Ћипико, Иво - Приповетке
страсне омладине што се мијешају са шумом борова изнад врела и лаким отицајем воде, над којом стрши мрки град и пуста голет. Заграби сићем и у узбуђењу због данашње вијести враћа се кући.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 И чудом, у непроход ме сплету, путање исправе се криве; и радосница суза ороси ме кам. 4 И кроз голет ме, у маху, дах заструји априла. У самоћи то не остадох сам: тајно је кроз потаје моје, знам, нога њена била.
Кочијашу друже, који ли пут нас ово домами сета У голет овде? Скитницама се назвасмо, друмска нас попала сета, Путка и Ждрала сатре нам пут, и кола, кочијашу, Где
пристај за мном улудо, Но за времена, друже, врћи се док имаш камо, А мене остави сама, сам да очајам овде: Годи ми голет ова, Из травки мирис је овде на моју сету, Болују моју бољку.
Ћипико, Иво - Пауци
Гледа на свој шумски одгојак: око колибе, како лијепо напредује. Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа кад је ту голет била.
се спушта лагано, и не опажају да је најприје захватио долове и драге и узлази, ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. А и говеда, викла јари, враћају се с паше.