Јакшић, Ђура - ПРОЗА
опет, приповедају о капетану левачкоме: како је то диван човек; како поједе по половину јагњета за ручак; како није горд, него, лепо, и од најцрњега сиромашка прима част...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тако ослобођен и себе и других, Гледам како пада и последња уза... И горд сам у часу искушења дугих Што бар не зајецам кад ми пође суза.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ћирковић се, опет, заљуби у Алку, а Алка неће за то да зна. Марко Рогозић кажу да је зјело учен, али је горд, охол, па ситније људе презире.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
пљујемо, док се ми, ситни, јадни, злобни, амбициозни гушамо, газимо, гребемо па цичимо и пиштимо и умиремо, дотле он, горд и узвишен, као сам, као без нас, као против нас, као неком својом унутрашњом снагом, расте у висину, шири се и
Африка
И, оно што је најчудније, ја сам у исто време био бескрајно горд на те своје сузе. Ја сам свршио у Абиџану све своје послове и спремио своје даље путовање.
Потуца се, насмешен и ироничан, нимало горд на своје претке, између Конгоа и Нигера. Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са
) и збијао шале док смо се враћали: Луи семпле флус, семпле флус, мусје! Ја сам био горд што један ковач, који је свештеник и фетишер, има толику веру у белца и у његове лекове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Отпоздравио сам га немарно. Био сам тада горд на моје две звездице. При сусрету са војницима нарочито сам их посматрао, да би ме поздравили.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ти мислиш да је зло што је и нас Бог створио. То може казати само охол и горд човек и једна незналица као ти што си. Ми вам, додуше, понекад правимо штете.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... Наступају њиве.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Дигнутих глава, горд војник до војника, Збијени као речи у добро сложен стих! А ево, сад се вуку поред самог плочника Спуштених
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд што не купује од њих због сиротиње, већ онако. Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
слово) гди нибуд — било где гинеја (гвинеја) — енглески новац глубок — дубок год — година, годиште гордељив — горд горест — горчина, жалост, бол гортан — гркљан, грло грације — богиње љупкости граждански — грађански Греција —
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја никад са душом овако блажом Не стајах под небом горд, а мали. Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.
Мотре ме здесна, мотре слева, Оком што чезне или сева И мисле да сам горд ил моћан. Застанем за трен међу свима Згранут и слаб и беспомоћан Као нападнут бакцилима.
Краков, Станислав - КРИЛА
Они се бране све упорније. Доле испод њих на ”Чепу”, сликар—капетан са чупавом брадом, исправљен и горд у рову, у суманутој ватри, пућка лулу која као пркос светлуца у тами.
Тешки звекири су уморно висили на њима. Душко је био горд због своје ране и жене са собом, и било му криво што су уличице пусте, те их нико не може да види.
Петровић, Растко - АФРИКА
И, оно што је најчудније, ја сам у исто време био бескрајно горд на те своје сузе. Ја сам свршио у Абиџану све своје послове и спремио своје даље путовање.
Потуца се, насмешен и ироничан, нимало горд на своје претке, између Конгоа и Нигера. Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са
) и збијао шале док смо се враћали: Луи семпле флус, семпле флус, мусје! Ја сам био горд што један ковач, који је свештеник и фетишер, има толику веру у белца и у његове лекове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Онда се обрати мени. — Разуме те ли!... Тако ми знамо — жмиркала је лукаво. — Како сте малопре били охол и горд?... „Отворите!“ — подражавала је мене. — А сад?... Ћутите... мали мој. Ха-ха-ха! — церекала се грозно. — Чујете!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Потпора друга он! Как венусински лабуд, он лети горд, И хитролетне стреле к мети Као исполин тивијски баца. 25. марта 1816.
зелени лети в лес, На распутице, планине, в долине, За пленом својим, чалмом сјајном; Напада богате дворе бујно. Горд, себе вождом смелима представља; Тај час Марс проспе пламен над Сербијом.
Вук лажом кује браћи оков. Њија се дрво свободе Сербом. Цар Мурат лежи. С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима. Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију. То не зна војска. Ослаби храбри дух.
Опет се обала шири, Трајановог моста останци (Горд Полодорија твор) туже од векова ту. Умом ствара човек на мислених мостове крили, Да на истине он сјајни успуже се
И Мушицки је био горд на њу; осећајући добро да њоме даје свој поетски и родољубиви тестамент, писао је Вуку 29. децембра 1821: „Младеж је
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сув, нем, стар, спечен и горд. Знало се његово шта је. Кад ће устати. Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дошао нераван, сваки дан друкчији. Час горд, час плачљиво нежан. Час стрпљив, час плах и љут. Али све некако згодно, и у форми која се његовој жени свиди.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
пођем на збор међу негдашњу словенску господу, уз села мирна или уз воду, када зборити им будем стао: величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, има ли ружиног жбуна који у ружу не процвета? Има ли росе коју не попије сунце? Појави се горд и смео момак с чаробном свиралом о појасу и чаробним мачем у руци и зарече да ће освојити Златокосу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Снагу ми душе никада не сатра Замахом кобним живота бич груби. Горд сам и сретан што се вазда могу Уздићи вјечној љепоти и Богу, И божјег срца бити један део.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ — „Каже да јој се допадаш“. — „Славе ти?“ — „Здравља ми!“ — „Па шта каже још?“ — „Каже да јој изгледаш горд, и вели: Шта чекаш? Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила? Или, вели, ваљда тражиш много пара!