Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дан се клони својему крају, а у нашој души иста она пучина нигде краја да видиш, само се облаци све гушће гомилају. Све постаје несносније, страшније и очајније. — Боже, ти на добро окрени! Ја сам седео на прагу пред кућом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Преливају се преда мном, са Истока и Севера, као море. Сиво, као песак бескрајно небо Бачке, мутно море, у ком гомилају облаци, као пена и дим, непрекидних бездана, у јутру.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђу се не свраћа: при светлости СВИ ће му видети лице. Рабаџије се гомилају пред механом, а снег облеће око фењера. Све су механе исте. И фењери, и друмови, и њихови повраци кући.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Изгледа да људи све мање умеју да кажу шта мисле: гомилају неразумљиве, ваљда чиновничке, речи. Као „немачкари“, у његово време, али ово је други свет.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чека га већ дуго, а нема га. Стрепи, јер онамо далеко, преко мора, у недогледном простору, гомилају се облаци; натискују се, као да из морских дубина долазе. Прво времена утишао је маестрал и настала потпуна тишина.
занесен и не осјетих да се с пучине постепенце губи, јака, треперећа сунчева свјетлост и да се с источне стране гомилају облаци. — Невера ће! — чујем иза себе нечији глас.
Краков, Станислав - КРИЛА
А пред жицама пламен, тресак, урлик. И лешеви се гомилају. Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени. Тада мајор Милорад гологлав, рашчупане косе, сав модар у лицу
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Најпосле ту је човек у неком раздраженом, готово пијаном стању, па и не опажа цве. Утисци се тако брзо гомилају да се потискују, претрпавају и не остављају веома дубоке трагове.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
осим оног коња и оно мало крпа на себи, а она тројица (и ту наброја сијасет најпогрднијих имена, која нисам запамтио) гомилају благо. Кажњени! Згрешили па кажњени!“ Лауш ћути. Провлачи прсте кроз брду меканим покретима и гледа негде у страну.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако једнога дана, одлете у небо више него икада. Није ни опазио да се под њим као злокобна крила врана — гомилају облаци. Изби брз и жесток пљусак.