Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не верујте, моја децо, све су то голе лажи! Но слушај|те како то бива. На гробљу су велики крстови од којих се на месечини виде сени, пак ко се је научио из
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Сутрадан зором довуку грања и дрва, наслажу ломачу, за њу нас голе вежу, принесу шибицу, потпале, и гори тако, гори недељу дана, цела варош од пепела посиви.
А тек расте дрво за распеће! Већ нас голе кундацима гоне, већ у главу уперена цев је! А тек ће нас у сточне вагоне, тек ће, преко Драве, за Кочéвје!
капци, пред смрадом наших грехова и рана, Тројеручице, нек нам се отвори црква на Твојој трећој руци сазидана! Голе, млаћене моткама, секирама, оборене под ноге, и дотучене у подножју брда уз које смо се пели, трећом нас руком,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
који беше са мном дошао: ,А нуто г’, кнеже, Бог и душа, каке су му ноге танке, не има ни чарапа у чизмама, но голе ноге, а ми се уздамо да и нас ођене, а и он бос иде.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио. Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!...
Него хајд, хајд!... Видећемо и то!... Лазар изиде. Срце му је играло од радости... Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке. Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. У радости мало те не заборави увратити се попи.
— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. Станка склонише у један крај шанца. Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу. Отвори врата шарампову и викну: — За мном, јунаци! И отвори се једна кланица...
— Још само да се са раном осигурамо... Нека ми те бриге није. Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. Све је ишло по вољи. Ни сенка зле слутње.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
у првом сутону на морској обали младу и црну жену, која према звезди, што у тај мах блисну на западу, узе своје две голе црне и тешке дојке у руке и поче говорити молитву, држећи непомично очи на планети.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тебе све нешто задиркују. Све би хтеле да ти за њих све ринташ и радиш. Као да си ти дошла из неке голе куће! Он се начини тако неспретно љубазан и нежан, да се Аноци поче коса дизати на глави. — Ал' ја то не дам!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ви се задиванили и узанђарили тунакара унутра, а да сам неки, к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе по’арати! — вели Нића улазећи. Па и он се заједно са природом и селом променио.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Каква је дивна онда мода била. Девојке — „фрајле” — у кратким хаљинама; струк кратак; лепе руке од лаката горе голе, са пуфонима; до лакта жуте рукавице, а на глави шешир.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али наједном, дубоко у месо његове голе и смрзле руке зарише се оштри, црни и зверски нечији нокти и просуше крв по снегу.
Африка
Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.
Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.
Између колиба је рој голе црне деце измешане са калбасима, са афричким кокошима и неизоставним козама, ситним као наши пси.
На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено ишаране.
Покаткад наиђемо на ловце сасвим голе и унезверене, који се јуре напред, или на жене са калбасима на главама. Око пет часова долазимо у село Небинге.
Овај је на клупици са стране уласка у колибу. Малопређашње играчице су у полукругу пред њима, сасвим блиско, голе и светле од уља. Почиње игра сасвим тесно. Појављују се сестре младине носећи на главама калбасе пуне кориа.
ме је понова у Дакар један фантастични воз који се два дана и две ноћи, претоварен најшаренијим црнцима, провлачи кроз голе пределе од Бафулабе на Тамбакунду, Кафрине и Тјес.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он би им то дозволио, и на парадама. А ако ће да сахрањују своје мртве и голе, шта то смета? Он, Енгелсхофен, дозволио би им то и насред Беча.
Груди су јој биле сасвим голе, према обичају тог времена у Бечу, а косу је имала уздигнуту, тако да се Павлу учини, клупче црних змија.
Она је бестидно почела да му се нуди. Морао је да забада нос у њене голе груди, са тамном долином, у којој је видео сенку, нежних, црних, маља.
У бојама булки. Њен бео вео, од газе, око рамена и врата, њене голе руке, њена риђа коса, све је то лепршало, као да дувају ветрови. Њене зелене очи биле су светле од радости.
Жене су, опет, имале те снажне, лепе, ноге, које су биле голе и црне од блата, до колена, које више никаква вода не може да спере.
Стиделе су се да излазе у свет, такве, поред лепог мужа, а кад би се виделе, голе, стиделе су се и љубави. Избегавале су да зову, или да се нуде. Ћутале су и седеле, као скамењене, са дететом на крилу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и јужни, и први се углавном поклапа са шумским и зеленим појасом планинских страна ове зоне, а јужни заузима њене голе и кршне јадранске стране.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ноге су им биле голе и пуне промрзлина и то ме погоди као ударац песницом у желудац. Добро би било имати новаца за сав овај шашави свет,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Искакао је опет из кола и млатарао рукама, према прозору, над којим су седеле голе женске фигуре и оклопљени неки полубогови, увијени гирландима, израђеним од печене глине, а пуни, препуни врабаца.
дивећи му се, његовом огромном, тешком коњу, његовим распеваним официрима, што су били исукали сабље и носили их голе преко колена, одевени у чудновато сељачко одело, али истог кроја и исте боје.
Док му је са браде вода капала на голе груди, осети како му срце узнемирено туче. Нареди да се Антоновичу одговори да пошаље до мртвих одмах калуђера и да
Снег беше нападао до колена, завејао голе гране и стабла дрвећа. У сивом обзорју грактала су јата врана. На месечини, појављиваху се чопори вукова.
Опет остаде најмлађа најдуже, куката и грудата. При слабој светлости жишка тад, Исакович виде њене голе ноге и бело месо под коленима, и онако стар, изнемогао, већ мртав како мишљаше, осети како сав задригну и набрекну.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Кад опази судију царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад стиже пролеће које разапиње шаторе на све стране као да је пошло да осваја.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Два мушкарца погледаше ноге младе жене као да их први пут виде. Стајали су пред црквом и гледали њене голе ноге, пуних и облих бутина, чији се мишићи изнад колена лако напеше, остављајући две слатке јамице.
А онда се однекуд одозго из таме појавише две голе мушке руке и Андреа, уздахнувши, потону у траву. Да ли је то био Синан? БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ Врела улица.
Расла је и расла, а када је пришла на сто корака, претворила се у девојку лењих покрета. Шта је видео Бел Ами? Голе, тамне руке. Шишке изнад самих обрва.
Знам, привукло те светло Теразија, провинцијска лептирице. Провинција — то је за тебе, пре свега, лоше осветљење. Голе сијалице од двадесет и пет свећа што попут самоубице висе са таванице на тужном гајтану без штитника, осветљавајући
Матавуљ, Симо - УСКОК
И та поворка, уз голе, љуте крше, под натмуреним небом, бјеше символична! Ти мрки ђетићи, према којима природа њихова краја вазда, и велике
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У шумовима природе највиша је утеха до које се може доћи: У те тренутке, кад ноћ лази од подводна врбика уз голе њиве, а лампа се још не пали, моја стрина, црноока Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у
Милићевић, Вук - Беспуће
у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим
Они почињу да се пењу уз бријег једним старим, разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у којима се гнијезде орлови. Кроз један кланац пробија се Уна.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
1843, 1. дек. ПУТУ КРАЈ „Ја обиђо млоге доле, Млоге реке, млога врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан да се станим, Да с' немирна манем пута, Свог живота дан
Гледа путник с стене голе: „О красоте, о дивоте! Нос' ме, стазо, доле, доле!“ Закликтао од милоте. Доле га је стаза снела, О да дивна овде
Збогом горо, збогом стене голе, Збогом чудо красно и сувише, Шта ћу јоште да тумарам доле, Те красоте већ не нађо више!
— Она паде, ма ње мили, — Доцне момци прискочили —: Тамо испод стене голе, Украј мора глени доле, Тамо она страшна смеса Од костију, крви, меса, Његово је тело, јао, Ко ли би га сад
Ал' кад Турад бесна се распали, Бакрачлијом коњица удара; На освету свога господара Лете Турци кâно мрки вуци, Голе ноже у десници руци.
Турци вичу: „Погледај нас, Ала!“ Срби вичу: „Боже, данас фала!“ Месец сину више стене голе, А да види шта с' ту ради доле.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У те тренутке, кад ноћ лази од подводна врбика уз голе њиве а лампа се још не пали, моја стрина, црнокоса Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у
А онај мој трезвени, паметни рођак? Ено га, опет се чује. С голе чуке повише села, он упорно решета митраљезом у сусрет авиону који поново наилази. Види ти њега!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Раскомоћен, у оној полутами, читајући, чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дрхтао... Упила ми се беше ти у памет. Твоја једра, пуна, раскошна снага срце ми је кидала.
