Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: А како ћемо ући кад смо непознати? АЛЕКСА: Опет си заборавио: алат чини занат. Ја ћу бити барон Голић; ти си мој бединтер. Какав је газда, онако ћемо се и владати. Ако буде девојка у кући, знаш како треба.
Ајде, стави се у позитуру, пак да им јавиш визиту од барона Голића. МИТА: Али зашто баш Голић? АЛЕКСА: Име не чини ништа, него титула. Одлази!
4. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА: Барон Голић своју препоруку шиље и жели Господину Марку Вујућу, као најотмјенијем у овом месту лицу, своју визиту учинити.
ЈЕЛИЦА: Нама ће особито драго бити. МАРКО: Барон Голић? Откуда је он? МИТА: Он је из Волхиније; и сад прави лустрајзе. МАРКО: Па шта ће он код нас?
ЈЕЛИЦА (отвори врата): Ја сам вам казала да ово није тај господин. Ово је барон Голић. МАРИЈА (уђе у собу): Пустите ме само да се с њиме разговорим... Алекса!
МАРИЈА: О, господару, добро ја познајем његово лице. ЈЕЛИЦА: Ово је барон Голић, мој будушти супруг. МАРИЈА: Барон Голић, ваш супруг! Дакле и ваш супруг?
МАРИЈА: О, господару, добро ја познајем његово лице. ЈЕЛИЦА: Ово је барон Голић, мој будушти супруг. МАРИЈА: Барон Голић, ваш супруг! Дакле и ваш супруг? Мени је однео хиљаду форинти, а шта ће вама однети?
Моја драга, нећете постићи оно што сте наумили; на мене је једну пала та срећа да будем госпоја од Голић. МАРИЈА: Ја вам честитам такву срећу; него се бојим да Голић не оголи и вас као мене. ЈЕЛИЦА: Немојте се бесорговати!
МАРИЈА: Ја вам честитам такву срећу; него се бојим да Голић не оголи и вас као мене. ЈЕЛИЦА: Немојте се бесорговати!
Не убијај срећу тој девојки, него сврши, кад си јој обећао. А што се твога имена тиче, морам се смејати; голић си и по себи, шта ће ти јошт титула на то? Твој искрени Пабић.“ Но, господин барон Голић?
Твој искрени Пабић.“ Но, господин барон Голић? МАРИЈА: Ви видите да је то писмо мене ради писано. Пабић је мој комшија, и човек поштен, коме је врло неправо што је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
дочекати; и хорјатин, да речем сељанин, варошане и грађане почастити; гладан сите засмочити, жедан пјане напојити, голић одевене преобући, туђин, незнанац, ништо човек домаћине и кметове к себи на стан принудити; неваљали просјак богатице
Кад му није то за невољу трпити? Где ли пак љути и пуки голић, јоште болестљив, ако би и врло то желио и захтевао онако држати се и носити као неки бољарин, — ал' никако му не може