Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако је онај горди и необуздани јеж, који је упалио све и толико јада задао свима, узмицао копрцајући се и котрљајући стрмоглавце на
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Ниси ли појас новога Ноја, пламена дуго заветних боја? Погубној градњи небо је сврха: не стеже смола горди Вавилон не кући кућу језичка збрка, речник пометњи, двојства небином.
Не жури с неба, горди винограде, већ грожђем кише, док ме мучи улцуѕ, пошкропи штедро лудост звану купус. У срцу гајим љубав
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас — и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
без престанка, и клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом тамном радост зулума, згаришта и шума, и горди, безбрижни смех убица. Под гором високом у вечери јасне, шаптаћеш ми речи плахе страсне, и нудити недра најежена бела.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ 18 БАДЊИ ВЕЧЕ 156 ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У мени је душа Осамнаестог века И племићи горди у свили и чипки; Ја живим, за тренут, сред раскошна јека Времена Ватоа, менуета гипки’.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Покашто бахат се чује: То стража ликтора блуди, и кличе по тавној ноћи. Стубови Капитола, и горди Пантеон с њима, К'о црне огромне масе дижу се у небо горе, И Тибар јасније шуми.
В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас; - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Наврх горе трон се горди виси и палата превјечнога цара; вјечности је овде колијевка: овде се је она окрунила светом руком великога творца,
Грдну душу злом опојеника мрачне буре усколебале су; несмисленик горди помишљава да га није моја моћна рука на трон горди из ништа попела јере би га мраке зацариле, божески му престол
душу злом опојеника мрачне буре усколебале су; несмисленик горди помишљава да га није моја моћна рука на трон горди из ништа попела јере би га мраке зацариле, божески му престол уздигнуле, па он тамо по својојзи ћуди да саставља
Рад чеса је ваш владалац горди мене од сна будио вјечнога и дружину моју благородну кад нам круне самодржавија ставит није на главе мислио?
Сатанина душа мрачну тајну дивно разгледала, и у њу сам чисто разабрао прошлу судбу гордијех небесах, и како је горди владац неба свемогућство себи присвојио и простором страшним завладао.
Мога бића чита сам причину и судбину моју свуколику и дружине моје благородне. Што се горди непријатељ дичи да је тобож мене сатворио и свијетле моје легионе, - тајни случај наш је отац био; навлаштито нас
простора к погибији вјечној одлећеше; један само што невредим оста по некаквој слијепој судбини, на коме се горди престол виси противника мога ужаснога.
да подијелимо и небеса пала воздвигнемо, први закон да природи дамо, нек се сваки са врховном влашћу на свом небу горди и велича!
Сатанини злоумишљеници иду к њему с општег договора: Алззенк, Илзхуд и Алзавалг горди, Обенизрем и Јаобаз злобни, зломе цару тешку круну дају, с којом круне своју погибију општом вољом изгубљене
Вид подобни оку представљају поглед горди сјеверних љесовах кад их зима у кипу обуче, и над њима на преведром небу кад се облак наполи раздвоји те у двије
Јер ангела једног небеснога да улијеш свето наслаждење у горди стас кедра небеснога, би бездушни великаш садовах полетио по небесној сфери ал' се с врха до дна растопио од
Враг се неки црни у њем неба горди адским самодржавијем, заслужена то му је награда и његову злобну легиону што су с' дигли небом завладати, вишњег
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато бих Вам био врло захвалан да ме о томе обавестите“. Она заузе горди став и рече са поносом: „Био је несумњиво значајан научник, а и изванредно интересантна личност.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
планина што су штрчали као изломљени и разбацани, као намрштени, црни и у облацима угушени огромни бршљани костура, горди посматрачи прохујалих векова, као пространство на коме је све изумрло, као предели давно угаслих, беживотних планета
Крв злотворска да им се следи. Бре, бре, бре, вели, никад краја овој процедури.“ И док дефилују ови горди редови уздигнутих глава, газећи чврсто и машући рукама, Јаћим се живо труди свакоме да се одужи, никога да не пропусти.
