Јакшић, Ђура - ПРОЗА
упропасте, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, молиће за милост, за једно парче хлеба, а газда ће му дати...
— ’Оћу, господине! После тога капетан зовну пандура. Пандур уђе гологлав, стане, ћутећи, насред собе и чека капетанову заповест. — Има ли ко да чека?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Скини капут, засучи рукаве, узми ашов, будак ил мотику, и, засуканих рукава, гологлав и бос, под којом хоћеш од ових букава копај, ископаћеш: иструнулу чизму, зарђалу цев, шуноглу, пређицу,
5. Пиљарица ми изручи, у слапу, кило шљива с кантара у капу! У сенци градских планинских масива, идем гологлав, с капом пуном шљива! Уместо сумњивог знања и памети, капа ми је препуна плавети! 6.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Хајде, па што Бог да. Каза ми Арса, да не ваља у скут љубити као везира, но само се гологлав поклонити. Кад уђем к цару, ја тако и учиним. Код њега стојао је толмач. Пита ме: ,Јесте ли ви Алекса, кнез ваљевски?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро јутро, господине! — поздрави капетана, па стаде гологлав и снужден. — Бог помогао, Симо!... А које добро? Што си се окуњио, болан? — Зло, господине! — утањи Симица.
Станиде, чико!... Држ' се, Срдане!... Не дај, кмете!...« Еле, бише се до миле воле, па се разиђоше куд који. Неко гологлав, неко нарамује, неко се пипа око ре бара. Кмет уђе у кућу да се умије, јер сав беше изгребан по лицу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: — На — вели - рајо, водај ми опанке! А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији... То се зове „водање опанака”.
И упутише се кући Ивановој. Обојица су ћутали као неми... Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима.
У кући није било никога... Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци. Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... Маринко стаде трљати очи.
Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен. Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. — Мехо!... Ибро!... Асо!... — викну Крушка.
Страх неки обујми Ивана. И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше. Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао... Али нигде никога.
Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. На прагу их дочека Милош гологлав. — Добро вече! — Бог добро дао! — Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. — Добрим свакад! И позва их у кућу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У тај пар гологлав Благоје истрча из механе. Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко!
— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук. Радоје опали из двоцијевке. Поп гологлав потрча пред кола која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На вратима га дочекује Неца гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: »Хе, шта знате господин-попо, грешни смо људи!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па командант ободе коња који устежући се и фрктајући прође лешину. И колона по један продужи пут. Само Јуришић, гологлав, блед, набраног чела и згрчен оста онде...
Африка
Догоди се да понеко има тако чудну конструкцију да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и
Око њега врзмају се жене, деца и коњи. Силазим одмах да га поздравим. Он, гологлав, пристаје да га сликам пред двором, близу престола, који је у ствари сасвим ниска грађевина, као неки хладњак на
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није прошло више од неколико минута, а чело пука изби пред капију. На челу формације, јахао је мајор Трифун Исакович, гологлав, са раном на глави, на којој се крв била усирила, али се још црвенела.
При изласку из кола, први пут су морали да га воде и подупиру под пазухом. Био је гологлав и дисао је тешко. Кад је угледао Грка, он застаде и задржа на њему поглед својих великих очију, неколико тренутака.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Доба кад су и мене шишали на нулерицу, а ја бос и гологлав трчао након пљуска, било је далеко иза мене. Оно које је наилазило није нудило богзна каква усхићења.
Црњански, Милош - Сеобе 1
За неколико тренутака, кад је поп појао, стаде иза ковчега, гологлав, и Аранђел Исакович, под неким кровом пуним голубова и обрати на себе пажњу. Био је неиспаван, оронуо и смежуран.
Стојећи гологлав, у трему, он је мирисао ноћ која се спуштала, као пас кад њуши неког, који издалека прилази. На дну видика пушиле су
Коса му је падала на дебео, пљоснат нос, и такав, без високог клобука, гологлав, не само да више није изгледао јуначина, него се чинио готов на смрт.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ми смо умолници! — Ако је тако, ево ћу и ја вас слушати гологлав! — рече он и скиде калпак. Мргуд настави: — Ти лијепо знаш, синовче, да је твоја радост и наша радост, да је твоја
— рече Маркиша Стевов. — Не помињи га, а сан испричај! — нареди вођ. — Усних гдје један од нас силази низ планину гологлав, а на њему је бијела кошуља до глежњака, бијела као снијег, а на леђима црвен крст, а за њим силан народ носи крсте и
Милићевић, Вук - Беспуће
пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касније изишао, сав уплакан и гологлав у башту.
Он запали свијећу и отвори врата. На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Одједном с онога кревеца, изнебуха, попут опруге, одскочи командант Миланчић и за трен се нађе пред сељаком, онако гологлав и у чарапама. — О, мајку ти твоју, а ја све мислио да нијеси ништа урадио, па ми те било жао што те толико туку!
