Сремац, Стеван - ПРОЗА
па се смркло док си их покупио? А? — Боле ме нога. — А што те боле? Да те није почем ударио »шлог«? А, голубе? — Није. — А колико ти је, кућо моја, година? — запита тоном на који се морало одговарати. — Тринаест!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' не љуби, мој голубе, филишћанске толке љубе, — јача љубав нег омраз! Ал' И откуд у тих груди' где мужевом отров суди, за жене им толка
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Станко«, вели и смеје се. »Знаш да је субота; биће ћурана као плеве. Тркни часком, мој голубе... пипај само за тртицу. Нека буде као твој нос, па доста! ...« Попови се смеју сви, а ја, у забуни, кријем нос руком.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ама, за друге говори. МЛАДЕН: А јест, био је и господин Срета учитељ одјутрос. СЕКУЛИЋ: Добро, добро, учо, голубе мој, ти и иначе гучеш у мојој фиоци! ЈЕВРЕМ: Како гуче у фиоци? СЕКУЛИЋ: Четири тужбе, разумеш ли, четири тужбе!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У сну који је момак уснио, и казује га Цвети, њих двоје се промећу у голубе и, у љубавноме заносу, падају доле у ливаде, у често опеване косовске доње ливаде: Мало заспа, Цвето, сан ти
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Прилазе стари, млади Да хумку пољубе И мајка ј’ љуби мирно — Хвала ти, голубе! »Вијенац« 1887. ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ (Од А. Шелса) Ој, срце, срце, ти чудни створе!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе. XЛВИИИ Ноћ је тија, — месечина сија, Хајде, луче, да бројимо звезде.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
можда, туге мајчине; Извезен оним црним словима, Сведоком мртвим живе жалости — Што је за ћерком мајка осећа, Иди, голубе! — И јастребу бих тако тепала — Извед’ ми душе мила гласника! Што стојиш?... Иди!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
А ја само бирам. (Тобож вади из решета једно лице.) „'Ајде, голубе, најпре тебе!” Стегнем га за врат, а он само кмекне као јаре. Мора да призна, иако му се не признаје.
— „Јеси ли ти сумњиво лице?” — „Јесам, господине, како да нисам!” — „Тако те хоћу, голубе мог!” па отрчим одмах на телеграф. (Покрет као да куца у тастер.) „Господину Министру унутрашњих дела.
Застане спазивши га и посматра га): Је л' то тај? А? То си ти, је ли, голубе мој? Дакле, ти си? А изабрао си овуда, кроз мој срез, а? Е, мој синко, мали си ти да мени промакнеш!
(Опет гледа Ђоку.) Дакле, ти си то, голубе мој, а! (Вићи.) Признаје ли? ВИЋА: Признаје! ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао!
КАПЕТАН: Аха! Аха! Ту смо! Нагазили смо на жуљ! (Дочепа звонце и звони.) Ту смо, дакле, голубе, пипнули смо тамо где боли! (Појави се Јоса на вратима.) Има ли још кога ту? ЈОСА: Алекса!