Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
главу, туче по можданој опни; вилице му јаче зацвокоташе од жалости, а у дубини груди закрвари и зацвиле нешто мало, голуждраво и живо, јер се смеје Тола, надничар, што је у његовој кући одрастао, његовим хлебом децу храни, његове су паре, његова
Од дрхтања руке млаз дима се упредао и завезивао. Па и нос. Није моја крв. Да се убијем, није моја крв. Голуждраво дете се мешкољило од ноћне студи. Ђорђе га гледао: смрзни се, умри, да те не гледам више...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Час кад је наша осјетљивост мекана и гњецава, још недоношче — нешто гадљиво, јежуљиво, голуждраво као мокро и улијепљено пиленце извађено прије рока из љупине. Нема ништа дирљивије од ружна човјека који плаче.
сваким даном и сваким часом, у нама надорађа, интегрира, једри, оцјелокупљује, али језгра остаје увијек оно првотно голуждраво ја. Својства, обиљежја, каквоће — то је оно од чега су сачињени други.