Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
До мало час понизна, понижена и јадна ево је како се накострешила, горда, пркосна, неустрашива. Неспособна је она за свакидашњу, систематску борбу, ето у томе је ствар, али спремна је увек и
Он напери у сред чела, али се рука укочи. — Пуцај! Пуцај! и безумна, горда звер забаци ону лепу главу Медузе која окамењава.
Африка
увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка. Горда чврстина младе дојке савршенога облика носи исту мрљу на себи.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЈЕСЕН К'о горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На пољу јесен стоји. Са њиме дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
витешке ти душе надмашује бесмртне подвиге дивне Спарте и великог Рима; сва витештва њина блистателна твоја горда мишца помрачује. Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Миленија видећи како Софки то годи — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила: — Хвала, снашкице, хвала... Узми, узми још.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ИИИ Помирићу се. Ако лежиш мирно, И с тобом твоје цвеће и лепота, Мртва и горда, краљица живота, На теби свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца,
Од свега што је горда прошлост дала, Од сокова нашег срца и од хрпе Шарених и присних, драгих идеала, Као добрих душа најмилија драж, —
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.
В. Илић XЦИX ЈЕСЕН К'о горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На пољу Јесен стоји. Са њене дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно
Кад укрочи она, гиздава и горда, У црвену руху, са црвеним штитом. Титрао се ветрић по телу јој витом, Што се лелујаше к'о игра акорда.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Архангели првопрестолници! Ја ћу вама открит нешто сада што ће душе усколебат ваше: горда се је душа Сатанина облачила у хаљину црну; славољубни овај војевода мир небесни поколебат хоће и у вјечну низврћ
Гњев праведни оружје је правде! Ова горда и пакосна душа зла је име у себе зачела и развила знаме страданија. Зла његова виђу посљедствије и погипше твари
вјечно следенила; тамо мрази у степен највећу житкости су водне скаменили, мећаве се хоре колачима, сваког часа горда брда пењу, сваког часа разносе их хитро, развијају у љуте вихоре; тамо магле пунане снијега и крупнога спуштају се
небу се дан четврти јави са највишом бојном жестокошћу; шум пролама небесне равнине злобне војске богохуленијем. Горда глава мрачна владаоца непобједном већ мишљаше да је; не зна да је своје судбе чашу препунио црнога отрова, час не
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На фронт! Тамо на фронт, бедници, гадови, издајници! Тамо, одакле пробушених груди, трулих плућа, али горда чела, долазим ја. Тамо, сви тамо!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо где те младост уви тканином љубавних боја, Где си увек корачала поносна, горда и лака, Где си веровала и где се подигла пропаст твоја, Оставила је траг на гробљу хумка и твоја рака.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Зато је њено понашање, премда је самосвесна и горда, свеједно колебљиво; њени се поступци обично не мотивишу помоћу једног, него помоћу два реда различних, па и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1889. ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА! За трпезом пуном Смеје с’ горда сила, Како сиротиња Јад на јад гомила; Како јој је горак И санак и јава, Како робљу нема Ни од куда права.
Краков, Станислав - КРИЛА
Под провидном туником њене власи сијале се као златно руно из Колхиде. Била је горда на своје две румене брадавице. У кући је грозно дречао гласовир сав разглављен као жене после војничких оргија.
Петровић, Растко - АФРИКА
увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка. Горда чврстина младе дојке савршенога облика носи исту мрљу на себи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сад глабљивом човеку дао, Паде јунак и нема Ахил’, нема Тидида, Нема Троје поносите више у овом свету, — Пада горда данас на један миг очију. Бега мати с јединчетом, косу распустила русу, Запевка до Бога од срца иде рањена.
Али каква страхота! Злобно с’ испречиле горе, Пропашћу чамцу грозе, исход препречен сваки. Опет Дунав с’ окреће, горда уступају брда, И весело врата путника примају свог.
Опленац зађе с Тополом; Већ и Космаја с Неменикућама прођоше срећно; Авала с Порчином кулом са истока јављала с’ горда; К Дубоком више Остружнице дођоше здраво и мирно, Где су починули умором свладани, прелазу спремни.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао.
Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева? А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да
Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна. Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ЈЕСЕН Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На полу јесен стоји. Са њене дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно
кад се поглед водом баци, До спруда пешчан стоји спруд; И чак далеко, сред планина, Где прибежишта тражи звер, Кâ горда слика исполина У облаке се диже Цер.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
како широм родних страна Радошћу звони са гусала струна, Док се у злату васкрснијех дана Са небом љуби твоја горда круна. 1911. ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже...