом батаљона. — Не, него вас „голаће“ стражарно спроводимо. А после, да и ми пешаци видимо како је то бити у позадини — дира га командант батаљона.