Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
од града, заборавио, те је бујица снела у поток а деца нашла — што потврђује и сам Живадин и Митар, који је попа гологлава стигао и набио му кошницу на главу да га град не убије.
Црњански, Милош - Сеобе 2
година, једне новембарске ноћи, кћи Петра Великога, лепа, снажна, млада, дошла је у бараке преображенског пука, гологлава, са оклопом кирасира на грудима, као богиња Палада, и повела војнике и узела Зимски двор.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када се удају, оне су се повезивале марамом и коса им је увек била заклоњена. Удатој жени је било забрањено да иде гологлава и да се чешља пред мушкарцима.
Мушка су на глави носила што и људи, или су просто ишла гологлава, а на горњем делу тела имала су тек понеки део људске одеће.
Женска су деца ишла гологлава, или су имала на глави фес, а на доњем делу тела понешто од женског одела. И мушка и женска деца, од појаса наниже,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Деца гологлава, боса, само у кошуљи, обарају каменицама зреле дудиње и трешње које виси преко зидова на улици. У двориштима поливеним
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: А шамија? ПИЈАДА: Е, ста це самија. Зена кад поџе у цркву, метне капу, инаце носи сесир, или иде гологлава. СТАНИЈА: Гологлава, тешко њојзи и мужу јој, што не бије.
ПИЈАДА: Е, ста це самија. Зена кад поџе у цркву, метне капу, инаце носи сесир, или иде гологлава. СТАНИЈА: Гологлава, тешко њојзи и мужу јој, што не бије.
ПИЈАДА: Али кад је зена паметнија од муза? СТАНИЈА: Паметна ка ти, да иде гологлава. Ајде, ви девојке повежите се, а жене нек иду гологлаве. ПИЈАДА: Па ја носим капу, док се не одесљам. ЉУБА И ја.
СТАНИЈА: Кажи: моја је мајка проста, луда; не уме моду, неће да седи гологлава, па је отишла, да не срамоти свадбу. НЕША: Ти остави друге, нека чине како оћеду, а ти по твом обичају.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бељан и говедар довезоше сплату. Оба бјеху гологлава. — Шта то значи? — пита их, мрднувши главом на више. — Саранили смо Дундака — рече Бељан тужно. — Шта?
Ћипико, Иво - Приповетке
но није могуће, силан је вјетар.... . — Марко, Марко! — кроза сузе виче Антица, угледавши свога човјека у чамцу гологлава, раскострушене косе, како одмиче од шкоља и жури у отворену побјешњелу пучину.
Она сједи на камену до барила и на редове сипа со. Гологлава је, а сиједе дуге косе неуредно су јој оивичиле старачко лице.
Ћипико, Иво - Пауци
Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. Иза весеља у душу