Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и до 3 месеца да устанемо да се бранимо, јербо знамо док шанац сверше да ће све исећи; како многи људи по шумама и горама бегају, и да су посекли војводу Протића, и да је везир Милошу говорио и заклињао га тајно, да му буде веран, и да га
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Господар си докле ти пушка носи!... Сам судиш и опрашаш!... Па се занесе. Мисли га носише по горама и планинама... И дружина му се диви и бира га за харамбашу! — Станко харамбаша!... Ала је то некако сличито!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тада он поче да их гони, дан и ноћ, по пољанама и горама, својим краљевским мачем и својим дугим копљем дивљачког борца.
Африка
То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама. Гувернерова палата доминира тим вртом, пространим пропланцима и широким стазама; ничега што карактерише једну варош:
Теодосије - ЖИТИЈА
Ови, дакле, у високим горама настањени с јеленима, небо као цркву, а Христа у души изображена гледајући, колибе тесне травом украшене имађаху, у
с нама заволе, и ево, како видите, Богом послан обилази пустињу и поцећyјyћи теши оне који Христа ради страдају у горама и пропастима и у пећинама.
И то не само њим самим него и именом његовим, тако да и прости људи по кућама и они што по горама чувају стада када помузу млеко не требаху сиришта већ је било довољно само да кажу: „Савина те молитва ускисла!
Гле, колико времена по горама тражећи те лутам, од глади и плача изнемогла пропадам, жа ти живиш не бринући се за мене кајо да сам туђа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Нâко што ти је кожа бијела и мека и што си ошишан, али до Ђурђева дне, у нашим горама, има кад и да ти кожа очврсне и да ти перчин порасте! — Не мора ни то бити — опази Стево Бајов.
Син му Кићун жив, али се не уврже на оца, но је ситан, сметен, рђица, каквијех је, срећом, мало у овијем горама! Да смишљаш створење у свему и по свему неналик на оца и на свој род, вјеруј не би га смислио такога, као што је тај
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
романтичари, напротив, нападали су на »ладан разум«, растапали се у тим »швермерајима«, маштањима и сањаријама, и »на горама одушевљења« буктали од »божанствене страсти«.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
дим на стаклу тамно пише чудновати шар, мрке брке, мор-доламе, дуги џевердар. „Погле, пашо, што се дело на врх горама? — Мрки брци, мрко чело, мрка донама!” „Ваљда, чедо, помркује какав стари брест!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Нисам нешто сигурна. Драгоценија сам јој жива, је ли тако? Идемо даље! Да бих брисала по шумама и горама наше земље поносне, ако треба, мислим — брисала бих на све четири стране света! Знате ли кад би ме уватили? Никада!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Зар је зима страшна тако, Те развијаш крила јако? — За пољима, за горама, Јарко сунце сија нама. Росно тамо цвета цвеће, Не одлази премалеће.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је Синај испосник није већи од тачке и сунце је мање од свог сјаја велика јављања тек следе Кнез Лазар се по горама шета Можеш ли познати кнеза Лазара Могла бих секо познати и да ми ниси казала по дугој хаљини и златном
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, место да водим, погледом зеленим, као пре, реку што се слива, да скачем, као Месец, по горама пустим, и зажарене шуме да потпирим, сад, плавим и густим, снегом, и ледом, смешећи се, мирим све што се збива.
Али, у души, дубоко, крај свег опирања да то признам, ја сам осећао неизмерну љубав према тим далеким брдима, снежним горама, чак тамо горе до ледених мора. За она далека острва, где се догађа оно што смо, можда, ми учинили.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Можда се спанђао са ноћним морама? Цариници га држе на Царини? Изгубио се у чарним горама? Или је већ ту, крај постеље вреле (Не баш у цркви, него у припрати)?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ Тај огромни месец лимунове боје Што ко авет лута над горама нашим, Сипајући мирно хладне зраке своје, Зашто га се клоним и што га се плашим?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Слаб, што ли?“ „Рђица, брате, каквијех је срећом мало у нашијем горама. Ситан, сух, сметен, е да си смишљао створење таман у свему противно Радоју, не би могао смислити друкчије.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад на чуду како ће наћи змаја, али чу да их има у највисочијим горама и да лете испод облака, па кад сунце западне, и они слете и почину по врховима планина, те он тамо и чекаше кад ће се
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
му иду од једног краја собе до другог, а он тврди да ће, једнога дана, изаћи кроз прозор и прошетати се долинама и горама чак до мора. Ко је још то видео? — Ви ћете видети! — засветле возић очицама. — Једном сам дотле дошао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Каинови безбројни потомци злом свакијем земљу испунише, гр'јех им диза море над горама, ал' им злоће искру не погаси! Ах, како је земља напуњена с идолима свакога изрода!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА Гледај висока птица горама врхове мами. Окружена неким вечито будним сјајем зру брда уоколо. Дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се.
бизарне цветове што цветају у нашем оскудном знању Дан се удваја где се рађа време будуће ноћи велики водени душе над горама кад гром ми снујеш у слуху кад ми просторе помешаш реко са срцем од ветра када ми све наде збуниш Можда би требало да
Петровић, Растко - АФРИКА
То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама. Гувернерова палата доминира тим вртом, пространим пропланцима и широким стазама; ничега што карактерише једну варош:
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Одзив мајке, ког’ чекаше, Мртве горе им послаше — Одзив: Збогом, збогом, збогом!... Међ горама у долини, Покрај пута нетрвена, У лиснатих дрва тмини Уздигла се сива стена Дворца мала, чудновата.
Млад Радивој, вичан свему, Даље пође сталном ногом, — Својим путем даље дође И ишчезе у горама. Много трудна пута прође, Сачува се много јама, Кроз много се проби тама.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Златом као ви на походу зајесеним, раскоши пролијем свих умирања. ВЕЧЕРЊА Клоне дан горама у руј. Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, уза ме ти.
ВЕЧЕРЊА Клоне дан горама у руј. Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, уза ме ти. Заспала травка, сен из незнани, самотну ме о чуј.
Клоне о клоне, све самља она домаку океана песма ова лагана. Бона, кад клоне дан, приклони главу рамену мом, горама у руј. ЧЕСМИ КРАЈ ПУТА Ронила ронила ми дробну кап у сретање.
3 И крвљу ту па ту матером у круг. А свићем са зорама, а с вечери сетно нестаје ме за горама. 4 И немо из твари тугом објави се друг. И тугом зацвркуће тица и зазелени луг.
ПЕСМА ОДОНУД БРДА Не тужи, нељубљено, драго ти броде броди, Туго ле туго. До девет брода бродио, Горама ни број се не зна, Туго ле туго!
Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе, птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама врхове, и луговима пространства, и пољима ширине; ваздуха танког дивотним неким гласима оглашéње; и земаљске
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Огњевито сунце Весело је сјало Крај пелена цвеће Миром мирисало; Зелено је било У горама грање, Орило се славно Славујско певање Лаки поветарац Куп'о се у води – Пролеће је било, Кад се мајка роди.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
сад тамо нови животи са груда, И зоре се забеласале свеже, заплужили рали; Волео бих да те ја проведем свуда, Тебе по горама: увео бих те редом у манастире, Ознојени скидали бисмо шешире, Уморни, па седали на прва пролазећа кола; Међу кокоши
Тебе по горама вукао, уводио у све манастире. Да даш живот за оне горе! та опија ме лепота твоја, И шуме горе храстова и гребени ти
две груде снега, На лепоту њину облише се руменилом стида Два снежна брега; И улицама као да диреци цветају, По горама косови као да певају, По пољима јунци да шетају, Кад се у срце усели пролеће: Тад веселом младежи свака бруји
Руке су човек као што птице су њина крила; Руке у рђавог су сличне пустошном тлу, и горама, А смерних старица с чијег вретена истиче свила даду да им се прочита мудрост исписана међ борама.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Орлић којем си помогао — мој је син. Тражи шта хоћеш! Варалица зину од чуда. Горама и пустињама ходајући смишљао је како да превари страшну птицу, а она му помоћ нуди, туго!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим. И твоје слатко говорити име Небу и сунцу и горама плавим! 1903. ЧЕЖЊА Гдје сте?... Ја будан на прозору стојим Наслоњен челом на стакло... Све спава...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Војвода Момчило живео је у XИВ веку. Био је „у почетку прост хајдучки четобаша у горама родопским (мећу Драмом, Пловдивом и Самоковом), на ондашњој тромеђи мећу српским, бугарским и византијским земљама“.