Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али ту пресуду не могоше душмани народа нашега извршити. Голема војска стиже од сродне словенске крви, и кад је победила Маџаре, њени вођи походише мрачне тамнице и, где нађоше брата
То је било писмо, женском руком написано: „Поштовани господине, О мојој тузи не смем вам говорити: она је голема, неизмерна... Мој муж, а ваш пријатељ и сустрадалник, умро је!... И сад је слободан, навеки слободан!
Али то неће бити нужно!... Не, господине, извор је суза наших дубок, туга голема, бол неизмеран... а то је богатство у коме само сирочад уживају...
Кад се лепо разданило, — продужаваше Миладин, — ми се дигнемо у манастир. По трави се још блистала роса, а голема дрва која су кружила манастирску авлију, бацаху далеко по мирисавој долини своју густу сенку.
за суву руку, одведите га на најсјајнију звезду, на звезду што данас над Француском сја, оданде ће све лепо видети; голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а њу сјајну: „Ђе се, млада, по разбоју шеће, Те преврће по крви јунаке...
Ретко је кога казнио, и то само клечањем; а кад је била тако голема кривица да се морало и телесно каштигати, уча га кљуцне две-три пута својим гвозденим напрстком у чело, па му припрети
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. — Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити. Ако буде голема, ласно је пократити... А откле ти с тим врећама? — Та однесох оном угурсузу потру.
Чајир му је више села под Космајем; голема просторија, између сеоских њива, заграђена врљикама. Ту је тор за његове овце, ту му пасу, ту ноћивају, ту се музу.
Чињаше им се доста крива. Баш кад уђоше у њу, наиђоше на једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Турци су навалили са свију страна... Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама. Сила је голема. Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! — Добро! — рече Зека. — Још нешто, побратиме!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ ЖЕНИ И Богињо, која си, охола и прека Са једног незнаног раскршћа голема, Први пут изашла пред очи човека Држећи две дојке у рукама двема — И огласила се кроз мрак прве зоре Крвожедним
Црњански, Милош - Сеобе 2
Букнуле су биле на земљи тој, црној, масној, плодној, не само врбе дуж реке, која је сад била, и у своме кориту, голема и силна, него и јабланови, багремови, и воћке, око вароши и у вароши.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад се опева јунак који свлачи свилу и кадифу да би обукао „бугарске хаљине“, песма каже, да се он „учинио голема сирота“.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ОДБРАНА ОД СУЂЕНИЦА 85 4. ОДБРАНА ОД ВЕШТИЦА 86 5. ОДБРАНА ОД МОРЕ 89 ОДБРАНА ОД ЗЛИХ ОЧИЈУ И УРОКА 90 „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ 95 ПРВА ГОДИНА ЖИВОТА 96 ОД ЧЕТРДЕСЕТОГ ДАНА ДО КРАЈА ПРВЕ ГОДИНЕ: ВЕРОВАЊА,
култури, где је главни циљ брака рађање потомства, а женина основна функција да буде мајка, бити бесплодна јесте голема несрећа. У нашој култури једина женска улога која изазива поштовање и свеопшту наклоност јесте материнска улога.
Сан у љуљу, уроци под љуљу! Уроке ти вода однијела мимо твоју љуљу пронијела анђели ти у помоћи били!“¹⁹¹ „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ Још из Старог завета познато је да је породиља која је родила мушко дете
Овај обред магијског чишћења назива се „четересница“ или „голема молитва“. „На четрдесети дан од рођења детета, породиља се најпре окупа и у чисто обуче.
“¹⁹⁵ Када се мајци и детету прочита голема молитва, пре него што оду из цркве, мајка запали свећу коју је кум држао у руци на крштењу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
у торбама купљени житак; женске, осим Милице, кнежеве кћери, бјеху упрћене врећама; оне три из других брастава ношаху голема бремена, јер, по наруци, покуповаше што Божићу треба, готово за све остале Његуше! Кнежева мазга бјеше претоварена.