Послије десетак минута, изгребан, гологлав и само у чарапама, Микан допуза уздуж зида до братова заклона. Јоваш је лежао наузнак, као да се одмара.
Је л тако? Малишан се насмијеши као да је нешто разумио, кад у собу упаде гологлав старији човјек, разбарушен и необријан, с метлом у руци.
— Аух, сто му! ...А ко му је сад тај Васкрсије? — Онај мали. Он га тако зове. Командир затеже униформу и гологлав излази напоље.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он оде до бербера, каже му, шта му је Тода наручила, овај га тад узме и накаради. Кад буде готов, Димитрија гологлав, онако накарађен, скачући с једне на другу ногу, враћа се Тоди и показује јој своју накарађено ошишану главу.
Питају ме. Разгледају по соби, ма да знају како све у њој стоји. Није им ово првина. Ја се измакнем онако гологлав, разузурен, мало се испрсим, па им приносим дуван у таслици. Разговарамо, тј.
А мајка, са сузом која јој полако, полако мили низ образ, гледа ме где гологлав стојим између њих и свирача и дворим их са очевим сахатом на прсима, па као да ми вели: — Божић, сине. Видиш ли?
На собним вратима дочекује нас теча, гологлав (једини пут у години), отвара врата, уводи нас у ту велику собу из које запахује светлост, топлота и јара људска.
Теча стоји гологлав. Послужује. Гости чисти, обријани, преко колена пребачен им убрус за руке. Беле им се њихове нове кошуље, миришу им
— Чаршија, механе... ко зна шта је тамо? — за себе он говораше. И брзо, самога себе гонећи, изиђе без капе, шињела, гологлав, али не на капију, у чаршију, већ иза куће. Изиђох и ја за њим. Напољу свуда дубока, мртва ноћ.
А Томча на греди, што штрчи из кућна темеља, сео баш испод фењера. Гологлав, гледа у мутно небо, месец, и слуша из собе игру, песму, крике и веселе, које тек сада, када он изиђе, поче у свој
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Јесте ли чули како је бединтер казао? МАРКО: Хм! Хм! Ја се радо не мешам с оним пред ким стојим гологлав. ЈЕЛИЦА: Зато се и праве визите да се људи упознаду и да не стоје гологлави.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ОПЕТ ТО На причешћу су били лењи, Турци их нападоше још у цркви! Па сада крени с њима у одлучни бој. Лазар гологлав, велик и неспретан мачем размахује, Југовићи гину, одлети одједном по сто турских глава.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса. — Ко је? Ко је?
— заглушује га са свију страна. Долазе до степеница. Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче: — Где је моја Софка? — Ево ме, тато!
— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља! Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.
њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У то слуга један из манастира, гологлав упути се ка њима. Ђакон, како га видје, живијем кораком оде му у сусрет, вичући: „Готово, је ли? Пипо?“ „Јест!
А, залуду, припрешио... хе, а!“ Сердар, гологлав, обиграваше своје званце, зовући их по имену, нукајући их да једу, а све је то шалом зачињао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Нико не може наткати махрама, да цијелом свијету уста повеже. — Кому вашар капу купује, онај ће ићи гологлав. — Тешко ономе по кому се свијет свијести. — Ко за светом плаче, без очију остаје. — Кол’ко људи, тол’ко ћуди.
— Ко је себи зао, како ће другом бити добар? — Не ортачи се с оним с којим ћеш се гологлав хесапити. — Задружна кућа тече имућа. — Ортачкој кобили ребра се броје. — Боље самост него ли зла дружба.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Деда Јовчо!... Хоћеш тамо, код ње, да те водимо? ЈОВЧА (укаљан како је уз пут падао, гологлав, у белим чарапама, неопасан, у кошуљи, како је од куће, из затвора, утекао; идући шлогиран, трупкајући и заносећи се,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Таа-ко! Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија? Таа-ко? — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви се окренуше на тресак врата, сви погледаше у њега, и он стаде. Механџија, огрнут дугачким кожухом и гологлав, сањиво му промрмља поздрав.
Кроз брестове и дудове, у ниско небо, куће пружају црне кљунове, димећи модро. Сељак, комшија мртвих Прероваца, гологлав и раздрљених груди, изиђе из куће носећи у рукама живог, шареног петла.
Дуго се гледају без речи, они са страхом од војске, а он са страхом због њиховог страха. Онда гологлав старац, Аћимов вршњак, викну: — Да изнесемо касу! Она је већа од печата. Нека виде шта има Прерово.
Ђорђе је био гологлав као сада и није био сед као сада. Аћим види да му је син сед, иако се мрачи у апсани. „Невин сам, људи!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Само неколико тренутака доцније чврсто је привезан за мишице; али он, нагнут унапред, гологлав, црвен као вампир и унакажен, трза из све снаге да се одреши и дречи на сав глас: — Живио престолонаследник а... а...
А у тај мах, један задувани гонилац, гологлав, разбарушен и изгребан, врати се, одгурну оне што су му сметали, па ставши коленом на изврнуту мишицу, преломи,
Зашто, зашто ми је крив?“ и бацам нож којим сам витлао, велики, витак, с обе стране оштар турски нож, и гологлав, изгубљен, полудео, бежим, бежим далеко изван града.
телеграм председнику суда послао о несрећи што га је згодила, и да му одсуство продужи, као и тога како је, сутрадан, гологлав, за ковчегом тужно корачао, док су људи са тротоара капе скидали и са великим га саучешћем загледали.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
им слуга изнад глава држи упаљену свећу да би у мраку осветлио степенице; најзад, отварају се последња врата а гологлав теча - и то гологлав једини пут у години - уводи их „у ту велику собу из које запахује светлост”.
глава држи упаљену свећу да би у мраку осветлио степенице; најзад, отварају се последња врата а гологлав теча - и то гологлав једини пут у години - уводи их „у ту велику собу из које запахује светлост”.
у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо, на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.
На њу се наслања следећа: „За неколико тренутака, кад је поп појао, стаде иза ковчега, гологлав, и Аранђел Исакович, под неким кровом пуним голубова и обрати на себе пажњу”.
Краков, Станислав - КРИЛА
И лешеви се гомилају. Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени. Тада мајор Милорад гологлав, рашчупане косе, сав модар у лицу рече ордонансу Бранку: — Пре него што би пали у ропство, убићеш мене и ађутанта.
Петровић, Растко - АФРИКА
Догоди се да понеко има тако чудну конструкцију да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и
Око њега врзмају се жене, деца и коњи. Силазим одмах да га поздравим. Он, гологлав, пристаје да га сликам пред двором, близу престола, који је у ствари сасвим ниска грађевина, као неки хладњак на
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Трчим, а срце бије да искочи. Капа ми оста на једном трну, а ја трчим гологлав и засушеним грлом вичем »ура« и журно у трку пуним пибодијевачу, али рука дрхти и пуњење иде споро.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тамо су радили неки војници. — Е-хеј, слушај... Ходи овамо! Војник остави мотику, и онако у кошуљи и гологлав приђе. — Где је капетан Радослав? — Не знам, отишао је негде. — Када је отишао? — Не знам...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сладости брака уживао ниси, Видно деце радост, Нит’ лепу с веселом ти си дружбом Провео летећу младост. Гологлав, јадан, без крова, без ложа Блудио с’ по пољу сам. И твоје речи — одјек ума — Бјаху замршени сан.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Спасавај! — Бјежи, оче, у кошару... у сијено! Ми се завукосмо у сијено. Партенија се завлачи, 'нако гологлав, и уздише: „Еј, блентави Партенија, шта учини сам од себе! Извуко' се ја из сијена и примако' се брвнима.
Ћипико, Иво - Пауци
Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Вади кесу): Да попијем ове паре прљаве, што сам зарадио пијући и певајући беговима. (Пије): И сутра, пешке, гологлав, на царски друм и из хана у хан, из вароши у варош, док негде не липшем, скапам, на неком ханском ђубрету или штали.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
до свог, одиста, финог стаса, и до своје бујне косе која је просто играла му на глави при ходу, а волео је да хода гологлав. Због тог стаса и те косе дешавале се ситнице које су мало сметале бискупији.
Жандари с пушкама и перушкама на калпаку треба да уђу убици у собу и да га вежу, па не смеју; а Стефан Влаовић улази гологлав и голорук, и одузима убици револвер као што се сањивом детету узима лутка...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред отвором заклона неко се кретао. Угледасмо како војници носе потпоручника Војина. Био је гологлав, а лице му се није видело од крви.
Пред батеријом сам... Преда ме истрча батеријски наредник исколачених очију и гологлав. — Где ћеш? Назад, наредниче! — викнем што могу јаче.
Непријатељски митраљез је тукао у гомилу. Војници су падали. Излетео сам без душе... Окренуо сам се. Капетан Ђукнић, гологлав, са једном руком у џепу чакшира, излазио је лагано, као да му више и није стало до живота.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Јао, Боже, јао, он ми је био друг; јао, Боже, јао, та ја сам га волео. Ево гологлав, крв се слива из мојих уста. Дижем ову унакажену руку теби.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА ...Никога! Син?! — Синуле муње, па у чело! (Стојану): Кући, бре! Бар да те не гледам! СТОЈАН покуњено, и гологлав, одлази. МАГДА (понизно Томи): Немој, газдо! Не љути се толико! ТОМА (бесно): Како? Да се не љутим? Шта сам ја?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ту сам ја! — зачу се иза кнежевих леђа нечији одрешит глас и из густе шикаре испаде на пут Јованче, гологлав, изгребан и гарав.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Манине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу. А у могућности је да држи и калфу.