Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гледао сам тамо у даљини подгорачке и сумраковачке планине.... Оно голо тавно стење плави се у сивој даљини; само онде где сунчеви зраци допиру, видиш као неке беле куле — то су стене од
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
није више планински венац, ни морска пучина, ни на пучини постављен свадбени сто; цео мој видик сад је ово голо, ољуштено, јаје, на које веје со.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Казују да је преко 2800 Турака погинуло, и оно што је утекло, на добрим коњима, — а пешак слабо је утекао, и то босо и голо и сакато.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он онда полако, полако — при крадај се све ближе. Учини му се најпре зец је. Кад тамо, има шта видети!... Голо, наго голо дете, све чупаво а репато, врда око жбунића. Трже се Радош и стаде.
Он онда полако, полако — при крадај се све ближе. Учини му се најпре зец је. Кад тамо, има шта видети!... Голо, наго голо дете, све чупаво а репато, врда око жбунића. Трже се Радош и стаде.
Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе навише. Вика и пушке, рекао би, све за њима. Кад избише на Голо брдо, застадоше. Сви једва дишу колико су се задували.
И тако се Овчанци кретоше кући с младожењом и невестом. Зарожани их испратише чак горе До на Голо брдо. Ту се лепо ижљубише и расташе као пријатељи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Додијало нам свима! Не можеш сербез вечерати од њих! Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи. А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго! Не смеш чељадета у кући задржати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
који је бог те пита с које стране пао и заллео се у грање са којега је лишће давно отпало, а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године, до лета, кад дрво озелени листом, и кад се накити миријадама дудова плода.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Бога ми милога баш никога не кривим; а моја кућа увак ледина и шатор, час Пасуљиште, час Голо Брдо, час Парцански Висови, час Врапче Брдо и шта ти ја знам и ништа од свега не разумем јасно, него видим да болујем
Дођи, ох дођи, они те чекају, твоји дивни црвени цветићи. Па кидам и цепам све са себе, гледам своје голо тело и као луда тражим, вриштим, хоћу твоје пољупце, твоја густа. Ох, дај ми твоја уста! Боже смилуј ми се!
брз, пун иловаче и црвеног шљунка, поток, она на том потоку, замућеном крвљу, угледа једно бело, до појаса потпуно голо, тело сасвим размрскане главе. Ова патрола застаде и загледа оно тело, па се прекрсти и оде даље зверајући унаоколо.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Е, господин нотариус, сад је погано свет; само новци! Ето ја узео сум без крајцару, голо, сирото. Ама сад, како ти дођи у кућа, не ти пита: „Како ти је кћи!“ нега: „Колико даш?“ Откуд ћим да дам кад си нема?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он има извештаје руских официра, да је Чрна Гора голо стење, сиромашна земља, а владика прича о лепим, широким, пољима, плодној земљи.
Иако се каткад њено лепо лице мешало, у сну, са лицем госпоже Евдокије, као и њене тужне очи, иако се каткад њено, голо, витко, тело, мешало, у сећању, са снажним, дивним, ногама Божичке, та мртва жена би изишла, и из те мешавине, бела,
Шевич, кад то чу, добаци да је његов рођак чудан светац, а научио је да јаше – у својој Црној Бари – на голо, на грбачи кобила, кад их је водио на воду. Па се сад препао.
Па се сад препао. Виткович је, смејући се, тумачио Костјурину, и јахање на голо, у Мачви, и географију Црне Баре. За Костјурина, то је било непознато место, као да је на Месецу.
Очи су јој, кад јој дете показаше, биле пуне суза. Она је, једина, запазила, колико је новорођенче ситно, слабо, голо, ружно, као што су голупчићи у голубарницима.
Нити живе слике, љубави Марса и Венере, на којима је све, и мушко, и женско, скоро сасвим голо. Нити сатове, из којих излазе анђели трубачи, да сатове одбију и одсвирају, или петлови, да их откукуричу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Као под ударом мађијског штапа ишчезавају шуме, пашњаци и простране ливаде Рашке; земљиште је голо, кршно, а траве има само у пукотинама кречњака и у шкрапама, а ливада једино по дну вртача и увала.
Идући од Прилепа преко преседлине Присата за велешке области Бабуну и Хас најпре се наилази на голо земљиште које се благо пење, начичкано гранитним блоковима чудних облика, затим на хридине од кристаластих шкриљаца и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
играла »Тинтарела де луна« окружена задивљеним гледаоцима, сама, у једноставној ружичастој хаљини навученој на голо младо тело.
Личили су на крдо ухваћених, ружних звери. Бел Ами се најежи када га дотаче нечије голо раме, а сасвим укочи када отпоче гурање по бетону уз мутирајућу цику и чудно, полупедерско узбуђење на ивици хистерије.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свет је то што је, непосредна чулна представа; голо постојање једно је од највећих чуда, па је излишно тражити његово више значење. Дечји свет је свет без Бога.
Чини се да читаво то голо поле са својим ријетким сјенама и сувим каменитим понорима с времена на вријеме започне некакву своју бескрајну
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху. То беше први снег.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
О чему сниваш кад се не њијаш? Је л’ те рођено копље проболо, те од белине рођене свијаш самртни покров на тело голо? Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Пахне духан из сукненог гуња. Залелуја кућне душе мирис. За зрцалом гранчица од дренка. Голо тело - јабука руменка! Уздуж собе пукнут мограњ, гримиз. Руј-стидница зуји о вретену. Веје перје - зујац у рефрену.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
се стаза низ камен крти, испод ње клепет дивовског млина, кашикар точак хитро се врти: капљице праше о стијење голо, омајом игра вилинско коло.
ВИЛА У глувој ноћи, у кругу млина, мећава густа повела коло, у пустој шуми повише млина дрвеће цепти, само и голо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Него, боли ли те трбух? — Не боли — промуца Јела и журно навуче блузу на голо тело. — Знаш... немам сада лекова, али вечерас ћу ти пратити. Узимаћеш на два сата кашику, знаш...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ветар студени душе, не стиди се мене, нема душе, ни закона ни части, над болом има власти још само тело голо. Све што сам волео умрло је вичући име моје, а ја му не могах помоћи. Збаци одело своје.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ал и камен му беше ложе меко... Једанпут простре тело своје голо На џбун некакви јалов, трње неко Што га је пекло, ко иглице боло.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПОРУКА Не, друже! Нека и то знаш на крају, Да ништа не мрзим што сам некад вол’о. Ако је срце сад пусто и голо, — Бедници се само и ништавни кају.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ватра и ватриште) 64 — Говори без уста и језика? (Перо којим се пише) 65 — Голо момче проз гору промаче и изнесе косу у зубима? (Звоно) 66 — Гора овуд, гора отуд, међу њима змај лежи?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ако за реч већ нема спаса О дај ми бар успаванку без гласа. ПЕСМА И СМРТ Ова песма нема оштрих зуба, Све је у њој голо ћутање и мир И спори долазак до последњег руба Испод кога мами хладан дубок вир.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Корито се смањило, и она, у облачићу паре, на својим рукама виде дете, голо и дебељушкасто, с белим жиром међу ножицама пресавијеним у коленима, маше ручицама, миче усташцима као да јој нешто
Вукашин, сав увучен у капут с подигнутим астраганским оковратником, застаде пред добро знаном капијицом: кроз голо грање дуњâ жутњикаво је пиљио прозор. Увек је касно легао, а рано устајао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Киша. У овој бескрајној помрчини не види се и не чује ништа сем кише, која зврца голо грање и суво лишће. Где ли су сад Арнаути? А где сам ја?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Изгледало је да јој нема краја. Као потоп. Најзад је замукла. Крошња брончане зуке, која као да није звук већ само голо трептање зрака, држала се још само око звоника; кроз њу су се залијетале са својим црним цијуком седефасте стријеле
мекоћом својих пупова осјећа сваку нову угоду, сваку промјену у животу зрака, а да притом ништа не чувствује. Голо осјећање бивствовања.
Нека мноме протјечу осјећања, нека забљесну осјети као рибице што сребрнасто стругну водом па нестану. Голо осјећање бивствовања. * Да, нека потраје тако, нека само потраје тако! Јер збиља преуморан сам за друго што.
Ћипико, Иво - Приповетке
И чисто јој жао што се преда њу доставило оно голо високо брдо, иза кога је сигурно доре и камо ће она домало отпловити.
У љето, чобанче би, по обичају, па жалу голо скакало и купало се. Тада, гледајући га, она би се изула, подигла скуте и загазила на плитко.
А послије, кад сунце јаче упали и голо чобанче тако прожиже да му кожу на леђима пече, заклонили би се међу хриди, уживајући у благоме хладу на влажноме
— чека га, а мале, упале очи сјаје се и изражаја су као да увијек нешто истражују, па не зна куд ће с њима; лице му је голо, а руком се држи за подвољак што га нигда не брије. Дум Андрија, кад га опази, сјети се и пожури боље.
А стара, пошто све испи, леже. А он седи још и гледа у голо огњиште. Да је жена му код куће, онако накресан легао би уз њу, испод једне кабанице, као обично кад се из вароши
Краков, Станислав - КРИЛА
Устављени војници се подигоше, и почеше скакати са камена на камен. Вода је весело носила голо мршаво тело. Спасени рак се радовао под каменом. Последњи војник, који је прешао реку, претресе пусто одело на обали.