Јанку се наметну поређење тога попа са свјема осталијема, које је познавао, почињући од свога домаћега патера. Каква голема, управо невјеројатна разлика!
Његова жена Бела бјеше још виша од Живане, голема носа, погрбљена. Имађаху четири сина те лична младића: Грубана, Шћепа, Ивана и Миша.
Иза језера назријеше Скадар. Над њим се наслагала, једно за другим, голема брда, као какве исполинске љестве које воде у вјечито плаветнило! Равница је испресијецана притоцима језерским.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
се сведе на народско поређење, са нотом обавезног претеривања: - Друже, у оније' старинскије' чакшире била голема турина, куја би се у њему оштенила.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
од ови већу, Сва весела па збијају шалу, Па у нишан дуге пушке мећу, Нишан бију, нишан турска глава, Ој Српчићи, голема вам слава!
“ Отац гледну јадно боно дете, Погледа га од главе до пете: „Ришћанице, болест је голема, За њу нема на земљи мелема, Ал' не бој се, све ће добро бити, Само ваља сместа очатити А молитву вељу горопадну.
Још љубну куле дивна Београда, Па онда зађе од голема јада. Ал' уз Дунаво један плови чамац, На среди седи један момак самац, Па гледа тужно онамо назада, Окле га ево
Из ока њему тужан пламен гори, Ал' опет мучи, ништа не говори; Голема туга срца му се прима, Он за то опет прашта злотворима.
Мени се чини: на нешто се спрема, На тајну неку, а та је голема. И када све ја поприватим ближе, Мени се чини, тајна крају стиже, Јер до сад скрива с' на дому својему, А данас
Те пушке чуше, тамо потекоше, Те скоро мртва њега подигоше; А лекар вешти навали мелема, И скоро срасте рана му голема Он виде како Стојан о тле паде, Коњица нагна, и њему допаде, И глену њему у то бледо лице, Што смрт развлачи тако
Сунце пламти, сунце сјаје, Она своју душу даје, Душу даје, не издаје — Де је она већ у двори, Голема је боља мори. Тако тужан, кâ то сада, Није био још никада. Он је глену, ао јада!
“ То изусти, Па се згрози, руку пусти: „Беж' од мене, бежи сместа!“ И отуда јадне неста, Голема је боља свлада Те крај одра клону млада.
Беше тамо млого муке, Звеке, цике, уке, буке, Јоште лишће, трава, цвеће, Од голема стра трепеће; Ма већ прође, све је тио, Бојак давно утолио.
Ао, Боже и Богородице, Помози ми, сиње кукавице!“ Тако она тужи, рида млада, Срце пуца од голема јада. Он је теши, овако је кори: „Мучи, злато, лудо не говори, Та и досад у бој сам одио, Па ти свагда здраво
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад виде да нема оваца, ето њих и на краву. — Ма ко ће ти на краву? — с досадом се отреса голема, прекрупна момчина, један од оних које су, чини се, правили у купусној каци па их оставили да се сами како знају
На глави му столује голема црна јагњећа шубара. — Стој! — службено каже Пантелија и диже руку с дланом окренутим путницима као да им показује
— Једног плавушана, тако, однекле с Баније, трипут сам враћао натраг у колону и опет ми се негдје сакри. Голема ова шикара, згодно се прикрити. — И остаде плавушан? — Остаде тога доста, а шта се ту могло.
— Баш умро, намртав, кућо бакина. Долазим ја из бјежаније, опет ме превукли преко мора, кад пред мојом кућом стоји голема баба, колик пласт, а на њој Данин капут. Ајме мени, ја се пресјекох. Одакле теби, велим, женска главо, тај капут?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
шарну румен отима зори, да ликом сине; Па намет-племе Немице круте, у ког и топа громовна уста, што тамо зјапе голема, пуста, ћуте и — слуте!
споменом стеже, с њоме ми свиће, с њом ми се леже, — ноћас те снива': Не беше Париз, ни светско гледе, жена то беше голема, гола, у крилу чедо скорашњег бола, женино дете; Женино само?
— Шкрипну врата на дворани шумом, шкрипетом, међ довраци јунак стоји с пушком запетом. Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама. Задимио чибук страшни нештедимице, на прозору дим се вије, чак до гредице.
Мој Руварче! не срди ми се, ал' живота ми, — голема, не знам, је ли клетва та, најмањи је бар, знадем, благослов — животом ти се кунем, побро мој, најбоља ти је та још
синајском горостаса, целује му колена, увојке му глади власа са чеоног што се краса до јуначког вију паса око дива голема. „Хоћеш да ти кажем право?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе, а силно грање поломи се и падне доле на земљу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ЗЕМЉА ЈЕ УЗАВРЕЛА ... „Народи ће се закрвити и на земљу ће ударити голема сила. Села и градови ће горети... Мајке ће лудети, гледајући како душмани кољу децу њихову... Опустеће поља и њиве...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Није то листак од ника поља, Већ је то бела авли-марама, Бела Марама, брига голема: Да туђу мајку мајком позове, А своју мајку да заборави; Да туђа брата братом позове, А свога брата да заборави.
205. Љепа ти си, љепотице Ајко! Љуб’о бих те, ама си малена. — Љуби, драги, бићу и голема: Препелица малена је раста, Па умори коња и јунака. И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Крпи мање, док није било више. — Куд ће суза но на око? — Кус петô пиле довека. — Кућни праг — голема планина. — Лакше је сачувати решето бува, него жену. — Лумпују банови, пукови плаћају.
Поље је свуд по сриједи чисто као крпа, а окрајцима по ђе-ђе крваво, које значи да измеђ’ нас и Турака неће бити голема боја, али ’оће неколико окршаја.
Сутра јесте недеља, Јесте да, јесте да! Женићемо медведа, Е па шта, е па шта! Крај голема језера, Јесте да, јесте да! Зêц коло водио, Ију-ју, ију-ју! Ћуран барјак носио, Пућ-пурућ, Пућ-пурућ!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа као голема печурка. С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.
Он похита. Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга. Бељан и говедар довезоше сплату. Оба бјеху гологлава. — Шта то значи? — пита их, мрднувши главом на више.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У том одијељеном и потавањеном дијелу, који је зими загријевала голема гвоздена пећ између касе, полица са списима и пулта с трговачким књигама, сједио је за пространим писаћим столом мој
— Треба се отрести повијести, треба покопати прошлост. Смрт се зачиње и гнијезди у устајалим климама јучерашњице. Голема прошлост зна каткад да прождре и сутрашњицу, као гладна куја младунчад. Будућност припада онима који немају прошлости.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе а силно грање поломи се и падне доле на земљу.
Кад то опази лисица, трчи од медвједа и бјежећи му довикне: — Е, мој медо, залуду што ти је голема глава, кад у њој памети нејма.
— Не смијем, — рече сиромах. Онда онај наћера коња преко воде, а вода голема, па кад је био на средини, вода га скине с коња и однесе; он се утопи, а коњ исплива.
Ћипико, Иво - Приповетке
Крај једнога шкоља што је изгледао при обасјаној ноћи као грдна, голема, грабежљива птичурина, настрадао је његов барк.
Кућице. Вири заклоњена џамија између грања дрвета широких листова. Друга голема капија до половине закрчена голим стенама, иза које се назире поље са дозрелим таласастим житом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Суђено, људи — клеше кроз дувански дим Кариман Кошутан — да ми преко куће и ова голема непријатност прође. Али шта да радим, видите и реците?..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
1893. ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... Имам једну воћку, — граната, голема, На њојзи јабука и има и нема. Оно, што га има, црвљиво ј’ и гњило; Оно, што га нема, — прекрасно би било.
Оно, што га има, црвљиво ј’ и гњило; Оно, што га нема, — прекрасно би било. Воћко моја, воћко, граната, голема, Ја ти у хлад легнем, ал’ ми се не дрема; Обузму ме мисли, да их једва смажем.
И свак би ћутнô да га облеће Рајска топлота духа голема, Признô б’ да Срби имају нешто Што нико други нема. Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем новим!
Остварена ј’ мисô твоја, Мисô дивна и голема: Међу нама биће везе, А даљине нема, нема. Разумеће листак свежи Сваку жилу својег стабла, Спајаће нас електрика
Ти док си крову стража голема — Пожара нема. И усред зиме за сиротана Нађе се штогод и црних дана; Њему су црни, ма да су врели, Ал’ зима има
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Но, бабо, реци, душе ти, која је голема невоља што те до честитога паше доводи?... СТАНА: Невоља, дете, невоља! ТРЕЋИ ТУРЧИН (шапуће осталим Турцима): Ако
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Опет невољи!.... Па, бако, кажи каква је голема невоља што је уза сваку спомињеш?... Да и ја могнем везиру казати... СТАНА: Јединац ми је овде доведен...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Ја дигнем главу и имао сам шта видети. Моравском се долином повијао густ дим, као голема усталасана река, а сав предео преко наше границе, колико се оком може догледати, беше у диму и пламену.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XИX Ево њена марамица, Ево књига драга, Ево њена подножница, Гле ноге јој трага! Све остало као нека Увреда голема, Пак ми виче: Ту смо, ту смо — Ал’ ње нема, нема. „Ви лажете, нема ни вас, Нема света, сјаја!
Спомену вам одужит’ се хтети, То је тлапња слепилом голема... Ал’ ми нико не може отети: Љубити вас — и када вас нема.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала! И поздрави се тој Републици Да ми је мило бреме носити Што ми на слабо раме товари Голема љубав коју осећам За Венецију драгу, премилу. ЛЕОНАРДО: Хвала, Светлости!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И сад у оку њином се одмара Сен давно мртвих северних богова. (1913) ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ Уморно клизиш кроз поља голема Мрк, кô да слава рику ти помела; Твој лом кроз кланце, пун даха с опела, Звони кô одјек напукнута шлема.
Ћипико, Иво - Пауци
Раду, слушајући разговор, сузе облише. Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца. Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...
се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се. Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Њихов противник је редовно био голема брката сподоба, крвожедна људина која закоље противника па после олиже сабљу, никако није био онакав какав је стварно
ту и нашао, али у души ми је вазда зјапила рупа, неспокојство ме никада није напуштало, стајало је оно ту у мени као голема глибава мочвара на јулској жези. Гледам око себе друге људе заокупљене ситним пословима.
Мислио сам да ће чопор ићи у строгом реду, најпре голема веприна, затим крмаче, па назимад и најзад прасићи. Ништа од тога.
је излудело, истопљено је већ муњама, растворено је већ у киши, ништа од њега неће остати, освануће уместо плавети голема црна рупа, од једног до другог руба видика. Сад се сећам: то је то, обамрлост, уснулост. Једва сам се држао на коњу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
закашњење; оклевање, одлагање ЗАРНИ — сјајан, који испушта зраке светлости ЗАШЧИЋЕНИЈЕ — заштита ЗВЕРЕТИЊА — голема звер ЗДАНИЈЕ — зграда, грађевина ЗЕМЉЕДЕЉА — земљорадник ЗЕМНОРОДНИ — човек, смртник ИБЕРАШОВАТИ (нем.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
памћење Из очних дупљи Гледа до на крај света Црна видовитост Између крезубих вилица Заглавила се Голема последња псовка Око смрти зазидане у кули Лобање у месту играју Завршно звездано коло Кула смрти У њој господарица
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Откуд таласи? Зар по води корача? Једва се осмели да погледа наниже. Како би човек по води корачао, туго голема? Али, гле, он по води заиста иде, шуште таласи, а на другој обали реке бљешти замак од кристала саздан.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (радосно се уноси, да што боље гледа у гору): А је ли то та гора за коју се пева: да је голема, пуста, тамна гора? МАГДА Та је, кћери. КОШТАНА (пропиње се на прсте, да би, преко зида, могла што боље да гледа.
И сестра плакала: Јоване, брате, Јоване, Ти си ми цвеће пролећно! (Узрујано): Је ли то, тетка, та пуста, тамна, голема гора?... МАГДА (бришући очи): Није, кћери, није! Није то та гора! А немој ту песму. Друго, весело певај!
Ми никакву твоју песму не знамо. МИТКА И ја гу не знајем. Само гу у ноћ чујем и у с’н с’нујем. А песма је моја голема: Како мајка сина имала, чувала, ранила. Дан и ноћ само њега гледала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
снажан да њима лако пресече везе на рукама свога оца Грујице Новаковића, кога су Турци свезали: Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже довуче до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те пресече
неће у меке душеке, већ му рони сузе више главе; а њу пита војвода Момчило: „Видосава, моја вјерна љубо, кака ти је голема невоља те ми рониш сузе више главе?
Кад јунаку срце заиграло, проговара Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко, која ти је голема невоља, те преврћеш по крви јунаке?
Тако држа три мјесеца дана. Ни ту није голема зулума; Арап узја танку бедевију, наћера је кроз Стамбол бијели, дође право под цареве дворе, виче цара из грла
што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?
Каку сам ти жалост учинио?“ Рече таде Новаковић Грујо: „А мој бабо, Старина Новаче, мене јесте голема невоља: ти си, бабо, друштво иженио, иженио млађе и старије, мене, бабо, не шће оженити ни ђевојком ни пак
то зачу Новаковић Грујо, једнак свлачи свилу и кадиву, а облачи бугарске хаљине, па понесе будак на рамену, учини се голема сирота, право оде у Софију града — да уводи Гркове сватове.
На Цетињи, на води дебелој, онђе бјеху два бега голема: Иван-бего и с њим Обрен-бего, обадва су Турци потурчили. На ономе ломну Шекулару, онђе бјеше Петар Шекуларац.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ Голема је то туга и нужда будавши на земљи рођеним, и сами собом от земље, а небо тражити и искати.
А Јордан заустави се од извора свога и потекло му врати се натраг, да није дубока и голема вода докле се у њему крсти. Горе се заиграше кано овнови, а храстови кано јагањци овчији.
сплетено цвеће и света лоза, господски здржан красни појас по времену с круга света скупљени, од једне капи наспорена голема река, од ватрене искре небесно постало сунце!
И понапре је она глава мотрена гола била, а врло голема за чудо, тако да је могао последњи човек ходити изнутра по њој.
Однеше ту профунту пред Александра крваву; кад он виде то чудо, со тога прознаде, јер без голема боја и крви, град не може се узети. И с крвљу га достадоше.
Него радуј се о том, јер ти имаш такве очи, каквено ангели имаду, којимано се Бог може видети, и скроз којих се тебе голема разума светлост зажиже.
с разлики јеџеци частећи се, хузурно на меку лежећи, — по смрти ома је тако на велико почитовати да јој на име и таква голема и дивна црква се згради. Та исто смисли се, би ли то у вољу било свештеником и свему народу?
И таки диже се голема фортуна, одадна зањиха море, те све оне корабе руске изразбија и широм са свим чином потопи. Цигло три кораба што
Али грех је, рече, голема пагуба! Зато напред ваља да се укаже свима с педепсијом нека се сви не губе у то газећи. И сазнаду то, колико муке и
Ал' ученици гладни томе се нису надали: једно уморни су били, а и врућина око подне голема бијаше. Онде код воде у хладу раде да мало отпочину.
Јер и тако од хуке морске и голема ветра и таласа пронеразни бијаху и заплашени, које ноћна рад прозорја не добро свидла, и са смућње од мора плахе, не
Него како да је голема нека војиштанска стража уређена била капију чувати и свакога не допуштати им унутра, тако и мени нека божија сила
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — тол’ко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама — и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голêм капетал!
— Што искаш, стринке? — Поскочи, дете, до чорбаџи-Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа! Ама брго, рекни, да дођеш!...“ Не прође много а ево чорбаџи-Тасе.