Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— „Мајданци, на скуп!“ Скупише се. Ја узја' ата и завитла' сабљетином: — „Симеун Пејић Рудар, ђак од манастира Гомјенице!“ — па ободо' ђогу низ Котаре равне. — Мићане, наточи ми једну, пост јој њезин, да разбијем старе дерте!
— А тебе није послô мутесарип бањалучки, већ главом Партенија Давидовић Делић, игуман од намастира Гомјенице. — И Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице! — додаде Симеун, а очи му сијевнуше кô у катила.
— И Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице! — додаде Симеун, а очи му сијевнуше кô у катила. Задркта' ја од главе до пете.
Изнад олтара према ватри указа се Сопронија Лубурић Кнежолољац, проигуман од намастира Гомјенице и Симеун Пејић Рудар ђак од намастира Гомјенице.
ватри указа се Сопронија Лубурић Кнежолољац, проигуман од намастира Гомјенице и Симеун Пејић Рудар ђак од намастира Гомјенице.
— а други ће, под Асан-бегом Чеком, кренути са Сане уз Козицу, па ће пријећи на Томином Мосту преко Гомјенице и ударити на намастир.
Изишли ја, покојни Партенија и Исаија у авлију, па 'одамо и једнако погледамо у Гомјенице и ослушкујемо. — Шта ћемо, браћо? Да бјежимо? — узврати се Исаија. — Шта ти велиш, Симеуне?
Код млина неко повика: — Стој! Ко је? — Војвода Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице и његова ордија — јави по команди барјактар. — А ко сте ви? — Не питај, већ удри!
Дијелим мејдан. — Аман, зар се тако дијели мејдан? — 'Вако дијели мејдан Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице, ако нијеси почем знао. Он друкчије не зна. Уби га, Асан-беже, посијеци, он друкчије не умије.