Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
бога творца и непоколебими и во вјеки неподвижими јестества закон, који чини да чловек без жене не може бити, како год голуб без голубице, како риба без воде, и како све што живи и дише не може бити без воздуха.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А и шта ће друго него снег, ја одавно не чекам да одозго крило зашушти, да ме голуб обасја и обрадује. У свакој дупљи излего се снег, сва огњишта је погасио снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја. Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него радије ошљаре око
Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора. Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.
Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској: Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи. Док ето ти и Среје.
— Ти си човек вредан — познат овде код нас. Свак ће те драге воље узети у кућу — Бога ми јес' — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. — Тако се и ја надам — одговори Среја.
Утом се помоли на врата газда Милун, а за њим се увуче полако и Голуб. — Баш добро! Ево и газда Милуна! — повика Видак. — А шта то? — упита Милун градећи се невешт.
Видак узе и оде за други сто украју да пише. Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао. Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није нити ће; како ће му бити
Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се
Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Још везаног воде старца Вујадина, Пеција и Голуб сад су прах и сена, Петра Мркоњића покрила је тмина: Светла је легенда на трг изнесена.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку, па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке, а упро
дудом, оним крупним »шпанским« дудом каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз дéру која се тога дана први пут појавила на огради
Црњански, Милош - Сеобе 2
Капетан Георг Голуб, за себе, фамилију и 50 душа, а тражио је пашпорт и за свог лајтнанта, Бодерлицу. За све, „мит Фамилиен“!
Било је и мајора: Вукович, Алексеј Требињски, Букшан, Жигич, Црнчич, Станкович, Вуич, Голуб, Милорадович, Маркович, Миокович. Чему ређати неке, а изоставити друге?
Теодосије - ЖИТИЈА
Петар благодушјем и кротошћу чедни голуб, зато и кротких земљу наследи. Петар свеблажени страшни за бесове, наоружан молитвама му и њихов прогонитељ.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нестаје му филтер-цигарета и он завија очеву шкију у тоалет-папир марке »Голуб«, а затим гледа у ватру. Ватра. Једноставног ли грејања!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Уздахнô је Минадире, занео се, као да снива, мртвог слуге прихватише вајаоца Минадира. Прилете му бели голуб, прилете му Валадила, није могла доста брзо, како га је жељна била.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага.
не дај! А Хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке.
Онда му Грбо рече: — Буди што те мајка родила! Потом се коњ стресе и претвори се у човјека, из човјека изиђе голуб и проговори: — Хвала ти, Грбо, е си ме избавио! — и човјек паде мртав.
и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија кренути и доћи ћеш
У тај час нестане и трговине и купца, него од трговине створи се голуб, а од Турчина створи се кобац, па потерај голуба!
Док су се они тако вијали овамо онамо, царева кћи била изишла пред двор па их гледала, а голуб уједанпут стрелимке девојци на руку, па јој се претвори прстен на руци.
Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно поље, а ту голуб прекрилио поље. Онда запита анђео средњега брата: — Шта би ти сад желео?
36. НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА: Испричао и забележио Голуб Роснић, а редиговао Вељко Радојевић из Херцег Новог и објавио у Босанској вили за 1891, стр. 251. 37.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(19. ИИ 1992) ПИСМО Винчанско писмо, жиг у иловачи, Глинени голуб, мокри ветрокази — Ко тражи, нађе; свет траје јер значи, И обнавља се у пламену, влази И саопштењу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
перје, дуго очекивана ноћ провода, све, док опаљује чаминг у неком буџаку и жваће сендвиче на које као да се покакио голуб.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Змај шестокрил, лађарица! Златан кокот пева с коша. Лађар Лазар, лазарица! Лети голуб писмоноша. У ЧАЈНИЧУ У Чајниче с ветром стижеш, коњаниче. Зла прилика: костреши се чемерика. Трн дозрева.
ИИИ С колијевке братац ми поцупкује гучући, а кроз жамор чује се: Таши-таши-танана, пао четник с тавана. Голуб, врабац: гугу-ћи, дријенком се за-ки-ти! (Ријеч ми се распала на шарене слогове.
Пламса трска крстоносна као подне у жар-вази, као кад се каже Жича а Ж слово голуб створи, па га у крст преобрази над бокором повратича. БУДИМ І Ноћ це свукла до колена: пања ево - нема клена.
о сипка звездо с Тариног гаја. ИИИ Проспе се књигом светлост с Јордана. С ижице младе голуб узлети. (Је ли то словна фатаморгана?) С блажене Раче - о бојо Цвети!
а плима хвата алој, смирну, миро: у сусрет Сину кренуо је Отац да Два се ритма сједине у било, да дигну камен Голуб кад затутњи, да згасе очи погребу и смутњи. У светој тузи хлапе жуч и оцат.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Са брда је народ виде о сечиво на моме врату и голуба у лету за њим. Посечен бих, и голуб ми застаде у грлу, цркви се с рамена сливала крв.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Питао је голуб Своје голубице: “Ој тако ти Бога, Моја голубице! Што ја с тобом гучем, А ти са мном не ћеш?“ Говори голубу
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом. Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг. А да небо загрми и распе камење са путева стрми у девети час. Очи твоје не би дизо криком.
Кад сам имао петнаест година штампао сам у дечјем листу Голуб, који је излазио у Сомбору, једну песму, под насловом Судба. У тој песми, у првој строфи, полази на пучину једна лађа.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” „Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!” Више њихових глава лебди у облаку голуб и у кљуну носи траку на којој су речи: „Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му је у вољи.
опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га. Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
се као гора листом, Нагиздала се као ливада о Петрову-дне, Оправио се као липа у пролеће, Чиста пшеница као да је голуб зрно по зрно бирао, Господски иде као патка по дубоком виру итд.
Изишао као мара (у пролеће) на сунце. Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу. Као да је голуб зрно по зрно бирао. Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње.
— Дуг! Дууг!, Дуг на дуууг! — гуче голуб, а ласта на то одговара: Платићемо га! Платићемо га! Платићемо га! — Ду-кат! Ду-кат! Дукат!
Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се сеје лук. Сучи цев! Сучи цев! Сучи цев!
Међутим догоди се да однекуд залутају над језером голуб и голубица, па, видевши преко воде пружено уже, слете насред њега и стану на њему, задовољни и срећни, да се милују и
2 Три су зеца за гувном орала, Лисица њим плугом управљала, Брала сије, гавран крилом дрља, Голуб коси, голубица сноси, Пућак дије, а пућка се смије, А спуж гмиже, па на таван диже.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У тај час нестане и трговине и купца, него од трговине створи се голуб, а од Турчина створи се ј кобац, па потерај голуба!
Док су се они тако вијали овамо онамо, царева кћи била изишла пред двор па их гледала, а голуб у један пут стрелимке девојци на руку, па јој се претвори прстен на руци.
царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага.
не дај!” а хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке.
и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; по том ће се одмах галија кренути и доћи ћеш
” Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно поље, а ту голуб прекрилио поље. Онда запита анђео средњега брата: „Шта би ти сад желео?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага.
не дај! А хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевом сину у руке.
и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија кренути и доћи ћеш
У тај час нестане и трговине и купца, него од трговине створи се голуб, а од Турчина створи се кобац, па потерај голуба!
Док су се они тако вијали овамо-онамо, царева кћи била изишла пред двор па их гледала, а голуб уједанпут стрелимке девојци на руку, па јој се претвори у прстен на руци.
Онда му Грбо рече: — Буди што те мајка родила! Потом се коњ стресе и претвори у човјека, из човјека излеће голуб и проговори: — Хвала ти, Грбо, е си ме избавио, — и човјек паде мртав.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом, Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг. А не би била бесмислена да је у њој препознао трансформисану сцену распећа божијег Сина на Голготи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као да се брани, отима од воде која га к себи вуче и хоће собом да свали у тај понор”. 181 И ту где голуб (то је симбол љубави) крилима трепери, очајно се отимљући од мрачне воде (то је чиста архетипска слика умирања,
Осећа како га очи боле и грло стеже”. И тада: „На врата улази она. И то као отуда са тих воденица и башта где тај голуб трепери[. . . ]”184 У лирици је добро познат мотив „мртве драге”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Састајô се с тобом И за те разбирô, — А штогод сам чуо, Кâ да ј’ голуб бирô. Веровô сам радо, Ал’ загледах дубље: Скрите се, голуби, Ово ј’ надгољубље!