падале њене проседе косе у увојцима низ лице јој, а лице јој ћошкасто и смежурано, врат издужен, смежуран, груди црне, голе...
Зато се ваљада толико и жури, подскакује, набија шајкачу на очи, испрсује голе груди и пева. Чак до мене допире његов истрошен, али још топао глас и последње речи једне те исте песме му: А ја сам
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
дивото моја, у теби нема врлета горостасних, ти се не намећеш поносном небу, не Нудиш му љубави твоје пружајући му голе, камените руке у разблуди силовитој; ти се смешиш, само се смешиш.
одби мој, ил' извештајем дирнут љубавним, тек он се диже, исправи се дуг, у чело упре прстом десничним, а шувачним у голе кукове, заори глас кô подземаљски гром: „Алфа и Омега!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: И то лепо? ЉУБА: Зар не видиш како је лепа? СТАНИЈА: Видиш, кјерко, то је срамотно. Која девојка показује голе прси? А она је готово сва гола. Срамота добога, него скини, па баци у ватру. ЉУБА: За то смо дали три талира, мајка.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Села око града опљачкана су до голе коже, рођаци покрадени, тавани очишћени ... Највише тих фолирања мазнуле су, кобајаги, боемске кафане.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
места под снегом душе, што су кошнице потмулог тутња, шпиље порока, над којим цепти глас од пророка, тресући фоном голе ложнице. А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима.
Растројство звучно пуни се озоном. о чиста коби, изван голе лажи спиралу твоју милују пејзажи! У фрулном стању не жуборим колом, но трпим напор брда што ме гута а тамјан нуди
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Вјечно су врапци скитнице голе, па доброг Ћосу поваздан моле: „Узајми, Ћосо, бар зрно које, имамо много дјечице своје, у сваког увијек отворен
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа. Још су голе тихе равни И песма се још не хори, Само смрека зелени се У дубокој, тавној гори.
Ноћна се кандила гасе — А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и поља равна, И тавне, високе горе.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сада те у башти видим где лежиш на уплашеном лишћу и руке голе дижеш, тело ти тоне у врели мрак. Ја сам био тај камен и разбојник на кладенцу и лађа на мору и онај ко те целу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нико се није мицао са свога места. Паљење цигарета је најстроже забрањено. И пресамићени преко топова, прокисли до голе коже, провели смо тако целу дугу јесењу ноћ. У свануће настао је покрет пешака и прикупљање јединице.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Банда. ВАСИЛИЈЕ: Зар сте морали онако да их вешате? ДРОБАЦ: Како онако? ВАСИЛИЈЕ: Онако голе, без опанака и чакшира? ДРОБАЦ: Да сам се ја пито, ја би им поскидо и гаће! Ништа ме немо гледати!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне
Слушај ветар са лишћа свелог, жутог. Певаће ти: да сам ја љубио јесен, а не твоје страсти, ни чланке твоје голе, но стисак грања руменог увенулог. А кад те за мном срце заболи: загрли и љуби грану што вене.
Барун је дочекивао Бадње вече и Нову годину у ријечком Орфеуму. Скидао је играчице до голе коже и сипао у њих шампањац. Вели, тако треба дочекати рођење Христово. Иако није трпео Србе, Враницани је мене трпео.
На новој румунској граници, веле, Мађаре који се враћају из рата скидају до голе коже. А на чешкој граници одузимају им чак и ципеле. И ми, Југословени, кажу, пљачкамо оне који се враћају из Италије.
Вели, то је скандалозна песма. У њој су кентаури, голе жене, и слично. А све то посвећено његовој кћери. Излупаће ме, каже, кишобраном, чим ме, на отварању изложбе, види.
Стих је наш занесена играчица, па своје покрете чини у екстази. Своју екстазу претвара у голе покрете. У лирици то нешто вреди!
Чим сам ушао и видео голуждраве анђеле, голе лепотице на рељефима у цркви, разумео сам све. Кад бих могао целој словенској души, свој нашој такозваној „рођености
Мале, мајушне мушице роје се над небесима. Голе Венере клече пред грањем што пупи. Ви знате да ја имам луду теорију „суматраизма“: да живот није видљив, и да зависи
Тад сину небо сјајно, ко младост, у њему плану страшном сенком Рим. Деца и звери и жене голе путем падаху по теби, поливене вином.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
тоне негде, невешта и бона, Старинска песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени с цвећем, са ружом и крином, Ћућоре тихо као под сурдином, Дрхтави звуци старинске виоле.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тако се бели вео са чедних снова свлачи, С вољених ствари што ми излазе сада голе. Ја видим како све то жалосну пропаст значи И ниске страсти стално како ме вуку доле, А хоризонат мисли лагано да
Али, најзад, када све полако преста: Кад му старе гране остадоше голе, А последња тица не дође му више; Кад су дуге, хладне удариле кише На незнана гробља оних што се воле; И када је,
А изгубљени добри трагови; Кобни плес смрти воде врагови Пред лицем нове, голе Истине. РАВНОДУШНА ПЕСМА Човек се, каткад, повуче у самоћу, Због старости, умора, ил’ разочарења, Ил’ можда због
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
трагове стопица Божиних по земљи, но засуше све, брда и долове, да не оста нигдје, ни у присоју ни у завјетрини, голе земље, колико би дланом покрио. Уздарје, дакле, обилатије но другијех годинâ. А, чујте, рашта!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Добио двособан стан, са погледом! Намештај све сами махагонијум! МИЛЕ: Голе му женске на асталу, на полици, на отоманима, по орманима, на радију, по фијокама!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Спусти мараму на главе близнака и приђе другој постељи на поду, на којој спавају три старија сина. Покри голе цеванице десетогодишњем првенцу. Видиш ли какву цволенику има? Па табанчину. Тај ће, Ђорђе, бикове да обара.
Израчунала је дан. Смалакса од његове тежине међу тиквиним врежама, ноге су јој голе, и трбух, и он је го, страшан, она ће се распрснуТи Од слатког стида, жели га, мора, и кукурузи, и дрвеће, нек све
си се заморила, газдарице“, рекао је на њено тешко и убрзано дисање и подсмешљиво гледао у зајапурено лице и руке голе до лаката. „Јесам. А ти престани да ме зовеш газдарице. Што ме тако зовеш? Плашиш се Ђорђа?
Адаму каже „сине“, отвара врата, нем прилази кревету, руком гура Милунку, која држи лампу док Тола дечаку без свести голе груди облаже топлим ракијским облозима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
одби мој, Ил' извештајем дирнут љубавним, Тек он се диже, исправи се дуг, У чело упре прстом десничним, А шувачним у голе кукове; Заори глас к'о подземаљски гром: „Алфа и Омега!
Ноћна се кандила гасе А свежи јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див.
Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране. Ово су часи великијех дјела Широм ораних, замагљених њива Виде се јаки родитељи села.
НА БАЛУ По глатку и клизаву поду Гомила чудно се врти; Све дођу двоје и оду, И мушко женску прти; У женске, голе груди; Поглед јој мутан, и блуди... А озго неко гуди Шта раде ови људи?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сам и колико путах, дубокијем заузет мислима у цвијетно лоно природино, хранећи се питателним соком из ње сисе голе и прелесне, матер штедру запитивâ смјело рад чеса је творац сатворио: ради л' ђеце своје многобројне?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
посматрају ту, њима несхватљиву, небеску појаву, а тада им рече: „Време је да пођемо кући, иначе ћемо покиснути до голе коже“. Они се дигоше и пођоше низ брег.
Обузе га туга кад помисли да ће је његова војска опљачкати до голе коже, јер ниједан римски војсковођа не смеде се одупрети захтеву својих војника да сваку освојену варош опљачкају.
Падине она два брежуљка биле су голе; тек по који виноградић или ливадица виђали су овде онде; тим већи беше утисак што га је на Коперника учинио Колосеум,
иза тога расчу да се Њутн опоравио, а његови непријатељи, који већ мишљаху да га смеју поново напасти, опљачкали га до голе коже и претставили свету као човека који се китио туђим перјем, осетише на својој кожи да малаксали лав има још увек
То би било довољно да своје непријатеље разоружам до голе коже“. „Могли сте их, другим речима, згњечити тежином свог ауторитета“. „Да.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
трупа наше војске, пошто се у Драчу први укрцао, искрцао се на пристаништу говинском острва Крфа онај у Албанији до голе душе опљачкани одред пуковника Душана Туфегџића. Не могу да се сетим дана.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зашто да то не буду одмах од почетка, као и сви други? Зашто је нужно да их претходно невоља оголи до голе кости, да с њих термитски скине, оглође, расточи све, па да би нам било дано да у њима препознамо и саосјетимо
— Увјерите се сами, нису то голе ријечи!.... Скице и биљешке износиле су неколико листова. А роман је, према предвиђањима, требао да обухвати својих
на који управља своје стријеле: и један и други налазе сврху умјетности у нечем различитом од њене праве сврхе: голе људске истине.
