Павловић, Миодраг - Србија до краја века
да предузме нешто пре но што дође зима и заиста док су облаци ниски он стаје на место високо на врх који се зове Голија попут воденог стуба који на ветру говори као да је од шупљикавог метала тако и сија и каже врло јасно да је чуо
Планина никад није била голија. Тишина тихост наших гора песма је прошла на цркви се затворила врата ветар се слегао у неки пањ исклијало је