— Па ми смо још млад народ — резонује Шљивић. — Али, у сваком случају, треба да се поносимо и да будемо горди што је наш човек пронашао једну такву справу као што је шубер.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Човек хоће да је ангел, ангел се зло горди, — Да погибну сви лукави с' својима оскорди! Да пропадну и да иду сви од нас без трага Који кћери кад удају мотре само
Како всја звјезди пред њим ишчезајут! Горди јего зраци тму разгоњајут, Веју вселенују он занимајет, всја от сна движет.
дружи, Да и потомства нашег судба боља Под тешким бичем варварства не тужи, Претворимо у гробник хулна поља Гди горди Осман човечество ружи, Покажимо: да слава српског рода Јест храброст, верност, љубав и слобода!
На част Немцу Немица И те плава влас. А Енглезу Британка И њен горди стас: Мени дајте Српкињу, За њу сејем, жњем за њу, — Вели српског оца син, Прави српски син. 1840.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Разлупали смо богове и горди Слушамо голих речи празне праске. И слични дивљој Атилиној хорди, Жртвенике смо развејали давно.
Златна На тврђави твојој зрцају се платна, Горди сведок моћи и крвавих дела. Сањао сам твоје торње и кубета И свечану холост, што врх тебе клизи, Докле у даљини по
Свакидашња прича... Ти си тако хтела. Мада ниједан ти поглед нећу дати, Ипак у мени ће спомен задрхтати, Но мој горди осмех тај уздрхтај скриће.
А кад руб црвени сунцем с јутра блесне, Ходамо кô херој поносит у јеци Новом храму бола, горди, душе свесне. Нека урла Кербер!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Пресуди, силна, да л’ живет може У таквом игу несрећни род?... Изгинућемо!.. „Па изгините!“ Подсмеха твога горди је збор. „И гинућемо, гинути славио — Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ваше казне су смешне и мој дух моћно лебди над вашим ситничавим законима. Горди се тај момак, ето то он ради. Горди се. Уздигао је главу и свима нама упутио изазов. Без иједне речи. Ћутећи.
ваше казне су смешне и мој дух моћно лебди над вашим ситничавим законима. Горди се тај момак, ето то он ради. Горди се. Уздигао је главу и свима нама упутио изазов. Без иједне речи. Ћутећи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
СА ШАЈКАШКОМ 97 НА ЧАРДИ 99 (ПЛАШЉИВО И МИЛО ЛАНЕ) 100 ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА 101 НИМФА 102 ПРЕД ТРОЈОМ 103 ОВИДИЈЕ 104 (О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) 105 НА ВАРДАРУ 106 СА ФОРУМА 107 (ПОДИГНИ ЗАВЕСЕ ТЕШКЕ) 108 НОЋНИ ГЛАСОВИ 109 НА МОРУ
1883. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
И ветар, што с мора дŷше, уздише тихо с њим; А сêди прогнаник, занет, тибарске обале снива, И с њима горди Рим. Сунце се у магли гаси.
(О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) О горди, развратни Риме! Ти сузе видô му ниси, Но зато он вечно живи, а вечна мумија ти си.
(О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) О горди, развратни Риме! Ти сузе видô му ниси, Но зато он вечно живи, а вечна мумија ти си.
Покашто бахат се чује, То стража ликтора блуди и кличе по тавној ноћи. Стубови Капитола и горди Пантеон с њима Кô црне огромне масе дижу се у небо горе, И Тибар јасније шуми.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
првак хаџија, побратим Ташаниног свекра и старалац покојникове масе ЧОРБАЏИ МЛАДЕН, отац Ташанин, баштован-пиљар и горди таст најбогатије куће САРОШ, певач, мухамеданац али домородац, присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ми смо тако малени, ситни и подрпани. Ипак, савезници су то наши. Ми смо горди, па у одушевљену нашем и не опажамо онај песак, одакле једва ноге извлачимо.