Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Последњи отпор српски у Банату беше на Томашевцима. Мало се јунака скупило да голему силу маџарску са свога огњишта потисну — ал’ залуд борба!
Осећала сам како нам се сузе уједно слевају. Баш као малени потоци што праве голему реку, тако су и наше ситне сузе створиле море заједничког бола.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
је дело, вели, у себи врло деликатно, то се каса султана и његове внутрености, „а ми смо са Отоманском Портом у врло голему пријатељству”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Препентраше се преко једне врлети, па се спустише у неку широку, голему јаругу. Чињаше им се доста крива. Баш кад уђоше у њу, наиђоше на једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Господ ме сеја целом шаком У часу светлу и голему, Да будем јутро дану сваком, И његов глас и кључ у свему. На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дете такође окупа и повије чистом пеленом па у пратњи бабице одлази у цркву да ’вади голему молитву’.“¹⁹⁵ Када се мајци и детету прочита голема молитва, пре него што оду из цркве, мајка запали свећу коју је кум
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ха, попе Марко, соколе, шени! Поп убрза корачање, сви остали за њим. Кад стигоше под голему пећину што зја у брду над путом, поп стаде, хитро сними пушку, натегну је и викну: — Ко си?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја сам се трудио описати неповерење драге у љубави и верност драгога, и њену голему љубав према драгоме. Колико ми је за руком испало, судите.
Ал' Бог моме не слушао младе: Плаим кроком коњиц пољем краче, Па у гору зелену замаче. Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору својему; Бог би дао, те са грђи јада Нигде никад не сузила млада.
Веће свану, веће сунце грану, А јунаци слазе низа страну, Страну једну голему, високу, Гњевну сузу у јуначком оку. Они виде јаде пред собоме: Дим се дигâ ка небу ведроме Са сви страна са равне
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и пренемагао се да збуњеном интенданту тек наврх брдске косе коначно постаде јасно да умјесто краве води са собом голему доброћудну момчину. — И-их, убила га света Петка! Разочарано се обазре на остављену долину.
— Шта је, бако, каква је тебе невоља доћерала? — Ћерам ја, душо, њу, пензију, невољу моју голему ево већ друге опанке дерем, а опет се нијесам с мјеста макла. — А око чега је запело, бако?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Нећу вечерас да се враћам и видим С тобом. Ко зна шта после... само Бог срећу нека вам дâ... велику, голему... Нарочито теби. А њему, већ — и опет је показивао напоље, на мужа јој: — он је сада и онако срећан.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' кад је зверски разабрала смер што старчева јој дава понуда, одуста зазор, страшчад посукта кô добра пашчад на голему звер. „Будало стара, кукавицо сив! Самсона — ја — да издам — оманом?! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Почеше да севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула. Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
таму, Гледам, гледам на високо, Гледам у то сетно небо, У то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, у празнину ту голему, у тај уздах грдни, хладни, Гледам у ту сету нему; Па то ми је сада лепо Па то ми је сада мило Као да ми никад
Ђ. Јакшић XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ Бејасте ли, браћо моја млада, Да л' бејасте ви на гробљу када, Ај, на гробљу, на голему! - Та увек смо ми на њему!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Паре пријатно звекнуше, а ја се не могах уздржати да своју голему радост обуздам и насмејах се пре него што се он ухвати за кваку да изађе. Петнаест динара!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Чим се ријеши питање хљеба, требат ће већ једном нешто учинити, подузети једну голему, колективну, свеопћу акцију против смрти. То је најпрече, то је најважније, послије насушне корице круха.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Почеше па севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула. Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку.
Ћипико, Иво - Приповетке
Цура, по причању других, замишљала је море као неку чудну, голему, немирну локву, али ово што јој је сада на догледу беше, преко чуда, нешто чиста, жива, сјајна, што се не може да
После опет лута поред старих, нарезаних зидова и посрнулих кула. Прође кроз неку голему капију, па се спет нађе у муслиманском кварту.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Као да му је досадно, као да се од нечега стиди; у лицу је опет блед и снужден као да на души носи голему, тегобну тајну. Тежу од ових планина, које су се онако сурово наднеле над манастир.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Гледам, гледам на високо, Гледам у то сетно небо, У то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, У празнину ту голему, У тај уздах, грдни, хладни, Гледам у ту сету нему. Па то ми је сада лепо, Па то ми је сада мило...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
новом злобом журно умноже; А ако треба гнева, пламена — У грудима им муње доносим, Па нека муњом братске освете Голему хрпу своје мрзости У згарајући пламен поджижу; А треба л’ сабље — брат је доноси, Да својом руком брата покоси...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Огласите својим црним гуком и јауком на све стране свијета несрећу моју голему и погибију краљевине моје и лепоте моје!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
бабинама (Вук, Пјесме, 1, 679), боб не служи за гатање, него је симбол семена из кога се дете зачело: »Ој, на делу, на голему, боб се зелени. А ко га је посејао те се зелени? Ранко га је посејао те, се зелени; Ружа га се назобала, срце је боли«.
Ћипико, Иво - Пауци
за инат тога дописа, опћину, у којој наставају већином хришћани, чисто хрватском, и наручише за опћинску дворану голему Старчевићеву слику.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На Богдановом лицу, што је дан више одмицао, разрастало се очајање које је пред мрак личило на голему модрицу од убоја.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Со тога посла на голему и честиту гласу оста Гедеон. КАКО ЈЕ УЧИНИО ФИНЕЕС НА ВОЈСКИ Једнога од своје им војске смотр(и) с поганском
ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ У ЦАРИГРАДУ Премудри Лав, грчки цар, унутра у Цариграду, прам апостолске цркве наблизу сазида голему и дивну цркву.
Каде која злоба и пизма каримна једнако усели се међу људе, и међу свештеници, онда духовни кораб, света црква, голему беду пати и потапља се.
мученичаско свето место, уочи њихова на стану тога свечана года, учини на мору велику фортуну, студено време и плаху, голему умножи пљушталу врло кишу, тако да нико жив од људи ниоткуд с јабане и ни од које стране, није могао тко доћи у
бистрина и талас тихо подузимајући кола и где пливају кола и коњи, где опет газе, и тако с миром збогом прођоше ону голему ширину водену. Стиже у своју му онамо земљу, дође у Илирик.
Ја ли и то, ноћу кад се састану на мору бити се бојне галије, на голему ветру и таласу. Те стоји хука, бука, праска, јека, пљусак од весала и таласогрухања кораб о кораб, пушака пуцање и
И земљодржцем, господи, бољаром, кнезовом, да се смотре, ко им даде ту голему владост и поглаварство над народом, кад су и они такви трули и смртни људи ка и сви остали што су!
Благо што се више множи то више пакости сконаториоцу, а књиге духовне, стичући их, голему хвајду доносе у њих привирџији.
Тако ти је и господин Бог учинио, те понапре учини горућу голему ватру, после из ње свако то горње светење на небу ил' да речем под небом кано свеће да озгор из висине светле доле на
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам? — Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем... Оно моје брљиво дете... Манча де...
Њекња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија. Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку. Причаше ми човек све... Сал што не плаче кол’ко му жал дође и тешко! — Е, е!
И ја ћу такој напрајим... Сал ако ти искаш, — ласно за све! Ја си имам голему роднину... Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање... Од кога те стра’? Кој ти што може!
Па ти ли си гу керка? рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре! Зар тол’ку голему керку има Бела?! Знав’ам Белу Стојанчину... Познавам ти мајку!
— Бре! Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа. — За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста педесет.