Спуштају њено чедо, Још га не спустише, Ал’ гле: из црна гроба Бео голуб излети! Полети у вис право, — Мајка се прекрсти, Не гледа више доле Већ горе у небо.
“ О сирома’, о сирома’! Теши себе како зна. Та што бунцаш! Буди свесан! Гле, крвав си, модар, блед. „Ујео ме голуб бесан, Па му пуштам крв на мед.“ Дај ми руку да опипам Жилу како бије. — „Хе!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Љубићу те, све овако — Бог ми срца дао — Као голуб, ил’ као соко, Кад би љубит’ знао. Певаћу ти нежне песме, Да се топи цвет, Ил’ ако ћеш песме тужне Да задршће
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зато голуб голубицу, Своју милују женицу, Покрај хладна источника На травицје провождајет, К сласти љубве воспаљајет.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” Има, знаш, храбрих собарица, па смеју тако да кидишу на човека. Куцне она на врата, а отуд одговара онај као голуб: „Слободно!” Нама заигра срце... ЖИКА: И сиђе у панталоне! МИЛИСАВ: Сиђе, боме! Није да кажеш да ме је страх, ал'...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. заједно с медом (Беговић, 86, и иначе свуда!), и меће на колач (ібідем). Б. л. сади се чим се чује да голуб дупљаш виче: »клилук« (СЕЗ, 32, 10). Он се сеје преко Беле недеље, »макар само једна леја« (СЕЗ, 14, 32; 19, 33).
волови, овце (и овчарник), краве (и краварица, крава и теле, краве у јарму), коњи и кобиле, кртица, куче, гуска, голуб, кошница, бачва, срп, косир, коса, месец, сунце итд.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô голуб, летећи тамо, Он се преврте трипут и гласно засмеја само, Те пандур задржа кљусе. Он к небу подиже главу, Но тада углед
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
број часописа намењених деци школског узраста (Дечји пријатељ покренут је у Земуну 1875, Радован у Новом Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев Невен 1880, затим Српче у Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889,
Хај, урани па устани, Све већ чека – на тебека! Сунце грану па засветли По дворишту поје петли. Па и голуб већ полеће Да уграби зрнце веће! И пилићи и петлићи – Лаки тићи крилатићи Потркују и певају, чекају те, изгледају.
Стеван В. Поповић: Дани одмора 1879. Стеван В. Поповић: Чесница У Сомбору покренут часопис Голуб 1880. Јован Јовановић Змај покренуо лист Невен Стеван В. Поповић: Дан и ноћ (књига за децу) Стеван В.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једаред те ја несрећно удомих, други пут ти сама. Немаш среће за удају, и остави се удаје, па да те сами бели голуб запроси. Имаш дете, предај се њему. Ништа лепше и слађе за жену него дизати дете, и бити мајка...
Све смо се удавале, и све не може бити лепше усрећиле... Кажем ти, бели голуб да те запроси, терај га, док се није назвао муж . — Јулица се разведрила, смеје се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко сиви, кад се шеће — као пауница.
с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко сиви, кад се шеће — као пауница; побратиме, сва ти је
шећера, б’јели зуби два низа бисера; руке су јој крила лабудова; б’јеле дојке два сива голуба; кад говори — кан’ да голуб гуче, кад се смије — кан’ да сунце грије; лепота се њена разгласила по свој Босни и Херцеговини.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПРАВИЦА Кано овца међу вуци, ка голуб мећу крагујци, и звезда у црну облаку, ружица у водљиву трњу, перуника у риту, — прониклица правици у злу селу!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тако је хаџи Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане. Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског