Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но кад разумем да су Турци Шапчани, Зворничани и Срби Јадрани од Бељина у Свилеуви, ударим на Гомилицу где је наша војска.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако је разаслао гомилицу официра око својих кола, куд кога. Однекуд му паде на памет да би касировани пук још могао да тражи и новаца, за сеобу
Код улаза, Исакович виде гомилицу, неких, кочоперних, стараца, који су чучали, и, на оно мало сунца, споља, грејали леђа.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу. Само кад је дошла на онај стих: Јер без тебе шта је живот мој?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она им одговори пријатељски: — Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите. Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није због ђинђува пред дућаном... Некада, било му је слатко и крв да проспе за овакву гомилицу жутог сјаја. Кад се свршило то некада? Не зна Му међу. Шта ћете ми?
Суровим и крупним очима гњечи гуњ, куштраву косу што прелази преко гајтана, чакшире, кратке и наборане, мокру гомилицу старе одеће... Како је могла да га пожели? На Ђорђевој шубари отопи се и последња грудвица снега.
„Као да је кукуруз.“ Напунио је шаку. „Види колико су тешки.“ Узео је њену руку и њоме благо мешао гомилицу. „И у мраку светле. Моји су. Ја сам их зарадио. Нико их у Прерову нема оволико.“ Уплашено је потврђивала главом.
У рупу из које су ишчупали врбу набацали су лишће, мајка га увила у сукњу, да га земља не жуљи, И ставила на гомилицу лишћа. Ватру коју су му наложили угасила је киша. Плакао је од зиме.
„Видиш ли ово?“ промуцао је гледајући у жуту гомилицу. Њој се избриса осмех с лица, у чуђењу јој се згрчише уста, па. се уплашено, клонуло, прислони уза зид и помеша очи с
Он би одјурио у стају по виле, претраживао сењак, набадајући сваку гомилицу мрака и сламе. Света славо, казни само мене, само мене. Сумњао је у све мушкарце у Прерову.
Ђорђе је све мањи и лакши, од једне речи, чини се Андри, смуљиле би се те крпе на гомилицу као поред кревета бачена кошуља у суботње вече.
Комшија га ухвати за мишице и извуче на гомилицу земље. — Такво је време дошло, Ђорђе. А тебе пустише. И време је. Доста си се намучио. Боље да ниси излазио. — Зашто?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан...
Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље. Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.
Краков, Станислав - КРИЛА
Куршуми му пресекли сећања и мисли. Стеже грчевито сигнални пиштољ, и припија се уз ниску гомилицу камена и земље. — Да се само може остати мирно приљубљен уза заклон.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Трбухом за крухом, богами, господине. Немаштина смо ти љyта... Ишли смо у ланцу прикупљајући непрестано гомилицу за гомилицом. Двојица до мене разговарају се: — О Бућкало. — Шта је, Трбо?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пристајеш ли још увек? — Нека буде! — жена уздахну и голим длановима захвати прву гомилицу жара. Како је жарило! Како болело! Са дланова су јој као латице макова отпадали парчићи коже.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
не и у свему граду, — а главати чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом старе минђуше и баца их на гомилицу преда се. Обојица се задубила у посао па раде.