Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ето, драги пријатељу, са тога ми доброга оца осудише на смрт. Са те големе кривице његове морао сам и ја оставити нејаку браћу и родбину и тумарнути у свет, где никога нисам братом и пријатељем
Она ме погледа великим црним очима у којима је трептала суза једна; ко зна да л’ суза бола, кајања или туге големе? — На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа.
Па кад сам у мислима довршила те моје црне дворове, онда сам се мислила: кога ћу да сместим у те големе тавне сводове?... Зар моју љубав?... И њега, мога љубавника?... Тако сам у мислима и заспала.
Пут је онде јако стрм: то је управо нена путања којом без невоље нико не путује. С једне и с друге стране големе букве и растови, и дању је тако дебела сенка да човек издаље једва разликује предмете на томе путу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Нису само имена села него су и топографски називи чисто српски (нпр. Големе ливаде, Трнослива, Бразде, Говедарник итд.). Каквог су порекла Реканци?
На овоме земљишту слабе плодности насељена је већина села. Између ових брежуљака су уске равнице око кракова Големе реке, која протиче кроз Ресен.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Из бројних звучних подударности настао је свет једне поезије, та поезија. Има неке непромишљене, големе радости у начину на који Ршумовић употребљава те, такве, најзвучније риме.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»О Боже мој, пише он, велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце јарко, та колико реда Тако тебе ја седати гледа, Гледа твоје големе красоте Пун радости и веље милоте, Гледа тамо па мисли назада, Како красно бијаше некада, Осети се српске
Ао брате, да големе страве Од громовне силене тутњаве, Ни другога ту бијаше дана, До што муње чињау проклете, Оне са сви укрстиле
де сакривен бија, Ао оцо, ујела те змија, Већ помисли е јадан погину, Ни се мако, нити тужан дину, Та од оне големе страоте Мал' ми душа на нос се не оте, Ох у пакô да сам јадан пао И ђавлу се на рог натакао, На већојзи не би муци
О(д) куће даљне ме је задржала, Но моји поји ода свега неме, Ка себи врела вода ме је звала; Ал' оне ћути не сећа големе, Ватрене мисли чињаше се шала Што онај пут на њему ја доживи, Премда се њему срце увек диви. 42.
Попи само жене граде — Вако цура још остаде. 45. Тако они ту обоје Предивно се осладише И големе пламе своје Нешто мало угасише; Још им срце јако бије, А девојка лице крије. 46.
То почетак би витешки, А поможе Божа воља, Удрише се боји тешки, Па све бољи иза боља, — Али нећу да и ређам, Да големе ране вређам. 24.
УТОПЉЕНИЦА (1.) И Веће звездице се красне Губе једна иза друге, Па сузице оне јасне Од големе роне туге. На сеју им суза пада, Штоно тамо реци шеће, Што је сад још, па никада Више, јао, видет неће, Што им
мома јуначко колено, Јер да беше лошега колена, Када виде јунака мамена Како сину од земље и траве, Би утекла од големе страве, — Цвета једва да се с места маче, Чула речцу, па овако заче: „Здраво, брате, јуначе незнани, Здраво био
Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две големе сузе, Па ондака 'вако речцу узе: „Ох мој сине, знам ја оца твога, Оца твога, побратима свога...
Осман паде, а Омер допаде, Али само на големе јаде: Окресну га Бошко по саруку, Одсече му ону десну руку. Јесте младо јоште момче Вуче, Али гледај како Турке
То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти. А Милета?... Ох, мани ме саде... Ко ће причат те големе јаде? Али ево шта је после било — Но се мени грло осушило...
не када труне, Као трава када киша летна Доле на њу из облака груне: Главу диже, ал' не може сретна Да подигне од големе забуне; Ја је згледну па обори лице На ту земљу пуну љубичице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И ја видим друге пределе, и боје Друге, с пуно сунца, с две големе воде, Где шлепови ниски укотвљени стоје И бродови пуни у даљину броде, Где над мирном водом, у вечери вреле, Бде
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не мари!“ рече Господ престрављеним небесним силама, које кад погледаше на земљу то видјеше големе намете, помислише у себи: е зло је! „Не мари, нека снијега иако га је много!
Он је јурио међу њима, час на коњу, час у колима, пролазећи големе равнице и брда... Најзад стигоше к мору, које он дотле не бјеше гледао. Ту се отискоше у великим лађама.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Од Косова нијесмо никад, јер међу нама и њима није кавге големе ни бивало, јер наши стари изгинуше, јер прегнуше, а ми живимо да трпимо. 4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ — Јеси ли ти из Дрине?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту
из своје башче од најбољег воћа, а једне године каже жени: — Ево сјутра носим цару дуња, кад су добро родиле и доста големе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Не осврћући се, мимоиђе окрајне куће; дохвати се врлетне стране над селом и, замакавши, заклони се иза једне големе, устрмљене стене, с које чобани пазе на стоку.
Често избио би код мраморне големе капије. Ту, иза Св. Софије, пио би воду из султан—Ахметове чесме, — љупке, мермерне, украшене златним натписима,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Како дође амо?“ Запита ме Боже. А ја му рекох: Ти ми поможе! Болове оне, И јаде големе, Које си ми дао, За часак један Под ноге сам мето, На њих сам стао. Тако се дигох И — до тебе стигох.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1841. Никола Боројевић ТВРДИЦА Разболи се ћифто (големе невоље!), Без лекара тешко да ће бити боље; Нападе га огањ и грозница љута, Кажу: — Мећи оцат с квасом више пута,
Мисли бујне и големе Зелен мозак у вам’ роји, Вас штапићи воде слепи У спасења стан тај лепи, Путем пуним црне јаме, Пуним вечне
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ох, сунце, жено, јаох, Светлости, Још не знаш пламен моје милости, Големе страсти, жеље несите, Љубави силне, муке вечите. Још ниси чула — не знаш пакао?
Све беше пусто, немо, дивије... Док се на мору бура не диже, Растурајући бесне валове Големе снаге вољом дивијом По гневном челу мутне пучине — Претећи небу растрзала је Облака црних трудне утробе, Откуда
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и 3емље
Јоване, Милане, Видо, Јагодо, дјецо моја! Не плачите, не јадикујте, већ се загрлите и запјевајте ону пјесну од туге големе... ону велику пјесну од које процмили и дрво и камен, а камо ли срце у човјеку!
Ћипико, Иво - Пауци
Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља. Раде ућута.Али под утиском големе своте, осјети се упропаштено кад, у страху, гледа љетне сиве облаке што над усјевима крупом пријете.
У челу стола посади поп Вране старога фра—Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер отац
другога, трећега дана враћаше се кући са добивеним новцем што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.
дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тренутку извлачио, и ево га где хрипа и кашље, чујем његово кркљаво дисање и зацењивање, као да га гледам док пљује големе, округле, балаве лопте испљувака, после чега вавољи у устима некакав замишљени залогај, гледајући широм отворених
Изукрштане лулице и цевчице повезивале су големе лонце и ћупове налик на напирене мешине гладних пљоснатих носева, исцерених губица и расплинутих очију.
густо ткање од упредене козје длаке, наслућивале под њим мрко, једро зрневље пшенице, слутиле већ дебеле вруће погаче, големе залогаје међу ужурбаним зубима, тешке трбухе, дремеж од тешке ситости, подригивање и зевање.
И прионуће на рад, искрчиће големе шикаре око Саборишта, претвориће у родна поља врзињаке, честе, церове шуме, пусте пропланке, начиниће скровишта од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нуто цару велике невоље! Веће њему неста мејданџија, све погуби црни Арапине. Ни ту није големе невоље, ал' с' опреми црни Арапине из приморје са бијеле куле: он с' обуче у рухо господско, а припаса сабљу
Од жалости јунак и не чује, он не чује што беседи Ива, већ салети своје чедо Иву, салети га да одсече главу, Ето Иви големе невоље! Оће јунак да изгуби главу, да од кога, већ од бабе свога!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ноге ка ступци од чисте мједи блистају се, Глас му је говорљив тако чувен Кано кад многе воде големе с брда хукте. И у десној му руци држаше седам звезда.
Дошли сте сагледати ову нашу земљу да је предате вашем цару!« Нуто изненада големе беде! Рекоше: »Што нас то снађе!« Таки се сетише да су згрешили што су од свога им брата упословали и оно их зло онде
другоме што разбира у плаху пронеразљиву страху говора кога; други друго све виче; нит' се што може право дочути од големе хуке и буке морске ко што иште, што ли вели.
Из големе невоље и многа жеља произниче. Податљива рука никад празна не остаје. Ка слепац — без очију и у подне. Млад делија
ти се дивна девојко што се још толико смућаш о мени и бојиш се преваре кад ја нисам земљаник него с толике големе висине горње сишао сам, те преда те дошао божију тају указати теби.
коме немилостиву господару и међ злим чељадма био би, пак би се привикао већ тамо стајати и почео би себи обашка неке големе дворове правити и зидати велике полате, — не би ли му се зато сви мимоходци и прознанци ругали?