Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. — Што не бих? — одговори Среја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дохватила га је, изненада, госпожица Божич, и она га хитну, увис, два‑три пута, као да неког голуба, превртача, увис баца, а затим га дочека на руке и баци на ватру, која се на пропланку гасила, као што сејачи жита
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Земља и вода кад врата позатвара, кад главу напоље не помаљају ни траве, да црква у олтар пусти голуба, да не разгони сетних гугутака са звонара.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А Хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке. Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ' врапца.
Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ' врапца. Кад ухвати врапца, рече му: — Сад да ми кажеш где су моја
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно
од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
ће се галија окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија
У тај час нестане и трговине и купца, него од трговине створи се голуб, а од Турчина створи се кобац, па потерај голуба!
на гробу стоји великачки сандук отворен, пун свакојаких драгоцјених хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало
цркву, пасторка одмах к материном гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: — Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.
Пошто оне отиду из куће, пасторка одмах к материну гробу и нађе опет сандук отворен и на заклопцу два бијела голуба који јој реку да се обуче и да иде у цркву а да се не брине ни за што у кући.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шта сунча више Ужарена тачка? У слепој шуми јаловога воћа не буја трбух него нетрудноћа. (Куд ваља слати голуба и гачка?) Затрудни једном, месечино сунца, с различка стидног док ми семе врда. Шта сунча више Ужарена тачка?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Са брда је народ виде о сечиво на моме врату и голуба у лету за њим. Посечен бих, и голуб ми застаде у грлу, цркви се с рамена сливала крв.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Мало вечера: Девет погач’, десет сира, Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску. 249.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја бих се диго, и, кад би ко лепрш голуба, викнула и заплакала, ко кад би лептир шушко: Реци, збогом, зори. Ја бих почаст шинуо и тихо рекао: Тужно је бити
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” Више голуба је крупан наслов: „За спомен на дан срећног оздрављења великог државника Симона”, мислим тако се звао, ако се добро
— Врло добро! „Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: »Љубили се два голуба, бели, бели....« — Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Продајем Београд од Славије До Ушћа, и голуба једног на клупи, Продала бих и ћоше Југославије Кад би неко хтео да купи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— „Како не бих гргутала, Кад ме просе за пупавца! А ја нећу за пупавца, За пупавца, за губавца, Већ ја хоћу за голуба, Који шеће по пшеници, У жутијех чизмичица, У модријех димличица.
У голуба три кошуље: Једну њему, једна жени, Једна куму венчаноме. 10 Платно жаба бијелила, На камену седила. Њој долази ра
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Мало вечера: Девет погач’, десет сира, Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску. 7.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У тај час нестане и трговине и купца, него од трговине створи се голуб, а од Турчина створи се ј кобац, па потерај голуба!
” а хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке. Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ' врапца.
Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ' врапца. Кад ухвати врапца, рече му: „Сад да ми кажеш где су моја браћа.
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај штогод заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај штогод заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно
Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
ће се галија окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; по том ће се одмах галија
на гробу стоји великачки сандук отворен пун свакојакијех драгоцјенијех хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: „Маро!
цркву, пасторка одмах к материну гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: „Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.
” Пошто оне отиду из куће, пасторка одмах к материну гробу и нађе опет сандук отворен и на заклопцу два бијела голуба који јој реку да се обуче и да иде у цркву а да се не брине ни за што у кући.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевом сину у руке. Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ̓ врапца.
Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ̓ врапца. Кад ухвати врапца, рече му: — Сад да ми кажеш где су моја
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једио
Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једио перо, па ћеш их пустити све.
ће се галија окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија
На гробу стоји великачки сандук отворен, пун свакојакијех драгоцјенијех хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало
цркву, пасторка одмах к материном гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: — Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.
Пошто оне отиду из куће, пасторка одмах к материну гробу и нађе опет сандук отворен и на заклопцу два бијела голуба, који јој реку да се обуче и да иде у цркву а да се не брине ни за што у кући.
У тај час нестане и трговине и купца, него од трговине створи се голуб, а од Турчина створи се кобац, па потерај голуба!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
падају доле у ливаде, у често опеване косовске доње ливаде: Мало заспа, Цвето, сан ти видо: Створисмо се, момо, два голуба, Те летнусмо, момо, те паднусмо Тамо доле, Цвето, у ливаде, У ливаде, момо, на крстине, Све крстине, Цвето,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као треперење голуба. Као да се брани, отима од воде која га к себи вуче и хоће собом да свали у тај понор”. 181 И ту где голуб (то је
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мој Стеване, наш соколе, Сећам ти се младих струја: Соко ј’ постô од голуба, Од голуба и славуја. А сад соко у гроб паде, А наша се крила ломе, — Косовска је пустолина Сад у срцу моме.
Мој Стеване, наш соколе, Сећам ти се младих струја: Соко ј’ постô од голуба, Од голуба и славуја. А сад соко у гроб паде, А наша се крила ломе, — Косовска је пустолина Сад у срцу моме.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
цепана од муња, и знам водених труба И сударе и матице; знам за вечерње хриди, Пијану и усхићену зору ко народ читав голуба, И видех каткад оно што човек мишљаше да види.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ибришима; уста су јој кутија шећера, б’јели зуби два низа бисера; руке су јој крила лабудова; б’јеле дојке два сива голуба; кад говори — кан’ да голуб гуче, кад се смије — кан’ да сунце грије; лепота се њена разгласила по свој Босни и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јер који је видео знајући безакоње у граду, говори и ово: »Тко ће ми дати крила таква, каконо у голуба да одлетим и отпочинем на месту пустому од људи, где нејма беде?