Употреба речи голобрадо у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А бијаше лијепо, голобрадо момче тај Мишан! „Бре, дијете, не срамоти ме, јер ћу те...“ Крцун не доврши, но видјевши да се „дијете“ опет стало

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

У водени понедељник Дошли су јој поливачи, С њима Момче голобрадо, С црним оком, црњом косом И руменим образима, Руменијим усницама, Танког стаса поноситог, У везеној стајачици.

Младо Момче голобрадо Несташно је и одвише, Као јагње умиљато, Ал’ тим мање милостиво. Свака мома која хоће Да не буде поливена Мора

Ако с воле откупити, Само ће се дат пољубит; Што се узме, то се не да: Пољуби је младо момче, Младо Момче голобрадо.

Све играју за ремеке, Ал’ ји једно надиграло Момче младо голобрадо. Која мајка то видила Момче младо голобрадо, У себи је помислила: — Да ми хоће зетом бити!

Све играју за ремеке, Ал’ ји једно надиграло Момче младо голобрадо. Која мајка то видила Момче младо голобрадо, У себи је помислила: — Да ми хоће зетом бити!

Која вид’ла поличарка Момче младо голобрадо, У себи је помислила: — Да ме хоће заискати! Млади људи ожењени И момчићи за женидбу Који данас ту видише Младо

Млади људи ожењени И момчићи за женидбу Који данас ту видише Младо момче голобрадо, У себи су помислили: — Да се хоће оженити!

Момче младо голобрадо Умиљато и несташно, Али притом и паметно. Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да

Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да поред ње коло игра: Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, Ал’ узима Цвет-девојче.

Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, А узима Цвет-девојче. Кад се сташе окретати, Проговара младо момче: „Чујеш мене,

У то доба пред њом било Момче младо голобрадо Са уснама руменијем Од црвених јагодица. Кад су клекли на јастучић, Уста устма приближили, Помислило Цвет-девојче

Ако ме је пољубило Момче младо голобрадо На водени понедељник, Што ј’ узето, није дато; Ако сам ја пољубила Момче младо голобрадо Уз ту игру јастучића,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А да ли се ње сећаш? Не смеј ми се. Две године пливамо у крви, па си можда огрубео. Али ја те замишљам увек као голобрадо момче, које поцрвени кад погледа жену. А теби сам се једино поверавао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности