Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ зелењети, и све на њим' что насут се начину с весељети. Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће!
Иду без тебе как' јелен, в себе имеја целу смртнују стрелу глубоко. В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно.
Уздај, убиј, сеци, на пепео сожежи, освети се, молим, клештама истежи! Волци што ходите по горах, лафови, што блудите всује једити рисови, Што ловите овде со страхом курјаци, што гаврани гачу гладни под облаци: Ево
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ залењети, и све на њим' што пасут се начину с' весељети. Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће!