Матавуљ, Симо - УСКОК
Соба је била потавањена, попођена даскама; стијене и таваница окречене; у зиду бјеше издубљена оџаклија, у којој гораше велика ватра; у нуглу бјеше повелик орман, пун књига; на стијени, нада столом, вишаше уоквирена Орфелинова
стубе и, стигавши до средине ходника, нашао би отворена врата простране, поплочане и сведене мађупнице, на сред које гораше велика ватра, око које сјеђаху домаћи. Сјеђаху: владика Петар, ђакон Иво, архимандрит Јанићије и калуђер Јосиф.
царева и војсковођа; у угловима два велика орахова ормана; иза врата бјеше издубено у зиду велико огњиште и у њему гораше ватра. Уђоше главари. Саво Марков уведе и Јанка.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дуго и дуго, прекрштенијех руку, гледала је лијепа дјевојка у блиједо лице Јанково. Огањ гораше неједнако. Час би плануо те расвијетлио чудан призор.
Поп Марко — подаљи рођак Пејов — не затече дома но женске, а и њих у послу. У авлији гораше велики огањ, а крај њега, са три стране, три велика пецива.
У кући опет гораше други огањ, а крај њега настављено неколико лонаца. Кад поп дође, Милица и Стане, таман дошле с воде; упртила свака по
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије. Еле, у манастиру, и дању, и ноћу, све иђаше суноврат.