Тужно блече овце по бачијама. Код двоспратне куће је пуцњава све јача. Само се једно мало дете, све голо, мирно игра на буњишту. Вичу нешто.
Ивон се тек тада сетила, да се извини лекару што је дошла само у лаком кимону, кроз који се прозирало њено голо тело, да обиђе овог тешког рањеника. — Ипак је умро, додала је убедљиво. Онда су сви пошли.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
подноси спокојно призоре који би га у мирно време најдубље потресли, те стога и ови ноћни препади, кад се ограниче на голо кварење одмора пушчаном праском, губе своје дејство, чим се човек мало навикне на рат.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Сузу сажаљења? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесте, Радошу! И обећа послат нам оружја. РАДОШ: Обећа нам — голо обећање. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И послао је Пет хиљада пламених пушака. РАДОШ: Голем је поклон, кнеже, Сиротињу ће нашу убити.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Та силесија прође испред нас, док би чојек ударио длан о длан. Голо, јадно, чемерно, бјежи, не осврће се... Један, сирома, ижеднио, лијепо му пјена тргла на уста, сврати се оном точку
Ћипико, Иво - Пауци
Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој шуми .... Па ја и не браним да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла
Обоје, к'о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља. Сигурно их је мајстор угађао...
— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива. — Да, пресвијетли! Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Уосталом да се ослања само на Њега отишао би на неку ледину, рецимо на неко голо брдо, ја ово размишљам онако узгред, причам што ми прво падне на памет, хоћу да кажем како би ваљда било мудрије да је
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но те лектире већ ми душа сита, Сад читам Повјест древних Абдерита. 4. Но почни, музо. Хладна јесен влада, Кроз голо грање влажни ветри бију; Небо је мутно, киша мирно пада, На пустом пољу гаврани се вију, А црна Дрина хучно се
Ал' данас зачуђен стаде Кад његов пијани поглед на цветну обалу паде. у густом папрату доле он голо детенце спази, Што босом ножицом својом безбрижно обали слази И церека се гласно.
„Чиј' си“, рече му најзад, „кажи ми, детенце драго, Имаш ли оца и мајке, ил' барем тутора свога, Кад голо и наго скиташ?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сутрадан, Павле је лежао у постељи, а Бранко је морао сам на вечеру с матурантима, односно студентима. Магла. Голо грање се пробада кроз маглу као страшила. Паланка је сва зловољна. Треба дрво набавити, треба ципела, треба одела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
али... изволите на посао! Ћутећи, излазили су официри. Магловито ишчекивање постало је сада голо збивање. Можда су и они помишљали на узмак, али су избегавали и претпоставку да би једнога дана могли уништити оно за
А када они челни крену, последњи тек седају да се одморе. Голо стење штрчи из земље, наборано и нарогушено, као да се сва земља најежила.
Свако јутро пред шатором лекара читава поворка војника. Свлаче се за преглед на пољани, док хладне кишне капи росе голо тело. Прича нам после лекар: — Њиховој болести не помаже аспирин, ни кинин.
Напред се испречио Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и вињагом, а над њим се натквесило Голо Било, суво, мршаво, пуно трошног стења, што одилази у дубодолину као каква река... Онде Ветреник.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
охоло И коракнути на четири стране; Љубавно дише моје село, Лавеж се паса с бостана разлева, Ко злато ковано плашће голо. Одакле зора ће да сване? Одакле зора ће да сване?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Једна овца сива У базену плива Један храбри слон Трчи маратон Један пољски цвет Игра рукомет Једно птиче голо Воли ватерполо Један љути рис Обожава клис Један жути нар Пао у бунар ГАЈИТЕ ПАТКЕ Док звезде сјаје Патка
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Е, то је већ нешто! — дочека Мачак с одобравањем. — Нек пође она с Јованчетом. — А на Голо брдо? — кисело упита Стриц нељубазно мјерећи Луњу.
— Шта је сад оно?! Уз Голо брдо милила је некаква мрка громада, нешто као џиновска корњача, као пласт суве папрати, као неки таман ћубаст жбун.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Исто толико боји му се мати да не би огладнило, те јоште како устане из постеље голо, неумивено, неопасато, или му лежећи у постељи — таки му уклопи комад у руке.
К'о шиба; куд ветар духа, туд се она гиба. Кад стане узбрдо зјати, онда ће знати. Ако је и голо, ама охоло... И ђавол тирана не може стрпити... Високо су ваши носови... Не стоји поштење у узрасту.
Зла је невидовница посленику се за својом муком дертити, мотрећи на њиви голо стрњишта, празан клас; што је кротка киша изгојила, оно је плаха разнела и сабила, тако да жетиоци ни руковети не могу