своје стријеле: и један и други налазе сврху умјетности у нечем различитом од њене праве сврхе: голе људске истине. Голе људске истине, слободне од било какве усмјерености, слијепе за било какву сврховитост, суверено небрижне за посљетке
Живот ми није био друго него низ сусљедних „ослобођења”. Одбацивао сам од себе све, свлачио се до голе коже, као бродоломац пред скок у валове. Вјеровао сам да тако постајем цјелокупнији; више свој, више ја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када је била близу двора, опази је онај бивши сиромашак, па ће жени: — Ено некакове сироте жене, голе и босе, но реци матери нека је сврати, па нека је обуче, обује и нахрани. — Прођи се, бога ти, старијех бабетина!
А биле су у тога бирта три кћери, па како су имале наваду голе спавати, свуку се и ту ноћ па легну, а на његовој кочији биле су три златне јабуке, па од њих удари свјетлост у окна.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз природу, преко дрва, ружно Јесен иде; голе гране ћуте. И црнило обавило тужно Кору, видик, време и минуте. Бол клонуо; магла и брегови Носе мис'о...
Невоље, беде проклетства и сузе, Уздаси, јади, празне, голе жуди, И оне мале — а спонтане узе Што рyше, даве живеће код људи. Оптицај смртних обманом се слива.
Сарана лета — васкрс моје туге, К'о мртве руке гране старе, голе, Упрте стоје пределима дуге: Као да жале и као да моле.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Хранили су гладне, босе и голе, обували и одевали. И чинили су то пре но што је Америка ступила у рат. Да ли је потребно да вам наглашавам: како је,
Ћипико, Иво - Приповетке
Сада су им на догледу: распознају голе кршеве гдје се орлови тиће, али они не иду тамо да ходочасте ни на какву славу, већ да заклоне главу међу оне голети.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Овде, дакле, није довољно ако једино полазимо од уопштених добрих намера и голе добре воље према другим, ближим и даљим суседима по култури, него се према њима треба окренути и због дубоких интереса
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Људи обријаних бркова, иду по граду под шеширима или гологлави као лудаци. А жене сасвим отворене, голе до рамена и до изнад колена. Смеју се, граше и разговарају с ким хоћеш. Мунарета као пуста, ретко да чујеш мујезина.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Свак се чува — то је право! Ал’ сетите с’, гледнув’ доле, Деце гладне, босе, голе! Виће срнâ и фазана, На шампањцу биће пена, Виће сјајних соареа И беседа и „кренцхена“, Биће свега ком се има,
Краков, Станислав - КРИЛА
Ранци су побацани. Са мазги су збацивани товари и скакало се на голе самаре. Као поплава се разлили бегунци по бескрајној пољани.
У чекаоници кашљали су и пљували рањени војници. У соби пред комисијом скидали су их голе, и ту је један дебели лекар љутито викао, да их све треба упутити на фронт.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.
Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.
Између колиба је рој голе црне деце измешане са калбасима, са афричким кокошима и неизоставним козама, ситним као наши пси.
На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено ишаране.
Покаткад наиђемо на ловце сасвим голе и унезверене, који се јуре напред, или на жене са калбасима на главама. Око пет часова долазимо у село Небинге.
Овај је на клупици са стране уласка у колибу. Малопређашње играчице су у полукругу пред њима, сасвим блиско, голе и светле од уља. Почиње игра сасвим тесно. Појављују се сестре младине носећи на главама калбасе пуне кориа.
ме је понова у Дакар један фантастични воз који се два дана и две ноћи, претоварен најшаренијим црнцима, провлачи кроз голе пределе од Бафулабе на Тамбакунду, Кафрине и Тјес.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А Турцима је било доста и пô сата, па да им свима поодсецају главе и да их свуку голе наге. Ха тyпцком стрељачком рову видело се неколико пободених мотака, а на њима — главе наших другова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Била је то тренутна слика, али ми се непрестано наметала, јер сам био до голе коже мокар... Пљусак је бивао све јачи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— смејући се Благоје гро’том, — Плугом се дичити, — рече; је од оца ти ост’о. Сам да си текао, не би ни голе палице твог за Века имао. Плуг ми се ако поквари, удешам Сам; а ти ни оритка држати, ручице нит’ знаш.
Сестре виле Там’ су биле, И теб’ кажу А не лажу: Код нас ишта, Тамо ништа — Голе стене Без промене; А шећера И бисера, Сребра, злата Као блата У нас доста, Кâ там’ поста.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Приближих се лагано на прстима и извирих иза горње стрехе. Код куће је! Поднимио се на обје руке и одбочио на голе, сувоњаве лактове, па укочено, блесасто зури у нешто пред собом.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
им срчу очи, док се чаше лију И удара задах ложнице и пића; Хтела би да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи јој се скрију, Да пехаром крви сваки целов плати, Истрошену снагу да у неврат
С јутра стража би ме пијану нашла И шибала бичем по жилама вратним. - И жене ми пише страст до кости голе! И у шаторима вриштала сам ратним, Док ме очи, уста, док ме груди боле, Срећна када мучим, срећна кад ме муче. ...
XXXИ Кô устремљене две буктиње свеже, Уз праскав пожар растопљене смоле С вриском фауна и нимфи, што голе У сусрет јуре, кроз вијор што реже, И крше стабла и кидају мреже, Наша су срца што се вечно воле Скрхала стреле,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Знаш те нихилисте, врло су вешти да сакрију бомбу. Претресеш га до голе коже – нема ништа; изведеш га на саслушање и учтиво га запиташ: како се зовеш, а он, у одговор на то питање, бомбу па
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
престола, убице или издајника примењена на одређену личност тако се жилаво одржава у традицији да је тешко потискују голе историјске чињенице.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
] Изнемогло тело сурвало се доле Поред неке пусте развалине голе. Тврдиња је била некад ово стара, Чувала је верно свога господара, А данаске шта је развалина ова?...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, коју су — према опису из 1958 — на Св. Илију, кад излази сунце, ритуално брале старије жене, »голе, расплетене косе«, и »остављале је више врата као одлично средство против урока« и за заштиту новорођенчади (СЕЗ, 73,
Ћипико, Иво - Пауци
— И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаху, и не хтједох их повратити док нијесу голе к мени дошле . —Али, што је то— трже се— мене овладало? Чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо!
за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. Његова нарав подаје се времену.
Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Док су калуђери кадили тамјаном наше ћелије и износили напоље постељину на којој смо лежали, нас су свукли до голе коже. Мантије, рубље и постељину су потопили у велики бакрач у коме је врио цеђ од глоговог пепела.
Три голе зверке што могу јурцати свуда около, излежавати се где хоће и колико хоће. Али, то траје прекратко. После исцрпљујуће
што је крај ње седео, преко пијаних сватова до лепог, кршног Дадаре чији су је погледи час миловали, час скидали до голе коже, час љубили, час уједали до крви. Змијски отров јој се шетао по телу.
Пуштам да ми вода силази низ кичму, сливајући се са голе главе. Калпак сам изгубио негде успут у оној паници која ме одједном захватила кад сам се окренуо и видео шта сам
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ноћна се кандила гасе А свежи, јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... 1884.
Крај његових ногу скупиће се звери: Медведи, мајмуни, мачке и пантери. Госпођице лепе и госпође младе Представљаће голе нимфе и најаде. Та и сам ће Рудник, кад га смеј пробуди, Од силнога смеја да развали груди.
Са русе његове косе башлик се спустио доле, А бели, широки бурнус груди му покрио голе. То беше Бен—Касим главом... Кô путник с далеких мора, Он гледа у чудно вече с развали браминских двора, И целу његову
Свилена одећа њена У складним борама својим падаше по поду доле, А њене скрштене руке бејаху до пола голе. За киме плакаше тако? И ко је управо она? То бедни, убоги, вајар није ни знати могô, Но он је дрхтао чисто.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
мужеви тако деликатни да своје жене без најмањег повода, само зато што мисле да је онако као што се њима чини, до голе душе муче и често ји до очајанија доводе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
али смо ми, држећи се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за перје“, наставили посао све док гуске не би остале голе као да су се тога часа из јајета излегле. Министар је војни, међутим ревносно купио перје у јастук.
Покушај науке да се и она уплете у објашњење брака као појаве свео се на голе речи и празно философирање. Или се зар може сматрати за решење проблема једно овакво мишљење једног философа: „Брак је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници разговарају да ли је боље да простру ћебе испод себе, и да их бије ведрина, или да легну на голе гране, а да се ћебетом покрију. — Ето — вели капетан Душан, онај „резервни адвокат“.
На друму се отегла дугачка колона. Кренули смо одмах у бивак. Војници већ појахали голе коње. Вели ми Лука: — Пази, ала се ућустечили, као да је сваки од њих Наполеон!
Просто речено, командант је тај који треба последњи да погине. Оваква наређења за време рата постала су голе фразе. Много штошта се и не догађа по замисли штабова, који често приписују себи у успех и победу коју је по своме
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
две железничке станице; На прозору саксија с три цвета, лице неке старице, На пољани из амрела извиру четири ноге голе... Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач, Чистотом својом претходивши зору, Заспаше у куту ока ти?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1907. МОЈА ОТАЏБИНА Не плачем само с болом свога срца Рад' земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца.
О, лијепа поља! о лијепе луке! Не носим вам ништа доли душе голе, Жуљева и рана, што пеку и боле, Невоље и глади и скрхане шљуке...
Погледај, тамо, те колибе голе, Трошне и тамне као магле зимне, У њима живе душе гостопримне — Срца што грију, што трепте и воле...
А тамо, гори, на лазилима зграде, Зидари раде. Вече на раздрљене њихове груди И голе руке и лице врано, Све кречом поштрапано, Просипа црвене руже своје...
Блистају стране у сунцу и роси, Избија лоза, соче здрави трси, И лептир кружи по пољу и коси. Мотика туче, и у голе прси Сухог тежака душа неба вије, И зној му купи... Одјекују врси — Пролеће пјева.
Са рамена њеног, из пуна крчага, Прелива се гримиз и по кршу прска — Распе се ријеком на шеваре голе, И запали лишће брезе и тополе. Гле, махала стара сва од ње заруђе, Кô да у пожару изгара цијела!
Знаш гдје лака срна пасе, Вода пада с хриди голе, Како бршљан обвија се Око брезе и тополе? Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што
Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране. Ово су часи великијех дјела: Широм ораних, замагљених њива Виде се јаки родитељи села.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле гледајући с највише планине, гледајући доње на
јунак, танак у појасу, бела лица, црни наусница, црн му перчин појас премашио; преко крила гола сабља бритка, преко голе сабље пије вино; покрај чизме буздован позлаћен. Кад се трипут обредише вином.
се краљу под шатора шеће: „Краљу Ђурђу од Маћедоније, оди, краљу, да се променимо: дај ти мени дванаест војвода, голе, босе, у кошуљи танкој, ја ћу теби три стотин' Маџара све на коњма, под оружјем светлим, и даћу ти шесет Каравлаа, и
Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле гледајући с највише планине, гледајући доле на
поља без свијех хаљина, без ћурака и без антерија, без сарука, у малим капама, без чизама и без јеменија, голе, босе топузима туку: „Море, баша, кам’ пореза наша?“ У по поља Ђорђе сабљу вади, зулумћарске одсијеца главе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пузио је тако на кољенима и лактовима седам-осам метара, док му је лампа освјетљавала само голе зидове ниског каменог ходника.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Латише и сами тек голе сабље и секоше се близу до зоре међу собом и тако малина што осташе, разтркаше се који куд и разбегоше.
Препадоше се со тога чуда и престаше фућањем се на њих. А зимно бијаше оно време. Пак свукоше их голе и пометаше свезане у једно језеро ледено ноћу, где један врло би слаб и плах собом друг им.
Доста пут многим и зла се смрт на путу придеша со те трговине и једни до голе им душе штетују, једва с главом поизмичу дома невољни, и јоште се не одстају ни до смрти.
По времену све се опет то и распадне и ни трага им нестане; остану ружне, празне, голе зидине, — опет људи желе да то виде. А ниодкоје им хвајде није.