Употреба речи голгота у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

шушти с трновога цветка, кроз Ружу крста, трòчасовни сутон, а дрхтај тела, лиску од живота, у Свето стабло уздиже голгота. У сваком џану дах је грешног Петка.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

КРВ 19 МУДРИ СЛУГА 23 НОЋ У ПУСТИЊИ 25 ЈОВАН ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС НА ПУТУ 29 МИРЈАМ 31 МАГДАЛЕНА 33 ГОЛГОТА 35 ЛЕГЕНДА О ГЛУВОНЕМОЈ 39 МАРИЈИН ВЕО 42 СИРОЧЕ 44 ХРИСТОС НА ПУТУ БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ Лепа је и велика била она

Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку, Ко тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.

ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку, Ко тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку. Црно је небо, ни звезде нема— У грозничавом бунилу дрема Планета стара: Грех на њој тешка крила одмара..

“ — пун страхоте Глас му заори... Голгота гори!... Над њоме пламти ускршња зора, А на њој Црква ко златна гора У руменоме сјају се купа— И к њојзи ступа Свет

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

243 ЦXXВИИ ДОЛАП 244 ЦXXВИИИ У КВРГАМА 247 ЦXXИX МАЛА ПРИНЦЕЗА 249 ЦXXX СУНЦЕ 250 ЦXXXИ ГОЛГОТА 251 ТРЕЋЕ ДОБА (После 1900) 255 ЦXXXИИ ПУСТИТЕ МЕ КАКО ЈА ХОЋУ!

Јер ствари имају онакав изглед какав им дадне наша душа. Ј. Дучић ЦXXXИ ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку. К'о тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.

Ј. Дучић ЦXXXИ ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку. К'о тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку. Црно је небо; ни звезде нема; У грозничавом бунилу дрема Планета стара; Грех на њој тешка крила одмара.

“ с пуно страхоте Глас му захори... Голгота гори! Над њоме пламти Ускршња зора, А на њој црква, к'о златна гора, У руменоме сјају се купа; И к њојзи ступа Свет

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ја хоћу да створим пуно снаге дело. Не плаши ме моја властита Голгота. Кидајући себе, ја хоћу да стварам, Да челичним длетом чврсти камен парам И да створим дело што времену прети.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

САХРАЊУЈУ ДРЖАВУ 32 МОЈА, ПЕТА БАТЕРИЈА 35 НА ПРАГУ ОТАЏБИНЕ 45 КОД ГРАНИЧНОГ КАМЕНА 50 КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА 54 ГОЛГОТА 65 У ПЛАНИНАМА 71 УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА 79 БЕСПУЋЕ... 84 АЕРОПЛАНИ ТУКУ 90 НА ДОМАКУ МОРА 95 УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ...

Свитало је и већ са новим даном почињало је ново заглавље мучне повеснице народа српског... ГОЛГОТА Први децембар. Дугачка колона коњоводаца крете.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности