Употреба речи големоме у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Имаш ли оца и мајку? Ил’, можда, брата старијега? — Никога немам, непознати пријатељу, на големоме свету никога!... — Глас јој је задрхтао, а по мирним цртама лебдео је неисказани бол уцвељеног срца.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

А тако ти славе старе, Коју данас под облака Диже твоја мишка јака, Ово носим млада твоме Ја јунаштву големоме. Прости, ћако, од онога, Знадеш, узе ја старога, А ти, деде ову једну!“ — Вођа испи чашу ледну.

Спава јунак, ватра крај њег' тиња, Чувај, Боже, дивна ми Србиња! Једва зори, ал' он већ на ногу, Па се моли големоме Богу; Шару лаћа, баца је о рамо, Гором шеће и тамо и амо; Шеће јунак, ал' не мисли кући, Још он мисли штогоде

Ћипико, Иво - Пауци

Колико талијера могло би у њу стати? Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.

Нашега свечара могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо, — и показа руком на њ, — око кога обавио се бршљан и окупили се закржљали

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности